U kreiranju strategije o budućnosti automobilske industrije reč vode i srpski inženjeri

Infobip ❤️ Netokracijašta akvizicija znači za vas i za nas?

U kreiranju strategije o budućnosti automobilske industrije reč vode i srpski inženjeri

Kako će naši automobili komunicirati u budućnosti - sa nama, ali i sa drugim vozilima? Odgovor na ova i mnoga druga pitanja potražili smo u razgovoru sa predstavnikom kompanije Continental Automotive Serbia.

Svako ko je barem pomislio na kupovinu novog automobila tokom 2022. godine, najverovatnije se susreo sa porukom — vidimo se naredne godine. Poremećeni lanci snabdevanja uzrokovani pandemijom i nedostatak čipova glavni su krivci što je sve teže doći do novog automobila, ali to ne znači da je čitava industrija stala. Naprotiv.

Potražnja je i dalje veća od ponude, a to znači da proizvođači automobila i komponenti nastavljaju sa investicijama u razvoj novih proizvoda i usluga, čak i u susret recesiji.

Sve izraženiji trend elektrifikacije vozila nije zaobišao ni naše podneblje. Na ulicama naših gradova sve se češće mogu videti električna vozila, u susednoj Hrvatskoj razvija se električni superautomobil, dok je najavljeno da će se upravo u Srbiji razvijati visokotehnološke komponente za električni kamionet.

Kada već govorimo o inovacijama na polju autoindustrije, ne možemo da ne spomenemo i Continental Automotive koji je pre pet godina otvorio veliki Istraživačko razvojni centar u Novom Sadu koji u ovom trenutku zapošljava oko 900 visokostručnih inženjera koji upravo u Vojvodini razvijaju rešenja za sve izraženiju digitalizaciju kompletnog vozačkog iskustva.

O kakvim se tačno rešenjima radi, otkrio nam je u intervjuu Jovica Tasevski, Lean Agile Leader u kompaniji Continental Automotive Serbia sa kojim smo razgovarali o proizvodima na kojima rade naši inženjeri, ali i šire – o budućnosti automobilske industrije koja je bliže nego što mislimo.

Jovice, kako gledaš na rast domaće IT industrije u protekloj deceniji?

Jovica: Od studentskih dana u Novom Sadu imao sam priliku da posmatram impresivan rast domaće IT industrije, pre svega na lokalu. Tokom rada na fakultetu upoznao sam i sarađivao sa velikim brojem ljudi koji danas imaju važnu ulogu u razvoju IT industrije.

Uvek mi je drago da vidim ili čujem da je neko od studenata i kolega pronašao svoju ulogu u nekoj od industrija, a to jeste većinski IT industrija. Obrazovne institucije i tehnološka industrija utiču jedna na druguprva obezbeđuje osnovna znanja i veštine a druga utiče na potrebu za veštinama i znanjem i tako oblikuje prvu.

Kvalitet ove uzajamne sprege utiče i na rast IT-ja i predstavlja preduslov kompanijama koje bi htele da rade na razvoju inovativnih rešenja.

Šta te je motivisalo da napustiš akademske vode i svoju karijeru nastaviš u jednoj kompaniji kao što je Continental?

Jovica: Na Katedri za Mehatroniku Fakulteta tehničkih nauka, bavio sam se robotikom. Automobile u budućnosti, a delimično i u sadašnjici, doživljavam kao robote. Rad u kompaniji koja se bavi razvojem u automotivu je sa te strane dobar iskorak.

Sa jedne strane, želeo sam da steknem industrijsko iskustvo i karijeru nastavim u kompaniji koja bi mi omogućila da svoje znanje proširim i primenim. Sa druge strane, dobio sam priliku da ponovo sarađujem sa sjajnim mladim ljudima, a neki od njih su bili naši studenti. Iz tog ugla, moja trenutna uloga i pređašnji nastavnički poziv su vrlo bliski.

Možeš li nam približiti šta podrazumeva tvoja pozicija Lean Agile Leader i koja su tvoja zaduženja?

Jovica: Prvi zadatak je briga o ljudima unutar mojih timova, o njihovoj dobrobiti i karijernom napredovanju. Nakon toga odgovaram potrebama projekata sa ciljem da obezbedim formiranje i održavanje timova koji imaju potrebno znanje i odgovarajuće veštine. Odgovoran sam za planiranje razvoja kompetencija takvih timova kroz individualni razvoj članova tima.

Na kojim to proizvodima rade timovi koje nadgledaš? Gde možemo naći njihovu primenu u automotive svetu?

