Šta je Data Journalism i kako se viša analiza podataka koristi u novinasrtvu

Infobip ❤️ Netokracijašta akvizicija znači za vas i za nas?

Data Science može se primeniti i u medijskom poslu – a takvo novinarstvo polako se razvija i u Srbiji

Tatjana Kecojević i Tijana Blagojev, Data naučnice, otkrivaju nam šta je to 'Data Journalism'.

Tatjana Kecojević za Data Science zainteresovala se dok je radila na koledžu u Lankširu, tokom jednog istraživačkog projekta. Projekat je, priseća se ona, zahtevao sveobuhvatno razumevanje statističke metodologije i računarskih nauka, koje je izučavala tokom studija informacionih tehnologija na ETF-u u Beogradu, a kasnije je doktorirala i statistiku na Univerzitetu u Mančesteru.

Sa druge strane, njena koleginica Tijana Blagojev, naša druga sagovornica, u svet kompleksne obrade podataka došla je iz društvenih nauka: završila je engleski na Filološkom fakultetu, a od 2008. radila je na različitim projektima koji se bave medijskim reformama u Srbiji. Tada je primetila da istraživanja u ovoj oblasti koja prikupljaju veliku količinu podataka sa ciljem da daju preporuke za izmene zakona manje privlače pažnju šire javnosti, te da tu postoji prostor za poboljšanje. Odlučila je da se dalje usavršava u ovoj oblasti pa je konkurisala za Čivning stipendiju koja joj je omogućila da studira smer Politike, big data i kvantitativne metode na Vorik univerzitetu.

Sa njima u nastavku teksta razgovaramo o jednoj od njihovih oblasti interesovanja – novinarstvu koje se bazira na podacima (Data Journalism) i predstojećoj online konferenciji Women in Data Science koja okuplja dame u ovoj oblasti.

Data Science je oblast koja insistira na povezivanju eksperata iz raznih oblasti

Kako je Data Science prilično opširna tema, naše sagovornice na početku razgovora pitali smo kako su se zainteresovale za njegovu primenu u novinarstvu, a Tijana nam objašnjava da je na fakultetu u Engleskoj imala priliku da pohađa interdisciplinarni kurs koji je omogućavao da studenti političkih nauka dele predmete, projekte i zadatke sa ostalima koji studiraju matematiku, statistiku, informatiku i da razmenjuju ideje. Ona dodaje:

Primetila sam da Data Science može da se primeni u bilo kojoj oblasti ako ste dovoljno upućeni i razumete kako ta oblast funkcioniše. To me je motivisalo da to iskustvo i interdisciplinarni način rada prenesem u Srbiju.

Ovde ima sjajnih budućih stručnjaka u svim oblastima, ali čini mi se da su i dalje odvojeni i nalaze se na svojim matičnim fakultetima ili grupama bez mogućnosti da imaju ovakva interdisciplinarna iskustva. Naravno, postoje izuzeci kao što je master program Računarstvo u društvenim naukama pri Univerzitetu u Beogradu ili skoro uvedeni Master Digitalna transformacija medija i kulture. Ja doživljavam Data Science kao oblast koja upravo insistira na tome da se povezuju eksperti iz raznih oblasti.

Jedna od oblasti u kojoj se prepliću ljudi sa različitim znanjima i veštinama je, naravno, Data novinarstvo koje Balkansmedia definiše kao priče koje su zasnovane na nekoj analizi podataka, kao i baze podataka kojima čitatelji mogu da pristupe putem neke web aplikacije ili infografici koji ilustruju sažatak prikupljenih podataka. Tijana dodaje da mediji poput Birna, Cinsa i Krika to uveliko rade u Srbiji, ali podaci postaju sve važniji i zbog sve veće upotrebe veštačke inteligencije u svakodnevnom životu:

Kod nas su usvojene Strategija i akcioni plan za razvoj veštačke inteligencije i vrlo je važno da novinari mogu da prate kako se, na primer, otvoreni podaci koriste u procesu mašinskog učenja/veštačke inteligencije kako bi adekvatno informisali javnost i ukazivali na neregularnosti.

