Decentralizovane autonomne organizacije (DAO) - izazovi i perspektive

Decentralizovane autonomne organizacije (DAO) – izazovi i perspektive

Džon Lenon je u pesmi 'Power to the people' sumirao koncept slobode i omogućavanja građanima da odlučuju o političkim i društvenim prilikama. Ove ideje stare su koliko i prve teorije o uređenju društva.

Kropotkin, revolucionar i anarhista, ukazuje na Zenonovo predviđanje vremena kada će se ljudi, bez obzira na granice, ujediniti i stvoriti “Vasionu”, bez potrebe za zakonima, sudovima, hramovima i novcem za razmenu uzajamnih usluga. Čini se da smo razvojem tehnologije, prevashodno blokčejna, za korak bliže ostvarenju pomenutih ideja. Očigledan primer su decentralizovane autonomne organizacije (DAO).

DAO podrazumeva organizaciju koja se zasniva na pravilima (smart contracts) koja su zabeležena na blokčejnu i koju kontrolišu direktno njeni članovi, bez delegiranja upravljačkih ovlašćenja centralnom entitetu (npr. upravni odbor ili CEO). Uslovi da se jedna organizacija smatra DAO nisu potpuno definisani, a oni koji se najčešće pominju su:

  • oslanjanje na blokčejn;
  • pametni ugovori;
  • digitalna imovina kojom članovi doprinose samostalnosti i funkcionisanju DAO;
  • mogućnost za skaliranje na globalnom nivou.

DAO umnogome podseća na postojeće kompanije. Prvo, učešće u upravljanju DAO bazira se na posedovanju tokena, slično kao što akcionari poseduju odgovarajuću klasu akcija. Drugo, DAO ima pravila po kojima funkcioniše, poput statuta akcionarskog društva ili osnivačkog akta društva sa ograničenom odgovornošću. Treće, imovina DAO može da se investira u razne projekte ili koristi za razvoj sopstvenih proizvoda, kao i da se uvećava po osnovu prihoda koje generiše od uspešnih investicija ili naknada od svojih proizvoda.

Međutim, korišćenje blokčejna i pametnih ugovora za DAO znači transparentnost jer su pravila unapred poznata i ostaju trajno zabeležena na mreži. Osim toga, to znači i sigurnost za članove DAO jer se pravila ne mogu jednostrano menjati. Proces donošenje odluka otvoren je za sve članove, odlučivanje je efikasno (nema sednica, brojanja glasova i sl.), a odluke su trajno zabeležene na mreži.

Kod tradicionalnih kompanija, odluke se često donose iza zatvorenih vrata, bez mogućnosti da manjinski akcionari ili članovi prate proces odlučivanja ili utiču na donošenje odluka. Netransparentno vođenje privrednog društva može da dovede do velikih gubitaka za investitore, ali i državu jer ostaje bez poreskih prihoda. Najpoznatiji slučaj je slučaj Enron.

Postoje li mane DAO koncepta?

Iako su mogućnosti koje DAO nudi velike, a prednosti u odnosu na tradicionalne kompanije nesporne, ne smemo gubiti iz vida da DAO ima i svoje naličje. U tom smislu, problem sa direktnim odlučivanjem svodi se na animiranje članova DAO da glasaju o određenom predlogu, odnosno da se aktivno uključe u proces odlučivanja.

Uz to, za donošenje odluke potrebno je da član DAO bude dovoljno informisan o predlogu o kojem se glasa. Informisana odluka može da bude nedostižan cilj jer je u okviru DAO-a teže da uključe što više članova, često desetine hiljada, što po prirodi znači izuzetnu šarolikost u pogledu obrazovanja, ekspertiza i sl. Dodatan problem stvaraju i sami tokeni koji članovima daju određena prava, prevashodno pravo glasa.

Naime, pravna priroda tokena nije sasvim jasna, a to uzrokuje poteškoće. Konkretno, ako token ne prođe test utvrđivanja da li se smatra hartijom od vrednosti ili ne (npr. Howey test, u SAD, ili standardi iz MiFID II, u Evropskoj uniji), na njega će se primenjivati pravila o tržištu kapitala i pravila o sprečavanju pranja novca (AML), što predstavlja ne samo veliko administrativno opterećenje za DAO kao izdavaoca tokena već i za same članove.