Jovica: Radimo na proizvodima koji formiraju mrežu kontrolera unutar vozila koji međusobno komuniciraju i zajedno obezbeđuju veliki broj funkcionalnosti u vozilu. Primeri nekih funkcionalnosti su moduli za upravljanje spoljašnjim ili unutrašnjim svetlosnim grupama, upravljanje pristupom vozilu, njegovom pokretanju, upravljanje funkcionalnostima sedišta i mnogo drugih funkcionalnosti koje mogu uticati na bezbednost i sigurnost vozila i putnika.

Radimo na razvoju proizvoda koji ostvaruju konekciju vozila sa spoljnim svetom (sve vrste mreže, BLE, UWB, WiFi, od 2G do 5G, sa takozvanim pametnim uređajima – napredni ključevi i mobilni telefoni) i usluge koje se na to oslanjaju, kao što su daljinsko upravljanje, telematika, ažuriranje softvera na daljinu i slično.

Koliko je izazovno razvijati rešenja za automobilsku industriju koja se i dalje suočava sa nedostatkom čipova — kako je ovaj trend uticao na vaš posao?

Jovica: Nedostatak čipova uticao je u velikoj meri na automobilsku industriju, na sve proizvode u svim fazama životnog ciklusa. Ipak, uticaj na razvoj je znatno manji u odnosu na proizvodnju.

Sa strane razvoja, zavisno od faze u kojoj se projekat nalazi, uložena je određena količina resursa potrebna da se izvrši verifikacija zamenskog čipa, uređaja ili sistema. Razvoj i rad na inovativnim rešenjima svakako nije usporio.

Spomenuo si da moderna vozila, pre svega električna, uvode promene kada je arhitektura automobila u pitanju. O čemu je tačno reč?

Jovica: Današnji automobili su preplavljeni kontrolerima koji čine da ponašanje automobila deluje inteligentno. Svi ti kontroleri su na određene načine uvezani i međusobno komuniciraju preko jednog glavnog kontrolera koji nazivamo BCM (Body Controler Modul). U automobilima se mogu naći od jednog do nekoliko takvih kontrolera sa po nekoliko procesora koji mogu parirati onima koje srećemo u mobilnim telefonima.

Ovakvi kontroleri obezbeđuju veliki broj funkcionalnosti automobila koje zahteva proizvođač automobila. Moderna, većinski električna vozila, uvode promenu u smeru u kome električna arhitektura automobila sadrži glavni i sporedne kontrolere.

Glavni kontroler je jedan računar visokih performansi (HPC – High Performance Computer) čija je glavna uloga u tome da donosi odluke o ponašanju svih funkcionalnosti i da obrađuje veliku količinu podataka. Sporedni kotroleri se najčešće nazivaju zonskim kontrolerima i oni su u suštini umanjeni BCM kontroleri, čiji fokus prelazi na grupisane zonske funkcionalnosti vozila.

Sutrašnjica arhitekture teži uvođenju nekoliko HPC (pri tome će neki biti u “oblaku”) i njima pridodatih zonskih kontrolera koji će funkcionalnosti implementirati prema plug-n-play principu. Još uvek je upitna mogućnost potpunog softverskog izolovanja od hardverske arhitekture i postoji još preduslova koje treba ispuniti, kao što su stabilna i jaka konekcija u 5G tehnologiji pre svega.

Koja je uloga timova koje vodiš u razvoju rešenja koja adresuju upravo ove izazove?

Jovica: Očekuje se porast potražnje zonskih kontrolera, na svetskom tržištu i u naredne 4 godine, preko 40 puta u odnosu na današnju potražnju. Naši timovi poseduju znanje, a sada i značajno iskustvo, da preuzmu odgovornost za razvoj zonskih kontrolera prema proizvođaču automobila. Sa druge strane, postoji trend po kome će automobili sve više podsećati na pametne telefone, odnosno na potrošačku elektroniku.

Sve više funkcionalnosti u vozilu biće dostupne na zahtev ili kroz pretplatu. Takvi trendovi izlažu vozila većem riziku ugrožavanja bezbednosti i sigurnosti svih učesnika u saobraćaju. Automobilski svet je svestan takvih rizika, a Evropska unija je uvela UNECE standard (Automotive Cybersecurity Standards) čija implementacija u svim novim vozilima predstavlja preduslov za buduću prodaju na EU tržištu. Naši timovi poseduju potrebna znanja i već se suočavaju sa takvim izazovima.

Šta nam možeš reći o tehnologiji beskontaktnog pristupa i pokretanja vozila na kojima Continental radi?

Jovica: Continental je inicirao uvođenje, a i dalje je dominantan dobavljač proizvođačima automobila, sistema za beskontaktni pristup i pokretanje vozila (Remote Keyless Entry i Passive Access and Entry). To su sistemi koji podržavaju lokalizaciju korisnika i omogućavaju pristup vozilu bez potrebe da korisnik rukuje ključem.

