Digitalni marketing 2025: Kampanje koje smo voleli da mrzimo!

Za Oksvordovu “Reč godne”, 2025. proglašen je izraz rage bait koji označava online sadržaj kreiran da izazove nelagodu, frustraciju, pa čak i bes među konzumentima ove vrste sadržaja. Posmatrajući godinu iza nas u svetu digitalnog marketinga, primećujem da su kompanije prepoznale pomenuti fenomen i implementirale ga u neke od svojih najuspešnijih online kampanja.

Kako je apsurd zavladao digitalom? Razgovarala sam sa ekspertkinjama iz marketinških agencija Direct Media i Žiška, Ljubicom Vukčević (Head of Data Analytics and Insight, Direct Media) i Miljom Šijakinjić (Creative Direction, Žiška). Svaka od sagovornica pružila je stručan i originalan osvrt na minulu godinu, objasnivši nam zašto smo u 2025. “voleli da mrzimo”, te da li će u 2026. AI u potpunosti zavladati digitalnim marketingom.

U ljubavi i u ratu – uzmi kredit!

Kraj godine u digitalnom marketingu obeležila je ProCredit, Viber “afera”. Ukratko, korisnicima su, u privatne prepiske, stizali automatizovani odgovori na pomen ključnih reči “rata”, “plata” i slično. Moje sagovornice objašnjavaju kako se ovaj slučaj u struci najčešće naziva keyword-triggered conversational marketing. Kako kažu, reč je o kombinaciji conversation-based marketinga i automatizacije, gde se poruke automatski aktiviraju na osnovu detektovanih ključnih reči u realnim razgovorima korisnika, bez eksplicitnog upita prema brendu.

Ljubica ističe da u svetu ovaj tip marketinga već postoji, ali se “koristi znatno opreznije i uz jasniji kontekst”. Prema njenim rečima, najčešće se primenjuje u customer support okruženju (chatbot reaguje kada korisnik sam započne razgovor) ili u search i intent-based oglašavanju (Google, Amazon), gde korisnik svesno izražava nameru.

Međutim, primećuje da je u ProCredit i Viber slučaju pređena granica, jer korisnici nisu komunicirali sa bankom, već međusobno, a sistem je reagovao na emocionalno i finansijski osetljive pojmove poput “plate” i “rate”:

Globalno gledano, brendovi se sve više okreću ‘predictive’ i ‘conversational AI’ marketingu, ali sa jasnim pravilima: transparentnost, saglasnost korisnika i jasan benefit za korisnika. Ovaj slučaj u Srbiji je zapravo pokazao da tehnologija nije nova, ali da lokalno tržište (i regulativa i očekivanja korisnika) još uvek nije spremno za ovako agresivnu primenu – naročito kada se personalizacija pretvori u osećaj ‘prisluškivanja’, a ne pomoći.

Da su i tehnološki giganti skloni greškama, uočava Milja, koja navodi primer kompanije Google, koja je odustala od prakse key-word targetiranja pre nekoliko godina zbog pritužbi da narušava osećaj privatnosti.

U lokalnom kontekstu, zbog prirode srpskog jezika, ova automatizacija je pošla po zlu, pa tu imamo situacije gde su korisnici provocirali key-word targetiranje porukama kao što su “poginuo mi je tata u ratu”, na šta će je ProCredit bot odgovarao sa: “Uzmi kredit”. Da li je ovo konačni fejl, ili je možda iz marketinškog ugla postignut cilj, pitala sam svoje sagovornice.

Ljubica smatra da iz čisto marketinškog ugla, ovo nije potpuna propast, ali jeste “ozbiljan reputacioni promašaj”:

Ako posmatramo hladno, kroz klasične KPI-jeve, kampanja je verovatno ostvarila ono što je trebalo: ogroman ‘reach’, ogroman ‘share of voice’, viralnost bez plaćenog medijskog prostora i ulazak u ‘mainstream’ diskurs (ljudi koji nikada nisu pričali o ProCredit banci – sada jesu). Međutim, problem nastaje kada dobijanje pažnje postane cilj u kategoriji gde ključna metrika nije pažnja već poverenje, a bankarstvo je upravo to – industrija poverenja.

