Skener digitalnih nomada: Nomadi u Beogradu ostaju duže nego u Londonu

Digitalni nomadi u Beogradu se zadržavaju duže nego u Londonu i Barseloni, ali je manja verovatnoća da će se vratiti

Inicijativa „Digitalna Srbija“ uz podršku UNDP Laboratorija za ubrzani razvoj (UNDP Accelerator Lab) predstavila je Skener digitalnih nomada – studiju koja otkriva zašto digitalni nomadu biraju Srbiju kao destinaciju.

Prema svetskoj Internet zajednici, ističu autori studije, očekivalo se da će Beograd biti jedno od najpopularnijih nomadskih odredišta 2020. godinu. Na primer, kada guglate najbolje digitalne nomadske destinacije u 2020. godini (što je upravo način na koji digitalni nomadi biraju svoja odredišta), četiri od prvih pet veb lokacija koje se prikazuju svrstavaju Beograd među njihove najbolje izbore.

Međutim, pandemija COVID-19 uzela je svoj danak i, kako ističu iz Inicijative „Digitalna Srbija“, sada je teško dati bilo kakva predviđanja o tome kako će kriza uticati na digitalne nomade nakon što se pandemija završi.

Ipak, u razgovoru sa digitalnim nomadima koji su izabrali Srbiju kao destinaciju u kojoj će raditi neko vreme, pokušavali su da saznaju njihovu stranu priče – čime se vode prilikom izbora destinacije i kako oni doživljavaju našu zemlju. Skoro po pravilu, njihov izbor uvek pada na Beograd.

Beograd nudi zapadnoevropski način života za istočnoevropski prihod

Kako se navodi u studiji, Srbija je prilično atraktivna za digitalne nomade jer nudi zapadnoevropski način života za istočnoevropski prihod, te je savršena za kratkoročne boravke, a sam Beograd posebno je privlačan jer ima atmosferu metropole, ali je i dalje jedan od najjeftinijih glavnih gradova u Evropi.

Osim toga, nomadi ističu da im je srpska prestonica, između ostalog, privlačna i zbog dostupnosti i brzine Interneta, niskih jezičkih barijera, pristojnog izbora prostora za coworking i dobrog izbora kafića pogodnih za posao.

Međutim, kako se dalje navodi, ne sviđa im se činjenica da ima prilično hladne jeseni i zime, da je pušenje dozvoljeno u zatvorenim prostorima (što je posebno pitanje u ovim hladnim sezonama), da je kvalitet vazduha prilično loš i da cela država nije LGBT friendly.

Šta se digitalnim nomadima dopada, a šta ne u srpskoj prestonici.

Ono što je posebno zanimljivo jeste da se digitalni nomadi u Beogradu zadržavaju mnogo duže nego u ostalih 20 najboljih evropskih gradova na Nomad Listi (osim Tbilisija). Ipak, kako dodaju autori, i dalje ne postoji jasan odgovor na pitanje zašto – zbog činjenice da je Srbija van šengenskog prostora, manjih troškova života ili nekih ličnih veze sa Srbijom (partner ili rođak). Međutim, kako pokazuju dalji podaci, stopa povrata je nešto niža nego u proseku u prvih 20 gradova na pomenutoj listi.

Autori su, između ostalog, Srbiju uporedili sa pojedinim zemljama iz Evrope prema kriterijumima koji su važni digitalnim nomadima (Hrvatskom, Rumunijom i Češkom) i došli su do sledećeg zaključka da se naša zemlja gotovo uvek najlošije kotira u svakom polju. Srbija posebno zaostaje za ove tri zemlje u toleranciji prema manjinama, efikasnosti usluga vazdušnog prevoza i povezanosti aerodroma. Jedini faktor u kome je Srbija bolja je odnos prema preduzetničkom riziku.

Iz svega nabojanog, dodaju oni, može se zaključiti da veći potencijal Beograda leži u povećanju broja digitalnih nomada koji ga posećuju (i broja onih koji ponovo dolaze), nego u produženju boravka. Stoga bi cilj mera trebalo da bude dosezanje većem broju digitalnih nomada, promovisanjem Beograda u mrežnim zajednicama i na događajima Digital Nomad.

U poslednjih godinu dana domaći coworking prostori registrovali su 55 digitalnih nomada

Na osnovu istraživanja, prosečan digitalni nomad koji poseti Srbiju izgleda ovako: to je muškarac od 34 godine iz Severne Amerike (SAD ili Kanada) koji dolazi sam, ostaje u Srbiji tri meseca, preduzetnik je koji radi u IT-u, a o Srbiji zna iz ličnih veza (prijatelji, ljubavni partner, poslovni partner…). On obično radi iz sopstvenog smeštaja, a ako odluči da isproba coworking prostor to će biti Nova Iskra ili Impact hub. Retko radi iz kafića, ali kada to učini, izabere kafić za nepušače.

Osim toga, autori su saznali i da se u domaćim coworking prostorima ne može se sresti mnogo digitalnih nomada (četiri najpopularnija prostora ukupno su registrovala samo oko 55 digitalnih nomada iz inostranstva u poslednjih godinu i po dana).

Ipak, većina digitalnih nomada smatra da je odabir ovakvih radnih prostora u Srbiji sasvim pristojan, ali neki se žale da nema mnogo kvalitetnih (čak ni u Beogradu) koji ispunjavaju najvažnije kriterijume – udobne stolice i stolovi, povoljne cene i prijatnu atmosferu.