Pored pitanja upravljanja DAO, trenutno najveći izazov sa kojim se ovaj koncept suočava ogleda se u tome da pravni sistemi ne prepoznaju DAO kao pravnu formu. Odsustvo regulacije znači da su članovi DAO izloženi zahtevima poverilaca DAO. Drugim rečima, članovi mogu da odgovaraju ličnom imovinom za obaveze DAO jer DAO nije formalno privredni subjekt čija se odgovornost za obaveze iz poslovanja vezuje samo za imovinu DAO, odnosno nema ograničene odgovornosti.

DAO je i dalje novi termin u svetu poslovanja, ali kako vreme bude odmicalo, vrlo lako može da dobije svoju širu primenu na globalnom nivou.

Nepostojanje pravnog subjektiviteta otežava poslovnu interakciju sa klasičnim privrednim subjektima, ali i sa pojedinačnim ugovaračima (npr. frilenserima). Do sada su status pravnog lica sa ograničenom odgovornošću prepoznali samo savezna država Vajoming, SAD i Maršalska ostrva.

Odsustvo regulacije takođe nosi ozbiljne poreske i AML rizike. Oni potiču od nejasne prirode tokena i projekata kojima se DAO bavi. Konkretno, ako se tokeni smatraju hartijama od vrednosti, postojaće obaveza utvrđivanja identiteta članova, odnosno vlasnika tokena. Nepridržavanje AML pravila može da znači visoke kazne za članove. Što se tiče poreskog aspekta, teškoće mogu da postoje prilikom utvrđivanja obveznika poreza na profit koji DAO ostvari.

Konkretno, ako se profit pripiše DAO, otvara se pitanje jurisdikcije u kojoj se prijavljuje taj profit, odnosno plaća porez. Sa druge strane, ako se profit pripisuje članovima DAO, oni će biti dužni da samostalno prijave prihod poreskim vlastima. U tom slučaju, postojaće dodatni problem – da li se prihod od DAO smatra prihodom od kapitala ili će potpasti pod tzv. ostale prihode koji su uglavnom nepovoljnije oporezovani.

Povratak u budućnost

Nakon što smo predstavili osnovne filozofske vrednosti, potencijal i izazove DAO, vredi se osvrnuti na prilike u Srbiji koje mogu da utiču na stvaranje i poslovanje DAO, naročito jer već postoji par domaćih DeFi projekata koji funkcionišu kao DAO (Thales) ili su na putu da to postanu (Tempus Finance).

Kako smo pomenuli, DAO nije regulisan u Srbiji, odnosno nema pravni subjektivitet prema domaćem pravu. To znači da postoje svi problemi o kojima je bilo reči. Ipak, domaći pravni sistem poznaje dva instituta u koje bi DAO mogao da se uklopi. To su zadruga i (građanski) ortakluk.

Zadruga je pravno lice koje predstavlja poseban oblik organizovanja fizičkih lica (zadrugara) koja poslovanjem na zadružnim principima ostvaruju svoje ekonomske, socijalne, kulturne i druge interese i koja upravljaju i kontrolišu poslovanje zadruge. Zadružni principi gotovo su istovetni onima na kojima se DAO bazira, a neki od njih su:

  • dobrovoljno i otvoreno članstvo;
  • kontrola od strane zadrugara ostvaruje se kroz zadrugu kao demokratsku organizaciju kontrolisanu od strane svojih članova, koji aktivno učestvuju u donošenju odluka i formulisanju njene poslovne i razvojne politike;
  • ekonomsko učešće zadrugara ostvaruje se tako što članovi doprinose kapitalu svojih zadruga i demokratski ga kontrolišu;
  • briga za zajednicu.

Ako bismo DAO hteli da tretiramo kao zadrugu, glavna primedba bila bi što naš zakon o zadrugama propisuje obavezu postojanja organa uprave. Drugim rečima, to bi vodilo centralizaciji DAO. No, čak i da se taj problem prevaziđe, ostaje otvoreno pitanje da li fiksiranjem DAO kao pravne forme – DAO ostaje organizacija, ili postaje samo alat za upravljanje pravnim licem.

Sa druge strane, deluje da (pravna) priroda ortakluka više odgovara potrebi DAO da ostane decentralizovan. Kuriozitet je to što je ortakluk regulisan Građanskim zakonikom za Kraljevinu Srbiju iz 1844. (GZ), koji se delimično i dalje primenjuje. GZ propisuje da ortački ugovor postoji kada se dva ili više lica slože da svoj trud ili i stvari ulože, pa da korist, ako je bude, međusobno dele. Kod DAO, developeri ulažu svoje znanje, a članovi svoju digitalnu imovinu.

