Ekskluzivno: Posetili smo Državni data centar u Kragujevcu

Ekskluzivno: Posetili smo Državni data centar u Kragujevcu od 14.000m² – jedan od najmodernijih u ovom delu Evrope

Redakcija Netokracije prošle nedelje imala je priliku da prva među medijima u Srbiji poseti nedavno izgrađeni data centar u Kragujevcu. Tom prilikom razgovarali smo i sa Mihailom Jovanovićem, direktorom kancelarije za IT i eUpravu, koji nam je otkrio više detalja o ovoj zgradi i njenoj važnosti u procesu digitalizacije države.

Državni centar za skladištenje podataka građana i institucija zvanično je otvoren prošle godine u decembru. Mi smo imali ekskluzivnu priliku da detaljno pogledamo i saznamo mnogo više detalja o ovoj potpuno novoj zgradi, ušavši čak i u deo gde su smešteni moduli i sistemi napajanja.

Državni data centar prostire se na čak 14.000 kvadratnih metara, njegova izgradnja koštala je 30 miliona evra, a osim raznih podataka na nivou države koji se mere u desetinama terabajta, ovaj objekat predstavljaće i prvu državnu platformu za veštačku inteligenciju. Zanimljivo je i da su potpisani komercijalni ugovori za korišćenje data centra od strane poslovnih partnera među kojima su za sada IBM i Huawei, dok je jedan od važnijih delova centra opremio Schneider Electric. Ono što smo uspeli da saznamo jeste i da se pregovara sa kompanijom Nvidia takođe po pitanju opremanja ove lokacije.

Čitava zgrada izgrađena je po najvišim mogućim standardima građevinarstva, ekologije i bezbednosti, s obzirom na to da je opremljena sa više od 200 kamera (običnih i termovizijskih) i sa planom da se broj sigurnosnih kamera poveća u narednom periodu. S obzirom na to da je ovde reč o čuvanju ogromnog broja važnih podataka koji se mere u stotinama terabajta, samo napajanje modula i računara projektovano je na najvišem nivou. Jednostavno ne postoji opcija da sistem padne ukoliko dođe do prekida napajanja strujom, jer u tom slučaju alternativni agregati i sistemi preuzimaju napajanje zgrade.

Pomenuti centar će nastaviti sa zapošljavanjem mladih i stručnih ljudi, a već sada su otvorene nove pozicije koje treba popuniti.

Iako bismo o tehničkim podacima ovog centra za čuvanje podataka mogli da posvetimo jedan zaseban tekst, ideja je da ovde bliže predstavimo samu funkciju centra na državnom nivou, zatim zašto je baš Kragujevac izabran za lokaciju, kao i kako izgleda selekcija zaposlenih u ovoj ustanovi, te koje će sve kadrove Data centar tražiti u budućnosti. Upravo o tim stvarima smo razgovarali sa prof. dr Mihailom Jovanovićem, direktorom kancelarije za IT i eUpravu.

Da li ćemo za četiri godine dostići standard digitalizacije i čuvanja podataka po uzoru na Evropu?

Već na samom početku našeg razgovora, Mihailo kaže da je i on sam bio na startu skeptičan kada je reč o digitalnom čuvanju podataka državnih organa, što se na kraju ispostavilo kao potreba za više od 50 institucija u periodu od prethodne tri i po godine. “Ovo samo znači da imamo svest da nam je jedan ovakav centar potreban – da su podaci bezbedni, sigurni i to je zapravo veliki preokret jer kad su svi podaci na jednom mestu imamo interoperabilnost, razmenu podataka”, istakao je Mihailo.

Govoreći o samom procesu digitalizacije podataka, on je pomenuo da je Kancelarija za IT i eUpravu krenula sa servisom Bebo, dobrodošla na svet gde u porodilištu roditelj da ime detetu i odmah ga upiše u matičnu knjigu, upiše mu prebivalište, dodatak, socijalno. “Između ostalog, podigli smo sistem za automatsku razmenu podataka između državnih organa i već sad imamo skoro 22 miliona razmenjenih podataka”, kaže naš sagovornik, objasnivši time potrebu za podizanje velikog Državnog data centra u Kragujevcu:

Nakon toga smo rekli i shvatili da je pored data centra u Beogradu potrebna još jedna veća ustanova za ovu namenu na državnom nivou. Počeli smo da tražimo lokaciju koja je morala biti na drugoj tektonskoj ploči u odnosu na postojeći data centar, da ta lokacija nije plavljena poslednjih godina unazad, da u blizini nije hemijsko postrojenje, da nije na trasi letenja aviona, da nema vojnih postrojenja i ovu lokaciju na kojoj se sada nalazi centar smo jedva našli.

