Najčešće greške pri izradi 'content marketing' strategije

Najčešće greške pri izradi ‘content marketing’ strategije

Sasvim je razumno da želite da investirate u kvalitetan sadržaj kako biste unapredili svoj biznis, ali stvari nisu baš tako jednostavne. Evo koje greške marketari najčešće prave pri izradi content marketing strategije.

Marketing sadržaj (ili content marketing) prati način na koji se promenilo ponašanje potrošača 21. veka i odgovara na njihove nove potrebe i očekivanja nastala demokratizacijom interneta i ekspanzijom globalnog tržišta.

Više nego ikada ranije u istoriji, potrošači se nalaze na poziciji velike moći koja je nastala kao prirodna posledica luksuza izbora. Tržište je preplavljeno i postoji veliki broj brendova ka kojima potrošači mogu da usmere svoj novac. Kvalitet proizvoda ili usluga jesu neophodni za poslovni uspeh, ali više nisu dovoljni.

Ukoliko rizikujete da potrošači imaju loše iskustvo prilikom interakcije sa vašim brendom, rizikujete i njihov odlazak kod konkurencije.

Ukratko – može im se.

Mnogi brendovi ne razumeju u potpunosti potencijal sadržaja u ovom kontekstu, te na content marketing strategiju gledaju samo kao na listu tema članaka za blog, koje se neretko osmišljavaju ad hoc. Istina je da kvalitetna content strategija na prvom mestu mora da definiše i opiše svoju ciljnu grupu, kao i dugoročne i kratkoročne ciljeve koje bi sadržaj trebalo da ispuni.

Naravno, napraviti strategiju koja zapravo “radi posao” nije lako. Greške se dešavaju, a evo i nekoliko najčešćih.

1) Fokus na profitu, a ne na poboljšanju života potrošača

Svako ko je imao prilike da samostalno radi na razvijanju sadržaja za kompanije verovatno se susreo sa pitanjem:

U redu, ali koliko ću konkretno da zaradim nakon objave tog teksta? Koliko će mi kupaca to dovesti?

Istina je da je put ka konverziji mnogo manje linearan nego što većina brendova misli, te da je veoma teško precizno predvideti opipljivu dobit od jednog pojedinačnog objavljenog teksta. Lojalnost kupaca se gradi kroz vreme i kontinuirano nuđenje vrednosti kroz sadržaj, bilo da je zamišljeno da taj sadržaj edukuje, zabavlja, informiše ili pomaže (najbolje sve od navedenog).

Ideja je da kroz priče objasnite vrednost svog proizvoda ili usluge, te da svojoj ciljnoj grupi objasnite zašto ste bolji od drugih.

Ljudi koji dospeju do vašeg sajta nalaziće se u različitim fazama tzv. sales funnel-a (iliti “prodajnog levka”). Teme koje osmislite unutar strategije trebalo bi da pokrivaju sve faze, što znači da morate da kreirate sadržaj koji će da animira:

  • Ljude koji još uvek nisu čuli za vaš brend (faza podizanja svesti o brendu)
  • Ljude koji razmišljaju o kupovini proizvoda/usluge i u fazi su istraživanja različitih opcija onlajn (faza razmatranja kupovine)
  • Ljude koji imaju novac i spremni su da kupe određeni proizvod/uslugu (faza kupovine)
  • Ljude koji su već vaše mušterije i za koje želite da ostanu vaši kupci, te da vas preporuče onlajn ili svojim prijateljima (faza lojalnosti i samoinicijativnog zastupanja vašeg brenda, tj. generisanja preporuka)

Vaš cilj bi bio da uvek budete na radaru vaše ciljne grupe i da se fokusirate na to da poboljšate kvalitet njihovog života, te da svoju interakciju sa njima ne svedete samo na momente transakcije.

Ukoliko se fokusirate na sadržaj koji nije “sterilan” i nema za cilj samo da proda vaš proizvod ili uslugu već i da pomogne ili obogati život vaše ciljne grupe, a pritom obezbedite dobru vidljivost onlineprodaja najčešće dolazi prirodno kao posledica vaše posvećenosti (budućim) kupcima. Dakle, fokus na poboljšanje života vaših kupaca je zapravo i fokus na profit i dalji poslovni rast.

