Čime najviše plaćamo i hoćemo li ikada zaista digitalizovati naše transakcije?

Čime najviše plaćamo i hoćemo li ikada zaista digitalizovati naše transakcije?

Keš, čekovi, kartica, plaćanje putem Interneta ili skeniranjem QR koda. Analiziramo prednosti i mane najpopularnijih platnih metoda u Srbiji.

Jedan pogled na tržište plaćanja u Srbiji i jasno nam je da ovde baš sve prolazi. Keš je i dalje dominantan, čekovi nikada neće nestati, gotovo sve banke nude (prihvatljiv) e-banking i m-banking, dok su platne kartice postale novo crno. Ako se osvrnemo i na popularne classifieds sajtove, videćemo da je kompenzacija u građevinskom materijalu takođe popularna transakciona metoda na ovim prostorima (he he).

Iako to ne bismo zaključili na osnovu preovlađujućeg mišljenja javnog mnjenja, činjenica je da u Srbiji danas imamo višak kapitala – višak koji se troši na različite stvari počev od luksuzne robe, pa sve do kvalitetnih izlazaka. Kafeterije, bistroi i ostala piktoresktna mesta širom grada nisu nikla zbog naših roditelja, već zbog nas milenijalaca – populacije kojoj je iskustvo bitnije od materijalnih stvari.

I za ta iskustva smo itekako spremni da platimo.

Stoga ne treba da nas čudi to što su trgovci u prestonici u najvećoj meri prihvatili kartice. Jednostavno je – ponuda vs. potražnja. Keš je rogobatan i nepraktičan, zato smo i zavoleli servise kao što je Car:Go koji nam je omogućio da se vozimo po gradu bez potrebe da sa sobom nosimo papirni novac ili da zaokružujemo vožnju na okrugli iznos zato što vozač nema da nam “vrati sitno”.

Međutim, situacija postaje daleko komplikovanija kada se izađe iz gradskog okruga. Krenite autoputem i Ibarskom magistralom na more ili planinu i veoma brzo ćete se susresti sa dominantnošću keša, ali i poprekim pogledima kada osoblju u odmaralištu pored puta zatražite račun – uz dodatak “kartica”.

Sve to nateralo nas je da se zapitamo, koje su to popularne i aktuelne metode plaćanja na ovim prostorima, ali i kako se već ustaljene metode nose sa nekim novim formatima plaćanja koji bi uskoro čak i po zakonu morali da budu deo svakodnevnih transakcija – od plaćanja mesečnih računa, preko kupovine garderobe, pa sve do kupovine novina na trafici?

Keš – dominantno sredstvo plaćanja

Koliko god insistirali na digitalizaciji plaćanja, činjenica je da je keš i dalje dominantno sredstvo plaćanja – i to ne samo u Srbiji i regionu. Štaviše, istraživanje Evropske centralne banke za 2017. godinu pokazalo je da građani Evrope u proseku sa sobom nose čak 65 evra u novčaniku (u Nemačkoj u proseku 100 evra), dok podaci ukazuju na to da kompletno tržište evrozone i dalje zaostaje za digitalnim transakcijama u odnosu na Sjedinjene Američke Države, Veliku Britaniju, Australiju i Kanadu.

Prednosti: Svi trgovci prihvataju keš, posebno kada govorimo o retail sektoru. Pojedini prihvataju čak i strane valute (mimo zakona) što nam jasno govori da sa papirnim novcem u Srbiji možemo daleko, a bogme i šire.

Mane: Rogobatan za prenos, spor za upotrebu i najmanje siguran od svih navedenih metoda. Gotovo je neizbežan scenario trgovca koji uglavnom nema da nam vrati sitno, pa da ne bismo čekali zaokružujemo iznos. Ne treba zaboraviti ni kovanice koje u svetu predstavljaju značajan udeo svakodnevnih transakcija, iako u Srbiji imamo tu privilegiju da se čak i manji apoeni mogu pronaći u papirnoj varijanti.

