Vreme je da regulišemo subvencije za zapošljavanje programera (ali ono, zaista)

Vreme je da regulišemo subvencije za zapošljavanje programera (ali ono, zaista)

Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane - izreka je koja možda i najbolje opisuje toksičnost bilo kakvih državnih subvencija koje se tiču zapošljavanja programera. Jer oni su endemska vrsta, nema ih. Zašto bismo onda, zaboga, davali naš novac stranim kompanijama koji će taj isti nepostojeći kadar uvesti u svoje redove - na štetnost domaćih privrednika?

U trenutku dok se u Zrenjaninu održava jedna od najvećih domaćih konferencija usmerenih na razvoj IT industrije u Srbiji, Startit objavljuje tekst čiji će povod gotovo sigurno promeniti poslovnu klimu na štetu domaćih privrednika, poslodavaca i osnivača čije kompanije danas zapošljavaju programere.

I sve to u Novom Sadu, srpskoj meki za razvoj novih tehnologija i gradu koji je poslednjih godina postao sinonim za ICT sektor.

O čemu je reč?

Nemačkoj kompaniji Continental (najpoznatijoj po proizvodnji pneumatika) odobrene su subvencije Republike Srbije u iznosu od 9,5 miliona evra za potrebe otvaranja novog razvojnog centra – upravo u Novom Sadu. Strateški planovi za centar, između ostalog predviđaju čak 500 novih radnih mesta za programere, ali hajde da se ne lažemo – ovde nije reč o novom kadru, ovde je reč o svojevrsnoj krađi postojećeg kadra novcem građana Srbije – nas, poreskih obveznika.

Zvuči poznato? Zato što jeste

Ukoliko ste već pomislili kako se ponavlja scenario sa kompanijom Endava kojoj su krajem 2016. godine dodeljene subvencije u iznosu od 1,6 miliona evra, a kasnije i ukinute nakon peticije velikog broja predstavnika IT industrije – dobro ste primetili.

Ipak, situacija je ovde nešto drugačija.

U slučaju „Endava“, epilog peticije i pritiska na vlast bila je Uredba o direktnim investicijama kojom je razvoj softvera isključen iz delatnosti kojima mogu biti dodeljene državne subvencije. Ipak, ostavljeno je dovoljno prostora za kompanije čija primarna delatnost nije IT, a koje svejedno mogu da apliciraju i dobiju podsticaj države za zapošljavanje programera ili drugog stručnog kadra koji čini kamen temeljac domaće IT industrije – jedne od najvrednijih i najbrže rastućih privrednih grana u Srbiji, a bogme i jedine privredne grane koja se razvijala zahvaljujući konkurentnosti domaćih kompanija.

Godine rada i stvaranja, sada su na kocki. Ugovor između kompanije Continental Automotive d.o.o. Novi Sad i Ministarstva privrede još uvek nije potpisan, tako da još uvek postoji mogućnost da se predlog vrati na dodatnu doradu, a uslovljen predlogom nove Uredbe ili dopunom postojeće gde bi presedan morao biti kompletno onemogućavanje dodele bilo kakvih državnih subvencija za privredne subjekte stranog porekla čija je namera zapošljavanje većeg broja stručnog kadra neophodnog za nesmetano funkcionisanje domaće IT industrije.

Uostalom, zar subvencije ovog tipa nisu namenjene zapošljavanju kadra kojeg ima na pretek – a ne onog koji nam fali?

Kako da se uključite?

Ukoliko i sami smatrate da je ovakva dodela finansijskih sredstava iz državnog budžeta veliki udar na slobodno tržište zapošljavanja, a posebno u IT industriji, obavestite vaše prijatelje i kolege, kontaktirajte Ministarstvo privrede i podignite svest o problemu koji bi domaću IT industriju mogao skupo da košta – a koja na kraju dana šalje izuzetno negativnu sliku vlasnicima malih i srednjih preduzeća čiji se mukom zarađen novac koristi protiv njih samih.

Gospodo, lopta je u vašem dvorištu.

Dodatak 1: Nakon objave kolumne i tekstova u drugim medijima, stiglo je i pojašnjenje iz Vlade Republike Srbije o spornoj investiciji. Više informacija o tome dostupno je u ovom dokumentu.

Dodatak 2: Inicijativa Digitalna Srbija izdala je saopštenje povodom investicije.