Sa druge strane, upotreba podataka i njihova analiza može da pomogne i samim redakcijama u njihovom radu ili održivosti. Dakle, upotreba podataka koja se ne odnosi direktno na informisanje publike već na njihov interni razvoj i funkcionisanje. Veštačka inteligencija može da pomogne da se neki repetitivni poslovi u novinarstvu olakšaju i ubrzaju kako bi novinar mogao da se fokusira na istraživanje. Kada govorimo o održivosti, upotrebljavaju se razne metrike za praćenje publike kako bi se sadržaj prilagodio da se verni pratioci zadrže, a novi privuku.

Ipak, kako dodaje Tatjana, postoji izvesna opasnost kada neke aktivnosti u vezi sa obradom podataka kao što je, recimo, data novinarstvo, tako kategorišemo jer oni mogu napraviti određenu zadršku nekim drugim ljudima da se uključe. “Jedna od najvećih prepreka da se tema Data Science-a učini pristupačnijom je percepcija da je to za tehnološke ili štreberske tipove i da prevazilazi mogućnosti običnih ljudi”, navodi ona i dodaje:

Naravno, prednost je biti znatiželjan i želeti da pronađeš odgovore na različita pitanja, a to su osobine koje čine i dobrog novinara i dobrog data naučnika. Komfornost u analizi podataka je još jedan koristan faktor u novinarskom alatu. Novinari koji ovladaju podacima i u tom pogledu postanu pismeni, znaju kako da im pristupe, da ih formatiraju i učine ih dostupnim svojim čitaocima.

Novinarstvo zasnovano na podacima razvija se i u Srbiji

Jedan od primera za upotrebu Data Science-a jeste i projekat na kome je Tatjana relativno skoro radila a koji zapravo predstavlja izveštaj o analizi podataka koji se odnosi na vizualizaciju virusa COVID-19 u Republici Srbiji. Osim toga, sarađivala je i sa mnogim istraživačkim medijima u Srbiji i objasnila nam je kako, od početka do kraja, izgleda takva  saradnja:

Prvi korak je da novinari prepoznaju problem i pristupe relevantnim podacima, ako su im dostupni. Zatim raspravljamo o najefikasnijim načinima da jasno saopštimo svoja otkrića na vizuelni način koji čitaocima omogućava razumevanje problema. Podaci se tada mogu detaljno ispitati u pogledu toga šta oni znače i zašto su važni. Sledeći korak je dvosmerni proces u kom se, ukoliko je potrebno, relevantni podaci stavljaju u odgovarajući format za analizu i vizualizaciju.

Dobar primer za to bio bi onaj sa početka pandemije. Moj zadatak bio je da pomognem lokalnim novinarima da napišu istraživačku priču o broju raspoloživih respiratora. To je bilo kontroverzno jer Vlada nije otkrivala informacije o dostupnosti respiratora i ostavljala je utisak da ne shvata ozbiljno situaciju sa pandemijom. Članak je objavljen u subotu, a sutradan je Vlada najavila strože mere u suzbijanju širenja virusa. To je ono što podrazumevamo pod demokratijom podataka na delu, sredstvom za polaganje računa i podsticanjem relevantnih zainteresovanih strana na akciju.

Pomenuta vizualizacija podataka i primena Data Science-a u novinarstvu komplikovana je i zbog nedostatka vremena koje se u redakcijama može posvetiti tom zadatku, kao i  činjenici da novinari često nisu u prilici da plaćaju obuke iz programiranja. “Naravno, postoje brojni besplatni online kursevi i resursi, ali treba znati odakle početi i to ne može da zameni praktične vežbe i rad u grupi, bar ne kada ste na početku”, objašnjava Tijana.

I zaista, kako ocenjuje Tatjana, u Srbiji smo još uvek u početnoj fazi kada je reč o medijima koji prihvataju Data Science. Međutim, pogrešno je misliti da data novinar treba da zna sve korake procesa – od prikupljanja podataka, analize i vizualizacije do konačne priče:

Kao rezultat ove složenosti, glavni izazov za novinare je stvaranje zajednice. Drugim rečima, izgraditi sopstvene timove za obradu podataka, posebno u glavnim medijima. Ovo promoviše odgovornost i podstiče raspravu zasnovanu na činjenicama zasnovanim na podacima. Nije pitanje samo usvajanja novih tehnologija, već načina da se njihovoj čitalačkoj publici pomogne da razume podatke, šta oni znače i zašto su važni.

