Prevare na Internetu naša su svakodnevica, a sada su tu i kriptovalute

Prevare na Internetu naša su svakodnevica – a sada je obogaćena i crypto prevarom koju promovišu domaći YouTuberi

Internet je slobodno mesto i vremenom je postao do te mere slobodan da već par godina unazad ne možemo da razlikujemo istinu od laži i prevaru od realne situacije.

Ta sloboda ima i nekih svojih prednosti: Internet je ogromna baza znanja i pruža različite mogućnosti stotinama miliona korisnika koji ga svakodnevno upotrebljavaju. Međutim, danas se digitalna i medijska pismenost smatraju kao obavezni upravo iz razloga kako bi te benefite Interneta koristili na ispravan način i kako ne bismo nasedali na mnogobrojne laži i prevare.

Istina, poslednjih nekoliko godina, sa sve većom ekspanzijom društvenih mreža i morem nekontrolisanog sadržaja na njima, upravo te prevare postale su naša svakodnevica. Osim što se i dalje borimo protiv lažnih vest, neproverenih informacija, montiranih i lažnih grafika koje predstavljaju određene događaje, kao final touch došli su i sumnjivi likovi i organizacije koje najčešće srećemo po Facebooku i Instagramu.

Ljudi su danas lakoverniji nego ikada pre, jednostavno svi veruju da se do skupih kola i mnogo novca može doći za dan, dva, pa veruju mnogim dobro upakovanim pričama kao što je recimo ona sa belim Mercedesom na izvol’te. U praksi to sve ipak izgleda mnogo drugačije – dobru zaradu i uspeh donosi odricanje i naporan rad, a sve što se stiče jednim klikom na Instagramu ili popunjavanjem sumnjivog tiketa na dojavu, često vodi ka nekim sumnjivim i neproverenim radnjama.

Koliko god bilo edukativnog materijala o mračnim stranama Interneta, jednostavno naivnost ogromnog broja ljudi nadmašiće sve – zato te prevare i oni koji ih organizuju opstaju i, ako mene pitate, opstajaće i dalje. Ovoga puta imamo jednu sasvim novu organizaciju, da kažemo firmu pod nazivom Qubittech koja promoviše više nego jednostavu trgovinu i zaradu kriptovalutama, a koju je promovisao i jutjuber Baka Prase.

I sve to bi možda bio idealan scenario, da nema i previše nelogičnosti u čitavoj priči. Pa hajde da vidimo o čemu se radi.

Programirani botovi i piramidalna šema

Ne tako davno, na sajtu Reddit osvanuo je post koji po svim mogućim osnovama tvrdi da se pomenuti sajt zapravo bazira na crypto piramidalnoj prevari.

Šta je sada to?

Hajde samo na trenutak da se osvrnemo na ovaj termin, pa se brzo vraćamo i na kriptovalute. Osnova piramidalne prevare ili Poncijeve šeme jeste da se prevarant uvuče u grupe ljudi koji imaju novac (u ovom slučaju to mogu biti biznismeni, investitori, ljudi koji trguju kriptovalutama). Ovaj lanac ili šema privlači, recimo, investitore koji isplaćuju dobit ranijim investitorima sa sredstvima onih koji su se tek priključili.

Dakle, šema navodi uvučene ulagače da veruju da pare dolaze od prodaje proizvoda koji su finansirali a ne od sredstva drugih investitora i stvara iluziju održivog poslovanja sve dok se ulažu nova sredstva.

Međutim, treba imati na umu da je ovo izvorna definicija Poncijeve šeme, ali kako ona zapravo i može da se primeni u svetu kriptovaluta i postavlja se pitanje šta je zapravo Qubittech, kao i zašto se našao na meti nepoverljivih ljudi? Možda bi se neki od odgovora mogao pronaći u komentarima ljudi u ovom tekstu i komentaru poput onog sa rednim brojem 12. Ipak, ono što bar meni izaziva prvu sumnju jeste netačna fizička adresa sedišta Qubittecha sa zvaničnog sajta i dilema gde je ustvari ova kompanija registrovana. Mnogi kažu u pomenutim komentarima da je u pitanju Tajland, ali to nije jedini problem.

