Šta natera čoveka da stane u red - muka ili strah od promena?

Šta natera čoveka da stane u red – muka ili strah od promena?

U društvu koje je sasvim solidno prihvatilo digitalizovanje svega i svačega za vreme pandemije i dalje vidimo redove tamo gde ih ne mora biti. Možemo li se izboriti protiv njih?

Ne znam za vas, ali ako u životu nešto ne volim to je da čekam u redu. U redu za pekaru, u redu za Poštu ili u redu za bilo šta drugo.

Onih nesrećnih devedesetih godina redovi su predstavljali simbol za nemoć naroda, nemaštinu i borbu za opstanak. Danas, redovi su vesnici penzija i signal da posao koji smo došli do završimo najverovatnije nećemo stići u vreme koje smo predvideli. Sa pojavom globalne pandemije redovi su dostigli svoj vrhunac, ovog puta iz epidemioloških razloga, ali su i dalje znak da ćemo izgubiti i vreme i živce.

Štaviše, danas je pojedine birokratske poslove moguće obaviti isključivo tako što ćete zakazati termin da biste čekali u redu. Verujte mi na reč i to sam iskusio.

Situacija je, složićete se, daleko od sjajne.

Mit je da samo penzioneri čekaju u redovima

Prolazeći na putu za posao pored jedne velike banke koja već dugi niz godina posluje u Srbiji, oduvek sam se pitao ko su ti ljudi koji su spremni da po zimskom mrazu i letnjoj žegi čekaju u redu. U prvi mah rekao bih da su to penzioneri, ali pažljivji pogled u smeru ulaza koji krasi velika svetleća reklama jasno mi stavlja do znanja da su tu i studenti, radno aktivni građani i mnogi za koje bih rekao da su makar jednom u životu koristili neko od e-banking rešenja i da sigurno znaju da to vreme mogu provesti pametnije – ako ništa ugodnije.

U odbranu pojedinih, istina je da i dalje imamo državne službe i agencije koje zahtevaju pečatiranu uplatnicu kao dokaz o uplati neke takse, ali i stanodavce koji svojim stanarima ne dopuštaju da račune plaćaju online. Za vreme globalne pandemije neke stvari su se promenile na bolje pa smo videli i veliki pomak u digitalizaciji procesa, no činjenica je da smo daleko od idealnog.

Međutim, podaci iz nedavno objavljenog MasterIndex istraživanja govore nam da 81% korisnika kartica već plaća online za usluge i robu, dok od njih čak 45% plaća makar jednom mesečno. Isto tako, podaci nam govore da su najaktivniji korisnici oni koji pripadaju starosnoj grupi od 45-59 godina (čak 29%), dok su iza njih pripadnici grupe od 25 do 34 godine i 35 do 44 (po 23% u obe kategorije).

Pravo da vam kažem, očekivao sam da su ove brojke daleko više i da idu u korist milenijalcima, ali onda se mislima vratim u situaciju ispred banke i shvatim da upotreba modernih, digitalnih kanala za plaćanje, nije nešto čime se može pohvaliti samo mlađa populacija, niti je to nekakav bauk kod svih starijih građana. Finansijska edukacija mora se sprovoditi na svim nivoima jer smo kao društvo “bušni” od glave do pete.

Neprihvatljivo je da platna sredstva doživljavamo samo kao nužno zlo, isto kao što je neprihvatljivo da uzimamo slobodne dane kako bismo završili nešto u opštini ili kako bismo podneli zahtev za kredit. Sve to je još više nedopustivo kada te neke analogne radnje provučemo kroz broj ljudi koji aktivno kupuje robu i usluge na domaćem Internetu. Samo u 2020. godini zabeleženo je više od 14 miliona transakcija na domaćim web prodavnicama pri čemu je rast u odnosu na 2019. godinu iznosio 103%.

Plaćajte karticama i povratite novac koji ste potrošili

Potencijal je tu, ali ljude ponekada treba i malo motivisati. Ne samo kupce, već i trgovce od kojih su čak i oni koji su najviše bili protiv digitalnih sredstava plaćanja shvatili da je u doba globalne pandemije internet jedini pouzdan kanal koji može da funkcioniše 24-7 i koji ne zavisi od zatvaranja i epidemioloških mera.

Sa ciljem motivacije, ali i edukacije, kompanija Mastercard pokrenula je veliku nacionalnu kampanju koja traje do 15. juna, a koja ima za cilj promociju online plaćanja kod domaćih trgovaca i na web prodavnicama, ali i putem aplikacija i platformi. Tokom trajanja kampanje, svi korisnici Mastercard kartica izdatih od strane banaka koje učestvuju u programu i koji obave 5 ili više online plaćanja ukupne zbirne vrednosti od najmanje 5.000 dinara, stiču pravo na automatski povraćaj novca (cash back) u iznosu od najmanje 980 dinara.

Takoreći, što više plaćate, to više i štedite.

Promotivna akcija važi i za transakcije prema komunalnim preduzećima, telekom i kablovskim operaterima, ali i za transakcije poput mesečnih pretplata koje automatski skidaju sredstva sa kartice putem card-on-file tehnologije. Napominjemo da se računaju plaćanja isključivo kod domaćih web prodavnica, tako da u startu otpada ta Netflix pretplata koju ionako delite sa ostalim članovima porodice.

