Šta je Data Journalism i kako se viša analiza podataka koristi u novinasrtvu

Data Science može se primeniti i u medijskom poslu – a takvo novinarstvo polako se razvija i u Srbiji

Tatjana Kecojević i Tijana Blagojev, Data naučnice, otkrivaju nam šta je to 'Data Journalism'.

Tatjana Kecojević za Data Science zainteresovala se dok je radila na koledžu u Lankširu, tokom jednog istraživačkog projekta. Projekat je, priseća se ona, zahtevao sveobuhvatno razumevanje statističke metodologije i računarskih nauka, koje je izučavala tokom studija informacionih tehnologija na ETF-u u Beogradu, a kasnije je doktorirala i statistiku na Univerzitetu u Mančesteru.

Sa druge strane, njena koleginica Tijana Blagojev, naša druga sagovornica, u svet kompleksne obrade podataka došla je iz društvenih nauka: završila je engleski na Filološkom fakultetu, a od 2008. radila je na različitim projektima koji se bave medijskim reformama u Srbiji. Tada je primetila da istraživanja u ovoj oblasti koja prikupljaju veliku količinu podataka sa ciljem da daju preporuke za izmene zakona manje privlače pažnju šire javnosti, te da tu postoji prostor za poboljšanje. Odlučila je da se dalje usavršava u ovoj oblasti pa je konkurisala za Čivning stipendiju koja joj je omogućila da studira smer Politike, big data i kvantitativne metode na Vorik univerzitetu.

Sa njima u nastavku teksta razgovaramo o jednoj od njihovih oblasti interesovanja – novinarstvu koje se bazira na podacima (Data Journalism) i predstojećoj online konferenciji Women in Data Science koja okuplja dame u ovoj oblasti.

Data Science je oblast koja insistira na povezivanju eksperata iz raznih oblasti

Kako je Data Science prilično opširna tema, naše sagovornice na početku razgovora pitali smo kako su se zainteresovale za njegovu primenu u novinarstvu, a Tijana nam objašnjava da je na fakultetu u Engleskoj imala priliku da pohađa interdisciplinarni kurs koji je omogućavao da studenti političkih nauka dele predmete, projekte i zadatke sa ostalima koji studiraju matematiku, statistiku, informatiku i da razmenjuju ideje. Ona dodaje:

Primetila sam da Data Science može da se primeni u bilo kojoj oblasti ako ste dovoljno upućeni i razumete kako ta oblast funkcioniše. To me je motivisalo da to iskustvo i interdisciplinarni način rada prenesem u Srbiju.

Ovde ima sjajnih budućih stručnjaka u svim oblastima, ali čini mi se da su i dalje odvojeni i nalaze se na svojim matičnim fakultetima ili grupama bez mogućnosti da imaju ovakva interdisciplinarna iskustva. Naravno, postoje izuzeci kao što je master program Računarstvo u društvenim naukama pri Univerzitetu u Beogradu ili skoro uvedeni Master Digitalna transformacija medija i kulture. Ja doživljavam Data Science kao oblast koja upravo insistira na tome da se povezuju eksperti iz raznih oblasti.

Jedna od oblasti u kojoj se prepliću ljudi sa različitim znanjima i veštinama je, naravno, Data novinarstvo koje Balkansmedia definiše kao priče koje su zasnovane na nekoj analizi podataka, kao i baze podataka kojima čitatelji mogu da pristupe putem neke web aplikacije ili infografici koji ilustruju sažatak prikupljenih podataka. Tijana dodaje da mediji poput Birna, Cinsa i Krika to uveliko rade u Srbiji, ali podaci postaju sve važniji i zbog sve veće upotrebe veštačke inteligencije u svakodnevnom životu:

Kod nas su usvojene Strategija i akcioni plan za razvoj veštačke inteligencije i vrlo je važno da novinari mogu da prate kako se, na primer, otvoreni podaci koriste u procesu mašinskog učenja/veštačke inteligencije kako bi adekvatno informisali javnost i ukazivali na neregularnosti.

Sa druge strane, upotreba podataka i njihova analiza može da pomogne i samim redakcijama u njihovom radu ili održivosti. Dakle, upotreba podataka koja se ne odnosi direktno na informisanje publike već na njihov interni razvoj i funkcionisanje. Veštačka inteligencija može da pomogne da se neki repetitivni poslovi u novinarstvu olakšaju i ubrzaju kako bi novinar mogao da se fokusira na istraživanje. Kada govorimo o održivosti, upotrebljavaju se razne metrike za praćenje publike kako bi se sadržaj prilagodio da se verni pratioci zadrže, a novi privuku.

