Šta se promenilo na domaćem Internetu u protekloj deceniji?

Šta se promenilo na domaćem Internetu u protekloj deceniji?

Mislili ste da je #10yearchallenge gotov? Produžili smo izazov i sa domaćim profesionalcima razgovaramo o tome šta se od Interneta očekivalo nekada, a šta danas?

Neki su odoleli #10yearchallenge izazovu, drugi nisu, a oko razloga njegovog nastajanja polemisali su gotovo svi na društvenim mrežama. Govorilo se kako je to samo poligon za vežbanje algoritama kako bi prepoznao naša lica (što su iz Facebook-a negirali), ali i kako je to samo još jedan trend pažljivo osmišljen da nam podigne samopuzdanje.

I dok polako ispraćamo ovaj trend, zapitali smo se da li smo i pre deset godina od online zajednice želeli iste stvari kao danas – prvenstveno zabavu, a onda sve drugo. Odgovore na ovo pitanje potražili smo kod domaćih profesionalaca koji prisećaju Internet scene u Srbiji u protekloj deceniji.

 

Eniac: Poslednjih deset godina Internet je prešao put od mesta gde se skuplja manja grupa ljudi koji se ne plaše tehnologije do sastavnog dela pop kulture. Danas svaka druga pesma peva o Instagramu, spotovi se prave zbog Youtube-a i sasvim je normalno da naručujete jeftine stvari iz Kine ili kupujete avionske karte putem Interneta.

O promeni načina komunikacije mogao bi se posvetiti ceo tekst, ali recimo da je isto tako normalno da danas imate video poziv sa nekim na drugom kontinentu. Ovo gotovo nije bilo moguće pre deset godina.

Godine 2009. još uvek nismo imali pravi e-commerce i plaćanje karticama bilo je relativno egzotično. Magazini su i dalje imali značajan udeo u sveukupnom tržištu oglašavanja i tek su, nekako stidljivo, počinjali da uplovljavaju u online vode i prebacuju svoj biznis na Internet. Ovo je i period kada društvene mreže postaju masovno popularne među mladima, ali trebalo je još nekih pet do sedam godina da se to proširi i na ostatak stanovništva i tu su, po meni, ključnu ulogu odigrali pametni telefoni koji su olakšali pristup Internetu i učinili da danas gotovo svako bude povezan na globalnu mrežu.

Sa poslovnog aspekta, mislim da je tehnologija dosta otvorila oči ljudima na lokalnom tržištu i omogućila im da se okušaju i na globalnoj sceni.

Đorđe: Da bi bilo jasno o kojoj praistoriji govorimo, možemo se samo prisetiti da se iPhone tek pojavio, Android tek ušao u komercijalu, a Facebook brojao manje od 100 miliona korisnika u svetu, u Srbiji možda par hiljada. Startap, Saas, Blockchain, VR nisu bili pojmovi u upotrebi. Dakle, kada pričamo o tome šta se promenilo, jasno je da se zapravo promenilo sve.

Srpska Internet zajednica bila je mala i uglavnom se sastojala od frilensera. Poneko je imao svoju firmu ili proizvod, ali su se na prste mogle nabrojati firme sa 10+ ljudi ili firme koje imaju svoje proizvode na globalnom tržištu. Bilo je entuzijazma i veliki broj ljudi nadao se da će uspeti da objasni „gazdama“ da im je potreban sajt ili reklama na netu. Sanjalo se prilično skromno, barem u poređenju sa današnjim snovima. Tek poneko je počinjao da razmišlja o biznis modelima koji nisu bili zasnovani na životu od reklama.

U međuvremenu, desetak generacija je odraslo na Internetu. Sanjaju jednoroge, a ne content od 1.000 evra. Imaju i dobre primere na koje mogu da se ugledaju, koji pokazuju da su i takvi snovi ostvarivi. Shvatili su i da probleme koje smo mi pokušavali da rešimo tada, mogu rešiti prostom alokacijom biznisa van zemlje, ne borbom sa vetrenjačama.

Desetine hiljada ljudi danas na neki način rade na Internetu i to više nisu samo programeri i dizajneri kao tada. Ne može se reći da postoji jedna velika Internet zajednica, to je gomila mikro scena odlično povezanih sa regionalnim i globalnim kolegama. Nemamo vise BizBuzz, imamo 350+ konferencija na kojima se ljudi baš i ne poznaju, ali opet nešto nauče. Možda je to i bolje na duže staze.

Vlada: Poslednjih deset godina na Internet sceni u Srbiji donele su mnogo više od kozmetičkih promena koje možemo videti na fotografijama koje mnogi dele u okviru #10yearchallenge.