Prema njenom mišljenju, kampanja je pobedila u pažnji, ali izgubila u kontekstu. A, kako kaže, u kategorijama gde se prodaje poverenje, to je presudna razlika. Istog stava je i Milja, koja na sebi svojstven način pruža oštru analizu situacije:

Nisam fan hakovanja pažnje, pažnja ljudi treba da se zasluži. Čak i ekrani u gradskom saobraćaju mi smetaju, a iako različiti plejsmenti, suština je ista: kada uđem u privatni chat ili autobus, nisam ušla da konzumiram sadržaj, ni reklame, već da razgovaram sa bliskim ljudima ili da se prevezem. Da li je cilj postignut, znaće timovi koji su postavljali KPI.

Koji je cilj invazije na privatnost?

Milja nastavlja da objašnjava na kreativan način:

Zamislite da ste žedni i kroz prozor vidite dron koji nosi logo gaziranog pića. Koje piće ste zamislili? Upravo. Brendovi žele da budu “prvi na pameti” kada se ukaže potreba, ali da bi došli u tu poziciju, ne treba da koriste prečice, već da mesto zasluže kroz kvalitetan, kreativan i smislen rad na komunikaciji kroz godine.

Ona upozorava da učinak ne sme da bude glavni orijentir, jer se tada brišu granice između toga šta je smisleno, šta besmisleno, a zatim i šta je etično, a šta ne:

Klikbejt je, na primer, učinkovit, ali za razliku od reklame, ne traži od osobe transakciju, već “samo” pažnju. Ortodoksija merljivih rezultata može odvesti brend na stranputicu, koliko god brojke bile visoke.

Uz istu poentu, Ljubica objašnjava da je cilj ovakvog marketinga “hvatanje korisnika u trenutku maksimalne mentalne relevantnosti,” odnosno tački u kojoj je neka tema već aktivirana u svesti, i brend pokušava da se “ubaci” pre nego što korisnik racionalno filtrira poruku:

Iz psihološke perspektive, ovakav pristup se oslanja na nekoliko dobro poznatih mehanizama. Prvi je ‘priming’ efekat, kada se u razgovoru pojavi reč poput “plata”, “rata”, “dug”, mozak je već fokusiran na finansijsku temu i oglas se doživljava kao “logičan nastavak misli”. Drugi je ‘availability bias’: poruka deluje relevantnije jer se poklapa sa onim o čemu se upravo govori. Treći je ‘reduction of cognitive effort’, kada se korisniku nudi rešenje pre nego što je i sam svesno formulisao potrebu.

Ljubica naglašava, da u kontrolisanim uslovima ovo zaista funkcioniše, te da su brojna istraživanja u conversational commerce-u i AI marketingu pokazala da poruke koje su vremenski i tematski “uhvaćene u momentu” imaju značajno veći CTR i conversion rate od klasičnih display ili kontekstualnih oglasa. Upravo zato, smatra naša sagovornica, kompanije ne odustaju od ovakvih modela. Premda dokazano donose rezultate, Ljubica ukazuje i na “nuspojave” automatizovanih oglasa:

Ključna razlika je emocionalni doživljaj korisnika. Kada automatizacija pogodi kontekst, korisnik ima osećaj “razumevanja” i pomoći. Kada ga promaši, efekat se momentalno okreće u suprotnost i aktivira psihološki ‘reactance’ – osećaj ugroženosti autonomije, kontrole i privatnosti. Tada poruka više nije relevantna, već deluje kao upad, nadzor ili eksploatacija emocija.

Ukratko: kompanije ga koriste jer radi, ali samo dok korisnik ima osećaj da je poruka u njegovom interesu, a ne da je on sam postao okidač u nečijem algoritmu.

Nothing beats a Jet2holiday

…zvuk je koji je odzvanjao TikTokom leta 2025. U pitanju je mashup hit pesme Hold my hand (Jess Glynne) i voiceover-a za reklamu agencije Jet2holidays. Brojni ljudi su zvuk prvo čuli preko TikTok mimova, pa tek onda shvatili o čemu je tačno reč. Da li se ova “kampanja” desila spontano ili je neko iz kompanije imao dobro osmišljenju growth hacking strategiju? Ima li uopšte spontanosti u 2025?

“Zvuk Nothing beats a Jet2holiday prvobitno je bio običan TV/radio oglas, (bar ja mislim) bez ambicije da postane TikTok fenomen,” trvdi Ljubica, objašnjavajući da ono što se desilo na TikToku jeste tipičan primer platform-driven “memizacije”:

Korisnici su prepoznali ponavljajući, pomalo iritantan, ali lako prepoznatljiv audio i počeli da ga koriste ironično, parodijski, često potpuno van konteksta putovanja. To je bio trenutak koji nijedan brend ne može u potpunosti da isplanira.

