Srpski agrar muči tradicionalni pristup – kako (smisleno) digitalizovati ovu industriju?

Kada je Holandija devedesetih godina pokrenula program digitalizacije poljoprivrede pod parolom “dva puta više hrane sa duplo manje sredstava”, malo ko je delio njihovu viziju astronomskog napretka, budući da geografske predispozicije ove države ne ostavljaju utisak velikih neiskorišćenih potencijala. Dvadesetak godina kasnije, na rang listi zemalja po izvozu poljoprivrednih dobara Holandija se nalazi na drugom mestu – odmah iza SAD koja ima 161 put više obradivih površina od nje. U toku 2017. godine, samo od izvoza agrikulturnih dobara Holandija je zaradila rekordnih 91,7 milijardi evra. Veličina, dakle, nije uvek presudna.

Upotrebom traktora bez vozača, dronova, pametnih staklenika i drugih naprednih tehnologija za koje je uglavnom zadužen Wegeningen University and Research, a koji ujedno i okuplja agrotech statape, te poseduje eksperimentalne farme, doveli su holandski poljoprivredni sektor na nivo koji se jedino može opisati – svemirskim.

Ako je zemlja koja se dobrim delom nalazi ispod nivoa mora uspela da izraste u poljoprivrednog giganta, ne možemo a da se ne zapitamo koji je izgovor Srbije – zemlje seljaka? Kojim to resursima raspolažemo, koliki nam je tehnološki potencijal i da li postoji šanse da se domaća poljoprivreda digitalizuje? Ovim pitanjem bavićemo se u okvkru AgroTech specijala koji u narednom periodu možete pratiti na Netokraciji.

Kad se sretnu poljoprivreda, nauka i tehnologija

Nalik holandskom Univerzitetu Wageningen koji predstavlja glavni centar za agrarnu digitalizaciju, i Srbija ima ustanovu posvećenu održivoj poljoprivredi i inovacijama u ovom sektoru. Institut BioSense čiji je osnivač AP Vojvodina, nastoji da spajanjem informacionih tehnologija i poljoprivrede podigne srpski agrar na jedan viši nivo, aplicirajući za bespovratna sredstva iz evropskih fondova kojima bi se obezbedila sredstva za početnu digitalizaciju poljoprivrede.

Naučne grupe, među kojima su one za bioarheologiju, nanoelektroniku i mikroelektroniku, biosisteme, robotiku i mehanotoniku, konstantno rade na novim rešenjima u okviru ovog instituta. Međutim, postavlja se pitanje – koliko su ove nauke i najnovije tehnologije bliske prosečnom poljoprivredniku koji je svoje poslovanje navikao da vodi uz notes i karo papir? Koliko su ovakva rešenja pristupačna i da li se o njima dovoljno zna?

Agrosens aplikacijom za Android i iOS pametne telefone, neke od svojih proizvoda naučnici sa Instituta stavili su na korišćenje svima koji se bave poljoprivredom, omogućivši im na taj način podršku prilikom planiranja useva i nadgledanja drugih poljoprivrednih aktivnosti. Poljoprivrednicima je dostupna vremenska prognoza na lokaciji parcele, satelitski snimci useva koji opisuju rast biljaka, dostupnost vode i hranljivih materija, intenzitet fotosinteze, informacije o pojavi bolesti u blizini parcele, a omogućeno im je i vođenje dnevnika poljoprivrednih aktivnosti. Institut je ujedno i osnivač “žive laboratorije” – prve laboratorije ove vrste u Srbiji, koja je usmerena na preciznu poljoprivredu i mesto je koje povezuje zemljoradnike, državu, poslovni sektor, međunarodne istraživačke centre i druge interesne strane.

Da li su telekomi ‘most’ za bržu implementaciju tehnologije?

Kako su sva naučna otkrića pomalo beskorisna za svakodnevni život ukoliko se za njih ne čuje i ako se njihov značaj ne pokaže u praksi (osim za progresiju teorije i univerzlni napredak), jasno je da je digitalizacija poljoprivrede proces koji ne zavisi samo od onih koji inovaciju stvaraju. Jer kao i svaka inovacija, i digitalizacija poljoprivrede mora se spustiti na krajnje korisnike – poljoprivrednike.

Upravo iz tog razloga, ovim pitanjem počele su da se bave i domaće telco kompanije koje istovremeno stvaraju tehničke preduslove za bržu digitalizaciju ovog sektora. „Razvojem tehnologija kao što su NB-IoT i 5G mreža stvara se temelj na osnovu kog je moguća integracija real-time senzora, obrade big data i automatizacije, te robotizacije poljoprivrede”, navodi Janez Križan, direktor za digitalnu transformaciju kompanije Vip mobile & A1 Slovenia. U razgovoru za Netokraciju, on objašnjava:

Srbija je zemlja poljoprivredna i unapređenjem agrikulture uz upotrebu najsavremenijih tehnoloških rešenja, može da postane jedna od najsnažnijih zemalja u ovoj oblasti. Uz to, Srbija ima i neverovatan ljudski potencijal – fakulteti proizvode kadrove koji su među najboljim stručnjacima na području razvoja tehnologije, programiranja i poljoprivrede – ali taj kadar napušta zemlju. Mislim da je bitno podržati razvoj unutar zemlje i istovremeno postarati se da domaće znanje ostaje u Srbiji.

‘Lopta’ je u dvorištu inovativnih startapa – uz pomoć korporativnog sektora

Križan posebno naglašava da se dodatna ekspanzija ove oblasti može postići i razvojem startap zajednice koja je usmerena na agortech i koja ovoj oblasti kreira nova rešenja. To je ujedno i razlog zašto je Vip nedavno organizovao prvi hakaton posvećen digitalnim rešenjima u oblasti poljoprivrede. “Tom prilikom smo, pored novčanih nagrada, svim timovima omogućili predstavljanje njihovih rešenja ispred leadership tima naše kompanije i investitora”, a to je, ističe Janez, prvi korak ka ostvarenju opšteg cilja digitalizacije poljoprivrede.

Dakle, udruženim snagama nauke, tehnološkog sektora i startap zajednice može se postići mnogo toga, ukoliko nam je holandski model u podsvesti. Međutim, uprkos koracima koji se u poslednje vreme preduzimaju, opšti je utisak da je tek mali broj ljudi svestan značaja digitalizacije poljoprivrede i upotrebe tehnologije za bolje iskorišćenje naših prirodnih resursa. Podizanje te svesti može biti i veći napor nego implementacija samih rešenja. A ko će da edukuje srpskog seljaka? Bilo bi dobro da krene od svih nas – kako državnih i nevladinih organizacija, tako i privatnog sektora koji ima dužnost da skrene pažnju na jednu od najvažnijih tema sa kojima će se Srbija susresti u narednoj deceniji.