Digitalizacija poljoprivrede zvuči super. Kako je izvesti u Srbiji da zaista ima smisla?

Srpski agrar muči tradicionalni pristup – kako (smisleno) digitalizovati ovu industriju?

U trenutku kada je digitalizacija postala jedan od pojmova koji se najčešće provlači kroz javni sektor – od kulture, preko školstva, pa do javne uprave, zaboravljamo činjenicu koju kolektivno ne ističemo dovoljno: Srbija je zemlja sa ogromnim poljoprivrednim potencijalom! Na tom sudaru starog i novog, tradicionalnog i tehnološkog, jedno pitanje posebno se izdvaja - da li je srpska poljoprivreda spremna za digitalizaciju?

Kada je Holandija devedesetih godina pokrenula program digitalizacije poljoprivrede pod parolom “dva puta više hrane sa duplo manje sredstava”, malo ko je delio njihovu viziju astronomskog napretka, budući da geografske predispozicije ove države ne ostavljaju utisak velikih neiskorišćenih potencijala. Dvadesetak godina kasnije, na rang listi zemalja po izvozu poljoprivrednih dobara Holandija se nalazi na drugom mestu – odmah iza SAD koja ima 161 put više obradivih površina od nje. U toku 2017. godine, samo od izvoza agrikulturnih dobara Holandija je zaradila rekordnih 91,7 milijardi evra. Veličina, dakle, nije uvek presudna.

Upotrebom traktora bez vozača, dronova, pametnih staklenika i drugih naprednih tehnologija za koje je uglavnom zadužen Wegeningen University and Research, a koji ujedno i okuplja agrotech statape, te poseduje eksperimentalne farme, doveli su holandski poljoprivredni sektor na nivo koji se jedino može opisati – svemirskim.

Ako je zemlja koja se dobrim delom nalazi ispod nivoa mora uspela da izraste u poljoprivrednog giganta, ne možemo a da se ne zapitamo koji je izgovor Srbije – zemlje seljaka? Kojim to resursima raspolažemo, koliki nam je tehnološki potencijal i da li postoji šanse da se domaća poljoprivreda digitalizuje? Ovim pitanjem bavićemo se u okvkru AgroTech specijala koji u narednom periodu možete pratiti na Netokraciji.

Kad se sretnu poljoprivreda, nauka i tehnologija

Nalik holandskom Univerzitetu Wageningen koji predstavlja glavni centar za agrarnu digitalizaciju, i Srbija ima ustanovu posvećenu održivoj poljoprivredi i inovacijama u ovom sektoru. Institut BioSense čiji je osnivač AP Vojvodina, nastoji da spajanjem informacionih tehnologija i poljoprivrede podigne srpski agrar na jedan viši nivo, aplicirajući za bespovratna sredstva iz evropskih fondova kojima bi se obezbedila sredstva za početnu digitalizaciju poljoprivrede.

Naučne grupe, među kojima su one za bioarheologiju, nanoelektroniku i mikroelektroniku, biosisteme, robotiku i mehanotoniku, konstantno rade na novim rešenjima u okviru ovog instituta. Međutim, postavlja se pitanje – koliko su ove nauke i najnovije tehnologije bliske prosečnom poljoprivredniku koji je svoje poslovanje navikao da vodi uz notes i karo papir? Koliko su ovakva rešenja pristupačna i da li se o njima dovoljno zna?

Upotrebom pametne tehnologije postojeći poljoprivredni resursi se bolje koriste, što dovodi do velikog povećanja prinosa. BioSense

Agrosens aplikacijom za Android i iOS pametne telefone, neke od svojih proizvoda naučnici sa Instituta stavili su na korišćenje svima koji se bave poljoprivredom, omogućivši im na taj način podršku prilikom planiranja useva i nadgledanja drugih poljoprivrednih aktivnosti. Poljoprivrednicima je dostupna vremenska prognoza na lokaciji parcele, satelitski snimci useva koji opisuju rast biljaka, dostupnost vode i hranljivih materija, intenzitet fotosinteze, informacije o pojavi bolesti u blizini parcele, a omogućeno im je i vođenje dnevnika poljoprivrednih aktivnosti. Institut je ujedno i osnivač “žive laboratorije” – prve laboratorije ove vrste u Srbiji, koja je usmerena na preciznu poljoprivredu i mesto je koje povezuje zemljoradnike, državu, poslovni sektor, međunarodne istraživačke centre i druge interesne strane.