“Nijedan ortak ne može drugo lice umesto sebe da postavi bez saglasnosti ostalih, niti može još koga u ortakluk primiti, niti neki posao voditi, koji bi na štetu ortakluka bio”. Članovi DAO takođe odobravaju pristupanje novih članova ili novi način upravljanja projektima DAO. GZ dalje propisuje da će se “ortaci o poslu savetovati, i što visina glasova odsudi ono će ostati”, a da “u račune ortačke zagledati može svaki ortak u svako vreme, niti mu se odreći može”, što su principi na kojima se DAO zasniva – zajedničko upravljanje i transparentnost. Dodatna povoljnost ortakluka u odnosu na zadrugu je ta da ortakluk ne podleže obavezi registracije, tj. ortakluk nije pravno lice baš kao ni DAO.

Možemo da zaključimo da DAO, kao i digitalna imovina, ima mnogo potencijala za primenu, ali da je neophodna njihova regulacija, odnosno regulacija pravne forme ove organizacije i to prevashodno zbog pravne sigurnosti njihovih članova.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Digitalni mediji

Disney+ je konačno dostupan i kod nas, ali evo šta korisnici u Srbiji ne dobijaju

Od ovog meseca, korisnici iz Srbije i regiona konačno imaju priliku da se pretplate na Disney+ striming platformu, ali uz određena ograničenja.

Startapi i poslovanje

Domaći OTA Sync podigao €250.000 – prva investicija Telekomovog VC fonda

Domaći startap OTA Sync podigao je investiciju u vrednosti od skoro 250.000 evra od strane zajedničkih investitora TS Ventures Fonda, DSI grupe poslovnih anđela i Startup Wise Guys fonda iz Estonije.

Intervju

Nakon 15 godina u medijima Ivan Jelić karijeru nastavlja u kompaniji Sourcefabric

Posle 15 godina rada na domaćem medijskom tržištu kao deo web tima B92, Ivan Jelić nastaviće svoju karijeru u kompaniji Sourcefabric. U intervjuu sa njim otkrivamo kako se odlučio da svoje nove profesionalne korake gradi u firmi koja razvija softver za medije.

Propustili ste

Novost

Uvod u blokčejn: Novi vodič odgovara na pitanja o osnovama ove tehnologije

Ovaj vodič nam donosi osnove blockchain tehnologije, uvod u blockchain ekonomiju, kao i odgovore na pitanja kako ova tehnologija utiče na vaš online identitet i koja je njena budućnost.

Startapi i poslovanje

Florence Healthcare sa velikom kancelarijom u Beogradu obezbedio novih $27 miliona investicije

Cilj ove investicije je da podrži misiju kompanije da u narednoj deceniji udvostruči rezultate kliničkih istraživanja tako što će omogućiti remote pristup njihovoj dokumentaciji.

Internet marketing

Kreativna agencija Redvertex otvara kancelarije u Beogradu – zapošljavaju 3D artiste i arhitekte

Jedna od vodećih svetskih kreativnih agencija iz oblasti arhitektonske vizualizacije i marketinga posvećene svetskoj industriji nekretnina, otvara svoju kancelariju u prestonici Srbije.

Novost

Ximedes sa kancelarijama u Novom Sadu akvizirao holandski Ginger Payments – širenje tima prva stvar na spisku

Ximedes, evropska softverska firma aktivna u fintech oblasti sa kancelarijama u holandskom Harlemu, Hamburgu, Stokholmu i Novom Sadu, akvizirala je kompaniju Ginger Payments koja je vodeći provajder platforme za onlajn plaćanje sa sedištem u Amsterdamu.

Web 3.0

Solana x Jump Hacker House konferencija o web3 tehnologiji dolazi u Beograd početkom jula

'Solana x Jump Hacker House Beograd', konferencija za softverske inženjere i tehnološke biznise zainteresovane za blockchain i web3 tehnologije biće održana u Beogradu od 02. do 06. jula.

Gaming

Highwater nova je igra srpskog Demagog studija koja ove godine dolazi na konzole i PC

Nakon uspeha video igre 'Golf Club: Wasteland' i najave igre 'The Cub', srpski game dev studio Demagog najavio je svoj novi naslov 'Highwater' koji bi uskoro trebalo da bude dostupan za gejmere širom sveta.