Upravo zbog toga Tatjana je osnovala organizaciju “Sister analyst” koja organizuje besplate obuke za novinare koji žele da steknu neophodna znanja o tome kako kreirati prave vizualizacije ili web aplikacije.

Konferencija Women in Data Science održaće se 8. marta

Uprkos sve široj primeni, Data Science u Srbiji i dalje je relativno mlada oblast a u godinama iza nas često se percipirala i kao muško polje delovanja. Kao odgovor na pitanje kako danas stoje stvari po tom pitanju, Tatjana ističe da i dalje postoji značajna rodna neravnoteža u ovoj oblasti kao i u mnogim STEM disciplinama. “Ipak, s moje tačke gledišta, sve je više žena koje se interesuju i priključuju zanimanjima povezanim sa višom obradom podataka. Sada nije neobično da žene vidite u vodećim ulogama data naučnica, i to služi kao inspiracija drugima”, ističe ona.

Kao inspiracija i podrška ženama u toj oblasti zamišljena je i ovogodišnja konferencija Women in Data Science, na kojoj će učestvovati i naše sagovornice: Tijana kao panelista na diskusiji o otvorenim podacima, a Tatjana kao srpski WiDS ambasador iz Velike Britanije. O agendi konferencije možete se više informisati na zvaničnom sajtu, a naše sagovornice pozivaju sve zainteresovane da se prijave i isprate program koji se organizuje 8. marta.


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Startapi i poslovanje

DocsCube iz Srbije efikasno automatizuje dokumentacije za mala i srednja preduzeća

O tome kako je njihov proizvod postao treći proizvod dana na ProductHunt-u i šta im je taj uspeh doneo, razgovarali smo sa suosnivačem DocsCube startapa.

Kolumna

Šta posle godine u kojoj se mehur izduvao?

Tema za ovaj, poslednji članak u godini, došla je prirodno. Svakodnevno me prati u razgovorima s kolegama, startapima, investitorima, u sadržajima koje svakodnevno čitam ili slušam.

Novost

NBS: Dodeljene prve dozvole za kripto-menjačnice u Srbiji

Narodna banka Srbije (NBS) je 16. decembra izdala dozvole dvema domaćim kripto-menjačnicama. Šta to sve podrazumeva pitali smo Aleksandra Matanovića, osnivača kompanije (menjačnice) ECD, jedne od dobitnica dozvole.

Propustili ste

Office Talks Podcast

DevRel – Kako se grade dobri odnosi sa programerima?

Gosti 126. epizode Office Talks podkasta bili su Nenad Vitorović (Tenderly) i Lav Leon Hudak (MVP Workshop) koji su nam govorili o značaju dobrih odnosa sa programerima, ali i o kvalitetnoj zajednici i sadržaju usmerenim ka programerima, a koji sve više dolaze do izražaja.

Novost

Shift Miami: Infobipova konferencija posvećena developerima stiže u Ameriku

Ovo je prvi korak ka internacionalizaciji jedne od najvećih evropskih konferencija posvećenih developerima koja se već 10 godina održava u Hrvatskoj.

Startapi i poslovanje

Degordian akvizirao Shopycode – srpsku agenciju za e-commerce razvoj

Internacionalna digital-first agencija Degordian akvizirala je Shopycode, srpsku programersku kompaniju specijalizovanu za e-commerce.

Istraživanje

Predstavljamo rezultate ankete o platama dizajnera digitalnih proizvoda i usluga u Srbiji

Prva anketa ovog tipa sprovedena je na uzorku od oko 700 učesnika. Podaci pokazuju da je 71% dizajnera ušlo na tržište u poslednjih 8 godina, dok je 57% ušlo u poslednjih 6 godina.

Društvene mreže

OnlyFans: Kako su poznate ličnosti normalizovale ‘online’ prostituciju?

U ovoj kolumni, otkrivam vam zašto 'girl power' na internetu nije izraz feminističke borbe i zašto se 'online' prodaja vlastite intime ne razlikuje od prostitucije.

Kultura 2.0

Beckoning je animirani film Save Živkovića – Epic Games i 3Lateral bili deo projekta

Kreiranje dugometražnih animiranih filmova je oduvek bilo nedostižno malim timovima kreativaca pre svega zbog produkcijskih ograničenja, ali zahvaljujući novim tehnologijama situacija se znatno promenila.