Damjan Geber: Edukacijom o značaju CX-a u fizičkom prostoru, stvaramo konkurentnije tržište

Damjan Geber: Edukacijom o značaju CX-a u fizičkom prostoru, stvaramo konkurentnije tržište

Dizajn je jedan od ključnih elemenata u procesu kreiranja kvalitetnog korisničkog iskustva u 'offline' prodavnicama ali i kancelarijama kompanija. O značaju arhitekture prostora sa poslovne strane, razgovaramo sa Damjanom Geberom, direktorom agencije Brigada.

Damjanovo predavanje na temu značaja offline prodavnica u eri online kupovine, imali smo priliku da slušamo pre tri godine na OMGcommerce konferenciji u Zagrebu. Prošlog četvrtka isti predavač je na prvoj regionalnoj CX konferenciji koju je organizovala Netokracija detaljnije govorio na temu značaja dizajna arhitekture enterijera u cilju privlačenja, a kasnije i zadržavanja kupaca.

Koliko je vizuelni doživljaj danas važan kupcima širom sveta, najbolje su pokazale brojke. Tačnije, 86% kupaca danas je spremno da plati više za bolje korisničko iskustvo, dok njih 70% odluku o kupovini donese upravo na prodajnom mestu. Takođe, pojedina predviđanja pokazuju da će do 2020. godine CX zauzeti prioritet u odnosu na cenu i sam proizvod kao ključne elemente koji karakterišu jedan brend.

Damjanovo predavanje na pomenutoj konferenciji koje je nosilo naziv „Važnost fizičkih prostora u CX-u“, kao i navedeni podaci, bili su povod da sa njim porazgovaramo o važnosti edukacije tržišta i brendova o arhitekturi i dizajnu prostora. Pored toga, osvrnuli smo se više i o projektima na kojima agencija Brigada radi, kao i koji su planovi za naredni period.

Koliko je za kvalitetan CX-a važan dobro dizajniran fizički prostor kada govorimo o offline prodavnicama?

Veoma je važan i postoji nekoliko aspekata u kojima je on bitan. Sam dizajn enterijera je nešto što dođe na kraju čitavog procesa koji mi kao firma sprovodimo. On je zapravo fizička manifestacija nečega što klijent želi da postigne, a to može biti strategija razvoja na tržištu, povećanje prodajnih rezultata ili bolja veza sa brendom. Bitno je napomenuti da pre započinjanja bilo kakvog posla sa klijentom, treba postaviti tačne ciljeve i dobro istražiti tržište na kojem je brend prisutan i šta se trenutno na tom tržištu dešava.

U Brigadi imamo tri ili četiri koraka koja prethodne samom dizajnu, a na osnovu kojih kasnije formiramo određeni fizički prostor. Pogrešan je pristup krenuti od dizajna i onda ga kasnije prilagođavati nekim drugim ciljevima – što je posebno teško kada pokušavate da stvorite doživljaj. Ako se za kupca borite u fizičkom prodajnom mestu, onda morate da po nečemu budete jedinstveni, da spolja privučete kupca sa nečim što nije izlog nego cela prodavnica, dakle dubina prostora.

Fizičke trgovine gube postepeno popularnost jer se korisnici okreću online kupovini. Kako komentarišeš ovu trenutnu situaciju?

Offline prodavnice neće nestati, ali hoće one loše. Ako vama danas treba određeni proizvod, do njega možete doći na puno načina. Pre 10-15 godina je postojao samo jedan način. Danas imamo tu online alternativnu koja je puno jednostavnija i praktičnija. Međutim, ako želite da imate veliki broj proizvoda u offline-u, treba vam i veći prostor, što povećava troškove.

Ovo je dovelo do toga da su svi veliki retaileri izgubili trku sa online prodavnicama koje nemaju klasična prodajna mesta, već samo skladišta gde se proizvodi nalaze. Fizičke prodavnice danas moraju imati na umu da ljudi danas očekuju u stvarnom životu da im se vrati na neki način ona energija koju su uložili da dođu do tog proizvoda, tačnije da im se pruži doživljaj prilikom kupovine.