2) Jednolični tipovi i formati sadržaja

Tekstovi na blogu, kao osnovni format sadržaja koji je već postao norma, važno su sredstvo komunikacije za jedan brend koji pokušava da se približi svojoj ciljnoj grupi i izdvoji od konkurencije. S obzirom na to da je izrada tekstova ekonomična, to je nešto što i kompanije sa skromnijim budžetom namenjenim za content marketing mogu da priušte – pogotovo ukoliko u svom neposrednom okruženju imaju ljude koji su stručni i vešti u tome.

Međutim, vremenom bi trebalo da ulažete u razvoj različitih tipova i formata sadržaja, a evo i zašto.

Kao što smo objasnili u prethodnom delu, ljudi koji dođu na vaš sajt biće u različitim fazama sales funnel-a. Ali pored toga, važno je razumeti da vaša ciljna grupa nije homogenog karaktera, već da se sastoji od “podgrupa”, tj. individualaca koji imaju različite navike i preferencije u pogledu načina primanja informacija.

Neko je možda više vizuelan tip, pa mu prija da konzumira takav tip sadržaja koji ne zahteva veliki kognitivni napor (npr. infografici ili video). Neko možda uživa u čitanju i prija mu da lagano i fokusirano upija informacije.

Svako od nas pripada drugačijem komunikacijskom tipu, pa je prema tome dužnost brendova koji žele da imaju dobar doseg, da naprave dobru ravnotežu između različitih formata sadržaja. To mogu biti:

  • Tekstovi
  • Slike
  • Infografici
  • Video snimci
  • Audio snimci (npr. podcast emisije)
  • Prezentacije

Kako biste videli šta vam se najviše isplati, potrebno je da testirate različite formate ili uradite zaista dubinsko istraživanje ciljne grupe i procenite da li bi im određeni formati više odgovarali od drugih.

Raznovrsnost je dobrodošla i kada je reč o tipovima sadržaja. Različiti tipovi sadržaja (npr. edukativni how-to članci, eseji, intervjui, sveobuhvatni vodiči, eBooks, itd.) vam mogu pomoći da pokrijete sve faze sales funnel-a. Česta greška je primetiti uspeh jednog tipa sadržaja, pa ga “forsirati” preko svakih granica, pogotovo što ćete možda potencijal nekog drugog tipa sadržaja ostaviti neiskorišćenim.

Dakle, stremite ka tome da izgradite reputaciju na osnovu dobrog i korisnog sadržaja, ali imajte na umu da jednoličnost ume da umori.

3) Slepo praćenje dokumentovane strategije

Još jedna greška koju marketari prave je slepo praćenje dokumentovane strategije. Nakon što najzad završe sa izradom strategije (što je proces koji traje i ume da bude naporan), definišu sve teme i postave kalendar objava, nemaju mnogo živaca da bilo šta dorađuju, čak i ukoliko im analitika jasno daje do znanja da rezultati nisu najbolji. Za njih je posao strateškog razmišljanja gotov i vreme je da se bace na egzekuciju.

Content marketing strategija se obično izrađuje za period od 6-12 meseci, u zavisnosti od zacrtanih ciljeva ili planiranih kampanja. Međutim, neophodno je da pratite na koji način sadržaj koji objavljujete rezonuje sa vašom publikom, te da li je zaista ispunio ono što ste zacrtali.

Kako bi vaša strategija zaista funkcionisala, morate biti preduzimljivi i prilagođavati tip i format sadržaja, kao i način njegove distribucije – ukoliko vidite da rezultati nisu sjajni. Dokumentujte svoj napredak, kao i izmene koje napravite jer na taj način učite o svojoj ciljnoj grupi i imate jasan uvid u to koliko dobro procenjujete. Sve je do metode pokušaja i greške.