Naravno, imali smo veliku podršku premijerke i gradske uprave grada Kragujevca, koji su nam ustupili ovih četiri hektara. Ekipa koja je krenula da radi je neverovatno brzo izgradila objekat, ljudi koji vode sam data centar su fantastični, kao i svi mladi ljudi koji ovde rade.

Na jednom velikom zidu sa ekranima, ekipa zadužena za praćenja rada centra, ima na raspolaganju sve potrebne podatke, bilo da je u pitanju funkcionisanje modula, bezbednost same zgrade ili njeno napajanje.

Kako nam Jovanović otkriva, jedan od najvećih zadataka za njega i njegov tim jeste dodatno opremanje data centra, kao i da već sledeće nedelje kreću instalacije novih državnih organa, komercijalnih korisnika i naravno, dalja promocija. “Jedna od ideja nam je da korisnici iz ostatka regiona, iz npr. Republike Srpske, Crne Gore, Severne Makedonije, pohrane podatke ovde, makar kao backup“, dodao je Mihailo.

Štaviše, kako smo uspeli da saznamo, generalni plan je i da celokupna državna uprava bude u ovom centru u roku od tri godine i da zahvaljujući tome svi resursi postanu elektronski i da preko računara ili mobilnih telefona mogu da se jednostano i bezbedno pružaju usluge građanima.

Mihailo nam je objasnio i da su svi sistemi duplirani (npr. dva privoda struje, dva agregata, i sve ostalo). “Verujem da kada budemo ušli u standardizaciju samih sistem da ćemo najviše za tri-četiri godine dostići najveći američki standard odnosno evropski kada je reč o digitalizaciji podataka”, istakao je on.

Prema njegovim rečima, bezbednost podataka je na najvišem nivou, a kako je sada 21. vek, Mihailo kroz šalu ističe da očekuje da uskoro krene sa izgradnjom i treći data centar kako bi se čuvali još veći broj podataka koji će se vremenom generisati. Govoreći dalje o data centru u Kragujevcu, on kaže:

U sklopu ovog data centra imamo mesta i za komercijalne korisnike i ugovor su već potpisali IBM i Huawei kao veliki igrači. Oni će sada početi da unose svoju opremu i fantastično je to što oni veruju u Srbiju i da će, iz tog razloga, tu i čuvati podatke. To znači da smo bezbedni, da smo dobri za strane investicije, da imamo i kadrove i tehnologiju da čuvamo nečije podatke. Sve to bi sa sobom moglo da povuče i zapošljavanje mladih ovde u Kragujevcu i šire.

Izgradnja Državnog data centra nije bila nimalo jednostavna. Čak i nakon pronalaska adekvatne parcele, bilo je potrebno izvršiti deminiranje i uklanjanje bombi iz Drugog svetskog rata.

Tim u Kragujevcu spreman je da primi nove kolege radi efikasnijeg rada data centra

Sa predstavnicima ovog centra imali smo priliku da razgovaramo i o tome da će u pomenutom objektu biti smeštena prva državna platforma za veštačku inteligenciju. Jovanović nam je tom prilikom rekao da je Vlada donela strategiju razvoja veštačke inteligencije za period 2020.-2025. godine, a u tom akcionom planu piše da će pokušati da uspostave platformu za razvoj AI-a i da će je, iz oblaka staviti na raspolaganje univerzitetima, fakultetima i drugim institucijama, kako bi im pomogli da rade na različitim projektima vezanim za veštačku inteligenciju.

Opisujući uspešan primer vakcinacija u Srbiji, naš sagovornik je iskoristio priliku da objasni i na koji način jedan ovakav i slični centri u procesu digitalizacije mogu da doprinesu brzoj distribuciji podataka i njihovoj primeni u realnim uslovima:

Veoma je bitno odlučivanje i pravi podaci. Pravi primer za to su e-vakcine jer sva iskustva u razvoju ne samo data centara već i softvera, smo iskoristili da u roku od tri nedelje podignemo taj sistem za vakcinisanje građana gde u realnom vremenu pratimo kako je došla vakcina u Srbiju, odn. kako je sletela, kako ide po Srbiji, kuda se kreće, kako se smešta u magacine, kako se daje građanima, šta, sa druge strane, građani kažu kao želju na portalu eUprave, a u zavisnosti od tih želja mi upravljamo i nabavkom vakcina, koliko je to moguće, njihovom distribucijom i čuvanjem.