Koliko je dizajn fizičkog prostora važan za kancelarije i kako kompanije gledaju na to?

Veoma je slično kao i u prodajnom sektoru. Nekada je teže ljudima objasniti da su njihovi zaposleni zapravo njihovih korisnici i oni prvi se moraju osećati da pripadaju toj firmi, da žele da budu tamo i da se ta firma brine o njima. Sa stanovišta dizajna, veći fokus ka arhitekturi radnog prostora krenuo je od IT firmi koje su investirale mnogo sredstava kako bi privukle stručni kadar i bile konkurentnije na tržištu kada je zapošljavanje u pitanju.

Mi trenutno radimo sa dosta tih firmi, te gledamo da zajedno sa njima ispitamo koji su to dnevni procesi kroz koje prolaze, a na osnovu kojih možemo složiti naše dalje korake koji podrazumevaju analizu, istraživanje i drugo. Prema svakoj od tih firmi treba postupiti jedinstveno (u zavisnosti čime se kompanija bavi) na početku, a dizajn dođe tek na kraju.

Kako trenutno izgleda Brigadin tim i koliko klijenata za sada imate u bazi?

Tim je trenutno od početka rada agencije sastavljen od arhitekata, product dizajnera koji se bave nameštajem, štandovima, recepcijom, zatim analitičara i biznis dela (accounti koji vode računa da se sve zaista proizvede). Klijenata trenutno imamo baš dosta i samim tim obim posla se povećava. Sa druge strane, tržište nam ne dozvoljava da imamo manje jačih klijenata jer u našem regionu svest o dizajnu prostora nije razvijen u pravcu da je on zapravo nešto što vredi i da nije samo trošenje novca, već investicija.

Da li ste do sada imali priliku da radite sa klijentima iz Srbije?

Kako smo mi deo Bruketa&Žinić grupacije, imali smo i kancelariju u Beogradu, međutim naš posao koji se bavi isključivo prostorom, ovde nije baš najbolje prolazio u periodu pre pet godina. Iskreno, u Srbiji je bilo veoma teško edukovati potencijalne klijente i objašnjavati im o značaju dizajna prostora – za šta smo uložili veliki napor i u Hrvatskoj. Imali smo ozbiljnih kontakata i razgovora sa ljudima u Srbiji, međutim sve se svede na puno priče ali malo konkretno urađenog posla.

Koji su bili najveći izazovi sa kojima ste se do sada suočavali?

Sa edukacijom tržišta. Za početak je trebalo tržištu i klijentima objasniti šta mi tačno radimo. Nama su konkurencija arhitekte i dizajneri enterijera i teško je bilo objasniti da ovo što mi radimo nije samo dizajn i arhitektura, već da strateški postavljamo ciljeve i put kako doći do uspešnog rezutata. Sa tim izazovima se i sada susrećemo i zato smo zbog veće edukacije klijenata započeli sa organizacijom niza predavanja i krenuli sa pisanjem tekstova radi podizanja njihove svesti.

Kako vidiš Brigadu u narednom periodu, kao i retail sektor?

Nama je fokus da se strateški više okrenemo ka analitici i customer journey-u. Između ostalog, ideja je da konačno iskoristimo naše znanje koje smo sticali godinama i koje ima pokriće u uspešno realizovanim projektima – te da možemo da nastupimo i na stranom tržištu, tačnije u Beču, Dizeldorfu i Londonu.