Ali, kako ističe, ključna stvar je ono što je Jet2 uradio posle:

Kompanija nije pokušala da “ispegla” trend, nije ga ugasila, I najvažnije nije pokušala da ga odmah preuzme sa korporativnim tonom. Naprotiv, pustili su da zvuk živi, da postane ‘meme’. To pokazuje da je postojao visok nivo digitalne zrelosti i razumevanja kako TikTok kultura funkcioniše. U tom smislu, možemo govoriti o reaktivnom ‘growth hackingu’ – ne kreiraš viralnost, već je prepoznaš i ne pokvariš.

Što se tiče pitanja spontanosti u 2025, Ljubica smatra da ona i dalje postoji, ali i da nije baš tako nevina:

Algoritmi, šabloni ponašanja i meme kultura su danas toliko ustaljeni da znamo šta može da eksplodira, ali ne znamo šta će. Brendovi mogu da pripreme teren (prepoznatljiv audio, jednostavnu frazu, visoku frekvenciju), ali trenutak i oblik viralnosti dolaze “odozdo,” iz publike.

Zato je, prema Ljubičinim rečima, Jet2 slučaj dobar primer nove realnosti: viralnost se ne planira, ali se upravljanje viralnošću može naučiti. Stoga, predviđa da u 2026. neće pobeđivati brendovi koji “hakuju algoritam”, već oni koji ne paniče kada ih algoritam iznenadi.

Milja se apsolutno slaže s ovom procenom, zaključujuči:

Viralnost ne možeš da orkestriraš, ali možeš da doliješ ulje na vatru. Brendovi današnjice razumeju da njihov imidž ne pripada u potpunosti njima. Kada nešto postane mim, reakcija je jedina stvar koju kontrolišeš. Jet2holidays je organizovao aktivaciju i preuzeo ovaj mim na svojim kanalima, što je dobra strategija u ovakvoj situaciji.

Uzevši u obzir da su slogan i zvuk generisali preko 80 milijardi pregleda na 11,8 miliona objava na društvenim mrežama, a 1,4 miliona TikTok korisnika koristi zvuk od sredine 2025. godine.

@caintrent

#fyp #funny #ranking #relatable #caintrent

♬ original sound – Cain Trent

Visoka svest o brendu i kulturna relevantnost

Zanimljivo je da se zvuk povezivao sa negativnim iskustvima na letovanjima, i da su ga TikTokeri ubacivali u videe koji prikazuju neke nedaće na putovanju. Ipak, ljudi su sa oduševljenjem reagovali na Jet2holidays promotere i slikali se pored štandova ove agencije na aerodromima širom sveta.

Milja u ovome prepoznaje ironiju kao jezik interneta, a brendovi koji ga razumeju, kako kaže,  “gotivni” su ljudima:

Pomalo je tabu da brend koristi ironiju, pa se baš zato i dopada ljudima: brend deluje iskrenije, kao da radi nešto protiv sebe, gotovo kao da nema agendu. Psihološki učinak je pozitivan, a i biznis rezultati su ‘iskidali’, rekordan broj prodatih aranžamana i slično. Ono što mi je zanimljivo je da je Jet2holidays imao visoku svest o brendu i pre ovoga, zapravo, bili su vodeći ‘tour operator’ u Velikoj Britaniji, ali očigledno im je bila potrebna i kulturna relevantnost da postignu ovakav uspeh.

Ljubica se nadovezuje, tvrdnjom da je ovaj paradoks upravo najzanimljiviji deo Jet2holidays fenomena:

Na TikToku je zvuk često korišćen uz negativna iskustva, kao što su izgubljeni koferi, loši hoteli, kašnjenja, haos na aerodromima. Psihološki, to je klasičan primer ironičnog humora: ljudi koriste vedar, optimističan audio kao kontrast realnosti.

Ona uočava da taj kontrast zapravo ne pojačava negativnost prema brendu, već pravi šalu na račun samog putovanja, koje je svima poznato kao stresno iskustvo. Drugim rečima, brend postaje alat za ispoljavanje frustracije, a ne njen uzrok, a Jet2holidays nije jedini brend koji koristi ovu strategiju, pa nas Ljubica poseća na dovitljivost kompanije Ryan Air i njihove humorističke social media objave:

Tu dolazi ključni efekat: emocionalna normalizacija. Kada se ljudi prepoznaju u tim “lošim momentima”, brend se nesvesno pozicionira kao deo zajedničkog iskustva. Zato reakcije uživo na aerodromima nisu kontradiktorne, već logične. Ljudi se slikaju sa promoterima jer žele da budu deo mema koji već vole.