Ostavi komentar

  1. Dejan

    Dejan

    22. 3. 2018. u 23:45 Odgovori

    Ko je od tih silnih domacih firmi stvorio bilo kog progremera i sada sme da kaze da ima pravo na njega?
    Ko je to ulozio nesto u nekog programera, daj da vidimo iskreno koliko je neka firma ulozila u nekoga? Nula! Samo se utrkuju da obore cenu rada, da te što manje plati, itd…eeee pa rodjaci došao je neko da malo promeni pravila igre…
    Bez ljutnje ali ko je lud da radi kod nekog domaćeg obarača cene rada a u ponudi postoji ozbiljna svetska kompanija pa još i ojačana subvencijama, hehe…
    Ovo je prava stvar da ljudi koji vrede predju za mnogo bolju platu i uslove u ozbiljnu kompaniju, a ovi domaći silni firmaši neka malo porazmisle šta im je činiti u budućnosti…

      • Dejan

        Dejan

        23. 3. 2018. u 11:27 Odgovori

        Nije sendvič…Zar zaista misliš da sendvičari prate ovu oblast i ovaj sajt?
        Neosnovan komentar? Hm,hm…
        Da li si možda zaposlen kao developer i na kojim projektima si do sada radio i u kojim firmama?
        Da jesi, ne verujem da bi ovako nešto uopšte i napisao…
        Pozdrav

        • Marko Mudrinić

          Marko Mudrinić

          23. 3. 2018. u 12:28 Odgovori

          Dejane,

          Poslednjih 6 godina direktno radim sa developerima i dizajnerima – što u kompanijama, što freelance po projektima.

          IT je jedna od retkih oblasti u Srbiji u kojoj poslodavci zapravo ulažu vreme i novac u svoje zaposlene. Da li postoje kompanije koje su izuzetak ovom pravilu? Da. Da li postoje firme koje programere plaćaju 400, 500 evra? Postoje.

          Pojedinačni primeri nikada ne mogu da opisuju celokupno stanje tržišta, a to stanje oslikano je daleko većim platama nego u drugim sektorima. Zašto su plate veće? Zato što je kvalitetnih programera, dizajnera i drugih stručnih kadrova danas izuzetno malo i zato što je slobodno tržište odredilo takvu cenu rada.

          I sada nam dolazi defacto strana kompanija koja treba da primi subvenciju države za zapošljavanje tih istih programera, gde je lakše da im se ponudi i daleko veća zarada od prethodnog poslodavca. Čijim novcem? Novcem građana, poreskih obveznika.

          Da, apsolutno se ne slažem sa ovakvim pristupom. Neka strane kompanije dođu i neka investiraju u ljude ovde – pa neka plate budu i x3. Niakav problem, ali ne novcem poreskih obveznika.

  2. stojan

    stojan

    23. 3. 2018. u 02:33 Odgovori

    Dovoljno je da ih drze ugovorom kao menadzeri mlade fudbalere i da ih kasnije dobro prodaju. Ili da od njih naprave dispecere kao sto su radili na saobracajnom prilikom staziranja cime im otezaju dalji razvoj.
    Bolje resenje bi bilo da srzava saradjuje sa IT industrijom koja lako pravi izvoz. Bar da je ne dira ako nema interesa(%) da joj pomogne. Postoje skupi alati za rad koje bi drzava mogla da nabavi IT firmama za njihovu proizvodnju(softver kosta) a koji bi se i kao realna proizvodnja otplatio u kracem roku.

    • Marko Mudrinić

      Marko Mudrinić

      23. 3. 2018. u 08:21 Odgovori

      Primer Izraela je ujedno i najbolji primer kako se država može uključiti u razvoj, negovanje i edukovanje IT industrije.

      Kao što neko reče na društvenim mrežama, kada ćemo uvideti da je u ovom trenutku jedini način da se pomogne IT industriji taj da se ulaže u edukaciju. Svaki drugi oblik (kako se ispostavilo) napravi više štete nego dobrog.