Kada je reč o retail sektoru, velika je razlika između onoga što se dešava kod nas i u inostranstvu. Kod nas je on još uvek trom i reaktivan, on reaguje na konkurenciju koja dolazi spolja. I kada dođe neka jaka konkurencija iz strane zemlje tek tada shvatamo da smo trebali nešto da preduzmemo, a u većini slučajeva bude prekasno. Svi znamo kako se razvija tržište izvan našeg regiona, te je potrebno da ga pratimo i ako ništa drugo, da budemo makar u korak sa njim.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

E-commerce

Internet kupovina u Srbiji raste – novoosnovana eCommerce Asocijacija Srbije odgovoriće nam kako i koliko

Zorana Milidrag u razgovoru za Netokraciju otkriva kako je nastala prva eCommerce Asocijacija u Srbiji, koji su ciljevi udruženja i zašto je za dalji i brži rast potrebno okupiti sve ključne igrače na tržištu.

Analiza

Od nepoznate reči do najjačeg IT sektora: Kako se Blockchain razvijao u Srbiji?

Kada su u maju ove godine objavljeni rezultati Startap Genome istraživanja, mnogi od nas ostali su začuđeni nad činjenicom da se Srbija našla u top 5 zemalja po broju blockchain developera na svetu. U ovom tekstu vraćamo se u prošlost, kada je ta zajednica bila tek na začetku sa ciljem da odgovorimo na pitanje - kako je do toga došlo?

Intervju

Kome biste poverili budućnost vaše kompanije ako ona zahteva kompletan preobražaj poslovanja?

Koliko smo puta do sada slušali o ubrzanoj digitalizaciji koja zahvata skoro svaki segment naših života? Zašto ta praksa nije dobra i kako pravilno i postepeno pristupiti transformaciji privrednog sektora, otkriva nam direktor inovacija kompanije TeleGroup.

Propustili ste

Analiza

Od nepoznate reči do najjačeg IT sektora: Kako se Blockchain razvijao u Srbiji?

Kada su u maju ove godine objavljeni rezultati Startap Genome istraživanja, mnogi od nas ostali su začuđeni nad činjenicom da se Srbija našla u top 5 zemalja po broju blockchain developera na svetu. U ovom tekstu vraćamo se u prošlost, kada je ta zajednica bila tek na začetku sa ciljem da odgovorimo na pitanje - kako je do toga došlo?

Tehnologija

Od 1. bitkoin ATM-a u Beogradu do 20.000 korisnika – kako je ECD.rs popularizovao kriptovalute u Srbiji?

Od pojavljivanja bitkoina 2009. godine plaćanje kriptovalutama brzo se raširilo širom sveta, a vrednost digitalnog novca rapidno je rasla. Međutim, da li je inicijalni 'hype' rudarenja prošao, kako stoje stvari sa Srbijom na tržištu kriptovaluta i koja je njihova budućnost?

Tehnologija

Otvoren MarTech Challenge – regionalno takmičenje za marketing startape

Tehnološki startapi koji se bave primenom novih tehnologija u marketingu i komunikacijama u oblastima poput oglašavanja, veštačke inteligencije, mašinskog učenja, medija, društvenih mreža i slično pozvani su da se priključe takmičenju.

Karijere

Čime se bavi IT admin i da li je on zadužen za baš sve tehničke probleme u kompaniji?

IT administratori imaju multifunkcionalne zadatke radeći na održavanju sistema, mrežnih infrastruktura i sajber bezbednosti. Kako u realnim uslovima izgleda baviti se ovom profesijom?

Internet marketing

Nagrade možda nisu merilo uspeha, ali nisu loše ukoliko ste agencija koja želi da bira klijente

Kako Ovation BBDO gleda na nagrade iz prethodnog perioda i da li su one rezultovale povećanjem obima posla? Na pitanja Netokracije odgovara Nikola Parun, Head of PR & Digital u ovoj beogradskoj agenciji.

Startapi i poslovanje

BioSense lansirao PARSEC program poslovne akceleracije – ukupna vrednost fonda €2,5 miliona

Kako bi startapima i drugim malim i srednjim preduzećima omogućili pristup neophodnom kapitalu, znanju, tržištima i tehnologiji, evropski projekat PARSEC nudi biznis akceleraciju za tehnološke proizvode i inovacije iz tri sektora: prehrana, energija i životna sredina.