Pre deset godina prva društvena mreža po broju posetilaca bila je MySpace, Twitter je beležio neverovatan rast od preko 600%, dok Instagram nije ni postojao. Pre deset godina, koristili smo Internet na brzinama koje su deset puta sporije nego danas. Ispratili smo dominaciju Facebook-a u korist Instagrama, kao i instant messaging platformi poput WhatsApp-a i Vibera. Danas društvene mreže nisu više samo mesta gde se povezujemo sa ljudima koje poznajemo, već i prodajni i marketinški kanali. Veliki broj e-commerce platformi i komercijalnih servisa se kreira isključivo za poslovanje na društvenim mrežama.

Što se Srbije tiče, pre deset godina tadašnja Internet scena je postavila dobre osnove, tako da danas u Srbiji IT predstavlja brzorastuću i zdravu granu privrede. Država se strateški okreće daljem razvoju ove grane, kao i davanjem podrške razvoju kreativne industrije, startup scene, i generalno edukaciji mladih u oblastima IT-a, tehnološkog preduzetništva i startapa.

Marko: Sada već davne 2009. godine iPhone je bio jedna od najvećih revolucija u svetu tehnologije, Facebook je grabio ka svetskoj dominaciji, a pripadnici moje generacije, pa i oni nešto stariji, čvrsto su verovali da će tehnologija promeniti svet na bolje, a da će nam planetarna povezanost omogućiti potpuno novi zivotni stil.

Ako me pitate danas, 2019. godine, šta je to što se zaista promenilo, rekao bih da smo na nivou društva izgubili tu veru u dobrobit tehnologije. Pogledajte samo velike skandale koji su tresli ovu industriju u protekloj godini. Facebook više nije ona velika cool društvena mreža, to je danas fabrika naših podataka – pakuje ih, prodaje na kilo i to prvom ko izvadi novce.

YouTube je postao najveći video network na svetu, ali se u Srbiji koristi da bi se gledali klipovi iz rijaliti emisjia.

S druge strane, Internet je u proteklih deset godina uveo i popularizovao mnoge promene. Građani Srbije navikli su na Internet kupovinu (u nekoj meri), makar plaćanje vršili pouzećem. Onaj ko je jednom otkrio čari Aliexpress-a i drugih kineskih sajtova, zaboravio je na buvljak nedeljom. Viber je postao dominantno sredstvo za ostajanje u komunikaciji sa rodbinom (nekada je to bio Skype), dok je čitavo društvo oberučke prihvatilo smartphone kao uređaj bez kojeg je danas gotovo nemoguće izvršavati obične dnevne zadatke.

Zahvaljujući Internetu i globalnoj povezanosti možda nismo postali tolerantnije društvo, štaviše, digitalni kanali komunikacije poslužili su kao katalizator za jačanje desnice i radikalnih stavova (od Šarlotsvila pa sve do Balkana), ali je došlo do potpune promene u načinu na koji percipiramo posao i šta on zapravo predstavlja. Sve je više domaćih kompanija koje se okreću sopstvenim digitalnim proizvodima, a rad na njima često ne zahteva kancelariju i 9-do-5.

U narednim godinama ovaj trend postaće samo izraženiji, a biće jako interesantno videti koliko smo se digitalizovali kao društvo, koliko je državna startegija doprinela tome, ali i koliko je sama privreda digitalizovana. Možda će u 2029. godini JP Pošta konačno zaboraviti na pečat…

Srđan: Na Internetu u Srbiji se za ovih deset godina promenilo i sve i ništa.

Kada govorim o svemu što se promenilo, govorim pre svega o tome da se sada ne prodaje „Internet“ ili „digital“, već da se kupuje. Naime, neko od mojih koleginica i kolega je konstatovao da smo 2008. aktivno prodavali naše usluge i mi smo bili ti koji su slali email-ove, okretali ili birali telefonske brojeve, dok je sada situacija suprotna – dobijamo email-ove i telefoni zvone.

Pored toga, sada se podrazumeva da se Internet koristi kao sastavni deo poslovanja, pa i marketinga, iako se digital još uvek mistifikuje. Pod ovim podrazumevam sve aspekte poslovanja – prodaju, prikupljanje informacije, kontakata, komunikaciju, realizaciju usluga, itd, a kada pričam o marketingu, kao nešto što je sastavni deo medijskog miksa, ali bez zabluda da digital rešava sve ili da može sam.

Kada je reč o načinu prenosa poruke, takođe se sve promenilo – živimo u svetu mobilnih uređaja i fotografija, društvenih mreža, još brže komunikacije i digital je u centru svega. Sve podrazumeva i više novca, s tendencijom rasta, iako je opasno pomisliti da će ovo zlatno doba biti stalno i da neće proći ovaj trend, pošto je i dalje samo trend, ali je lep trenutak. Digitalne marketinške agencije postaju marketinške agencije.