Da sve to nismo imali mi bismo bili u totalnom mraku i radili bismo distribuciju vakcina na papirima, kao što se radi za grip, i niko u Srbiji ne bi znao gde je koja vakcina. To je plastičan primer koji je i doveo do rezultata da budemo zvanično drugi u Evropi po broju vakcinisanih građana, a rekao bih da smo po organizaciji verovatno prvi. To je primer kako treba da rade i svi drugi državni organi uz pomoć naprednih sistema i tehnologije.

Zgrada je opremljena najsavremenijim sistemima kako za skladištenje podataka, tako i sa sistemima bezbednosti i napajanja energijom.

Na samom kraju, osvrnuli smo se više na to koji profil stručnjaka radi u Državnom data centru u Kragujevcu iz kojeg svakako imaju u planu da prošire svoj stručni tim u narednom periodu. Naš sagovornik dodaje da je organizacija jednog ovakvog centra živa stvar, pa su tako radili analizu sa stranim konsultantima koji su ih uputili na to kako bi trebala da izgleda struktura zaposlenih. “Pre svega, moramo imati čoveka zaduženog za Data centar u najširem smislu koji odgovara direktoru kancelarije za IT”, rekao nam je Mihailo i podvukao:

Takođe, unutar tog sektora treba da postoji i nekoliko specijalizovanih delova koji čine ljudi koji monitorišu sva dešavanja koja se tiču tehnike. Ideja nam je da upravo iz Kragujevca imamo monitoring praktično cele Srbije. Drugi segment je održavanje kompletnih sistema, što podrazumeva održavanje agregata i svih tih sofisticiranih sistema, dok je treći segment vezan za bezbednost – video kamere, procedure, ulaza. Još uvek se uigravamo u sve te procedure jer to nije nimalo lako.

Sve u svemu, ovom centru su potrebni stručnjaci elektro struke, IT-jevci, elektro-energetska struka, mašinska struka, a za sve ove pozicije je i otvoren poziv o čemu se više informacija može naći putem kontakt forme na sajtu Kancelarije za IT i eupravu.

Ko god se javi i pošalje CV koji ispunjava kriterijume dobiće poziv iz pomenutog centra, a nakon toga sledi razgovor. Zanimljivo je i to da su se pojedini stručnjaci iz Beograda preselili u Kragujevac kako bi pomogli tamošnjim kolegama u radu na održavanju centra.

“Ovo zaista jeste mogućnost za Kragujevac da skrene u drugi pravac razvoja, što kasnije može uticati na kvote na njihovim fakultetima, na IT odeljenja u srednjim školama itd. Takođe, data centar ima potpisane sporazume o razmeni znanja i kod nas dolaze kolege na praksu i sa fakulteta ali i iz srednjih tehničkih škola”, zaključio je na kraju Jovanović.


Ostavi komentar

  1. Vladalina

    Vladalina

    4. 2. 2021. u 14:52 Odgovori

    Niti je poseban po veličini, niti je poseban po tehnologiji, a vest da je neko smestio par svojih rekova (od par miliona koliko ih ima) tu se koliko vidim proslavlja kao neverovatna stvar i investicija… Običan mini DC kakvih ima na hiljade po celoj Evropi (i bar par desetina u krugu od 1000km), ne razumem čemu tolika fama oko (uprošteno) velike sobe sa serverima?

  2. Mile Lajkovac

    Mile Lajkovac

    4. 2. 2021. u 20:48 Odgovori

    Super Vladalina, napišite članak o tim činjenicama i referencirajte to što ste naveli, bar desetina u krugu od 1000 km nije veliki broj.

    Meni se npr izuzetno dopada što planiranom strategijom za razvoj AI planiraju da se opreme GPU klasterima i ponude univerzitetima na koriščenje, jer je to resurs koji često fali i na projektima na visoko rangiranim univerzitetima (konkretno, moje istraživanja na ETH u Cirihu često manjka instanci za pokretanje eksperimenata i da se sve uradi na vreme).