Platne kartice – sjajna stvar ako ih trgovac prihvata

Na kartice smo navikli ne samo u svetom trgovačkom trojstvu: supermarket – benzinska pumpa – kafić / restoran, već su postale i deo našeg putovanja javnim prevozom, plaćanja na Internetu ili direktnog prenosa sredstava drugim ljudima u svega par minuta. Iako očekujemo da su kartice prihvaćene svuda, to često nije slučaj.

Situaciju dodatno komplikuje i to što je polovinom 2018. godine Narodna Banka Srbije predstavila novu regulativu koja uvodi obavezno izdavanje Dina kartica za sve korisnike bankarskih usluga u Srbiji – za pravna i za fizička lica, što ustaljene kartičarske kompanije stavlja u poziciju da se takmiče na nefer tržištu (izdavanje Mastercard i Visa kartica i dalje je moguće, ali uz podnošenje posebnog zahteva i samo nakon što građanin potpiše da je prethodno dobio Dina karticu).

Kada na to dodamo da se postojeći Zakon o fiskalizaciji koji obavezuje trgovce da primaju kartice ne poštuje, a da su usled ograničenja međubankarskih naknada ograničeni i budžeti domaćih banaka za širenje elentronsnog prihvata, dolazimo u situaciju da ne po prvi put neizvesno kako će se razijati kartičarstvo u Srbiji.

Prednosti: Lakoća prenosa, brzina upotrebe. Najveći broj platnih kartica danas dolazi sa mogućnošću beskontaktnog plaćanja što dodatno ubrzava vreme transakcije (posebno za mikro kupovine do 1.500 ili 2.000 dinara). Građani i trgovci su navikli na upotrebu kartica i pored keša predstavljaju drugu najpopularniju metodu plaćanja – u Srbiji i u svetu.

Mane: Kao što smo već spomenuli na početku ovog teksta, kartice su sjajne kada se krećemo u krugu biznisa koji imaju mogućnost naplate putem kartice, ali su potpuno beskorisne poput keša u online trgovini (he he) tj. kada se nalazimo u prodavnici ili kafiću koji prima samo keš, a nema bankomata u blizini.

Štaviše, ukoliko je Dina jedina kartica koju posedujemo, prilikom putovanja u inostranstvo bićemo neprijatno iznenađeni kada vidimo da čak ni veliki i renomirani trgovci ne prihvataju našu karticu jer funkcioniše na potpuno odvojenom sistemu od ustaljenih Vise i Mastercarda.

Čekovi – skraćeno od ček’o sam u redu

Možda se u srpskim medijima ne govori dovoljno o upotrebi čekova, ali oni su itekako prisutni na našem tržištu. Posetite neki od većih supermarketa uoči praznika i videćete da (nažalost) mnogi građani osnovne potrepštine kupuje upravo na čekove. Slična je stvar i sa obućom i odećom – čekovi su neizostavni aspekt prosečnog srpskog potrošača, iako se njihova upotreba uglavnom vezuju za naše roditelje, bake i deke.

Istraživanja s početka godine potvrdila su da se ogroman broj građana i dalje oslanja na čekove, ali i da su banke pronašle nove načine kako da im naplate izdavanje istih, te njihovo “održavanje”. Za prosečnog potrošača kome je bitno da uštedi na svakom koraku, upotreba čekova može da predstavlja i nešto skuplju opciju, iako se često vraćamo na isto – mogućnost kupovine robe i usluga danas uz odloženo plaćanje (iako prema Zakonu o čekovima oni nisu sredstvo odloženog plaćanja, što se u praksi gotovo uvek krši).

S druge strane, mnoge domaće banke danas nude i mogućnost kupovine na rate pomoću kartica koje čitav proces daleko pojednostavljuju, te se upotreba čekova uglavnom može pripisati tome da najveći broj građana koji ih koristi jednostavno ne želi da ih se odrekne zato što su na njih navikli, ali i zato što banke nisu investirale dovoljno resursa u edukaciju samih korisnika.

