Čime najviše plaćamo i hoćemo li ikada zaista digitalizovati naše transakcije?

Keš, čekovi, kartica, plaćanje putem Interneta ili skeniranjem QR koda. Analiziramo prednosti i mane najpopularnijih platnih metoda u Srbiji.

Jedan pogled na tržište plaćanja u Srbiji i jasno nam je da ovde baš sve prolazi. Keš je i dalje dominantan, čekovi nikada neće nestati, gotovo sve banke nude (prihvatljiv) e-banking i m-banking, dok su platne kartice postale novo crno. Ako se osvrnemo i na popularne classifieds sajtove, videćemo da je kompenzacija u građevinskom materijalu takođe popularna transakciona metoda na ovim prostorima (he he).

Iako to ne bismo zaključili na osnovu preovlađujućeg mišljenja javnog mnjenja, činjenica je da u Srbiji danas imamo višak kapitala – višak koji se troši na različite stvari počev od luksuzne robe, pa sve do kvalitetnih izlazaka. Kafeterije, bistroi i ostala piktoresktna mesta širom grada nisu nikla zbog naših roditelja, već zbog nas milenijalaca – populacije kojoj je iskustvo bitnije od materijalnih stvari.

I za ta iskustva smo itekako spremni da platimo.

Stoga ne treba da nas čudi to što su trgovci u prestonici u najvećoj meri prihvatili kartice. Jednostavno je – ponuda vs. potražnja. Keš je rogobatan i nepraktičan, zato smo i zavoleli servise kao što je Car:Go koji nam je omogućio da se vozimo po gradu bez potrebe da sa sobom nosimo papirni novac ili da zaokružujemo vožnju na okrugli iznos zato što vozač nema da nam „vrati sitno“.

Međutim, situacija postaje daleko komplikovanija kada se izađe iz gradskog okruga. Krenite autoputem i Ibarskom magistralom na more ili planinu i veoma brzo ćete se susresti sa dominantnošću keša, ali i poprekim pogledima kada osoblju u odmaralištu pored puta zatražite račun – uz dodatak „kartica“.

Sve to nateralo nas je da se zapitamo, koje su to popularne i aktuelne metode plaćanja na ovim prostorima, ali i kako se već ustaljene metode nose sa nekim novim formatima plaćanja koji bi uskoro čak i po zakonu morali da budu deo svakodnevnih transakcija – od plaćanja mesečnih računa, preko kupovine garderobe, pa sve do kupovine novina na trafici?

Keš – dominantno sredstvo plaćanja

Koliko god insistirali na digitalizaciji plaćanja, činjenica je da je keš i dalje dominantno sredstvo plaćanja – i to ne samo u Srbiji i regionu. Štaviše, istraživanje Evropske centralne banke za 2017. godinu pokazalo je da građani Evrope u proseku sa sobom nose čak 65 evra u novčaniku (u Nemačkoj u proseku 100 evra), dok podaci ukazuju na to da kompletno tržište evrozone i dalje zaostaje za digitalnim transakcijama u odnosu na Sjedinjene Američke Države, Veliku Britaniju, Australiju i Kanadu.

Prednosti: Svi trgovci prihvataju keš, posebno kada govorimo o retail sektoru. Pojedini prihvataju čak i strane valute (mimo zakona) što nam jasno govori da sa papirnim novcem u Srbiji možemo daleko, a bogme i šire.

Mane: Rogobatan za prenos, spor za upotrebu i najmanje siguran od svih navedenih metoda. Gotovo je neizbežan scenario trgovca koji uglavnom nema da nam vrati sitno, pa da ne bismo čekali zaokružujemo iznos. Ne treba zaboraviti ni kovanice koje u svetu predstavljaju značajan udeo svakodnevnih transakcija, iako u Srbiji imamo tu privilegiju da se čak i manji apoeni mogu pronaći u papirnoj varijanti.

Platne kartice – sjajna stvar ako ih trgovac prihvata

Na kartice smo navikli ne samo u svetom trgovačkom trojstvu: supermarket – benzinska pumpa – kafić / restoran, već su postale i deo našeg putovanja javnim prevozom, plaćanja na Internetu ili direktnog prenosa sredstava drugim ljudima u svega par minuta. Iako očekujemo da su kartice prihvaćene svuda, to često nije slučaj.