Ono što je budućnost su iste funkcionalnosti koje poseduje ključ ali na mobilnom uređaju sa ili bez UWB tehnologije (COSMA – Continental Smartphone Access). Ovakvi sistemi preduslov su za direktno omogućavanje funkcionalnosti deljene mobilnosti, deljenih vozila, koji su prepoznati kao ključan pravac razvoja automotive industrije usled velikog broja vozila u urbanim sredinama.

Spomenuo si da među timovima koje vodiš ima i onih koji se bave komunikacijom vozila na daljinu. O čemu je zapravo reč?

Jovica: Ažuriranje softvera na daljinu (Update Over The Air), dijagnostika vozila na daljinu, kontinuirano praćenje parametara vozila ili vožnje, komunikacija između vozila, vozila sa infrastrukturom, mobilnom mrežom ili drugim učesnicima u saobraćaju (pešaci, biciklisti) su glavne funkcionalnosti telematike u automobilskoj industriji.

Sva rešenja prisutna danas se oslanjaju na 4G komunikacionu tehnologiju. Ta tehnologija ima ograničenja koja znatno utiču na performanse ovih proizvoda i usluga pa je fokus uveliko na automobilskim komunikacijama u DSRC i 5G tehnologiji koje su u povoju.

Kako izgleda saradnja kompanije sa Institutom za veštačku inteligenciju Srbije i Fakultetom tehničkih nauka u Novom Sadu?

Jovica: Pored komercijalnih projekata kojima se bavimo prema zahtevima proizvođača automobila, radimo i na implementaciji automobilskih komunikacija (V2X connectivity) u 5G tehnologiji u okviru programa saradnje sa Istraživačko-razvojnim institutom za veštačku inteligenciju Republike Srbije i Fakultetom tehničkih nauka u Novom Sadu.

Pokrivenost 5G tehnologijom namenjenom automobilskim komunikacijama je ograničeno, ali je prisutna u većem delu sveta i uglavnom je namenjena istraživanju i razvoju. U okviru ove saradnje formirana je laboratorija koja će doprineti rastu znanja i iskustva u oblasti automobilskih komunikacija.

Takođe, ova saradnja će omogućiti da naši timovi rade na stvaranju preduslova za budućnost automotiva koju čine autonomna vožnja, Cloud servisi, principi IoT u automobilima, softverski definisani automobili i deljena mobilnost.

Kažeš da ključ razvoja rešenja za automotive industriju leži u sinergiji multidisciplinarnog inženjerskog znanja. Koji su preduslovi za ovakav pristup?

Jovica: Spomenuo sam da je trend razvoja automotive sektora u pravcu potrošačke elektronike ili softverski definisanih vozila. Američki Tesla Motors prednjači u tom trendu i može se steći pogrešan utisak da je tu ključan razvoj softvera ili da se kroz softver mogu rešiti svi problemi.

Softver u automobilima postaje sve ozbiljniji i sve glomazniji i neophodan je za skoro sve funkcionalnosti u vozilima. Međutim, hardverske discipline, elektronika i mehanika, stvaraju preduslov i infrastrukturu za uspešno izvršavanje softvera, za uspešno izvršenu funkcionalnost.

Sistem disciplina, inženjerski timovi koji se bave zahtevima proizvođača automobila i testiranjem konačnih funkcionalnosti vozila na sistemskom nivou, ključni su nosioci funkcionalnog znanja u automotive-u i rezultat njihovog rada garant je našim kupcima za kvalitet proizvoda koji isporučujemo.

Sinergija takvog multidisciplinarnog inženjerskog znanja ključ je razvoja rešenja za mnoge industrije, ne samo u automotive-u. Automobilski sistemi su zaista veliki, složeni i visoko spregnuti, pa je jedino ispravno rešenje u razvoju multidisciplinarnosti.

Naravno, neophodno je u timovima imati ljude koji su u stanju da spoznaju čitav sistem, ili njegove funkcionalne celine, i to su ljudi koji obezbeđuju sinergiju između disciplina.

S obzirom na to da se baviš i kreiranjem timova, šta je prema tvom mišljenju presudno za uspešan tim?

Jovica: Uspešan tim je uravnotežen tim. Ravnoteža po mnogim kriterijumima, može biti reč o iskustvu tima, znanju, energiji pojedinaca u timu ili nešto sasvim drugo, važno je težiti ravnoteži. Volim da posmatram timove kroz analogiju zakona o održanju energije ili kroz analogiju sportskih timova.