Prednosti: Čekovi u Srbiji su apsolutni pobednik kada je u pitanju “odloženo plaćanje” tj. – tu nema pogovora. Sa otežanom finansijskom situacijom koja pogađa širi deo populacije, čekovi će i u godinama koje dolaze predstavljati itekako popularnu metodu za plaćanje.

Mane: Ukoliko ste ikada čekali u redu dok je neko ispisivao čekove, sve vam je jasno. Sama činjenica da se čekovi popunjavaju ručno, da se njihovom upotrebom stvaraju gužve u trgovinama, ali i da stavljaju dodatan pritisak na onoga ko ih popunjava da ne pogreši prilikom unosa, nedvosmisleno nam govori da je u pitanju izuzetno rogobatna i komplikovana metoda.

E-banking / m-banking

Iako se većina e-banking servisa i mobilnih aplikacija domaćih banaka ne može oceniti sa pet zvezdica, aspekt koji smo gotovo svi prihvatili jeste da online plaćanja rade – uglavnom. Sećam se pre par godina kada su banke želele da smanje redove u svojim filijalama, te je glavni selling point bio plaćanje računa iz topline svoga doma i to bez provizije.

Za tehnološki pismenije građane e-banking i m-banking danas ne predstavljaju nikakvu novost, ali za najveći broj domaće populacije njihova upotreba i dalje potpada pod domen lansiranja Space X rakete u svemir ili hakovanja u servere američke obaveštajne agencije CIA.

Prednosti: Ne možemo reći da je u pitanju lakoća upotrebe, ali kada se jednom upoznate sa vašim Internet bankingom ili mobilnom aplikacijom vaše banke, stvari postaju daleko lakše. Teško da možemo očekivati korisničko iskustvo poput nekih evropskih bankarskih servisa, ali domaće aplikacije u najvećoj meri funkcionišu bez problema i zaista nam daju mogućnosti da, ako ništa, mesečne račune platimo iz topline našeg doma, bez provizije i nepotrebnog gubljenja dragocenog vremena u redovima.

Mane: Sama činjenica da domaće banke nude e-banking i m-banking rešenja ne znači da je njihova upotreba najintuitivnija. U vremenu kada govorimo o digitalnoj transformaciji i okretanju biznisa ka potrebama korisnika, nalazimo se u situaciji gde jednostavno plaćanje računa za struju od nas ipak zahteva određeno poznavanje tehnologije i razumevanja procesa korišćenja digitalnih servisa. Štaviše, plaćanje putem Interneta i mobilnih aplikacija uglavnom je limitirano na pretplatni sektor zbog samog procesa plaćanja. Takoreći, e-banking i m-banking najviše koristimo za plaćanje računa.

Instant Payment + plaćanje QR kodom

Iako za većinu građana Srbije 22. oktobar 2018. godine ne predstavlja datum sa posebnim značajem, upravo tog dana Narodna Banka Srbije pustila je u promet dugoočekivani IPS NBS sistem koji uvodi nove tehnološke inovacije na tržište plaćanja, te regulativom obavezuje banke na nove platne metode.

Koje platne metode, pitate se? IPS u sebi sadrži nekoliko faktora, prvi od kojih je takozvani 24/7/365 platni promet koji zamenjuje hitna plaćanja, te građanima i kompanijama omogućava da se uplaćeni novac gotovo istovremeno prikaže na računu primaoca – čak i za vreme vikenda i praznika. Novu opciju u startu su podržale 24 banke, dok će preostale 4 koje posluju na tržištu Srbije IPS NBS sistem implementirati najkasnije do 1. aprila 2019. godine.

S druge strane, ne treba zaboraviti ni famozno plaćanje QR kodom o kome se toliko dugo priča, a koje u finansijskim krugovima predstavlja jednu od najkontroverznijih tema. O čemu je zapravo reč? Nova regulativa obavezuje domaće banke da u okviru svoje m-banking aplikacije omoguće plaćanje putem QR koda tj. da jednostavnim skeniranjem unikatnog QR koda sa računa, građani i privreda mogu jednostavno da plaćaju račune i fakture – bez prethodnog unosa podataka o komintentima ili iznosu uplate.