U svakom slučaju, pred nama je jedna kompleksna tema, pa nam je u tom slučaju pomogao razgovor sa Nikolom Lazićem, koji se inače i bavi analizom kriptovaluta i koji pored toga uređuje stranicu Kripto investor na Facebooku. Nikola je, između ostalog, radio i za Quantum Hedge Fund za koji mnogi veruju da je baza na osnovu koje je Qubitech nastao i na osnovu kojeg je kopiran. Nikola objašnjava:

Qubittech u svojoj misiji navodi da želi da omogući svojim korisnicma da ubiru prihode od upotrebe kvantnih tehnologija od kojih se navode raznorazni proizvodi, ali izgleda njihov “core” biznis funkcioniše po principu investicionog fonda, gde korisnici ulažu novac i očekuju mesečne profite od trgovačkih aktivnosti.

Kako smo zahvaljujući njemu saznali, ta trgovina se obavlja od strane isprogramiranih botova koji bi trebalo da izvršavaju unapred zadate strategije koje su proverene i donose neki prosečan mesečni profit od 7% kako je naznačeno na pomenutom sajtu Qubitech-a. Objašnjavajući dalje o čemu se ovde radi i kome su ovakvi sajtovi namenjeni, Nikola kaže:

Ovakvi sajtovi uglavnom služe za manje upućene ljude koji žele da zarađuju na kriptovalutama ali ne žele sami da uče o tome kako se trguje ili prosto nemaju vremena da se tome posvete i tu odgovornost prebacuju na druge – u ovom slučaju botove. Pretpostavka je da će bot koji je isprogramiram da izvodi date strategije moći to da radi profitabilno i po automatizmu, što će korisnicima omogućiti pasivnu i stabilnu zaradu.

Pasivna zarada je ona koja ne zavisi dakle od aktivnosti pojedinca a stabilnost se garantuje kroz visoku frekventnost učestvovanja, gde jedan takav bot može u toku jednog dana da izvrši nebrojano više operacija od samog korisnika i time izvuče neki prosek.

Međutim, postavlja se pitanje na koji način se sve ovo može povezati sa gorepomenutom piramidalnom šemom (prevarama) i šta to sve podrazumeva, Nikola kaže da je pre svega potrebno pojasniti koncept piramidalne šeme u ovoj oblasti.

Prema njegovim rečima, u takvoj strukturi uglavnom ne postoji ništa što generiše novu vrednost koja bi se raspodelila korisnicima osim upliva novog kapitala i korisnika koji sada trebaju da sačekaju određeno vreme da bi videli prve finansijske benefite. “Za to vreme oni se podstiču da nađu nove korisnike uz obećanje da će time dobiti veću kompenzaciju. Zbog toga sve te šeme fundamentalno moraju da puknu jer u nekom trenutku obećana kompenzacija premaši upliv novog kapitala i stvari se raspadnu”, smatra naš sagovornik i dalje objašnjava:

Ono u čemu ja vidim problem sa Qubittech-om jeste nepostojanje provere rada ovih robota u koje korisnik zapravo ulaže. Na sajtu postoje odeljci koji se zovu “trade history” i “trade strategy” koji bi trebalo da pokažu istoriju poslovanja ali i konkretne strategije koje se primenjuju od strane ovih botova, ali oni ne vode nikud. Kada se klikne na ove dugmiće izađe pop-up sa tekstom o tome ali to nije prava provera. Ovaj tekst može proizvoljno da napiše bilo ko tako da izgleda kao da oni posluju profitabilno.

Ja sam želeo da vidim ili eksterni link ka GitHub-u gde stoji kod ili možda, s obzirom da su to ipak roboti čiji kod nije open source, nešto iz Pythona o samoj strategiji. Ali najbitnije od svega bi bila istorija transakcija sa menjačnica na kojima se trguje. Nevezano da li se strategije ili kod robota drže u tajnosti, što bih mogao da razumem, istorija transakcija nikako ne narušava njihovu konkurentnost, čak naprotiv.

Kriptovalute treba da ulivaju poverenje, a ne strah i nepoznanicu

Ono što je zanimljivo u čitavoj ovoj priči jeste da mnogi koji su već bili korisnici Qubitech-a, tvrde da je ovaj sajt zapravo kopija druge firme na polju trgovine kriptovalutama, a radi se o Quantum Hedge Fund-u. Igrom slučaja, Nikola je radio jedno vreme u ovom hedge fondu koji nam je nešto detaljnije približio sumnje pojedinaca u javnosti kada je reč o poređenju ova dva sajta.

