Vreme je da regulišemo subvencije za zapošljavanje programera (ali ono, zaista)

Vreme je da regulišemo subvencije za zapošljavanje programera (ali ono, zaista)

Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane - izreka je koja možda i najbolje opisuje toksičnost bilo kakvih državnih subvencija koje se tiču zapošljavanja programera. Jer oni su endemska vrsta, nema ih. Zašto bismo onda, zaboga, davali naš novac stranim kompanijama koji će taj isti nepostojeći kadar uvesti u svoje redove - na štetnost domaćih privrednika?

U trenutku dok se u Zrenjaninu održava jedna od najvećih domaćih konferencija usmerenih na razvoj IT industrije u Srbiji, Startit objavljuje tekst čiji će povod gotovo sigurno promeniti poslovnu klimu na štetu domaćih privrednika, poslodavaca i osnivača čije kompanije danas zapošljavaju programere.

I sve to u Novom Sadu, srpskoj meki za razvoj novih tehnologija i gradu koji je poslednjih godina postao sinonim za ICT sektor.

O čemu je reč?

Nemačkoj kompaniji Continental (najpoznatijoj po proizvodnji pneumatika) odobrene su subvencije Republike Srbije u iznosu od 9,5 miliona evra za potrebe otvaranja novog razvojnog centra – upravo u Novom Sadu. Strateški planovi za centar, između ostalog predviđaju čak 500 novih radnih mesta za programere, ali hajde da se ne lažemo – ovde nije reč o novom kadru, ovde je reč o svojevrsnoj krađi postojećeg kadra novcem građana Srbije – nas, poreskih obveznika.

Zvuči poznato? Zato što jeste

Ukoliko ste već pomislili kako se ponavlja scenario sa kompanijom Endava kojoj su krajem 2016. godine dodeljene subvencije u iznosu od 1,6 miliona evra, a kasnije i ukinute nakon peticije velikog broja predstavnika IT industrije – dobro ste primetili.

Ipak, situacija je ovde nešto drugačija.

U slučaju „Endava“, epilog peticije i pritiska na vlast bila je Uredba o direktnim investicijama kojom je razvoj softvera isključen iz delatnosti kojima mogu biti dodeljene državne subvencije. Ipak, ostavljeno je dovoljno prostora za kompanije čija primarna delatnost nije IT, a koje svejedno mogu da apliciraju i dobiju podsticaj države za zapošljavanje programera ili drugog stručnog kadra koji čini kamen temeljac domaće IT industrije – jedne od najvrednijih i najbrže rastućih privrednih grana u Srbiji, a bogme i jedine privredne grane koja se razvijala zahvaljujući konkurentnosti domaćih kompanija.

Godine rada i stvaranja, sada su na kocki. Ugovor između kompanije Continental Automotive d.o.o. Novi Sad i Ministarstva privrede još uvek nije potpisan, tako da još uvek postoji mogućnost da se predlog vrati na dodatnu doradu, a uslovljen predlogom nove Uredbe ili dopunom postojeće gde bi presedan morao biti kompletno onemogućavanje dodele bilo kakvih državnih subvencija za privredne subjekte stranog porekla čija je namera zapošljavanje većeg broja stručnog kadra neophodnog za nesmetano funkcionisanje domaće IT industrije.

Uostalom, zar subvencije ovog tipa nisu namenjene zapošljavanju kadra kojeg ima na pretek – a ne onog koji nam fali?

Kako da se uključite?

Ukoliko i sami smatrate da je ovakva dodela finansijskih sredstava iz državnog budžeta veliki udar na slobodno tržište zapošljavanja, a posebno u IT industriji, obavestite vaše prijatelje i kolege, kontaktirajte Ministarstvo privrede i podignite svest o problemu koji bi domaću IT industriju mogao skupo da košta – a koja na kraju dana šalje izuzetno negativnu sliku vlasnicima malih i srednjih preduzeća čiji se mukom zarađen novac koristi protiv njih samih.

Gospodo, lopta je u vašem dvorištu.

Dodatak 1: Nakon objave kolumne i tekstova u drugim medijima, stiglo je i pojašnjenje iz Vlade Republike Srbije o spornoj investiciji. Više informacija o tome dostupno je u ovom dokumentu.

Dodatak 2: Inicijativa Digitalna Srbija izdala je saopštenje povodom investicije.

