Damjan Geber: Edukacijom o značaju CX-a u fizičkom prostoru, stvaramo konkurentnije tržište

Damjan Geber: Edukacijom o značaju CX-a u fizičkom prostoru, stvaramo konkurentnije tržište

Dizajn je jedan od ključnih elemenata u procesu kreiranja kvalitetnog korisničkog iskustva u 'offline' prodavnicama ali i kancelarijama kompanija. O značaju arhitekture prostora sa poslovne strane, razgovaramo sa Damjanom Geberom, direktorom agencije Brigada.

Damjanovo predavanje na temu značaja offline prodavnica u eri online kupovine, imali smo priliku da slušamo pre tri godine na OMGcommerce konferenciji u Zagrebu. Prošlog četvrtka isti predavač je na prvoj regionalnoj CX konferenciji koju je organizovala Netokracija detaljnije govorio na temu značaja dizajna arhitekture enterijera u cilju privlačenja, a kasnije i zadržavanja kupaca.

Koliko je vizuelni doživljaj danas važan kupcima širom sveta, najbolje su pokazale brojke. Tačnije, 86% kupaca danas je spremno da plati više za bolje korisničko iskustvo, dok njih 70% odluku o kupovini donese upravo na prodajnom mestu. Takođe, pojedina predviđanja pokazuju da će do 2020. godine CX zauzeti prioritet u odnosu na cenu i sam proizvod kao ključne elemente koji karakterišu jedan brend.

Damjanovo predavanje na pomenutoj konferenciji koje je nosilo naziv “Važnost fizičkih prostora u CX-u”, kao i navedeni podaci, bili su povod da sa njim porazgovaramo o važnosti edukacije tržišta i brendova o arhitekturi i dizajnu prostora. Pored toga, osvrnuli smo se više i o projektima na kojima agencija Brigada radi, kao i koji su planovi za naredni period.

Koliko je za kvalitetan CX-a važan dobro dizajniran fizički prostor kada govorimo o offline prodavnicama?

Veoma je važan i postoji nekoliko aspekata u kojima je on bitan. Sam dizajn enterijera je nešto što dođe na kraju čitavog procesa koji mi kao firma sprovodimo. On je zapravo fizička manifestacija nečega što klijent želi da postigne, a to može biti strategija razvoja na tržištu, povećanje prodajnih rezultata ili bolja veza sa brendom. Bitno je napomenuti da pre započinjanja bilo kakvog posla sa klijentom, treba postaviti tačne ciljeve i dobro istražiti tržište na kojem je brend prisutan i šta se trenutno na tom tržištu dešava.

U Brigadi imamo tri ili četiri koraka koja prethodne samom dizajnu, a na osnovu kojih kasnije formiramo određeni fizički prostor. Pogrešan je pristup krenuti od dizajna i onda ga kasnije prilagođavati nekim drugim ciljevima – što je posebno teško kada pokušavate da stvorite doživljaj. Ako se za kupca borite u fizičkom prodajnom mestu, onda morate da po nečemu budete jedinstveni, da spolja privučete kupca sa nečim što nije izlog nego cela prodavnica, dakle dubina prostora.

Fizičke trgovine gube postepeno popularnost jer se korisnici okreću online kupovini. Kako komentarišeš ovu trenutnu situaciju?

Offline prodavnice neće nestati, ali hoće one loše. Ako vama danas treba određeni proizvod, do njega možete doći na puno načina. Pre 10-15 godina je postojao samo jedan način. Danas imamo tu online alternativnu koja je puno jednostavnija i praktičnija. Međutim, ako želite da imate veliki broj proizvoda u offline-u, treba vam i veći prostor, što povećava troškove.

Ovo je dovelo do toga da su svi veliki retaileri izgubili trku sa online prodavnicama koje nemaju klasična prodajna mesta, već samo skladišta gde se proizvodi nalaze. Fizičke prodavnice danas moraju imati na umu da ljudi danas očekuju u stvarnom životu da im se vrati na neki način ona energija koju su uložili da dođu do tog proizvoda, tačnije da im se pruži doživljaj prilikom kupovine.

Koliko je dizajn fizičkog prostora važan za kancelarije i kako kompanije gledaju na to?

Veoma je slično kao i u prodajnom sektoru. Nekada je teže ljudima objasniti da su njihovi zaposleni zapravo njihovih korisnici i oni prvi se moraju osećati da pripadaju toj firmi, da žele da budu tamo i da se ta firma brine o njima. Sa stanovišta dizajna, veći fokus ka arhitekturi radnog prostora krenuo je od IT firmi koje su investirale mnogo sredstava kako bi privukle stručni kadar i bile konkurentnije na tržištu kada je zapošljavanje u pitanju.

Mi trenutno radimo sa dosta tih firmi, te gledamo da zajedno sa njima ispitamo koji su to dnevni procesi kroz koje prolaze, a na osnovu kojih možemo složiti naše dalje korake koji podrazumevaju analizu, istraživanje i drugo. Prema svakoj od tih firmi treba postupiti jedinstveno (u zavisnosti čime se kompanija bavi) na početku, a dizajn dođe tek na kraju.

Kako trenutno izgleda Brigadin tim i koliko klijenata za sada imate u bazi?