  3. Dragan Djordjevic

    Dragan Djordjevic

    23. 3. 2018. u 07:08 Odgovori

    Gledajući na prvi pogled nije pravo da se subvencionira prijem kadra koji i onako radi i ima cak i ne tako losu platu…. I nije pravo…. Ali to ce biti… I motiv firmama koje će ostati bez kvalitetnog kadra da se malo probude… Pa da se okrenu stvaranju kadra…. A ne samo skidanja krema…. Na račun programera koje je ili stvorila drzave… Ili su se sami stvorili putem putem tutorials na YOUTUBE.. u…. Veoma je retko da su sada „oštećene“ firme… Na primer primalie junior programere… Jer su im zaboga… Ometale.. Full-stuck programere da im zgrcu ogromne pare za malu platu… Kada se pojaviš 6 firmu.. Čak i da im je jasno… Da za šest meseci možete biti skoro Full-stuck programer… I potražite da volontirate…. Samo vas mrko pogledaju…. Kao štetnog…. Po ritam rada firme… A time i štetnog po zaradu firme…. To su činjenice…. U ostalom… Kako se ponaša Kontinenta… Isto se ponašaju i firme koje su vodeće u nas…. E sada su one oštećene…. Win win ključ postoji.. I država tu greši…. Prvo treba da sagleda koje su to firme koje mogu da održivo zaposle bar na 5 godina nove it kadrove…. Takvim firmama dati mogućnost da same o svom trošku osposobe kadar koji im treba.. I da im se svako zapošljava je novih kadrova.. Tih koje su oni za svoje konkretne poslove i o svom trošku stvorile… Subvencionira u visini troskova osposobljavanja plus recimo 50%….Drzava je preplatila dovodjenje kontinentala…ali je postigla. Da se podigne plata programera …u skladu sa platama bliskim u kontinentalu…Razmrdala je postojecu idilu….dosadasnjih lidera…u smislu da ce morati malo da investiraju u novi kadar….jer time mogu da stvore kadar koji bi ugovorom mogao da bude vezan da par godina radi u firmi za recimo 30% manju platu kako bi izvukli troskove osposobljavanja kadra…do sada vrlo maki broj firmi je bilo spremno na investiciju u obrazovanju potrebnog im kadra….uzgred budi receno…da ogromni broj firmi fakticki rade za firme u inostranstvu….koje mogu svagog momenta da otkazu ….tako da poredjenje odrzivog i realnog Kontinentala….i tamo nekih firmi ..koje mogu da svakog momenta da prestanu…da daju posao …za male pare. Nasim programerima….Nije uporedivo…potreban je kontinental…pa u njihovom slucaju nije subvencionirano zaposljavanje….vec brend..koji ce privuci i druge brendove….su vec i ih rana je njihova odrziva moc…a moze da obezbedi ogromne poslove iz it sektora….. Naravno i ovo razmrdavanja srpskog it trzista….gde su se domaci predstavnici stranih firmi..nijedne u rangu kontinentala…komotno osecali i uspavali….na ogromnoj eksploataciji domacih programera…..bez ulozenog dinara u njihovu edukaciju… Ko sto sam napomenuo…lako je protestvovati….korisnije je za sve da domace firme…deo novca uloze u stvaranju kadrova….a da to drzava kasnije nagradi…odnosno ookrije troskove i nagradi…..uz uslov da firme bar par godina obezbede posao za te ljude…..eto to mu je to…

  4. Petar

    Petar

    23. 3. 2018. u 08:15 Odgovori

    Tako je Marko.
    Suludo je da se subvencionisu strane kompanije koje se bave IT-om dok u zemlji nedostaje vise desetina hiljada radnika tog profila.

    • Feđa

      Feđa

      24. 3. 2018. u 05:33 Odgovori

      Dragane, kaže se full-stack, a ne full stuck, programeri ne bi trebali pišu softver koji zaglavljuje. 😁 Nego, zanima me kakve plate nudi Conti? Čisto me interesuje da vidim da li zaista misle da prave neki posao tamo ili je to čisto pretakanje novca na račune pojedinih privatnih lica.

  5. Zeka Djoka

    Zeka Djoka

    23. 3. 2018. u 15:43 Odgovori

    Ne treba da se deluje, kapitalizam treba da izvrši selekciju, država samo malo želi da pogura stvari kako bi 500 novih programera došlo na mesta juniora jer od mreže testova, vellikih zahteva i ne zaboravimo HR „eksperte“ ne može da se uđe u neku novosadsku firmu i počne karijera. Zahtevi domaćih firmi za poziciju juniora ekvivalent su mediorima na zapadu, što stvara krug apsurda jer da bi se napredovalo mora nešto da se nauči za šta je o5 potreban mentorski pristup koji možete dobiti jedino u firmi u koju ne možete da uđete i počnete da učite rad u korporacijskom okruženju jer nemate početno znanje i tako u krug.