Da li su telekomi ‘most’ za bržu implementaciju tehnologije?

Kako su sva naučna otkrića pomalo beskorisna za svakodnevni život ukoliko se za njih ne čuje i ako se njihov značaj ne pokaže u praksi (osim za progresiju teorije i univerzlni napredak), jasno je da je digitalizacija poljoprivrede proces koji ne zavisi samo od onih koji inovaciju stvaraju. Jer kao i svaka inovacija, i digitalizacija poljoprivrede mora se spustiti na krajnje korisnike – poljoprivrednike.

Upravo iz tog razloga, ovim pitanjem počele su da se bave i domaće telco kompanije koje istovremeno stvaraju tehničke preduslove za bržu digitalizaciju ovog sektora. „Razvojem tehnologija kao što su NB-IoT i 5G mreža stvara se temelj na osnovu kog je moguća integracija real-time senzora, obrade big data i automatizacije, te robotizacije poljoprivrede”, navodi Janez Križan, direktor za digitalnu transformaciju kompanije Vip mobile & A1 Slovenia. U razgovoru za Netokraciju, on objašnjava:

Srbija je zemlja poljoprivredna i unapređenjem agrikulture uz upotrebu najsavremenijih tehnoloških rešenja, može da postane jedna od najsnažnijih zemalja u ovoj oblasti. Uz to, Srbija ima i neverovatan ljudski potencijal – fakulteti proizvode kadrove koji su među najboljim stručnjacima na području razvoja tehnologije, programiranja i poljoprivrede – ali taj kadar napušta zemlju. Mislim da je bitno podržati razvoj unutar zemlje i istovremeno postarati se da domaće znanje ostaje u Srbiji.

Kompanija Vip prošle godine organizovala je prvi AgTech hakaton u Srbiji. ICT Hub

‘Lopta’ je u dvorištu inovativnih startapa – uz pomoć korporativnog sektora

Križan posebno naglašava da se dodatna ekspanzija ove oblasti može postići i razvojem startap zajednice koja je usmerena na agortech i koja ovoj oblasti kreira nova rešenja. To je ujedno i razlog zašto je Vip nedavno organizovao prvi hakaton posvećen digitalnim rešenjima u oblasti poljoprivrede. “Tom prilikom smo, pored novčanih nagrada, svim timovima omogućili predstavljanje njihovih rešenja ispred leadership tima naše kompanije i investitora”, a to je, ističe Janez, prvi korak ka ostvarenju opšteg cilja digitalizacije poljoprivrede.

Dakle, udruženim snagama nauke, tehnološkog sektora i startap zajednice može se postići mnogo toga, ukoliko nam je holandski model u podsvesti. Međutim, uprkos koracima koji se u poslednje vreme preduzimaju, opšti je utisak da je tek mali broj ljudi svestan značaja digitalizacije poljoprivrede i upotrebe tehnologije za bolje iskorišćenje naših prirodnih resursa. Podizanje te svesti može biti i veći napor nego implementacija samih rešenja. A ko će da edukuje srpskog seljaka? Bilo bi dobro da krene od svih nas – kako državnih i nevladinih organizacija, tako i privatnog sektora koji ima dužnost da skrene pažnju na jednu od najvažnijih tema sa kojima će se Srbija susresti u narednoj deceniji.

Ostavi komentar

  1. Dragan Spasic

    Dragan Spasic

    22. 2. 2018. u 18:56 Odgovori

    Prva stvar koju su ovi uradili kada su 2012. dosli na vlast je da su otpustili oko 1500 agronoma iz Savetodavne srucne sluzbe koji su radili na terenu kao savetodavci i pratioci polj. gazdinstava a sada su smanjili i ionako mizerni budzet za poljoprivredu. Tajkuni-mafijasi uvoze polj. proizvode a seljaci ih bacaju. DIGITALIZACIJA POLJOPRIVREDE!?!?!?