    • Marko

      Marko

      25. 2. 2021. u 18:56 Odgovori

      “nadam se da će mu naći ispravnu svrhu”, u tome i jeste problem. Gradi se data centar, bez svrhe, i to nije nikakav problem. Ako vec traze ljude, zasto ne otvore javni konkurs za konkretne pozicije, po komercijalnim uslovima? Da vidimo koji kvalitetan IT strucnjak ce raditi za 500 EUR 8h dnevno kada to nije ni plata pocetnika? Da ne pricam koja je odgovornost odrzavati data centar.

  3. Goran

    Goran

    16. 2. 2021. u 14:02 Odgovori

    Daj Vladalina, kako mozes da napises ovako nesto ? Posvetili su samo jedan tekst necemu sto je u nasoj zemlji jedinstveno i zaista lepo izgleda. I jel bolje da mi imamo u nasme vlasnistvu tako nesto ili da nam neki strani kapital uleti sa tudjim vlasnistvom i ponudi da nam cuva nase podatke 🙂

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

Šta rade zaposleni dok HR menadžeri spavaju? Kritikuju LGBT zajednicu i leče decu SMS porukama

Koliko ste upoznati sa kulturom ćutanja, skretanja pogleda i sleganja ramena koja je nikad prisutnija u domaćoj IT zajednici?

E-commerce

Deltin ‘Ananas’ unaprediće domaći e-commerce ne investicijom od €100 miliona, već brigom o korisnicima. Može li on to?

Kompanija Delta Holding najavila je da nakon 30 godina poslovanja u različitim oblastima u 2021. godini ulazi u e-commerce. Analiziram kako bi novi biznis mogao da izgleda i na čemu se mora zasnivati kako bi se takmičio sa konkurencijom.

Kultura 2.0

Sirenin krug poverenja: Zašto founderi toliko često biraju nepotizam?

Nepotizam je neiskren način da se ljudima veruje. Pogotovo u poslu.

Propustili ste

Office Talks Podcast

Prevara od 70 miliona dolara – ko je kriv?

U 36. epizodi Netokracijinog Office Talks podcasta ugostili smo novinara BIRN-a, Aleksandra Đorđevića, sa kojim smo razgovarali o Internet prevarama. Reč je o nepostojećim sajtovima za kupovinu kriptovaluta i berzama, te call centrima koji su nedavno dospeli u žižu javnosti.

Kultura 2.0

Oporezivanje digitalne imovine u Srbiji: Koje obaveze imaju fizička i pravna lica?

Do decembra 2020. godine poreski propisi nisu izričito prepoznavali digitalnu imovinu i to je vodilo nepovoljnom poreskom tretmanu transakcija koje uključuju digitalnu imovinu, ali i pravnoj nesigurnosti o tome kako se digitalna imovina oporezuje. U tekstu objašnjavamo kako sada stoje stvari po tom pitanju.

Startapi i poslovanje

Američko-srpska podcast platforma Sounder.fm osigurala novu investiciju od $2.15 miliona

Nakon prošlogodišnje investicije od 1,8 miliona dolara, ova platforma za hostovanje i laku pretragu podcasta, audio knjiga i newscasta, prikupila je još 2,15 miliona dolara.

Startapi i poslovanje

NBS: U 2020. godini Srbija izvezla €1,37 milijardi ICT usluga

Sporiji rast nego u 2019. godini mogao bi biti opravdan aktuelnom pandemijom.

Novost

Program ‘Tačka povratka’ objavio vodič za lakši povratak Srba iz dijaspore u domovinu

Program za povezivanje sa srpskom dijasporom 'Tačka povratka' objavio je besplatan online 'Vodič za povratnike', namenjen građanima u dijaspori, bilo da su se već odlučili da se vrate u Srbiju, tek razmišljaju o povratku, ili ih zanimaju prilike za poslovnu saradnju.

Kultura 2.0

Platforma net.kabinet predstavlja interdisciplinarni kurs ‘Epidemija’ za srednjoškolce

Fondacija Petlja, Inicijativa 'Digitalna Srbija' i UNICEF predstavili su kurs "Epidemija" koji povezuje znanja o fenomenu epidemije iz ugla biologije, hemije, matematike i informatike. Kurs se sastoji iz tekstova, ilustracija, kvizova, a narator je glumac Miloš Biković.