Da li je ovo dobar marketing? Ljubica odgovara: “Apsolutno!” Jer, prema njenim rečima brend nije pokušao da ispravi narativ, da se brani ili da “objasni”, već je pustio ironiju da postoji:

Time je pokazao emocionalnu sigurnost, što je danas jedna od najvažnijih osobina jakih brendova.

@aggythegift2.0

Nothing beats a #jet2holidays 👀🔥😂 @Zoë Lister #aggythegift #jet2 #fyp #vibe #singing #fypp

♬ original sound – aggythegift

Influenseri reklamiraju sve što je viralno – i prolazi im

Spomenula sam spontanost, pa moram i influenser marketing. U domaćem kontekstu, kada se pojavi neki viralni proizvod, imamo situaciju da ga svi viđeniji influenseri hvale na sva zvona. Zamolila sam moje sagovornice da mi odgonetnu: “Koja je poenta kada je toliko providno i šta to govori o korisnicima, a šta o kompanijama?”

Prema rečima Ljubice, odgovor je jednostavan, ali pomalo poražavajući: takav pristup se koristi jer, uprkos očiglednosti, i dalje donosi rezultate u vidu vidljivosti. Ipak, cena koju brend plaća je dugoročna:

Poenta je da, nažalost, iako je providno, i dalje funkcioniše. Kada svi influenseri u kratkom roku krenu da hvale proizvod istim rečnikom, publika to ne čita kao iskrenu preporuku, već kao signal da brend agresivno gura određenu stvar. Taj signal gradi ‘awareness’, ali retko gradi poverenje.

Ovakva dinamika nam otkriva da savremeni korisnici nisu naivni. Oni jasno razaznaju razliku između stvarnog korišćenja proizvoda i “izvođenja” reklame. Kako Ljubica primećuje, publika danas vrši tihu evaluaciju, oni neće nužno javno bojkotovati brend, ali će privatno komentarisati i pamtiti tu neautentičnost, što kompanijama šalje jasnu poruku o njihovom nedostatku strpljenja za organski rast.

S druge strane, rešenje ne leži u odustajanju od influensera, već u promeni načina na koji ih kompanije tretiraju. Milja naglašava da je ključ u transformaciji odnosa: influensere ne treba posmatrati kao kanale za prenos suvoparnih informacija, već kao partnere u kreiranju sadržaja:

Influenseri su talentovani kreativni ljudi, a ne hodajući bilbordi. Pametni brendovi razmisle kako da njihove veštine postave u kontekst svog brenda, odnosno kako da im omoguće kreativan brif ili novi format gde će njihovi talenti doći do izražaja.

Kao primer dobre prakse, ona navodi saradnje sa A1 timom, poput projekata “Strašne priče iz rominga” i TikTok lajva sa Momčadijom. Suština uspeha ovih kampanja, prema njenim rečima, leži u tome što su influenseri dobili prostor za kreativan izraz, čime se izbegava onaj osećaj usiljenosti koji publika tako lako detektuje i odbacuje.

Kreatori sadržaja ili plaćeni glumci?

Pitanje koje se često postavlja u industriji digitalnog marketinga jeste ko “bolje radi posao”: influenseri koji funkcionišu kao pravi content kreatori ili oni koji su tu samo da precizno “izrecituju” unapred osmišljene scenarije? Za Ljubicu, dileme nema – prednost je apsolutno na strani onih koji u prvi plan stavljaju autentičnost i lični izraz. Glavni razlog zašto kreatori pobeđuju deklamatore leži u prirodi odnosa koji grade sa svojom zajednicom. Publika na mrežama ne traži katalog proizvoda, već ljude sa stavom i prepoznatljivim stilom:

Publika ne prati ljude zbog proizvoda, već zbog ličnog izraza, stava i doslednog tona. Kada kreator dobije brif, ali ga prevede na svoj jezik, sa svojim humorom i kontekstom, sadržaj deluje kao nastavak njegovog feeda, a ne kao prekid programa.