Situaciju dodatno komplikuje i to što je polovinom 2018. godine Narodna Banka Srbije predstavila novu regulativu koja uvodi obavezno izdavanje Dina kartica za sve korisnike bankarskih usluga u Srbiji – za pravna i za fizička lica, što ustaljene kartičarske kompanije stavlja u poziciju da se takmiče na nefer tržištu (izdavanje Mastercard i Visa kartica i dalje je moguće, ali uz podnošenje posebnog zahteva i samo nakon što građanin potpiše da je prethodno dobio Dina karticu).

Kada na to dodamo da se postojeći Zakon o fiskalizaciji koji obavezuje trgovce da primaju kartice ne poštuje, a da su usled ograničenja međubankarskih naknada ograničeni i budžeti domaćih banaka za širenje elentronsnog prihvata, dolazimo u situaciju da ne po prvi put neizvesno kako će se razijati kartičarstvo u Srbiji.

Prednosti: Lakoća prenosa, brzina upotrebe. Najveći broj platnih kartica danas dolazi sa mogućnošću beskontaktnog plaćanja što dodatno ubrzava vreme transakcije (posebno za mikro kupovine do 1.500 ili 2.000 dinara). Građani i trgovci su navikli na upotrebu kartica i pored keša predstavljaju drugu najpopularniju metodu plaćanja – u Srbiji i u svetu.

Mane: Kao što smo već spomenuli na početku ovog teksta, kartice su sjajne kada se krećemo u krugu biznisa koji imaju mogućnost naplate putem kartice, ali su potpuno beskorisne poput keša u online trgovini (he he) tj. kada se nalazimo u prodavnici ili kafiću koji prima samo keš, a nema bankomata u blizini.

Štaviše, ukoliko je Dina jedina kartica koju posedujemo, prilikom putovanja u inostranstvo bićemo neprijatno iznenađeni kada vidimo da čak ni veliki i renomirani trgovci ne prihvataju našu karticu jer funkcioniše na potpuno odvojenom sistemu od ustaljenih Vise i Mastercarda.

Čekovi – skraćeno od ček’o sam u redu

Možda se u srpskim medijima ne govori dovoljno o upotrebi čekova, ali oni su itekako prisutni na našem tržištu. Posetite neki od većih supermarketa uoči praznika i videćete da (nažalost) mnogi građani osnovne potrepštine kupuje upravo na čekove. Slična je stvar i sa obućom i odećom – čekovi su neizostavni aspekt prosečnog srpskog potrošača, iako se njihova upotreba uglavnom vezuju za naše roditelje, bake i deke.

Istraživanja s početka godine potvrdila su da se ogroman broj građana i dalje oslanja na čekove, ali i da su banke pronašle nove načine kako da im naplate izdavanje istih, te njihovo „održavanje“. Za prosečnog potrošača kome je bitno da uštedi na svakom koraku, upotreba čekova može da predstavlja i nešto skuplju opciju, iako se često vraćamo na isto – mogućnost kupovine robe i usluga danas uz odloženo plaćanje (iako prema Zakonu o čekovima oni nisu sredstvo odloženog plaćanja, što se u praksi gotovo uvek krši).

S druge strane, mnoge domaće banke danas nude i mogućnost kupovine na rate pomoću kartica koje čitav proces daleko pojednostavljuju, te se upotreba čekova uglavnom može pripisati tome da najveći broj građana koji ih koristi jednostavno ne želi da ih se odrekne zato što su na njih navikli, ali i zato što banke nisu investirale dovoljno resursa u edukaciju samih korisnika.

Prednosti: Čekovi u Srbiji su apsolutni pobednik kada je u pitanju „odloženo plaćanje“ tj. – tu nema pogovora. Sa otežanom finansijskom situacijom koja pogađa širi deo populacije, čekovi će i u godinama koje dolaze predstavljati itekako popularnu metodu za plaćanje.