Ostavi komentar

  1. Dejan

    Dejan

    22. 3. 2018. u 23:45 Odgovori

    Ko je od tih silnih domacih firmi stvorio bilo kog progremera i sada sme da kaze da ima pravo na njega?
    Ko je to ulozio nesto u nekog programera, daj da vidimo iskreno koliko je neka firma ulozila u nekoga? Nula! Samo se utrkuju da obore cenu rada, da te što manje plati, itd…eeee pa rodjaci došao je neko da malo promeni pravila igre…
    Bez ljutnje ali ko je lud da radi kod nekog domaćeg obarača cene rada a u ponudi postoji ozbiljna svetska kompanija pa još i ojačana subvencijama, hehe…
    Ovo je prava stvar da ljudi koji vrede predju za mnogo bolju platu i uslove u ozbiljnu kompaniju, a ovi domaći silni firmaši neka malo porazmisle šta im je činiti u budućnosti…

      • Dejan

        Dejan

        23. 3. 2018. u 11:27 Odgovori

        Nije sendvič…Zar zaista misliš da sendvičari prate ovu oblast i ovaj sajt?
        Neosnovan komentar? Hm,hm…
        Da li si možda zaposlen kao developer i na kojim projektima si do sada radio i u kojim firmama?
        Da jesi, ne verujem da bi ovako nešto uopšte i napisao…
        Pozdrav

        • Marko Mudrinić

          Marko Mudrinić

          23. 3. 2018. u 12:28 Odgovori

          Dejane,

          Poslednjih 6 godina direktno radim sa developerima i dizajnerima – što u kompanijama, što freelance po projektima.

          IT je jedna od retkih oblasti u Srbiji u kojoj poslodavci zapravo ulažu vreme i novac u svoje zaposlene. Da li postoje kompanije koje su izuzetak ovom pravilu? Da. Da li postoje firme koje programere plaćaju 400, 500 evra? Postoje.

          Pojedinačni primeri nikada ne mogu da opisuju celokupno stanje tržišta, a to stanje oslikano je daleko većim platama nego u drugim sektorima. Zašto su plate veće? Zato što je kvalitetnih programera, dizajnera i drugih stručnih kadrova danas izuzetno malo i zato što je slobodno tržište odredilo takvu cenu rada.

          I sada nam dolazi defacto strana kompanija koja treba da primi subvenciju države za zapošljavanje tih istih programera, gde je lakše da im se ponudi i daleko veća zarada od prethodnog poslodavca. Čijim novcem? Novcem građana, poreskih obveznika.

          Da, apsolutno se ne slažem sa ovakvim pristupom. Neka strane kompanije dođu i neka investiraju u ljude ovde – pa neka plate budu i x3. Niakav problem, ali ne novcem poreskih obveznika.

  2. stojan

    stojan

    23. 3. 2018. u 02:33 Odgovori

    Dovoljno je da ih drze ugovorom kao menadzeri mlade fudbalere i da ih kasnije dobro prodaju. Ili da od njih naprave dispecere kao sto su radili na saobracajnom prilikom staziranja cime im otezaju dalji razvoj.
    Bolje resenje bi bilo da srzava saradjuje sa IT industrijom koja lako pravi izvoz. Bar da je ne dira ako nema interesa(%) da joj pomogne. Postoje skupi alati za rad koje bi drzava mogla da nabavi IT firmama za njihovu proizvodnju(softver kosta) a koji bi se i kao realna proizvodnja otplatio u kracem roku.

    • Marko Mudrinić

      Marko Mudrinić

      23. 3. 2018. u 08:21 Odgovori

      Primer Izraela je ujedno i najbolji primer kako se država može uključiti u razvoj, negovanje i edukovanje IT industrije.

      Kao što neko reče na društvenim mrežama, kada ćemo uvideti da je u ovom trenutku jedini način da se pomogne IT industriji taj da se ulaže u edukaciju. Svaki drugi oblik (kako se ispostavilo) napravi više štete nego dobrog.