Kod onih koji samo prenose poruke brenda bez ikakve personalizacije, ta magija nestaje. Čim se iluzija spontanosti naruši, gledalac instinktivno prelazi u odbrambeni mod – sadržaj se preskače ili potpuno ignoriše, čime kampanja gubi svoju osnovnu svrhu.

Brendovi često biraju “deklamatore” jer im oni pružaju osećaj sigurnosti i potpunu kontrolu nad tim kako će proizvod biti predstavljen. Međutim, Ljubica upozorava da je ta vrsta sigurnosti varka koja na duže staze postaje preskupa:

Iz ugla brendova, deklamatori deluju sigurnije jer nude kontrolu poruke. Problem je što je ta kontrola skuplja nego ikad, dobija se vidljivost, ali gubi se poverenje. ‘Content’ kreatori su rizičniji, ali dugoročno vredniji jer poseduju ono što brendovi nemaju: kontekst i odnos sa publikom.

Kada gledamo ka budućnosti, posebno u kontekstu nadolazećih generacija poput Gen Z i Alfe, iskrenost postaje najvrednija valuta. U svetu koji je sve više preplavljen masovnom produkcijom i sadržajem koji generiše veštačka inteligencija (AI), autentičan ljudski glas postaje retkost.

Ljubica zaključuje da svetliju budućnost definitivno imaju oni koji razumeju platforme na kojima se nalaze i poštuju zajednicu koju su izgradili. U digitalnoj ekonomiji budućnosti, autentičan glas će biti ono što pravi razliku između uspešnog kreatora i prolaznog lica sa ekrana.

AI u digitalnom marketingu

Godinu za nama definitivno je obeležio fenomen poznat kao brainrot. Apsurd, naizgled besmislen sadržaj i haotična estetika postali su novi standardi pažnje. Pitala sam Ljubicu i Milju: “čega je to posledica i da li se marketing u eri veštačke inteligencije kreće ka cinizmu?”

Prema Ljubičinom mišljenju, popularnost apsurda direktna je posledica prezasićenosti. U svetu gde je svaka poruka optimizovana, “ispolirana i s poentom”, ljudski mozak jednostavno traži pauzu:

Ljudi instinktivno traže nešto što deluje nesavršeno ili nelogično, jer to doživljavaju kao ljudsko. Što više prihvatamo AI, to više želimo sirovost i realnost. Videli smo to kroz BRAT estetiku i uspon #notperfect postova. To nije cinizam, već odbrana od preterane ozbiljnosti i umor od decenija slušanja inspirativnih priča o ‘menjanju sveta’.

Ona ističe da brendovi koji priznaju da je svet pomalo apsurdan i ne pokušavaju da budu pametniji od svoje publike zapravo deluju mnogo iskrenije.

S druge strane, Milja nas podseća na istorijsku perspektivu ovakvih fenomena. Ono što danas zovemo brainrotom, nekada su bili stripovi – sadržaj koji je pedesetih godina prošlog veka smatran opasnim po intelekt omladine. Za nju je to samo “kišobran-termi” za stvari koje starije generacije ili tradicionalni marketing možda još uvek ne razumeju:

Moj omiljeni brend na TikToku su Britta filteri za vodu koji kreira, naoko, besmislen sadržaj sa ajkulama koje imaju noge i ‘skrrr mačkama’. Ali kada uđete u taj svet, shvatite koliko je zabavan. Budućnost marketinga nije cinizam, već otvorenost da prepoznamo kvalitet u stvarima koje na prvi pogled ne razumemo.

Obe sagovornice se slažu da apsurd nije znak propasti, već evolucija komunikacije. Dok AI nastavlja da produkuje “savršeno” i generično, ljudski faktor će se sve više ogledati u nesavršenosti, humoru bez velike ambicije i sposobnosti da se brend našali na sopstveni račun. U marketingu budućnosti, kritičko razmišljanje će biti ključni alat, kako za kreatore koji moraju da razluče šta je kvalitetan apsurd, tako i za publiku koja u gomili sadržaja traži autentičan ljudski potpis.

@britausa

dwink fwom da bwita, clean with da pine and don’t get them twisted! #omgdapine #atleastimhydrated #britashark #collab #unhinged

♬ original sound – Brita

AI influenseri – uvek dostupni brend ambasadori

Kada razmišljamo o budućnosti influenser marketinga u AI eri, neizbežno se nameće pitanje: da li su AI influenseri samo daleka distopija ili realnost koja nas čeka već 2026. godine? Sagovornice se slažu u jednom AI nije budućnost, već uveliko naša sadašnjost, ali uloga ovih alata nosi specifične prednosti i ograničenja.

