Vladimir Kovač: DigiTalk konferencijom vraćamo networking u Zrenjanin

Pandemija korona virusa odvukla je publiku iz hotelskih sala i prostora rezervisanih za konferencijske događaje i ostavila ih je kraj ekrana laptop računara i programa za komunikaciju kao što je Zoom. Problemima koje je virus doneo, nije ostao imun ni hotel Vojvodina u Zrenjaninu koji već dve godine nije imao priliku da ugosti domaću digitalnu zajednicu u okviru većeg događaja.

Međutim, kako je pandemijska slika sada znatno povoljnija i kako su mere olakšane, prva nedelja aprila može se u kalendaru digitalaca, marketingaša i IT stručnjaka zapisati kao sam početak povratka konferencija na scenu u pomenutom banatskom gradu. Od 7. do 10. aprila stiže nam DigiTalk konferencija kao dodatni sadržaj u okviru istoimenog projekta i podkasta.

Iza čitave priče stoje dobro poznata imena domaćeg digitalnog ekosistema, tačnije Vladimir Kovač kao jedan od osnivača i Ivan Minić i Vitomir Ognjanović kao partneri i podrška. U razgovoru sa Vladom koji sledi u nastavku, govorimo o tome šta se tačno sprema u Zrenjaninu i zašto biste trebali da posetite DigiTalk.

Kako si počeo da se baviš organizovanjem konferencija i koje je to izazove donosilo?

Vladimir: Uživam u radu i komunikaciji sa ljudima, a upravo vam to pruža priređivanje događaja. To je jedan veoma težak i kompleksan zadatak. Svodi se na vođenje timova raznih profila, čiji visemesečni rad treba da se sublimira u 48-72 sata i da to sve funkcioniše kao švajcarski sat.

Taj izazov je mene vodio ka pozivu organizatora događaja. Doduše, kada sam počeo da se usavršavam u toj struci, došao sam do podatka da je event manager jedno od najstresnijih zanimanja u SAD. U tom trenutku mi nije bilo svejedno, ali uprkos svom tom stresu i sveprisutnim izazovima ostao sam dosledan toj profesiji.

Sve je počelo od Webiz konferencije u Zrenjaninu. Možeš li nam reći nešto više o tome?

Vladimir: Tako je, tih sedam, osam godina ceo Zrenjanin je živeo za taj događaj. Vi kada posetite takvu jednu konferenciju i vidite da desetine studenata pišu motivaciona pisma kako bi dobili besplatnu kotizaciju od fakulteta, onda shvatite koliko ljudima tako nešto znači.

Dokle god postoji energija, volja i želja kod mladih da budu deo ovakih priča, onda to nije projekat sa početkom i krajem, nego fabrika koja stvara znanje i iskustvo i mladima pomaže da svoje karijere usmere u željenom pravcu. Jedna mala zanimljiva činjenica: Zrenjanin je tih godina samo dvaput godišnje imao pune smeštajne kapacitete. Kada su Dani piva i kada je bio Webiz. Mi želimo da se vratimo na te stare staze slave.

Na koji način nastaje projekat DigiTalk?

Vladimir: Pandemija je sa sobom donela pregršt novih lepih i ružnih iskustava i saznanja. U našem narodu je uvreženo mišljenje da iz nečeg lošeg uvek mora da se rodi nešto dobro, a to je kod mene upravo slučaj.

Cela situacija sa koronom me je prisilila da se odvojim od samog Webiza. U svom tom ludilu, pogotovo tih prvih par meseci kada je bilo toliko nepoznanica, sebi sam nešto obećao: “U novom poglavlju karijere radićeš samo nešto što voliš.” To mi je bilo jako bitno. Nisam želeo da se sve svodi na puku egzistenciju. Takođe, bilo je neophodno da taj posao ima veću vrednost od zadovoljenja sopstvenih potreba, već da bude opšte dobro po zajednicu i određene ljude.

Za naredni korak u karijeri našli su mi se dobri prijatelji, koji su me potapšali i ohrabrili sledećim rečima: “Zašto da se mučiš sam? Hajdemo zajedno!” To je prvi izustio Ivan Minić, ali, moram da se našalim, sada sam siguran da žali zbog toga, a zatim nam se pridružio i Vitomir Ognjanović. Tako da iza DigiTalk projekta stoje trojica prijatelja koji su se, davne 2007. godine upoznali upravo na jednoj konferenciji – biZbuZZ u Nišu, koja im je promenila život.

Upravo je to razlog zašto smo nas trojica, iz najčistijih pobuda, okrenuti zajednici i konferencijama. Tako je bilo logično da naš projekat DigiTalk počiva upravo na toj činjenici i bude usmeren ka tome da napravimo velike i lepe promene.