  3. Dragan Djordjevic

    Dragan Djordjevic

    23. 3. 2018. u 07:08 Odgovori

    Gledajući na prvi pogled nije pravo da se subvencionira prijem kadra koji i onako radi i ima cak i ne tako losu platu…. I nije pravo…. Ali to ce biti… I motiv firmama koje će ostati bez kvalitetnog kadra da se malo probude… Pa da se okrenu stvaranju kadra…. A ne samo skidanja krema…. Na račun programera koje je ili stvorila drzave… Ili su se sami stvorili putem putem tutorials na YOUTUBE.. u…. Veoma je retko da su sada „oštećene“ firme… Na primer primalie junior programere… Jer su im zaboga… Ometale.. Full-stuck programere da im zgrcu ogromne pare za malu platu… Kada se pojaviš 6 firmu.. Čak i da im je jasno… Da za šest meseci možete biti skoro Full-stuck programer… I potražite da volontirate…. Samo vas mrko pogledaju…. Kao štetnog…. Po ritam rada firme… A time i štetnog po zaradu firme…. To su činjenice…. U ostalom… Kako se ponaša Kontinenta… Isto se ponašaju i firme koje su vodeće u nas…. E sada su one oštećene…. Win win ključ postoji.. I država tu greši…. Prvo treba da sagleda koje su to firme koje mogu da održivo zaposle bar na 5 godina nove it kadrove…. Takvim firmama dati mogućnost da same o svom trošku osposobe kadar koji im treba.. I da im se svako zapošljava je novih kadrova.. Tih koje su oni za svoje konkretne poslove i o svom trošku stvorile… Subvencionira u visini troskova osposobljavanja plus recimo 50%….Drzava je preplatila dovodjenje kontinentala…ali je postigla. Da se podigne plata programera …u skladu sa platama bliskim u kontinentalu…Razmrdala je postojecu idilu….dosadasnjih lidera…u smislu da ce morati malo da investiraju u novi kadar….jer time mogu da stvore kadar koji bi ugovorom mogao da bude vezan da par godina radi u firmi za recimo 30% manju platu kako bi izvukli troskove osposobljavanja kadra…do sada vrlo maki broj firmi je bilo spremno na investiciju u obrazovanju potrebnog im kadra….uzgred budi receno…da ogromni broj firmi fakticki rade za firme u inostranstvu….koje mogu svagog momenta da otkazu ….tako da poredjenje odrzivog i realnog Kontinentala….i tamo nekih firmi ..koje mogu da svakog momenta da prestanu…da daju posao …za male pare. Nasim programerima….Nije uporedivo…potreban je kontinental…pa u njihovom slucaju nije subvencionirano zaposljavanje….vec brend..koji ce privuci i druge brendove….su vec i ih rana je njihova odrziva moc…a moze da obezbedi ogromne poslove iz it sektora….. Naravno i ovo razmrdavanja srpskog it trzista….gde su se domaci predstavnici stranih firmi..nijedne u rangu kontinentala…komotno osecali i uspavali….na ogromnoj eksploataciji domacih programera…..bez ulozenog dinara u njihovu edukaciju… Ko sto sam napomenuo…lako je protestvovati….korisnije je za sve da domace firme…deo novca uloze u stvaranju kadrova….a da to drzava kasnije nagradi…odnosno ookrije troskove i nagradi…..uz uslov da firme bar par godina obezbede posao za te ljude…..eto to mu je to…

  4. Petar

    Petar

    23. 3. 2018. u 08:15 Odgovori

    Tako je Marko.
    Suludo je da se subvencionisu strane kompanije koje se bave IT-om dok u zemlji nedostaje vise desetina hiljada radnika tog profila.

    • Feđa

      Feđa

      24. 3. 2018. u 05:33 Odgovori

      Dragane, kaže se full-stack, a ne full stuck, programeri ne bi trebali pišu softver koji zaglavljuje. 😁 Nego, zanima me kakve plate nudi Conti? Čisto me interesuje da vidim da li zaista misle da prave neki posao tamo ili je to čisto pretakanje novca na račune pojedinih privatnih lica.

  5. Zeka Djoka

    Zeka Djoka

    23. 3. 2018. u 15:43 Odgovori

    Ne treba da se deluje, kapitalizam treba da izvrši selekciju, država samo malo želi da pogura stvari kako bi 500 novih programera došlo na mesta juniora jer od mreže testova, vellikih zahteva i ne zaboravimo HR „eksperte“ ne može da se uđe u neku novosadsku firmu i počne karijera. Zahtevi domaćih firmi za poziciju juniora ekvivalent su mediorima na zapadu, što stvara krug apsurda jer da bi se napredovalo mora nešto da se nauči za šta je o5 potreban mentorski pristup koji možete dobiti jedino u firmi u koju ne možete da uđete i počnete da učite rad u korporacijskom okruženju jer nemate početno znanje i tako u krug.