Ljubica podseća da imena poput Lil Miquele, koja sarađuje sa gigantima kao što su Prada i Samsung, ili digitalnog repera FN Meka, već postavljaju standarde u modnoj i muzičkoj industriji. Za kompanije, privlačnost ovakvih likova je očigledna: oni nude nivo kontrole koji nijedno ljudsko biće ne može da garantuje:

Njihova prednost je očigledna: nema skandala, nema loših dana, nema odstupanja od brifa. AI influenseri su savršeni za uloge poput uvek dostupnih brend ambasadora ili virtuelnih hostova unutar gejming i ‘tech’ ekosistema.

Milja dodatno potcrtava ovu “savršenu” prirodu digitalnih kreatora, ističući da brendovi u njima vide rešenje za mnoge rizike tradicionalnog marketinga:

AI influenser neće iskazati političko mišljenje, neće napraviti skandal, niti će promeniti izgled ili preći kod konkurenta. Potpuno je savršen, što znači ne-ljudski, a to mnogim brendovima odgovara. Ključ je u regulaciji i transparentnosti, a ne u ignorisanju činjenice da je taj trend već tu.

Ipak, upravo ta savršenost može biti njihova najveća prepreka u svetu koji sve više žudi za autentičnošću. Iako mogu biti visokoproduktivni i vizuelno besprekorni, AI influenseri se suočavaju sa problemom “emocionalne praznine”.

Ljubica ističe da publika, a naročito mlađe generacije, veoma brzo detektuje sadržaj koji je previše “ispeglan”. Prema njenom mišljenju, AI može uspešno da imitira stil, ali ne može da ponudi lični pogled na svet i proživljeno iskustvo – ono zbog čega ljudi zapravo i prate stvarne kreativce.

Umesto potpune zamene ljudi algoritmima, sagovornice predviđaju hibridni model. AI influenseri će u narednim godinama doživeti ekspanziju kao dodatni alat brendova, služeći za skalabilnost i predvidivost poruka, dok će stvarni ljudi ostati nezamenljivi tamo gde su potrebni duboka povezanost i poverenje.

Realnost 2026. godine verovatno neće biti borba ljudi protiv mašina, već njihova koegzistencija, gde će uspeh zavisiti od toga koliko su brendovi transparentni u korišćenju ove tehnologije i koliko su svesni njenih suštinskih ograničenja.

U 2026. godini, AI oslobađa vreme za kreativan proces!

Za sam kraj, naše sagovornice su se osvrnule na ulogu veštačke inteligencije kao alata koji korenito menja svaku sferu poslovanja, pa i digitalni marketing. Iako AI donosi do sada neviđenu brzinu, granica između uspeha i potpunog promašaja leži u tome koliko dozvoljavamo mašini da preuzme kormilo naše kreativnosti.

Za Ljubicu, najveća snaga veštačke inteligencije leži u tehničkoj superiornosti: analizi podataka, optimizaciji kampanja u realnom vremenu i personalizaciji komunikacije. Njena uloga je da nas oslobodi rutine kako bismo mogli da se bavimo onim što je suštinski ljudsko:

AI je izuzetno moćan alat koji nam oslobađa vreme za strategiju, kreativni koncept i dublje razumevanje publike. On je tu da skalira naše ideje, ali ne i da ih zameni.

Milja deli ovo mišljenje, naglašavajući da AI najbolje funkcioniše kao partner u produkciji koji ubrzava procese – od istraživanja i generisanja vizuelnih predloga do produkcije pesama ili prevoda:

AI je super asistent u kreativnom procesu, a ne generator ideja ili donosilac odluka. On ubrzava proces i često otvara nova polja sagledavanja, ali samo dokle god kritički razmišljamo o onome što on izbacuje.

Kada je reč o greškama koje brendovi prave, obe sagovornice su jasne: korišćenje AI-ja kao prečice za autentičnost je recept za neuspeh. Strategije koje se oslanjaju na masovni, generički sadržaj bez jasnog tona i kulture, unapred su osuđene na propast. Stoga, Ljubica zaključuje:

Propast čeka one kampanje koje jure efikasnost nauštrb poverenja. Fejk-autentičnost i AI influenseri bez jasne uloge su primeri gde se gubi ljudski kontekst, a bez njega marketing gubi svoju svrhu.

---