Naš sagovornik kaže da se možda najbolje može videti zašto je Qubitech sumnjiv tako što će se uporediti sa pomenutim fondom. Kako on ocenjuje, jedna finansijska institucija kao što je hedž fond prvo i osnovno mora da ima licencu za rad. Inače, QHF jasno na svom sajtu izdvaja sve dokumente iz kojih može da se vidi da je registrovana i licencirana finansijska institucija sa sedištem u Hong Kong-u. Pored toga u svakom trenutku se može videti kojom količinom kapitala fond raspolaže, da se pročitaju detaljni mesečni izveštaji o poslovanju ali što je najbitnije od svega da se provere roboti kojima se trguje. Ipak, nelogičnosti postoje. Nikola ističe:

Qubittech po svom načinu poslovanja ali još više po istovetnom dizajnu izgleda kao QHF – isti fontovi, ista estetika, čak isti dugmići na sajtu. Može biti da su otkupili te robote s obzirom na to da ih je QHF prodavao ali je to radio privatnim licima a ne drugim institucijama. Ne verujem da su želeli da prave sebi konkurenciju, prodavavši drugim fondovima svoju tehnologiju, već su želeli da omoguće individualnim investitorima pristup.

Zbog toga se možda Qubittech skriva iza rečenica – želimo da omogućimo našim korisnicima da zarađuju od primena kvantnih tehnologija, umesto da kažu mi smo fond. Ali bojim se da iza ovog skrivanja ima nešto mnogo gore kao što je proizvoljno upravljanje kapitalom.

Vidite, nije za džabe ta industrija toliko regulisana. Da bi neko mogao da upravlja tuđim kapitalom morao je da prođe raznorazne provere iz znanja i morala, ali i da zadovolji neke jasno uspostavljene kriterijume od strane komisije za hartije od vrednost ma koje zemlje.

“Moj utisak je, da je neko došao na ideju da upotrebi ove robote tako da sebi da neku potporu i kredibilitet s jedne strane a slobodu u upravljanju i odricanje odgovornosti sa druge”, smatra Lazić

Pred sam kraj razgovora, zapitali smo se i zašto su ljudi u ovom slučaju, bar kada govorimo o Qubittech-u skeptični i koji se to još prostor za prevaru otvara u čitavom ovom procesu? Nikola veruje da su ljudi skeptični s razlogom jer dosta stvari ne štima:

Kad god se čovek suoči sa nečim što ne razume on u znacima konzistentnosti procenjuje autentičnost. Prostor za prevaru je ovde otvoren na mnogo strana. Od toga da vam ništa ne garantuje da deponovana sredstva možete potom i podići do toga da nemate nikakvu kontrolu i uvid u to kako se vaša sredstva koriste. Možda su botovi uspeli da zarade 30% taj mesec a da se zarada prikaže kao manja pa samim tim da i vi dobijete manje dok oni koji stoje iza toga zadrže znatno veći deo.

Kako smo uspeli da saznamo, glavna kriptovaluta na ovom sajtu je Tether (USDT) koji je stabilna valuta vezana za dolar u razmeri 1:1. “Može lako da se desi da ne postoje nikakvi botovi nego da vlasnici sajta koriste taj kapital da ulažu sami u Bitcoin koji je od marta zabeležio porast od preko 380% ili u druge kriptovalute čija vrednost skače i da od toga isplaćuju u proseku 7% mesečno svojim korisnicima”, otkrio nam je Nikola.

Ono što on kaže, jeste da je takva prevara već postojala i zvala se Bitconnect gde su korisnici takođe mislili da postoje botovi koji su donosili sigurnih 2% dnevno i slali su svoj BTC u zamenu za Bitconnect token BCC. Sve je to, dodaje Nikola, funkcionisalo super dok je cena Bitcoin-a rasla tako da su vlasnici imali odakle da isplaćuju svojim korisnicima ali kada su se stvari okrenule cela priča je pukla – kao što je suđeno svakoj šemi:

Moji standardi za prevaru su visoki pa tako i samu tu valutu Tether smatram prevarom jer zapravo iza nje takođe ne stoji pokriće za navedenu stabilnost ali to je druga tema. Pored ovakvih prevara kao što je Bitconnect, dve popularne koje su doživele neverovatan uspeh su bile Onecoin i Plus token koje su brojale na desetine milijardi dolara u prikupljenim sredstvima.

Ovo kažem da bi skrenuo pažnju čitaocima da veličina ne garantuje legitimnost. Trenutno slična prevara koja kruži je Forsage, što govori da će takvih prevara uvek biti, pogotovu kako raste celokupno tržište.

Za kraj, naš sagovornik je ipak poručio da su kriptovalute toliko značajne za celokupno čovečanstvo zato što svojom blockchain tehnologijom vrše revoluciju u poverenju. Ta tehnologija omogućava da dva korisnika razmene vrednost putem Interneta bez centralnog entiteta i bez međusobnog poznavanja. Ljudima je omogućeno da uzmu stvari u svoje ruke i preuzmu odgovornost za svoj novac.