U teoriji zvuči sjajno, u praksi… u praksi novo rešenje još nismo videli. A pitanje je i kada ćemo ga videti, jer je jedna od ideja da se čak i račun u kafeteriji može platiti ovim putem. To znači dodatna edukacija trgovaca i mušterija, ali i nove izdatke za fiskalne kase koje mogu da generišu unikatne QR kodove.

Prednosti: Svakako najveća prednost novog IPS NBS sistema leži u činjenici da smo nakon toliko godina konačno dobili mogućnost da šaljemo novac vikendima, pa čak i za vreme praznika. Ovo je posebno značajno za privredu, jer tehnički dobijamo dva dodatna dana u nedelji kada se možemo baviti plaćanjima, za razliku od toga da čekamo prvi sledeći radni dan. Novo rešenje ne dolazi bez svojih taksi, ali neka ostane na tome da su prihvatljive kada se u obzir uzme ono što se nudi.

Mane: Dodatne takse koje moramo da platimo ukoliko želimo da se novac prebaci za vreme neradnih dana. Kada su QR kodovi u pitanju, ne možemo a da ne ukažemo na činjenicu da je i ovo rešenje rogobatno, da zahteva nekoliko koraka, ali i da se oslanja na tehnologiju za koju najveći broj digitalno i tehnološki pismenih korisnika kaže da je jednostavno ne koristi. QR kodovi su najčešće spori, te narušavaju korisničko iskustvo u retail-u u kojem i dalje dominiraju keš i platne kartice.

Koju platnu metodu vi birate? Da li preferiarte keš ili kartice? Javite nam u komentarima!

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Gaming

Dušan i David prave društvene igre, a njihov studio Kerber Games napada tržište vredno skoro 20$ milijardi

Iako kultura igranja društvenih igara u Srbiji nije toliko velika, to bi vremenom moglo da se promeni zahvaljujući talentovanim timovima poput onog koji čini Kerber - 'board games' dizajn studio.

Startapi i poslovanje

Uvođenjem udela u vlasništvu kompanije povećavaju svoju konkurentnost – a motivacija zaposlenih se drastično uvećava

Prema podacima do kojih je došao Joberty, manje od 3% kompanija koje posluju na domaćem tržištu ima opciju da svojim zaposlenima omogući udeo u vlasništvu firme a ta opcija, kako kažu naši sagovornici, može napraviti veliku razliku.

Intervju

Milan Starčević je prvi inženjer iz Srbije koji je postao partner u kompaniji Zühlke

Nakon skoro osam godina provedenih u kompaniji Zühlke, Milan Starčević postao je partner. U nastavku teksta razgovaramo o njegovom karijernom putu koji je doveo do nove pozicije.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Kredium.rs klijentima pomaže da lakše dobiju stambeni kredit uz pomoć personalizovanih bankarskih ponuda

Potraga za stanovima i kreditima često ume da bude težak, naporan i dug proces. Ipak, digitalizacijom i novim alatima koji su nam dostupni online, sve ovo može da izgleda znatno jednostavnije. Rešenje ima i startap iz Srbije - Kredium.rs.

Startapi i poslovanje

Srpski Tenderly osigurao investiciju od $15.3M u okviru A runde, sledi izgradnja Ethereum platforme za developere

Glavni cilj Tenderly startapa je da poboljša način rada Ethereum programera i ubrza prihvatanje blockchain tehnologije.

Office Talks Podcast

Internet zajednica za 70.000 ljubitelja fudbala

Tema 57. epizode Office Talks podcasta bila je online klađenje ali i izgradnja internet zajednice ljubitelja fudbala i sporta kroz zanimljiv i kvalitetan sadržaj. O svemu tome smo razgovarali sa našim gostom Vladimirom Kečkešom, osnivačem popularnih Instagram stranica Burazzers.net i Engleski fudbal.

Karijere

HelloWorld ponovo organizuje istraživanje domaće tehnološke scene: IT-jevci, popunite anketu!

Sajt za IT zapošljavanje HelloWorld.rs trenutno sprovodi još jedno veliko istraživanje domaće IT scene.