Procenili smo da je najbolji način da realizaciju ideje započnemo pravljenjem DigiTalk podkasta budući da je to format koji ljudima omogućava da znanje konzumiraju kada i na način na koji to žele. Iako se prvenstveno radi o audio formatu, na ovim prostorima praksa je malo drugačija. Istraživanju su pokazala da se ovde podkasti u 80% slučajeva konzumiraju putem Youtube platforme.

Počeli smo da se bavimo temama koje su veoma važne za našu zajednicu, sa relevantnim ljudima, koji možda nisu toliko istaknuti u svojim industrijama, ali su veliki stručnjaci. Tada smo počeli da tražimo poslovne partnere sa kojima bismo ovaj projekat pokrenuli. Zato što su ljudi znali kako i na koji način poslujemo, odmah smo dobili podršku nekih od najvećih kompanija u Srbiji i stvar smo uspeli da pokrenemo.

Dakle, DigiTalk konferencija bila je logičan naredni korak u tvojoj karijeri? 

Vladimir: U samom začetku se znalo da je podkast samo prva iteracija u okviru projekta DigiTalk i jasno smo znali od starta da želimo da organizujemo događaje. Cilj je bio jasan – da ljudima ponudimo velika druženja na lokacijama koje možda nisu nužno najveći centri okupljanja industrije i zajednice. Želeli smo da nastavimo tradiciju organizovanja konferencija u Zrenjaninu, gde su mladi ljudi ostali gladni znanja i dešavanja.

Online događaji nisu dolazili u obzir, iako su mnogi drugi za time posegnuli. Prvih šest meseci pandemije sa svih strana su sevale Zoom konferencije, online i hibridne. Mi smo bili apsolutno protiv toga zato što najveća vrednost događaja leži u samom networking–u, odnosno povezivanju ljudi. Online putem to jednostavno nije moguće. Događaji su dragi ljudima iz razloga što, pored sticanja znanja, omogućavaju direktan kontakt, kako sa predavačima, tako i sa drugim prisutnima.

Zato verujem da ćemo kroz prvu konferenciju u Zrenjaninu okupiti čitav digitalni ekosistem i tokom tih četiri dana ponovo započeti taj ciklus gde ćemo svi zajedno raditi na unapređenju tržišta u skladu sa svim onim stvarima koje nam je donela pandemija.

Šta očekuje posetioce konferencije u Zrenjaninu?

Vladimir: Postoji potreba da, uslovno rečeno, veliki dele znanje sa manjima. Želimo da veliki sistemi, kompanije i projekti sa kojima sarađujemo podele svoje znanje i iskustvo, te da pobliže svoj put: kako su razvijali svoje projekte, birali poslovne modele i prakse, itd. Primera radi, na E-commerce Days u Zrenjaninu imaćemo čitav niz priča velikih, poput Tehnomanije, Mastercarda, OTP banke, MTS-a, koji su pravili svoje e-commerce i digitalne platforme i mogu vrlo konkretno da pomognu određenim malim online trgovcima.

S druge strane, i dalje smatram da su mladima potrebne motivacione priče ljudi koji su podizali prve IT kompanije u Srbiji, da im se podeli kakav mentalni sklop koji je neophodan da bi bili uspešni u Srbiji u 21. veku. Zapanjujući podatak glasi da tek danas, 2022. godine, imamo pravu generaciju preduzetnika u Srbiji. Godinama unazad se priča kako naš narod nema preduzetnički duh, a to je prosto posledica sistema u kojem smo živeli. Tek danas se naslednici ljudi koji su 90-ih godina prošlog veka osnivali prva privatna preduzeća mogu nazvati generacijom preduzetnika. Oni su upravo ti koji mogu da dele svoja znanja i iskustva o tome kako treba razmišljati vodeći se preduzetničkim duhom.

Poslednjih godina dosta se govori i o neformalnom obrazovanju. Ja lično smatram da to upravo čini konferencija koju mi priređujemo. Uprkos silnim edukacijama i školama koje se organizuju online, istinski verujem da ništa ne može da zameni živu reč. Ništa ne može da se meri kada vi sednete za isti sto i prodiskutujete o izvesnim problemima kroz koje ste prošli i na licu mesta dođete do nekih zaključaka. Ovim temama ćemo se i baviti na konferenciji. U tom kontekstu mislim da su ovi događaji pokretači određenih aktivnosti u privredi.

Koji je značaj samog networkinga koji je prema tvojim rečima krucijalan deo konferencija?

Vladimir: Networking je bitan zato što ti događaji okupljaju ljude koji su sa nekog šireg geografskog područja. Otuda i izmeštamo događaje van velikih centara, poput Beograda i Novog Sada. Kada se vama u jednom Zrenjaninu na četiri dana skupe posetioci iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske i Bosne, razmena poslovnih i drugih iskustava je upravo vrednost tog networking-a.