Mane: Ukoliko ste ikada čekali u redu dok je neko ispisivao čekove, sve vam je jasno. Sama činjenica da se čekovi popunjavaju ručno, da se njihovom upotrebom stvaraju gužve u trgovinama, ali i da stavljaju dodatan pritisak na onoga ko ih popunjava da ne pogreši prilikom unosa, nedvosmisleno nam govori da je u pitanju izuzetno rogobatna i komplikovana metoda.

E-banking / m-banking

Iako se većina e-banking servisa i mobilnih aplikacija domaćih banaka ne može oceniti sa pet zvezdica, aspekt koji smo gotovo svi prihvatili jeste da online plaćanja rade – uglavnom. Sećam se pre par godina kada su banke želele da smanje redove u svojim filijalama, te je glavni selling point bio plaćanje računa iz topline svoga doma i to bez provizije.

Za tehnološki pismenije građane e-banking i m-banking danas ne predstavljaju nikakvu novost, ali za najveći broj domaće populacije njihova upotreba i dalje potpada pod domen lansiranja Space X rakete u svemir ili hakovanja u servere američke obaveštajne agencije CIA.

Prednosti: Ne možemo reći da je u pitanju lakoća upotrebe, ali kada se jednom upoznate sa vašim Internet bankingom ili mobilnom aplikacijom vaše banke, stvari postaju daleko lakše. Teško da možemo očekivati korisničko iskustvo poput nekih evropskih bankarskih servisa, ali domaće aplikacije u najvećoj meri funkcionišu bez problema i zaista nam daju mogućnosti da, ako ništa, mesečne račune platimo iz topline našeg doma, bez provizije i nepotrebnog gubljenja dragocenog vremena u redovima.

Mane: Sama činjenica da domaće banke nude e-banking i m-banking rešenja ne znači da je njihova upotreba najintuitivnija. U vremenu kada govorimo o digitalnoj transformaciji i okretanju biznisa ka potrebama korisnika, nalazimo se u situaciji gde jednostavno plaćanje računa za struju od nas ipak zahteva određeno poznavanje tehnologije i razumevanja procesa korišćenja digitalnih servisa. Štaviše, plaćanje putem Interneta i mobilnih aplikacija uglavnom je limitirano na pretplatni sektor zbog samog procesa plaćanja. Takoreći, e-banking i m-banking najviše koristimo za plaćanje računa.

Instant Payment + plaćanje QR kodom

Iako za većinu građana Srbije 22. oktobar 2018. godine ne predstavlja datum sa posebnim značajem, upravo tog dana Narodna Banka Srbije pustila je u promet dugoočekivani IPS NBS sistem koji uvodi nove tehnološke inovacije na tržište plaćanja, te regulativom obavezuje banke na nove platne metode.

Koje platne metode, pitate se? IPS u sebi sadrži nekoliko faktora, prvi od kojih je takozvani 24/7/365 platni promet koji zamenjuje hitna plaćanja, te građanima i kompanijama omogućava da se uplaćeni novac gotovo istovremeno prikaže na računu primaoca – čak i za vreme vikenda i praznika. Novu opciju u startu su podržale 24 banke, dok će preostale 4 koje posluju na tržištu Srbije IPS NBS sistem implementirati najkasnije do 1. aprila 2019. godine.

S druge strane, ne treba zaboraviti ni famozno plaćanje QR kodom o kome se toliko dugo priča, a koje u finansijskim krugovima predstavlja jednu od najkontroverznijih tema. O čemu je zapravo reč? Nova regulativa obavezuje domaće banke da u okviru svoje m-banking aplikacije omoguće plaćanje putem QR koda tj. da jednostavnim skeniranjem unikatnog QR koda sa računa, građani i privreda mogu jednostavno da plaćaju račune i fakture – bez prethodnog unosa podataka o komintentima ili iznosu uplate.

U teoriji zvuči sjajno, u praksi… u praksi novo rešenje još nismo videli. A pitanje je i kada ćemo ga videti, jer je jedna od ideja da se čak i račun u kafeteriji može platiti ovim putem. To znači dodatna edukacija trgovaca i mušterija, ali i nove izdatke za fiskalne kase koje mogu da generišu unikatne QR kodove.