  6. Aleksandar

    Aleksandar

    24. 3. 2018. u 14:21 Odgovori

    Možete da postavite i pitanje Ani Brnabić na Tviteru, pa da ga ona, ili Tviter, obriše…
    Nisam imao baš neko mišljenje, ali sada je pala na dno.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Šta novi IPS QR kodovi donose malim trgovcima i njihovim kupcima – i kako ih implementirati?

Usluga instant plaćanja na prodajnim mestima uz pomoć IPS QR kodova zvanično je puštena u protokol u Srbiji krajem februara. U nastavku analiziramo na šta trgovci treba da obrate pažnju ako isti uvode u svoje procese naplate.

Startapi i poslovanje

Uz ‘Fleksibilni petak’ Nordeus omogućio zaposlenima da sami organizuju poslednji radni dan u nedelji

Dok se zaposleni u Nordeusu nakon 'full remote' režima ne vrate u kancelariju, kompanija im omogućava da njihova radna nedelja traje 4 dana - ukoliko to žele. Fleksibilni petak startovao je 8. maja, a u nastavku otkrivamo kako to izgleda u praksi.

Kultura 2.0

Kako su domaći YouTube kanali o kuvanju ‘eksplodirali’ za vreme epidemije

Da li i vi spadate u grupu ljudi koja je u karantinu isključivo radila na razvoju i usavršavanju kulinarskih veština? Verujem da jeste, a verujem i da ste inspiraciju tražili ne u bakinim kuvarima, već na YouTube-u.

Propustili ste

Ekskluzivno

U 2019. godini potrošili smo €47,05 miliona na digitalno oglašavanje

Rezultati o ukupnom utrošku na digitalno oglašavanje u prethodnoj godini konačno su tu. Gle čuda - i ovoga puta tržište digitalnog oglašavanja u Srbiji zadržalo je dvocifren rast, ostvarivši jedan od najboljih rezultata otkako se istraživanje vrši.

E-commerce

eCommerce Asocijacija otvara vrata svoje Akademije za sve koji žele da pokrenu svoj web shop

eCommerce Asocijacija Srbije pokrenula je eCommerce Akademiju - edukativni projekat u okviru kog će profesionalci iz svih segmenata digitalnog ekosistema sa polaznicima deliti svoja iskustva iz sektora elektronske trgovine.

Intervju

McCann otkriva (skoro) sve što ste želeli da znate o tehnologiji – tokom i posle korone

'WeCann Point of View' je e-book kreiran od strane agencije McCann u okviru kog dele svoja razmišljanja o praćenju i privatnosti, kupovini, dokumentima i parama, ekonomiji deljenja i ekonomiji razdvojenosti, proširenoj realnosti, i drugim trendovima koji su se promenili u toku pandemije. U nastavku za Netokraciju izdvajaju najzanimljivije delove.

Startapi i poslovanje

Kako srpski IT-jevci treba da se brendiraju u inostranstvu – kao jeftina ili kvalitetna radna snaga?

Aktuelna pandemijska kriza (i njene ekonomske posledice), naveli su nas na sledeće pitanje: da li će domaće IT kompanije, agencije, frilenseri i regruteri morati da promene način na koji predstavljaju svoje proizvode, usluge i kadar na međunarodnom tržištu? Dakle, hoćemo li u prvi plat isticati da smo povoljni, da imamo kvalitetan kadar - ili oba?

Kultura 2.0

Kreativni direktori agencija otkrivaju da li je ekonomska kriza ubica kreativnosti – ili ne

Ako se bavite poslom koji počiva na originalnosti i kreativnosti, da li ste u tome u prethodna dva meseca bili uspešni? Ukoliko niste, kreativni direktori marketinških agencija otkrivaju svoje savete.

Novost

Google imenovao svog predstavnika u Srbiji – saopštava SHARE Fondacija

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti obratio se kompaniji Google i nakon pregovora sa njihovim pravnim timom, ova kompanija odredila je svog predstavnika u Srbiji u skladu sa domaćim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.