Nije poenta da se ljudi goste četiri dana, već da ljudi približnih profila razmenjuju najrazličitija iskustva. Oni će se između sebe savršeno razumeti, a usput će steći znanje i praktične primere iz tih predavanja.

Koje benefite kompanije dobijaju od same konferencije?

Vladimir: Postoji jedna vrlo važna stvar kada su konferencije u pitanju, pogotovo ako je fokus na IT industriji. Ruku na srce, to je uzak pojam. Mi danas moramo da govorimo o čitavom digitalnom ekosistemu, jer nema više jasnih granica između IT industrije, banaka, tehnoloških kompanija ili telekomunikacionih operatera. Oni svi danas imaju istu cilju grupu kada je u pitanju zaposlenje, a to su mladi profesionalci sa interesovanjem za digitalne tehnologije i inovacije. Znate li gde pronalaze te ljude? Na ovakvim događajima zato što na iste dolaze ljudi koji žele nešto više od formalnog obrazovanja i žele da saznaju nešto novo.

Mogu da se pohvalim da smo naišli na dobar odziv kompanija i industrija sa kojima sarađujemo. Oni su shvatili na koji način treba da pristupe mladim ljudima, šta da im predstave i kako da komuniciraju sa njima. Jasno im je da je direktan kontakt u okviru samog događaja miljama iznad bilo kakvog oglasa ili promo teksta u nekom mediju.

Kako izgleda sam plan i program konferencije DigiTalk u Zrenjaninu?

Vladimir: Prva dva dana su E-commerce Days. Oni su namenjeni poslovnim korisnicima koji se na neki način bave elektronskom trgovinom. Akcenat je na promenama koje su se desile tokom prethodne dve godine, jer je ova delatnost procvetala za to vreme i ne zaustavlja se na tome. Takođe, “na meniju” biće alati, tehnike i tehnologije koje danas omogućavaju bolje poslovanje e-commerce platformi. Sve u svemu, bavićemo se poboljšanjem i optimizacijom e-commerce poslovanja i predviđanjem neke bliske budućnosti.

Istovremeno, istakao bih keynote panel koji radimo zajedno sa eCommerce Asocijacijom Srbije, koja je prethodne dve godine obeležila čitav taj ekosistem. Oni će govoriti o jednog velikoj promeni, a to je nastanak tzv. quick commerce-a, koji se rodio iz pandemijske potrebe da dobijemo neke nedostupne proizvode odmah i sad.

U istih mah, pripremili smo pravu poslasticu i za one e-commerce sisteme koji žele da budu ovdašnji Amazon. Svoje bogato iskustvo podeliće osoba koja godinama unazad radi oglašavanje za Amazon. Reč je Lazaru Žepiniću, osnivaču agencije Sellers Alley.

Takođe, ne treba zaboraviti ni na Darka Dujiča, koji važi za jednog od najvećih e-commerce stručnjaka na ovom području. Kao glavna figura svih e-commerce priča, ovaj konsultant pričaće na temu platformi koje agregiraju ponude sa velikog broja e-commerce sajtova.

Dakle, sa E-commerce Days doslovno pokrivamo ceo ekosistem: od tema vezanih za same platforme na kojima se kreiraju online prodavnice, preko quick commerce, do svih tih nekih marketinških alata i tehnika kada je u pitanju oglašavanje. U pandemijsko doba sve su to goruće teme po pitanju efikasnije prodaje putem interneta.

Kompletan program je tako sklopljen da od istog korist imaju kako velikim sistemi, tako i male prodavnice sa 100-200 proizvoda, koji su nosioci daljeg razvoja. Pokrivajući tržište koje raste i razvija se neverovatnom brzinom, mi smo se potrudili da kroz ta dva dana, 7. i 8. aprila, čujemo poslednje aktuelnosti kada se radi o e-commercu.

Šta sledi potom od 8. do 10. aprila?

Vladimir: Pozvali smo Vladimira Vanju Vulića iz Crne Gore, jednog od osnivača Digitalizuj.Me, koji je i dan-danas u Zrenjaninu jedan od najomiljenih predavača sa Webiza.

Prvog dana “na repertoaru” je prikaz mentalnog sklopa za razvoj karijere u 21. veku. Drugi dan konferencije smo zamislili tako da bude okrenut celom tom digitalnom ekosistemu, sa naglaskom na IT industriju, gde prvi put imamo i TechTrack, odnosno program predavanja koji je namenjen iskusnijim developerima. Treći dan je rezervisan za kreativni aspekt digitalne industrije.

Suština celog događaja jeste da ponudimo pogled na to čime danas mlada osoba može da se bavi u digitalnom ekosistemu, tj. da se sve ne svodi na programerske, inženjerske i dizajnerske poslove.