Ipak, kako dodaje Tatjana, postoji izvesna opasnost kada neke aktivnosti u vezi sa obradom podataka kao što je, recimo, data novinarstvo, tako kategorišemo jer oni mogu napraviti određenu zadršku nekim drugim ljudima da se uključe. “Jedna od najvećih prepreka da se tema Data Science-a učini pristupačnijom je percepcija da je to za tehnološke ili štreberske tipove i da prevazilazi mogućnosti običnih ljudi”, navodi ona i dodaje:

Naravno, prednost je biti znatiželjan i želeti da pronađeš odgovore na različita pitanja, a to su osobine koje čine i dobrog novinara i dobrog data naučnika. Komfornost u analizi podataka je još jedan koristan faktor u novinarskom alatu. Novinari koji ovladaju podacima i u tom pogledu postanu pismeni, znaju kako da im pristupe, da ih formatiraju i učine ih dostupnim svojim čitaocima.

Novinarstvo zasnovano na podacima razvija se i u Srbiji

Jedan od primera za upotrebu Data Science-a jeste i projekat na kome je Tatjana relativno skoro radila a koji zapravo predstavlja izveštaj o analizi podataka koji se odnosi na vizualizaciju virusa COVID-19 u Republici Srbiji. Osim toga, sarađivala je i sa mnogim istraživačkim medijima u Srbiji i objasnila nam je kako, od početka do kraja, izgleda takva  saradnja:

Prvi korak je da novinari prepoznaju problem i pristupe relevantnim podacima, ako su im dostupni. Zatim raspravljamo o najefikasnijim načinima da jasno saopštimo svoja otkrića na vizuelni način koji čitaocima omogućava razumevanje problema. Podaci se tada mogu detaljno ispitati u pogledu toga šta oni znače i zašto su važni. Sledeći korak je dvosmerni proces u kom se, ukoliko je potrebno, relevantni podaci stavljaju u odgovarajući format za analizu i vizualizaciju.

Dobar primer za to bio bi onaj sa početka pandemije. Moj zadatak bio je da pomognem lokalnim novinarima da napišu istraživačku priču o broju raspoloživih respiratora. To je bilo kontroverzno jer Vlada nije otkrivala informacije o dostupnosti respiratora i ostavljala je utisak da ne shvata ozbiljno situaciju sa pandemijom. Članak je objavljen u subotu, a sutradan je Vlada najavila strože mere u suzbijanju širenja virusa. To je ono što podrazumevamo pod demokratijom podataka na delu, sredstvom za polaganje računa i podsticanjem relevantnih zainteresovanih strana na akciju.

Pomenuta vizualizacija podataka i primena Data Science-a u novinarstvu komplikovana je i zbog nedostatka vremena koje se u redakcijama može posvetiti tom zadatku, kao i  činjenici da novinari često nisu u prilici da plaćaju obuke iz programiranja. “Naravno, postoje brojni besplatni online kursevi i resursi, ali treba znati odakle početi i to ne može da zameni praktične vežbe i rad u grupi, bar ne kada ste na početku”, objašnjava Tijana.

I zaista, kako ocenjuje Tatjana, u Srbiji smo još uvek u početnoj fazi kada je reč o medijima koji prihvataju Data Science. Međutim, pogrešno je misliti da data novinar treba da zna sve korake procesa – od prikupljanja podataka, analize i vizualizacije do konačne priče:

Kao rezultat ove složenosti, glavni izazov za novinare je stvaranje zajednice. Drugim rečima, izgraditi sopstvene timove za obradu podataka, posebno u glavnim medijima. Ovo promoviše odgovornost i podstiče raspravu zasnovanu na činjenicama zasnovanim na podacima. Nije pitanje samo usvajanja novih tehnologija, već načina da se njihovoj čitalačkoj publici pomogne da razume podatke, šta oni znače i zašto su važni.

Upravo zbog toga Tatjana je osnovala organizaciju “Sister analyst” koja organizuje besplate obuke za novinare koji žele da steknu neophodna znanja o tome kako kreirati prave vizualizacije ili web aplikacije.

Konferencija Women in Data Science održaće se 8. marta

Uprkos sve široj primeni, Data Science u Srbiji i dalje je relativno mlada oblast a u godinama iza nas često se percipirala i kao muško polje delovanja. Kao odgovor na pitanje kako danas stoje stvari po tom pitanju, Tatjana ističe da i dalje postoji značajna rodna neravnoteža u ovoj oblasti kao i u mnogim STEM disciplinama. “Ipak, s moje tačke gledišta, sve je više žena koje se interesuju i priključuju zanimanjima povezanim sa višom obradom podataka. Sada nije neobično da žene vidite u vodećim ulogama data naučnica, i to služi kao inspiracija drugima”, ističe ona.