  2. Milos Milic

    Milos Milic

    22. 2. 2018. u 23:28 Odgovori

    Startapi koji se bave poljoprivredom u Srbiji postoje i edukuju poljoprivrednike vec godinama. Neke od aplikacija imaju cak i globalne uspehe, medjutim oni se jako slabo pominju. Medisku paznju uglavnom dobijaju projekti i organizacije koje dobijaju novac iz razlicitih fondova koji uglavnom nemaju trzisni uspeh. Sto se tice korporacija mnogo pricaju a jako malo su posvecene razvoju. Na kraju dana se sve svede na marketing.

    • novii

      novii

      23. 2. 2018. u 10:09 Odgovori

      Zaista se najviše spominju projekti koji imaju slabe rezultate, ali zato jake finansijere. Prilikom promocije kvalitetnih primera se ne gleda broj korisnika i koliko dugo nešto funkcioniše na ovim prostorima.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Da li ženski pristup pravi uspešne biznise?

Filozof Soren Kierkegaard kaže da se život može razumeti samo iz retrospektive, ali da se mora živeti unapred. Kažu i da preduzetnici imaju odlične instinkte za snalaženje, ali da ih pitate da objasne kako su nešto znali, možete da očekujete odgovor koji je u suštini glasi - nemoj da me pitaš gluposti, ne znam.

Office Talks Podcast

Šta je ‘destination’ marketing i kako kreirati strategiju koja privlači turiste?

Turizam jedne države danas i te kako zavisi od digitalnog oglašavanja. O tome šta predstavlja termin 'destinacionog marketinga' i kako Srbija i Crna Gora mogu da sebe bolje brendiraju kao turističke destinacije, govorimo u 93. epizodi Office Talks Podcasta.

Startapi i poslovanje

Srpski Eat Me App rešava problem viška hrane koja se baca – čuvajući našu okolinu

Otpad od hrane je treći najveći emiter gasova staklene bašte na svetu. Globalno, 30% ili 1,8 milijardi tona sve proizvedene hrane na globalnom nivou se pokvari zbog loše planiranje resursa duž linije lanca snabdevanja. Srpski startap Eat Me App sa svojom aplikacijom nastoji da stane na put ovom problemu i globalnom društvu ponudi jedno od rešenja za ovaj veliki problem.

Propustili ste

Karijere

Relax Gaming otvorio studio u Novom Sadu uz aktivno širenje tima

Rast iGaming industrije primetan je i na domaćem tržištu. Nakon četiri godine poslovanja u Srbiji, kompanija Relax Gaming otvorila je novi studio i najavila aktivno širenje tima.

Intervju

Vladimir Lelićanin: Pokrenuli smo 3327 kao mesto gde će domaći developeri slobodno raditi na web 3.0 projektima

Direktor razvojnog centra pri kompaniji MVP Workshop otkriva u razgovoru za Netokraciju kako je nastao 3327, kako se razvijaju inovativni web 3.0 projekti u Srbiji, ali i šta je potrebno kako bi se izgradila još jača web 3.0 zajednica na ovim prostorima.

Startapi i poslovanje

Da li ženski pristup pravi uspešne biznise?

Filozof Soren Kierkegaard kaže da se život može razumeti samo iz retrospektive, ali da se mora živeti unapred. Kažu i da preduzetnici imaju odlične instinkte za snalaženje, ali da ih pitate da objasne kako su nešto znali, možete da očekujete odgovor koji je u suštini glasi - nemoj da me pitaš gluposti, ne znam.

Office Talks Podcast

Gradovi budućnosti grade se iz Srbije (Nortal)

Gost 94. epizode Office Talks podcasta bio je Dragan Gajić, globalni CTO estonske kompanije Nortal koja i u Srbiji poseduje razvojni centar - isti onaj iz kojeg se upravo kreiraju rešenja za gradove budućnosti.

Startapi i poslovanje

Lansiran Founder Institute Serbia akcelerator program

Domaći i regionalni ekosistem neprestano se razvija poslednjih godina i sve je više startap timova koji nude rešenja za brojne lokalne, ali i globalne probleme.

Društvene mreže

Instagram uvodi ‘Show NFT’ opciju kroz Polygon blockchain Mihaila Bjelića

Šef Instagrama Adam Moseri najavio je da će popularna društvena mreža ove nedelje početi da testira NFT sa odabranim kreatorima u Sjedinjenim Američkim Državama.