Mladi nisu jedina vaša publika, zar ne?

Vladimir: Na osnovu prijava zaključili smo da imamo tri publike. Iako glavnina naše populacija koja dolazi na događaj jesu mladi na početku svoje profesionalne karijere, tu ipak postoji još dve publike koje su vrlo zanimljive.

Jedna su oni koji su na pragu promene karijere ili, kako bih ja to rekao, oni koji vole da rade na sebi. Dakle, ljudi koji vole da razvijaju sebe i svoje veštine, te šire poglede na poslovni svet. Oni na ovakvoj konferenciji vide priliku za razmenu znanja, iskustva i aktuelnosti.

Treća publika je moja generacija. To su ljudi koji su odavno shvatili vrednost događaja i tu dolaze isključivo zbog networking-a. Na taj način mogu da sretnu neke prijatelje koje inače ne bi videli usled silnih obaveza, a i možda otkriju nove prilike za poslovne poduhvate.

Na umu treba imati da i određene kompanije koje sarađuju sa nama na partnerskom nivou ovo vide kao idealnu priliku za team building ili edukaciju zaposlenih, te za direktan kontakt sa željenom publikom, kao i šansom za testiranje ili predstavljanje ideja, proizvoda i/ili usluga.

Mislili ste i na one koji možda nisu u mogućnosti da prisustvuju samoj konferenciji. Na koji način je to organizovano?

Vladimir: Tako je. Obezbeđen je prenos glavnog programa konferencije, od 8. do 10. aprila, sa vrlo pristupačnom cenom kotizacije. Ali, zaista bi trebalo ugrabiti ovu priliku za druženje. Iskreno verujem da će okolnosti ići svima nama u prilog i da će se situacija stabilizovati, te da ćemo uskoro zaboraviti reči kao što su pandemija i rat. Shodno tome, ohrabrio bih sve one koji se dvoume da li da dođu ili ne, da ipak dođu, jer to fizičko prisustvo ne može se nadoknaditi ničim drugim.

Što se tiče E-commerce Days, tu nema mogućnost online praćenja. Ovi dani su posvećeni biznis korisnicima, koji su upućeni jedni na druge. Ovde će se okupiti ceo e-commerce ekosistem: telco operateri, bankarski i payment igrači, kartičari, kao i kompanije koje se brinu da customer journey na nekom e-commerce sajtu bude što kvalitetniji, brži i bolji i da donosi rezultat.

Takođe, nastojaćemo da deo atmosfere prenesemo preko društvenih mreža. Biće javljanja i reportaža sa konferencije, ali i nekih video-snimaka nakon samog događaja. Na kraju ćemo gledati da objavimo neki sadržaj sa konferencije i tako dodatno obogatimo YouTube DigiTalk kanal.

U kom pravcu planirate da razvijate konferenciju u Zrenjaninu i kakvi su planovi za naredne aktivnosti?

Vladimir: Zamisao je da ona sutra bude prestižna, poput Web samita u Portugalu i postane mesto gde publika iz regiona može da čuje inspirativne priče koje menjaju život iz korena. Ukoliko nam okolnosti dozvole, ovaj uigran tim će iskoristiti svaku priliku da dovede nekog vrhunskog svetskog predavača i publici pruži jedno vanserijsko iskustvo na DigiTalk događaju.

Ova konferencija je pomalo omaž biZbuZZu zato što je ta konferencija obeležila jedan period i izrodila generaciju sjajnih ljudi koji su kreirali ono što danas zovemo digitalni ekosistem u Srbiji. Smatramo da Niš, koji je u međuvremenu stasao u ozbiljan IT centar, zaslužuje jednu takvu konferenciju. Tako da ćemo već od jeseni imati i na jugu Srbije DigiTalk događaj.

Ujedno stavićemo fokus i na manje, usko profilisane događaje. Mi smo upravo realizovali našu prvu DigiTalk radionicu sa čuvenim Vitalijem Fridmanom i to na temu UX-a, tj. celog korisničkog iskustva i dizajna. Sticajem okolnosti, iako je trebalo da bude uživo, organizovana je online, jer su uslovi u kojima živimo učinili svoje. Inače, radionica je dobila neverovatan prijem.

Elem, radionice, usko profilisani događaji i vikend retreat-ovi sa master class predavanjima je definitivno pravac u kome će DigiTalk kretati. Želimo da iskoristimo poziciju u zajednici i plasiramo ljudima zanimljive vesti iz tehnološkog sveta u najrazličitijim formama događaja. Iskreno se nadamo da će sve te manifestacije diktirati teme i tempo razvoja tehnološkog i digitalnog sveta u Srbiji i regionu.