“Zato je kontraproduktivno da tu odgovornost prebacuju na druge jer niko neće nikad staviti njihov interes ispred svog. Savetujem svima koji žele da zarađuju od kriptovaluta da se edukuju što više i sami krenu da ulažu i trguju jer iako možda izgube neku paru to je cena lekcije koju će naplatitu u budućnosti”, zaključio je Nikola na kraju.


Ostavi komentar

  1. Niko Remic

    Niko Remic

    24. 12. 2020. u 20:02 Odgovori

    Iznenadilo me je da ste pozvali ovog lika koji bukvalno radi u Qubittech-u, stoji im na sajtu i jos se pritom nalazi u Qubittech whitepaper-u kao deo tima.

    Sad se pravi lud kao da to nisu potpuno dve identicne prevara od strane potpuno istih likova i kao da odjednom nema veze sa Qubittech-om kad se proculo.

    Jos je u jednoj grupi priznao da je Qubittech prevara.

    Sad ga je uhvatila panika kad treba napustiti piramidalnu prevaru i glumi ludilo…

  2. Toni Culic

    Toni Culic

    13. 1. 2021. u 01:35 Odgovori

    Citavo objasnjenje nije preterano ubedljivo. Trebalo bi cuti komentare /prevarenih/ klijenata. To bi jedino bilo relevantno. Takvi /ako ih ima/ obicno pokrecu blogove gde iznose svoja iskustva.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

Nenad Milanović (COING): Domaće IT kompanije moraju se boriti za prava LGBTQ+ populacije

Direktor kompanije COING za Netokraciju objašnjava zašto IT kompanije treba da se bore protiv diskriminacije LGBTQ+ populacije u Srbiji i diskriminišu diskriminatore.

Kultura 2.0

Usvojen Zakon o digitalnoj imovini! Šta dalje?

Nakon javno održane rasprave, Narodna skupština je usvojila Zakon o digitalnoj imovini, čime se Srbija svrstala u krug retkih država koje su zakonski regulisale oblast digitalne imovine. U nastavku otkrivamo šta nam to Zakon donosi u odnosu na Nacrt i šta možemo očekivati u budućnosti.

Office Talks Podcast

Kako dobiti investiciju? (gost Peđa Predin)

U kakve to timove i ideje danas investiraju Venture Capital investitori i čime se oni zapravo bave? Odgovor na ova i mnoga druga pitanja potražili smo u razgovoru sa investicionim menadžerom South Central Ventures fonda.

Propustili ste

Novost

Održan prvi sastanak frilensera i države: Situacija je kompleksna i pregovori se nastavljaju

Počeli su pregovori predstavnika vlasti i frilensera, a danas je održan prvi sastanak na kome će se odlučivati o zahtevima koje su u proteklim mesecima državi uputili frilenseri.

Ekskluzivno

E-uprava ekskluzivno za Netokraciju otkriva zašto prati kako građani koriste njene usluge

Kako tačno funkcioniše ova platforma i da li (i zašto) prati ponašanje svojih korisnika?

Startapi i poslovanje

Deceniju kasnije i Centili platformu za digitalna plaćanja koristi 4 milijarde korisnika dok se kompanija sprema za novo poglavlje

Prvi put na Netokraciji predstavljamo kompaniju Centili koja je nastala iz Infobipa, koja u Beogradu zapošljava 50 inženjera i koja aktivno posluje na 80 tržišta širom sveta. Centili ovih dana obeležava 10 godina poslovanja, a sa menadžmentom razgovaramo o daljim planovima i procesu reorganizacije.

Tehnologija

Šta nam je sve od tehnoloških novina doneo ovogodišnji digitalni CES?

I ove godine najveći globalni sajam potrošačke elektronike CES oduševio je sve ljubitelje gedžeta i tehnike, dokazavši da za tehnološki napredak jednostavno nema granica.

Novost

Vučić: Ne pregovara se o tome da li će frilenseri da plate porez ili ne – već od kada

Predsednik se ponovo izjasnio po pitanju frilensera i najavljenih protesta.

Društvene mreže

Facebook u 2020. izbrisao 1,3 milijarde naloga radi suzbijanja lažnih informacija

Full Fact, britanska nezavisna organizacija za proveru informacija i nezavisni partner Faceboka, sprovela je istraživanje glavnih izazova sa kojima se suočavaju 'fekt-čekeri širom sveta prilikom pronalaženja i provere informacija koje se pojavljuju na ovoj društvenoj mreži.