Poredeći Srbiju sa pojedinim zemljama iz Evrope prema kriterijumima koji su važni digitalnim nomadima, autori su došli do sledećeg zaključka: naša zemlja gotovo uvek najlošije kotira u svakom polju.

Pored toga, kao neke od zamerki koje se često navode, autori su izdvojili i činjenicu da je plaćanje usluga u coworking prostorijama u Srbiji obično moguće samo putem fakture koja podrazumeva odlazak u banku ili poštu radi plaćanja – što je za digitalne nomade često gubljenje vremena, kao i da coworking prostori gotovo da ne organizuju meetup-e na engleskom jeziku.

Ipak, digitalni nomadi koji dolaze u timovima verovatnije će raditi iz takvih prostora, jer timovi ne mogu raditi iz kafića ili stanova. Timovi obično dolaze iz regiona ili susednih zemalja, iz kompanija koje posluju regionalno. Međutim, timovi ponekad dolaze iz daljih zemalja (najčešće iz SAD i Nemačke), jer te zemlje najčešće prepuštaju određene operacije Srbiji. Međutim, oni koji dolaze u timovima obično nisu pravi digitalni nomadi.

*Podaci i informacije, navode autori studije, preuzeti su sa različitih medija, relevantnih foruma, grupa na društvenim mrežama i sajta Nomad List. Takođe, prikupljeni su svi podaci o inostranim digitalnim nomadima iz svih glavnih coworking prostora u Srbiji (Nova Iskra, Impact Hub, ICT Hub, Startit Belgrade, Startit Zrenjanin, Startit Novi Sad), a sprovedeni su anketa i 1-na-1 intervuji sa digitalnim nomadima koji su boravili ili borave u Beogradu.


Čitavu studiju o digitalnim nomadima koji posećuju Srbiju možete pronaći na zvaničnom sajtu Inicijative „Digitalna Srbija“


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Sasomange od letos zabeležio 100.000 registrovanih korisnika u pohodu na udeo u domaćem ‘classifieds’ tržištu

Sredinom godine na tržište Srbije stigao je novi oglasnik koji tehnologijom i dizajnom želi da se bori za svoj deo 'classifieds' kolača. Zanimalo nas je kako je čitava priča zamišljena i šta to novo Sasomange.rs pruža domaćim kupcima i trgovcima.

Kolumna

Filtriranje interneta u Srbiji donosi ozbiljne posledice i nepoznatu korist

Filtriranje interneta je u Srbiji uvedeno radi navodnog sprečavanja dalje štete po republički budžet i ekonomiju i uz zanemarivanje brojnih aspekata koji ovaj opasan presedan nosi sa sobom. U tekstu analiziramo zašto je ta odluka besmislena i do kakvih posledica može dovesti.

Analiza

Vodeća udruženja frilensera predstavljaju dalje korake ukoliko nadležni organi ne odgovore na njihove zahteve

Sa predstavnicima Udruženja radnika na internetu i Udruženja frilensera i preduzetnika razgovarali smo o narednim koracima kada je reč o pregovorima sa nadležnim organima zbog najavljenog oporezivanja frilensera.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Nakon pritiska javnosti Apple konačno smanjuje App Store naknadu na 15% – ali samo za pojedine developere

Kao deo novog programa za mala preduzeća kompanija Apple najavila je smanjenje stope provizije u App Store prodavnici za 15% - što predstavlja jednu od najznačajnijih promena u procesu u kojem iOS developeri zarađuju na svojim igrama i aplikacijama za Apple uređaje.

Društvene mreže

Snap Inc. imenovao predstavnika za Srbiju – u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti saopštio je da je i kompanija Snap Inc. imenovala svog predstavnika za Republiku Srbiju.

Analiza

Vodeća udruženja frilensera predstavljaju dalje korake ukoliko nadležni organi ne odgovore na njihove zahteve

Sa predstavnicima Udruženja radnika na internetu i Udruženja frilensera i preduzetnika razgovarali smo o narednim koracima kada je reč o pregovorima sa nadležnim organima zbog najavljenog oporezivanja frilensera.

Tehnologija

Kako jednostavno početi sa učenjem programskog jezika Python?

Među programskim jezicima postoje velike razlike kako u samom procesu rada, tako i u krajnjim rezultatima. U razgovoru sa Nikolom Kolevskim, otkrivamo zašto je Python sve popularniji među programerima i šta ga izdvaja od drugih tehnologija.

Kultura 2.0

Vanja Paunović ima 23 godine, niže uspehe u programiranju i pokreće YouTube kanal – Dzimiks

Vanja trenutno završava Raf i započinje svoju programersku karijeru. To bi, manje-više, bio standardni put za juniora u IT industriji ali on ima nešto što ga izdvaja od ostalih: YouTube kanal posvećen programiranju.

Office Talks Podcast

Borci za slobodan Internet (gost Danilo Krivokapić)

22. epizodu Netokracijinog Office Talks podcasta obeležio je razgovor sa Danilom Krivokapićem iz SHARE Fondacije koji je govorio o aktuelnoj kampanji #hiljadekamera, našim digitalnim pravima i slobodnom Internetu.