Pored toga, često se dešava da vam iskrsne prilika da kreirate sjajan sadržaj koji nije predviđen strategijom. To može biti vredno novo poznanstvo sa poznatom facom iz industrije koju biste mogli da intervjuišete za svoj blog ili izvrstan uspeh vašeg klijenta koji bi vredelo objaviti u sklopu studije slučaja. Može biti i reportaža o događaju ili konferenciji gde su se čule zanimljive stvari ili trend u industriji koji valja ispratiti.

Recimo, ukoliko poslujete unutar SEO industrije, a Gugl algoritam je ažuriran što je ostavilo svoje posledice – svakako da ćete ispratiti ovu novinu na svom blogu. Na taj način, pokazujete da pratite dešavanja i da ste dobro informisani. Imajte definisanu strategiju i plan, ali budite i agilini kada situacija ili nepovoljan izveštaj o rezultatima zahtevaju.

Nažalost, ove tri greške prilikom izrade content marketing strategije nisu jedine.

Želiš da čuješ više o tome kako da postaviš pravu ‘content marketing’ strategiju?

Interesuje te u čemu još marketing profesionalci greše kada je reč o dilemi kvantitet nasuprot kvalitetu, stilu pisanja, optimizaciji sadržaja za veb pretraživače, kao i praćenju rezultata i interpretaciji analitike?

Ovo je samo mali deo programa druge radionice naprednog Content Marketinga koju organizujemo 27. maja u Hotelu BAH u Beogradu. Prijavi se već danas, ostalo je još svega nekoliko mesta!

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

E-commerce

Deltin ‘Ananas’ unaprediće domaći e-commerce ne investicijom od €100 miliona, već brigom o korisnicima. Može li on to?

Kompanija Delta Holding najavila je da nakon 30 godina poslovanja u različitim oblastima u 2021. godini ulazi u e-commerce. Analiziram kako bi novi biznis mogao da izgleda i na čemu se mora zasnivati kako bi se takmičio sa konkurencijom.

Tehnologija

Ekskluzivno: Posetili smo Državni data centar u Kragujevcu od 14.000m² – jedan od najmodernijih u ovom delu Evrope

Redakcija Netokracije prošle nedelje imala je priliku da prva među medijima u Srbiji poseti nedavno izgrađeni data centar u Kragujevcu. Tom prilikom razgovarali smo i sa Mihailom Jovanovićem, direktorom kancelarije za IT i eUpravu, koji nam je otkrio više detalja o ovoj zgradi i njenoj važnosti u procesu digitalizacije države.

Kultura 2.0

Sirenin krug poverenja: Zašto founderi toliko često biraju nepotizam?

Nepotizam je neiskren način da se ljudima veruje. Pogotovo u poslu.

Propustili ste

Intervju

Razgovori sa seniorima: Kako domaću IT industriju vidi Principal Software Engineer?

Nikola Puzović, Principal Software Engineer u kompaniji LearnUpon, deli svoja razmišljanja o IT industriji u Srbiji.

Karijere

Vuk Stefanović je junior UI inženjer i otkriva nam kako iz njegovog ugla izgleda srpski IT

Predstavljamo vam 'Razgovore sa juniorima' - specijal u kome nam inženjeri koji ulaze u IT otkrivaju kako oni vide ovu industriju.

Office Talks Podcast

Zašto Srbija nema više uspešnih startapa?

10 uspešnih startapa su slučajnost - 100 su proizvod sistemskog rada.

Kultura 2.0

Data Science može se primeniti i u medijskom poslu – a takvo novinarstvo polako se razvija i u Srbiji

Tatjana Kecojević i Tijana Blagojev, Data naučnice, otkrivaju nam šta je to 'Data Journalism'.

Startapi i poslovanje

Telekom Srbija pokreće VC fond – 25 miliona evra za ‘early stage’ startape u narednih 5 godina

Telekom Srbija osnovala je VC fond koji će godišnje ulagati do 5 miliona evra u domaće startape. Početne ideje finansiraće se iznosima od 50.000 do 100.000 evra.

Intervju

Stefan Spalević studentima ETF-a i Matematičkog fakulteta drži časove matematike na svom YouTube kanalu

YouTube može biti moćno oruđe u procesu edukacije, a to nam je pokazao i Stefan Spalević koji upravo putem ovog servisa predaje matematiku za studente širom Srbije.