Tim je trenutno od početka rada agencije sastavljen od arhitekata, product dizajnera koji se bave nameštajem, štandovima, recepcijom, zatim analitičara i biznis dela (accounti koji vode računa da se sve zaista proizvede). Klijenata trenutno imamo baš dosta i samim tim obim posla se povećava. Sa druge strane, tržište nam ne dozvoljava da imamo manje jačih klijenata jer u našem regionu svest o dizajnu prostora nije razvijen u pravcu da je on zapravo nešto što vredi i da nije samo trošenje novca, već investicija.

Da li ste do sada imali priliku da radite sa klijentima iz Srbije?

Kako smo mi deo Bruketa&Žinić grupacije, imali smo i kancelariju u Beogradu, međutim naš posao koji se bavi isključivo prostorom, ovde nije baš najbolje prolazio u periodu pre pet godina. Iskreno, u Srbiji je bilo veoma teško edukovati potencijalne klijente i objašnjavati im o značaju dizajna prostora – za šta smo uložili veliki napor i u Hrvatskoj. Imali smo ozbiljnih kontakata i razgovora sa ljudima u Srbiji, međutim sve se svede na puno priče ali malo konkretno urađenog posla.

Koji su bili najveći izazovi sa kojima ste se do sada suočavali?

Sa edukacijom tržišta. Za početak je trebalo tržištu i klijentima objasniti šta mi tačno radimo. Nama su konkurencija arhitekte i dizajneri enterijera i teško je bilo objasniti da ovo što mi radimo nije samo dizajn i arhitektura, već da strateški postavljamo ciljeve i put kako doći do uspešnog rezutata. Sa tim izazovima se i sada susrećemo i zato smo zbog veće edukacije klijenata započeli sa organizacijom niza predavanja i krenuli sa pisanjem tekstova radi podizanja njihove svesti.

Kako vidiš Brigadu u narednom periodu, kao i retail sektor?

Nama je fokus da se strateški više okrenemo ka analitici i customer journey-u. Između ostalog, ideja je da konačno iskoristimo naše znanje koje smo sticali godinama i koje ima pokriće u uspešno realizovanim projektima – te da možemo da nastupimo i na stranom tržištu, tačnije u Beču, Dizeldorfu i Londonu.

Kada je reč o retail sektoru, velika je razlika između onoga što se dešava kod nas i u inostranstvu. Kod nas je on još uvek trom i reaktivan, on reaguje na konkurenciju koja dolazi spolja. I kada dođe neka jaka konkurencija iz strane zemlje tek tada shvatamo da smo trebali nešto da preduzmemo, a u većini slučajeva bude prekasno. Svi znamo kako se razvija tržište izvan našeg regiona, te je potrebno da ga pratimo i ako ništa drugo, da budemo makar u korak sa njim.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

E-commerce

Deltin ‘Ananas’ unaprediće domaći e-commerce ne investicijom od €100 miliona, već brigom o korisnicima. Može li on to?

Kompanija Delta Holding najavila je da nakon 30 godina poslovanja u različitim oblastima u 2021. godini ulazi u e-commerce. Analiziram kako bi novi biznis mogao da izgleda i na čemu se mora zasnivati kako bi se takmičio sa konkurencijom.

Kultura 2.0

Sirenin krug poverenja: Zašto founderi toliko često biraju nepotizam?

Nepotizam je neiskren način da se ljudima veruje. Pogotovo u poslu.

Tehnologija

Ekskluzivno: Posetili smo Državni data centar u Kragujevcu od 14.000m² – jedan od najmodernijih u ovom delu Evrope

Redakcija Netokracije prošle nedelje imala je priliku da prva među medijima u Srbiji poseti nedavno izgrađeni data centar u Kragujevcu. Tom prilikom razgovarali smo i sa Mihailom Jovanovićem, direktorom kancelarije za IT i eUpravu, koji nam je otkrio više detalja o ovoj zgradi i njenoj važnosti u procesu digitalizacije države.

Propustili ste

Tehnologija

Kako je softver otvorenog koda uticao da rover NASA-e uspešno sleti na Mars?

Prešavši put od preko 200 miliona kilometara još jedan rover sa Zemlje je, nakon sedam meseci, uspešno sleteo na Mars. Pored mnogih inženjerskih dostignuća na ovom polju, vrlo važnu ulogu za ovaj veliku uspeh, odigrao je, ni manje ni više - softver otvorenog koda.

Intervju

Razgovori sa seniorima: Kako domaću IT industriju vidi Principal Software Engineer?

Nikola Puzović, Principal Software Engineer u kompaniji LearnUpon, deli svoja razmišljanja o IT industriji u Srbiji.

Karijere

Vuk Stefanović je junior UI inženjer i otkriva nam kako iz njegovog ugla izgleda srpski IT

Predstavljamo vam 'Razgovore sa juniorima' - specijal u kome nam inženjeri koji ulaze u IT otkrivaju kako oni vide ovu industriju.

Office Talks Podcast

Zašto Srbija nema više uspešnih startapa?

10 uspešnih startapa su slučajnost - 100 su proizvod sistemskog rada.

Kultura 2.0

Data Science može se primeniti i u medijskom poslu – a takvo novinarstvo polako se razvija i u Srbiji

Tatjana Kecojević i Tijana Blagojev, Data naučnice, otkrivaju nam šta je to 'Data Journalism'.

Startapi i poslovanje

Telekom Srbija pokreće VC fond – 25 miliona evra za ‘early stage’ startape u narednih 5 godina

Telekom Srbija osnovala je VC fond koji će godišnje ulagati do 5 miliona evra u domaće startape. Početne ideje finansiraće se iznosima od 50.000 do 100.000 evra.