  6. Aleksandar

    Aleksandar

    24. 3. 2018. u 14:21 Odgovori

    Možete da postavite i pitanje Ani Brnabić na Tviteru, pa da ga ona, ili Tviter, obriše…
    Nisam imao baš neko mišljenje, ali sada je pala na dno.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Internet marketing

Zašto je Jala Brat bolji u marketingu od 97% balkanskih kompanija?

Šta znači kad neko na Balkanu u samo 24 sata nakon objavljivanja albuma uspije skupiti preko 1.000.000 pregleda na svih 6 pjesama? Znači da je razvalio - ili da se Justin Bieber preselio nama?

Karijere

Pripadnici Generacije Z u Srbiji otkrivaju šta je za njih posao iz snova i koliko rizikuju da dođu do njega

Šta je za mlade karijera? Da li maštaju o poslu u korporaciji i velikoj plati ili pre biraju projekte na kojima mogu da uče i da budu nezavisni? Koliko su zaista spremni da izađu iz zone komfora kada je posao u pitanju i šta je to što poslodavci moraju da znaju o Generaciji Z?

SEO i pretraga

Stiže Netokracijina edukacija o SEO trikovima – promo cene karata do 22. septembra!

Netokracija Srbija nastavlja sa organizacijom edukacija, a na red je došla ona o SEO trikovima. Želite da naučite tehnike koje garantuju uspeh na rezultatima pretraga? Čekamo vas 30. septembra u Beogradu!

Propustili ste

Internet marketing

Za srpske agencije jedan SoMo Borac – McCann osvojio nagradu u kategoriji Digitalni Mix

Dobitnici nagrade SoMo Borac za najbolje marketinške kampanje proglašeni su tokom drugog dana Weekend Media Festivala. Predstavnici iz Srbije pobedili su samo u kategoriji Digital Mix, gde su pobedu odneli Drive i McCann Beograd, dok su finalisti u drugim kategorijama bili i Communis i Fullhouse Ogilvy.

Kultura 2.0

Kuda ide muzički biznis u regionu i Srbiji – otkrivaju nam Rasta, Severina i Relja (Bassivity)

Muzika je odavno postala unosan biznis, a rastu ove industrije doprinose novi trendovi poput tehnologije produkcije pesama i spotova, streaming servisi ali i YouTube. Da li i naš region polako ulazi u moderni svet muzičkog biznisa?

Internet marketing

Zašto Dejv Birs kaže da kreativnost nije bogom dan talenat već stvar koju svako može da nauči?

Ovogodišnji Webiz Networking Night ugostiće nagrađivanog britanskog autora i govornika Dejva Birsa. Sa Dejvom razgovaram o tome kako nekonvencionalne stvari prodati šefu.

Netokracija

Kako do uspešnog Employer Branding ekosistema?

Marketari i HR menadžeri, spremite se – početkom oktobra vraća se Netokracijina Employer Branding konferencija! Kada 3. oktobra završite sa poslom pridružite nam se u ICT Hub-u gde ćemo govoriti o razvoju Employer Branding ekosistema u kompanijama. Čekamo vas!

Internet marketing

Kako su brendovi odigrali marketinšku utakmicu tokom Svetskog prvenstva u Kini?

Sa sportske strane svetsko prvenstvo u košarci želimo da zaboravimo što pre, ali sa marketinške strane priča je drugačija jer su brendovi ovaj put bili veoma aktivni. Ipak, da li su u potpunosti iskoristili 'hype' takmičenja u Kini?

Karijere

Pripadnici Generacije Z u Srbiji otkrivaju šta je za njih posao iz snova i koliko rizikuju da dođu do njega

Šta je za mlade karijera? Da li maštaju o poslu u korporaciji i velikoj plati ili pre biraju projekte na kojima mogu da uče i da budu nezavisni? Koliko su zaista spremni da izađu iz zone komfora kada je posao u pitanju i šta je to što poslodavci moraju da znaju o Generaciji Z?