Ukoliko se vratim na priče, predavanja, ideje, razmišljanja koja smo imali u industriji imali pre deset godina, suštinski se ništa nije promenilo – priče o merenju, o impresijama, klikovima, akvizicijama klijenata, podacima, ličnim profilima, njihovoj važnosti, povezivanju offline i online medija. Već 2009. smo predstavljali ideje koje se danas samo sprovode u delo – suštinski je nevažno koji medij je u pitanju. Osnove marketinga i dalje važe i sve ono što je postavljeno u analognoj eri i dalje važi, uključujući i ono što smo pričali pre deset godina u pokušaju da prevedemo digitalni marketinški jezik na klasični marketinški jezik.

Verujem da će uvek tako i biti – ljudi ostaju ljudi.

Ostavi komentar

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Šta novi IPS QR kodovi donose malim trgovcima i njihovim kupcima – i kako ih implementirati?

Usluga instant plaćanja na prodajnim mestima uz pomoć IPS QR kodova zvanično je puštena u protokol u Srbiji krajem februara. U nastavku analiziramo na šta trgovci treba da obrate pažnju ako isti uvode u svoje procese naplate.

Startapi i poslovanje

Uz ‘Fleksibilni petak’ Nordeus omogućio zaposlenima da sami organizuju poslednji radni dan u nedelji

Dok se zaposleni u Nordeusu nakon 'full remote' režima ne vrate u kancelariju, kompanija im omogućava da njihova radna nedelja traje 4 dana - ukoliko to žele. Fleksibilni petak startovao je 8. maja, a u nastavku otkrivamo kako to izgleda u praksi.

Kultura 2.0

Kako su domaći YouTube kanali o kuvanju ‘eksplodirali’ za vreme epidemije

Da li i vi spadate u grupu ljudi koja je u karantinu isključivo radila na razvoju i usavršavanju kulinarskih veština? Verujem da jeste, a verujem i da ste inspiraciju tražili ne u bakinim kuvarima, već na YouTube-u.

Propustili ste

Kultura 2.0

Mojih 5: Nemanja Čedomirović

Nemanja Čedomirović vodi GrowIT i sa svojim timom pomaže kompanijama da usvoje agilni način rada, a ove nedelje u specijalu 'Mojih 5' deli svoje preporuke sadržaja koji mu je ovih dana okupirao pažnju.

E-commerce

Nikola i Sonja pokrenuli su Prodajadelova.rs jer žele da promene način na koji održavamo naše četvorotočkaše

Napustio je dobro plaćen posao i visoku poziciju u kompaniji Würth sa ciljem da započne svoj posao iz snova. Ovo je priča o Nikoli Đuroviću koji je sa suprugom Sonjom pokrenuo sajt Prodajadelova.rs sa namerom da promeni percepciju kupovine auto delova i servisiranja vašeg četvorotočkaša.

Ekskluzivno

U 2019. godini potrošili smo €47,05 miliona na digitalno oglašavanje

Rezultati o ukupnom utrošku na digitalno oglašavanje u prethodnoj godini konačno su tu. Gle čuda - i ovoga puta tržište digitalnog oglašavanja u Srbiji zadržalo je dvocifren rast, ostvarivši jedan od najboljih rezultata otkako se istraživanje vrši.

E-commerce

eCommerce Asocijacija otvara vrata svoje Akademije za sve koji žele da pokrenu svoj web shop

eCommerce Asocijacija Srbije pokrenula je eCommerce Akademiju - edukativni projekat u okviru kog će profesionalci iz svih segmenata digitalnog ekosistema sa polaznicima deliti svoja iskustva iz sektora elektronske trgovine.

Intervju

McCann otkriva (skoro) sve što ste želeli da znate o tehnologiji – tokom i posle korone

'WeCann Point of View' je e-book kreiran od strane agencije McCann u okviru kog dele svoja razmišljanja o praćenju i privatnosti, kupovini, dokumentima i parama, ekonomiji deljenja i ekonomiji razdvojenosti, proširenoj realnosti, i drugim trendovima koji su se promenili u toku pandemije. U nastavku za Netokraciju izdvajaju najzanimljivije delove.

Startapi i poslovanje

Kako srpski IT-jevci treba da se brendiraju u inostranstvu – kao jeftina ili kvalitetna radna snaga?

Aktuelna pandemijska kriza (i njene ekonomske posledice), naveli su nas na sledeće pitanje: da li će domaće IT kompanije, agencije, frilenseri i regruteri morati da promene način na koji predstavljaju svoje proizvode, usluge i kadar na međunarodnom tržištu? Dakle, hoćemo li u prvi plat isticati da smo povoljni, da imamo kvalitetan kadar - ili oba?