Prednosti: Svakako najveća prednost novog IPS NBS sistema leži u činjenici da smo nakon toliko godina konačno dobili mogućnost da šaljemo novac vikendima, pa čak i za vreme praznika. Ovo je posebno značajno za privredu, jer tehnički dobijamo dva dodatna dana u nedelji kada se možemo baviti plaćanjima, za razliku od toga da čekamo prvi sledeći radni dan. Novo rešenje ne dolazi bez svojih taksi, ali neka ostane na tome da su prihvatljive kada se u obzir uzme ono što se nudi.

Mane: Dodatne takse koje moramo da platimo ukoliko želimo da se novac prebaci za vreme neradnih dana. Kada su QR kodovi u pitanju, ne možemo a da ne ukažemo na činjenicu da je i ovo rešenje rogobatno, da zahteva nekoliko koraka, ali i da se oslanja na tehnologiju za koju najveći broj digitalno i tehnološki pismenih korisnika kaže da je jednostavno ne koristi. QR kodovi su najčešće spori, te narušavaju korisničko iskustvo u retail-u u kojem i dalje dominiraju keš i platne kartice.

Koju platnu metodu vi birate? Da li preferiarte keš ili kartice? Javite nam u komentarima!

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Analiza

Koje opcije za razvoj karijere imaju senior programeri?

Nekadašnje nepisano pravilo glasilo je: ako želiš više novca i privilegija, ideš u IT menadžment. Istražujemo kakve opcije seniori danas imaju na raspolaganju.

Kultura 2.0

Kako postati digitalni nomad – iz ugla dvojca iza ‘Us two and the view’?

Jovana i Milan početkom godine rešili su da promene svoju poslovnu rutinu i da kancelariju zamene plažom ili džunglom. Kako im je to pošlo za rukom i koji su im trenutno najveći izazovi kao digitalnim nomadima?

Startapi i poslovanje

Mogu li protesti zadržati Car:Go – prvu IT kompaniju koja je izašla na ulice?

Saga zvana Car:Go i dalje traje. Novi protesti protiv ministarke Mihajlović i blokiranje ulica najavljeni su za petak. Pitamo se - da li je ovo pravi potez?

Propustili ste

Tehnologija

E-prime lansirao električni tricikl na sajmu automobila namenjen poslovnim korisnicima

U ekskluzivnom intervjuu za Netokraciju, direktor i suosnivač kompanije E-prime Milan Manojlović, govori o novim električnim biciklima kompanije, ali i o planiranom širenju poslovanja i izvozu na evropsko tržište.

Startapi i poslovanje

Kako voditi korisničku podršku ako radite u SaaS industriji?

Negativna iskustva sa korisničkom poprilično su česta. Međutim, kada vam uspešnost biznisa zavisi od takvih predrasuda morate uraditi sve da ih prevaziđete. Kako se to radi u SaaS kompanijama?

E-commerce

Ivan Kovačević o ‘omnichannel’ prodaji: Kako uspešno kombinovati ‘offline’ i ‘online’?

Direktor Digital Shopper hub-a u hrvatskoj agenciji Bruketa&Žinić&Grey sledeće nedelje na Webiz edukaciji govoriće o redefinisanju uloge fizičkog prodajnog mesta i spajanju 'online' i 'ofline' prodajnog sveta. Koji je njegov savet 'retaileri'-ima?

Karijere

Ladies of New Business: Zašto je preduzetništvo širi pojam od samostalnog vođenja biznisa?

Šesta po redu konferencija Ladies of News Business održana je juče u prostorijama ICT Hub-a. Tokom tročasovnog programa publika je imala priliku da sazna kako napraviti balans između privatnog i poslovnog života, kao i koliko je važno kontinuirano usavršavanje.

Startapi i poslovanje

Uprkos problemima u Srbiji, CarGo proširio svoje poslovanje – na Beč

Srpska softverska kompanija CarGo Technologies širi svoje poslovanje na još jedan evropski grad - Beč, čime će se naći rame uz rame sa svetski poznatim brendom Uber.

Gaming

Nikola Čavić: Osnovali smo SGA jer gejming zaslužuje poseban status u privredi Srbije

Gejming industrija u Srbiji iz godine u godinu raste i jedan je od značajnijih IT sektora u zemlji. Kako bi se dodatno osnažio razvoj video igara ali i esporta, pre godinu dana nastala je organizacija Serbia Games Association.