Formiranje timova traje, nije ga moguće samo sastaviti. Ono iziskuje strpljenje. Timovi su živ sistem, sistem koji se menja, razvija, raste i svaki se formira na svoj način. Lider i tim rade zajedno, funkcionišu zajedno i spoznaju važnost zajedničkog cilja.

Lider je tu da omogući formiranje tima i usmerava tim ka ključnim vrednostima, i ponašanjima, kojima zajedno teže. Dakle, spremnost članova tima da rastu i kvalitetno liderstvo presudni su za formiranje uspešnog tima.

Za kraj, kakvi su naredni planovi za timove koje vodiš?

Jovica: Aktivno radimo na formiranju novih timova, ali i proširenju postojećih timova, što je direktno povezano. Slede nam novi i izazovniji projekti i tu je potrebno da formiramo nove uspešne timove koji će svojim znanjem i veštinama moći da odgovore izazovima u automotiv svetu.


Ovaj tekst urađen je u saradnji sa kompanijom Continental Automotive Serbia u sklopu rubrike Upoznajte poslodavce.


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Upoznajte poslodavce

Zašto je Smallpdf uveo 16 nedelja plaćenog odsustva za novopočene tate?

Da li ste nekada čuli za termin 'paternity leave' i da li znate šta on tačno podrazumeva? Odgovor na ovo pitanje potražili smo u razgovoru sa Ivom Marinković iz kompanije Smallpdf koja je ovaj benefit nedavno omogućila svojim zaposlenima.

Analiza

Da li je krah FTX-a ‘smrtni udarac’ za kripto ekosistem?

Dok se Web2 bavi akvizicijom Twittera, sa druge stranice svedoci smo jedne od najvećih kriza koje su pogodile Web3. U velikoj analizi otkrivamo kako će se propast druge najveće kripto menjačnice odraziti na čitavu industriju.

Web 3.0

Prevara, laži i romansa na radnom mestu: Šta znamo o SBF i propasti FTX-a?

Kripto kriza se neumoljivo nastavlja, a mi vam donosimo najnovije vesti o FTX kolapsu i potencijalnim posledicama koje on može ostaviti na svetsku ekonomiju.

Propustili ste

Karijere

Microsoft i LinkedIn objavili online kurseve digitalnih veština za 10 miliona ljudi koji traže posao

Kompanija Microsoft ima plan da u saradnji s LinkedIn-om do 2025. godine obezbedi obuke i kurseve za 10 miliona ljudi i na taj način im omogući da steknu veštine i sertifikate koji će im pomoći u pronalaženju poslova.

Intervju

Razgovori sa seniorima: Kako je Tamara od studija psihologije došla do seniorske pozicije u ‘game dev’ industriji

Igranje modernih video igara uvek je u meni izazivalo dozu interesovanja o tome kako zapravo nastaju ovako veliki projekti. Do sada smo imali priliku da često pišemo o tome, pa i nastavljamo u tom smeru kroz razgovor sa Tamarom Perić koja je Lead Game Designer u regionalnoj kompaniji Mad Head Games.

Sponzorisano

Razvoj samouslužnih bankarskih alata kao odgovor na promene navika klijenata?

Korisnici bankarskih usluga sve više zahtevaju samostalnost u radu, bez obaveze odlaska u ekspozituru. Tendencije idu ka tome da će ekspozitura ostati dominantan kanal za nešto kompleksnije bankarske proizvode, kao i mesto gde će klijenti pretežno vršiti konsultacije sa bankarskim službenikom.

Office Talks Podcast

Kako od nule napraviti mobilnu aplikaciju za vaš proizvod? (Smallpdf)

U 120. epizodi Office Talks podkasta imali smo priliku da ugostimo Željka Ilića i Ivana Milisavljevića iz kompanije Smallpdf. Sa njima smo razgovarali o proizvodima, radu na mobilnim aplikacijama i kompanijskoj kulturi.

Tehnologija

DaFED #58: Kako na efikasan način podići performanse i optimizovati web sajt

Oslobodite vaše kalendare, jer je 58. DaFED događaj zakazan za četvrtak 8. decembra s početkokm od 18 časova, u Amfiteatru centralne zgrade Univerziteta u Novom Sadu.

Upoznajte poslodavce

Kako je Ananas postao startap unutar korporacije i okupio internacionalni tim sa iskustvom iz Amazona i Gugla?

Kako izgleda razvoj jednog od najambicioznijih e-commerce projekata u regionu? Koliko ljudi radi na developmentu i kako su oni organizovani? Odgovor na ovo pitanje potražili smo u razgovoru sa Belom Klašnjom, CTO kompanije Ananas koja stoji iza istoimene web prodavnice.