Za kraj, ovim tekstom ne želim samo da vam skrenem pažnju na promotivnu akciju koja vam bukvalno može uštedeti značajnu novčanu sumu, već i da vas podstaknem na razmišljanje o digitalnim transakcijama i mnogobrojnim benefitima koje nam njihovo korišćenje donosi. Ukoliko i vi prezirete da čekate u redu onda dobro znate o čemu pričam, a ukoliko ovaj tekst čitate u redu za banku – zapitajte se samo koje ste to druge poslove mogli da završite ili kako ste pametnije mogli da utrošite to vreme.

Neka promena počne od vas, a ne od drugih.


Ostavi komentar

  1. željko pavlović

    željko pavlović

    29. 5. 2021. u 15:50 Odgovori

    Mrzim redove, oduvek je tako bilo. Ipak ima malih pomaka, bio sam u situaciji da moram ići par puta u katastar i sve sam zakazao preko e-uprave bez problema.
    Međutim nisam siguran kako je to isto u drugim službama.
    Što se tiče digitalnih transakcija to je blagodet, sve se može platiti preko aplikacije, sa pojavom QR coda još je lakše. Banke polako uvode bankomate nan kojima se može vršiti uplata što je za mene olakšanje jer se pazar mora uplaćivati.
    Moja banka bi mogla uskoro da uvede mogućnost da koristim wallet na ntelefonu što bi još olakšalo plaćanje.
    Jedan primer, pre tri godine sam putovao: Beograd -Atina avion, odmah bus aerodrom -Pirej, zatim brod Pirej – Santorini, sve sam rezervisao i kupio preko inerneta karticom.
    Hvala bogu na digitalnim transakcijama.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

Programeri dugih jezika – ima li mesta ličnim stavovima na LinkedInu?

Jedna od tema na nedavno završenoj Netokracijinoj Employer Branding konferenciji bila je o upitnim nastupima zaposlenih na LinkedIn-u, koje rizike po kompaniju i pojedinca bi to moglo da donese i kako bi ovi problemi mogli da se izbegnu.

Startapi i poslovanje

Novosadski Continental najavio novo razvojno odeljenje koje će do 2024. godine zaposliti još 200 inženjera

'Human Machine Interface' ime je nove visokotehnološke poslovne jedinice koja postaje deo R&D centra u Novom Sadu. Novo odeljenje baviće se razvojem 'head-up display' tehnologije za potrebe automobilske industrije.

Startapi i poslovanje

Američki LotusFlare najbrojniji tim ima u Beogradu i radi na proizvodima koji menjaju ‘telco’ industriju

Beogradska kancelarija kompanije LotusFlare trenutno okuplja oko 60 IT stručnjaka i aktivno širi tim. O proizvodima na kojima rade i planovima za budućnost sa njihovim predstavnicima razgovaramo u tekstu koji sledi.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Nakon $100 miliona Series C investicije, američki Embroker nastavlja da razvija nove proizvode i širi svoj tim u Beogradu

Generalni menadžer kancelarije u Beogradu i globalni VP Engineering-a za Netokraciju govori o proizvodima koje Embroker razvija, o sektoru digitalnog osiguranja malih biznisa, ali i o daljim planovima za proširenje tima u srpskoj prestonici.

Startapi i poslovanje

Celsius, jedna od vodećih kripto platformi, kupio deo srpskog MVP Workshopa

Dva blockchain jednoroga od sada razvijaju svoje proizvode upravo iz Beograda.

Office Talks Podcast

Porezi, paušalci, test samostalnosti

Gost 52. epizode Office Talks podcasta bio je Svetislav Kostić, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu i stručnjak za fiskalizaciju i poreze. Sa njim smo razgovarali o novom predlogu poreskih mera za brži rast IKT sektora.

Startapi i poslovanje

Peti rođendan u Beogradu Symphony slavi uz tim koji broji 90 zaposlenih – najavljeno dalje širenje poslovanja

Povodom pete godišnjice kompanije Symphony u Beogradu sa njenim predstavnicima pravimo retrospektivu poslovanja: koliko je firma porasla, koliko trenutno ima zaposlenih i na kojim tipovima projekata danas rade njihovi timovi?

Gaming

Hendrik Lesser razvijao je igre GTA i Angry Birds, a nama otkriva kako game dev industrija u Srbiji može brže da napreduje

Na edukativnom programu Playing Narratives koji organizuju Francuski i Goethe instituti u Srbiji u saradnji sa SGA, publika je imala priliku da čuje Hendrika Lessera, čoveka koji ima značajno ime u evropskoj i svetskoj industriji razvoja video igara. Upravo sa njim smo imali priliku da detaljno razgovaramo o video igrama kao novoj i važnoj kulturi.

Startapi i poslovanje

DSI i Digitalna Zajednica objavile predlog poreskih mera za brži rast srpskog IT-ja

Predlog od 11 mera tiče se podrške ekonomiji inovacija i razvoja, a posebno se ističe produžetak roka poreskih subvencija za sve paušalce koji su zaposleni od uvođenja Testa samostalnosti.