Šta natera čoveka da stane u red - muka ili strah od promena?

Infobip ❤️ Netokracijašta akvizicija znači za vas i za nas?

Šta natera čoveka da stane u red – muka ili strah od promena?

U društvu koje je sasvim solidno prihvatilo digitalizovanje svega i svačega za vreme pandemije i dalje vidimo redove tamo gde ih ne mora biti. Možemo li se izboriti protiv njih?

Ne znam za vas, ali ako u životu nešto ne volim to je da čekam u redu. U redu za pekaru, u redu za Poštu ili u redu za bilo šta drugo.

Onih nesrećnih devedesetih godina redovi su predstavljali simbol za nemoć naroda, nemaštinu i borbu za opstanak. Danas, redovi su vesnici penzija i signal da posao koji smo došli do završimo najverovatnije nećemo stići u vreme koje smo predvideli. Sa pojavom globalne pandemije redovi su dostigli svoj vrhunac, ovog puta iz epidemioloških razloga, ali su i dalje znak da ćemo izgubiti i vreme i živce.

Štaviše, danas je pojedine birokratske poslove moguće obaviti isključivo tako što ćete zakazati termin da biste čekali u redu. Verujte mi na reč i to sam iskusio.

Situacija je, složićete se, daleko od sjajne.

Mit je da samo penzioneri čekaju u redovima

Prolazeći na putu za posao pored jedne velike banke koja već dugi niz godina posluje u Srbiji, oduvek sam se pitao ko su ti ljudi koji su spremni da po zimskom mrazu i letnjoj žegi čekaju u redu. U prvi mah rekao bih da su to penzioneri, ali pažljivji pogled u smeru ulaza koji krasi velika svetleća reklama jasno mi stavlja do znanja da su tu i studenti, radno aktivni građani i mnogi za koje bih rekao da su makar jednom u životu koristili neko od e-banking rešenja i da sigurno znaju da to vreme mogu provesti pametnije – ako ništa ugodnije.

U odbranu pojedinih, istina je da i dalje imamo državne službe i agencije koje zahtevaju pečatiranu uplatnicu kao dokaz o uplati neke takse, ali i stanodavce koji svojim stanarima ne dopuštaju da račune plaćaju online. Za vreme globalne pandemije neke stvari su se promenile na bolje pa smo videli i veliki pomak u digitalizaciji procesa, no činjenica je da smo daleko od idealnog.

Međutim, podaci iz nedavno objavljenog MasterIndex istraživanja govore nam da 81% korisnika kartica već plaća online za usluge i robu, dok od njih čak 45% plaća makar jednom mesečno. Isto tako, podaci nam govore da su najaktivniji korisnici oni koji pripadaju starosnoj grupi od 45-59 godina (čak 29%), dok su iza njih pripadnici grupe od 25 do 34 godine i 35 do 44 (po 23% u obe kategorije).

Pravo da vam kažem, očekivao sam da su ove brojke daleko više i da idu u korist milenijalcima, ali onda se mislima vratim u situaciju ispred banke i shvatim da upotreba modernih, digitalnih kanala za plaćanje, nije nešto čime se može pohvaliti samo mlađa populacija, niti je to nekakav bauk kod svih starijih građana. Finansijska edukacija mora se sprovoditi na svim nivoima jer smo kao društvo “bušni” od glave do pete.

Neprihvatljivo je da platna sredstva doživljavamo samo kao nužno zlo, isto kao što je neprihvatljivo da uzimamo slobodne dane kako bismo završili nešto u opštini ili kako bismo podneli zahtev za kredit. Sve to je još više nedopustivo kada te neke analogne radnje provučemo kroz broj ljudi koji aktivno kupuje robu i usluge na domaćem Internetu. Samo u 2020. godini zabeleženo je više od 14 miliona transakcija na domaćim web prodavnicama pri čemu je rast u odnosu na 2019. godinu iznosio 103%.

Plaćajte karticama i povratite novac koji ste potrošili

Potencijal je tu, ali ljude ponekada treba i malo motivisati. Ne samo kupce, već i trgovce od kojih su čak i oni koji su najviše bili protiv digitalnih sredstava plaćanja shvatili da je u doba globalne pandemije internet jedini pouzdan kanal koji može da funkcioniše 24-7 i koji ne zavisi od zatvaranja i epidemioloških mera.

Sa ciljem motivacije, ali i edukacije, kompanija Mastercard pokrenula je veliku nacionalnu kampanju koja traje do 15. juna, a koja ima za cilj promociju online plaćanja kod domaćih trgovaca i na web prodavnicama, ali i putem aplikacija i platformi. Tokom trajanja kampanje, svi korisnici Mastercard kartica izdatih od strane banaka koje učestvuju u programu i koji obave 5 ili više online plaćanja ukupne zbirne vrednosti od najmanje 5.000 dinara, stiču pravo na automatski povraćaj novca (cash back) u iznosu od najmanje 980 dinara.