Kao inspiracija i podrška ženama u toj oblasti zamišljena je i ovogodišnja konferencija Women in Data Science, na kojoj će učestvovati i naše sagovornice: Tijana kao panelista na diskusiji o otvorenim podacima, a Tatjana kao srpski WiDS ambasador iz Velike Britanije. O agendi konferencije možete se više informisati na zvaničnom sajtu, a naše sagovornice pozivaju sve zainteresovane da se prijave i isprate program koji se organizuje 8. marta.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Wonder Dynamics Nikole Todorovića otvara studio u Novom Sadu – podrška stigla i od Stivena Spilberga!

U savetodavnom odboru ovog startapa nalaze se poznati američki investitori, vodeći stručnjaci za razvoj veštačke inteligencije i neka od najvećih imena svetske kinematografije među kojima su Stiven Spilberg i Džo Ruso. Sa Nikolom Todorovićem, koji je jedan od osnivača, razgovaramo o njegovom odlasku u SAD, građenju karijere u Holivudu i pokretanju startapa sa glumcem Tajem Šeridanom, zvezdom filma Ready Player One.

Novost

Nebojša Radović je novi direktor za akviziciju korisnika u kompaniji Zynga koja stoji iza igre FarmVille

Američka kompanija Zynga, pored čuvene mobile igre FarmVille, stoji iza velikog broja svetski popularnih igara koje igraju milioni igrača širom sveta. Njen novi direktor za akviziciju korisnika je Nebojša Radović.

Novost

Kompanija Quantox Technology organizuje novi humanitarni CS:GO turnir – početni fond 1.000.000 dinara

Od 3. do 4. aprila kompanija Quantox Technology organizovaće drugi po redu humanitarni turnir u popularnoj video igri CS:GO. Cilj je da se prikupe novčana sredstva za sve one koji se bore sa zdravstvenim poteškoćama.

Propustili ste

Karijere

Razgovori sa seniorima: Kako domaću IT industriju vidi softverski inženjer?

Jelena Lazić iz kompanije Centili deli svoja razmišljanja.

Office Talks Podcast

Planovi Playrixa za studio u Srbiji

Gost redakcije Netokracije u novog epizodi Office Talks podcasta bio je Mirko Topalski, CEO game dev kompanije PlayrixRS. Sa njim nakon prošlogodišnjeg intervjua po drugi put detaljno razgovaramo o poslovanju u industriji razvoja igara u Srbiji nakon akvizicije Eipixa od strane ruskog giganta Playrixa.

Startapi i poslovanje

Listty kao ‘Instagram za muziku’ otkriva nam šta naši prijatelji slušaju i zašto je muzika bolja kada se deli sa drugima

Ako čujete dobru pesmu verovatno želite da je podelite sa svojim prijateljima. Startap iz Srbije sa servisom Listty omogućava upravo to i nastoji da objedini najbolje od poznatih muzičkih servisa u okviru jedne aplikacije.

Startapi i poslovanje

Otvoren poziv za startape iz Srbije za ViennaUP konferenciju, prijavite se već sada

Grad Beč nekoliko godina unazad organizuje niz događaja za startape koji su se kroz različita izdanja pretvorili u jedan od najvećih inovacijskih festivala u regionu - Vienna UP. Ove godine počinje 27. aprila i trajaće do 12. maja.

Startapi i poslovanje

Novosadski Anari AI dobio investiciju od $2.000.000 za proizvodnju AI čipova u cloudu

Ova srpsko-američka kompanija je za dva meseca zatvorila investicionu 'seed' rundu vođenu od strane nemačkog fonda Earlybird VC, koji je po prvi put investirao u jedan srpski startap. U investiciji su učestvovali i fondovi Acequia Capital i Serbian Entrepreneurs kao i Erica Ries, osnivač Lean Startup-a.

Startapi i poslovanje

€1.000.000 privredi Srbije iz SAD kroz projekat Tesla Nation

Ovaj projekat nastoji da razvije privredne veze Srbije i sveta uz pomoć dijaspore i kompanija koje su se udružile da ga podrže, a cilj mu je da promoviše Srbiju u inostranstvu kao zemlju inovatora i izuzetnih IT profesionalaca.