Takoreći, što više plaćate, to više i štedite.

Promotivna akcija važi i za transakcije prema komunalnim preduzećima, telekom i kablovskim operaterima, ali i za transakcije poput mesečnih pretplata koje automatski skidaju sredstva sa kartice putem card-on-file tehnologije. Napominjemo da se računaju plaćanja isključivo kod domaćih web prodavnica, tako da u startu otpada ta Netflix pretplata koju ionako delite sa ostalim članovima porodice.

Za kraj, ovim tekstom ne želim samo da vam skrenem pažnju na promotivnu akciju koja vam bukvalno može uštedeti značajnu novčanu sumu, već i da vas podstaknem na razmišljanje o digitalnim transakcijama i mnogobrojnim benefitima koje nam njihovo korišćenje donosi. Ukoliko i vi prezirete da čekate u redu onda dobro znate o čemu pričam, a ukoliko ovaj tekst čitate u redu za banku – zapitajte se samo koje ste to druge poslove mogli da završite ili kako ste pametnije mogli da utrošite to vreme.

Neka promena počne od vas, a ne od drugih.


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Digitalni mediji

Trendovi.co: Šta nam donosi 2023. godina iz oblasti Employer brandinga i društvenih mreža?

Sada već tradicionalno, agencija Pioniri Communications su kroz projekat Trendovi.co objavili predviđanja za ovu godinu kada su u pitanju digitalni marketing, 'event' industrija, tehnologija, PR, 'entertainment' industrija i druge srodne oblasti. Pročitajte šta smo izdvojili za vas.

Startapi i poslovanje

Institut BioSens otvorio novi poziv za akcelerator namenjen IT i poljoprivrednim startapima

Institut BioSens pozvao je inovativne startape iz IT i poljoprivrednog sektora da učestvuju u trećem izdanju akceleratora i na taj način nastavlja dobru praksu pružanja podrške inovativnim preduzetnicima u razvoju ideja koje će doprineti digitalnoj transformaciji poljoprivrede.

Gaming

Wargaming Forge: Novi edukativni program o kreiranju globalnih video igra – uz potencijalno zaposlenje

Industrija razvoja video igara jeste zanimljiva, ali u isto vreme kompleksna stvar. Potencijale talenata koji tu istu industriju grade, prepoznala je kompanija Wargaming koja je pored kancelarija u Beogradu, otvorila i 'Forge' program prakse, sa čijom smo programskom menadžerkom razgovarali.

Propustili ste

Kultura 2.0

Vlada Srbije ulaže €52 miliona u izgradnju novog centra za kreativne industrije

Obeležen početak radova na rekonstrukciji nekadašnje zgrade Ložionice u kreativno-inovativni multifunkcionalni centar.

Startapi i poslovanje

OTP banka otvorila prijave za novi Generator ZERO 2023 konkurs

OTP banka je pokrenula novi ciklus Generator ZERO 2023 konkursa sa ciljem da podrži rešenja koja doprinose smanjenju karbonskog otiska i rastu zelene ekonomije.

Office Talks Podcast

Kako graditi uspešne web3 kompanije i projekte?

U tech zajednici sve više se priča o web3 svetu. Upravo zato, tema 127. epizode Office Talks podkasta bila je o izgradnji i vođenju web3 kompanija. O tome smo pričali sa osnivačima kompanije ShardLabs, koja ima tim i u Beogradu.

Karijere

Serbian Product Community: Objavljena anketa za ljude koji se bave kreiranjem digitalnih proizvoda

Cilj ankete je podizanje transparentnosti plata tako da se zajednički stekne realnija slika o stanju u upravljanju razvojem digitalnih proizvoda u Srbiji.

Tehnologija

Slobodan Marković: Kako javno dostupni NLP modeli za srpski jezik doprinose rastu domaće IT industrije?

Zašto ChatGPT ne zna padeže, a mi još uvek nemamo Siri na srpskom? Kako razvoj ovih alata može pozitivno da utiče na domaću 'tech' zajednicu, objasnio nam je Slobodan Marković, digitalni savetnik u organizaciji UNDP.

Intervju

Kako je Dalibor pored pozicije Lead Data konsultanta pronašao vreme za porodični hobi i biznis

Još kada smo bili deca, mnogi su nas pitali - "Da li imaš hobi"? Čak i kada odrastemo, postanemo profesionalci, ljubav prema hobiju, ako ga zaista volimo, ostaje zauvek tu sa nama. Ovo je priča o Daliboru Lazareviću koji iako radi kao Lead Data Consultant, pronalazi vreme da proizvodi manje predmete od drveta i plastike.