Pitali smo domaću gejming zajednicu da li ‘cloud’ servisi mogu da promene industriju video igara?

Gaming i cloud tehnologija su pre par godina bile gotovo nespojive stvari, pre svega zbog nepostojeće infrastrukture koja bi podržala velika opterećenja servera. Novi servisi iz Gugla i Epla pokazuju nam da smo gejmingu u 'oblaku' bliži nego ikada pre.

Krajem marta poznate tehnološke kompanije iz Kalifornije predstavile su svoje najnovije proizvode koji se veoma lako mogu nazvati revolucionarnim, bar kada je reč o gejming industriji. Google Stadia i Apple Arcade su novi cloud gejming servisi koji omogućavaju korisnicima igranje video igara online zahvaljujući snažnim serverima – bez obzira na konfiguraciju računara korisnika, mobilnog telefona ili tableta.

Štaviše, ovde se radi o servisima koji tek treba da ugledaju svetlost dana i da prođu one najozbiljnije testove koje će dati korisnici. Pored toga, postavlja se niz pitanja, kako tehničkih (poput rada samih platformi i latency-ja), tako i onih drugih koje se tiču razvoja same gejming scene – koju bi ovi cloud servisi mogli da pomognu popularizacijom i dodatnim omasovljenjem video igara.

O tome kako i na koji način bi ove platforme mogle da utiču na ovu industriju, kako će ih korisnici prihvatiti ako budu bile dostupe u ovom delu Evrope, ali i o drugim pitanjima razgovarali smo sa predstavnicima organizacija Serbia Game Association, Fortuna Esports i domaćim indie gaming studijom Miracle Dojo.

Benefit cloud gejminga može da bude kreiranje jedinstvenog tržišta

„Novi cloud servisi imaju potencijal da potpuno izmene gaming ekosistem. Ne očekujem da će se konzumiranje igara značajnije promeniti, ali kompanije koje se bave razvojem igara, proizvodnjom gejming hardvera i distribucijom igara će morati da se prilagode novom modelu poslovanja ili neće opstati“, otkriva na početku razgovora Nikola Čavić, osnivač Serbian Game Association organizacije.

Naš sagovornik, između ostalog, smatra da uz cloud gaming, tj. streaming igre, hardver više nije toliko relevantan, jer je bitno da imate dovoljno stabilnu konekciju (25mb/s) i moći ćete da igrate bilo koju igru na skoro svakom uređaju koji ima ekran, od pametnog telefona do TV-a. Ovo znači da igre koje su trenutno zahtevale snažne PC mašine od nekoliko hiljada evra, moći će da se igraju na znatno jeftinijim telefonima. Čavić smatra da bi pomenute platforme u određenoj meri mogle da dodatno oblikuju gejming industriju:

Mogućnost da igrate PC ili Console igru na mobilnom telefonu uticaće na konkurentnost mobilnih igara i značajno otežati posao game developerima koji su fokusirani na mobilne platforme. Takođe, platforme za distribuciju igara bi uz ovakve mogućnosti postale irelevantne.

Ako za igranje jedne igre nije potreban download, nego možete istog trenutka da krenete da je igrate, na bilo kom uređaju, onda proces “otkrivanja/traženja” igara se seli sa zatvorenih platformi poput App Stora na čitav web.

Iako bi Stadia i Apple Arcade mogli da u velikoj meri oblikuju i promene industriju video igara kakvu sada znamo, postavlja se pitanje koje konkretne benefite ovakvi servisi mogu da donesu gejming studijima, kompanijama i zajednici uopšte? Nikola kaže da je u idealnom scenariju glavni benefit cloud gejminga kreiranje jedinstvenog tržišta, gde platforme, uređaji, zemlja porekla, itd, više nisu relevantni i možete da pristupite svim igračima iz čitavog sveta.

Prema Čavićevim rečima, game development kompanije moraju da odluče za koje platforme će razvijati igre, koje uređaje će podržavati, da li će ih distribuirati u svim teritorijama, itd.  Svaka od tih odluka smanjuje ukupno tržište. Uz streaming, to više nije bitno.

Ipak, za sada se ne može sa sigurnošću reći kakva će biti ponuda ovih servisa i šta će svaki pretplatnik dobiti, tako da je teško proceniti koliko će biti interesovanja za pretplatu, kako u Srbiji tako i u svetu. Sa druge strane, Nikola smatra da je za uspeh ovih servisa bitno izgraditi kvalitetnu bazu sadržaja, tačnije igara:

Međutim, ako zamislimo scenario, gde za nekoliko godina streaming servisi imaju portfolio igara kao što Netflix ima portfolio filmova i serija, onda mislim da je veoma realno da će se i lokalni gejmeri opredeliti za takav način kupovine sadržaja ili pretplatu.

S obzirom na to da su cloud platforme na samom početku, ako ponude sadržaj koji je tražen, po konkurentnim cenama, očekujem da ih čeka ogroman rast u budućnosti. Mislim da će korisnici veoma lako prihvatiti novi biznis model, ali nisam siguran za kompanije koje rade na razvoju i distribuciji video igara.

Gledano iz ugla jedne esport organizacije kao što je Fortuna Esports, Aleksandar Anokić (Head of Esports) smatra da je Stadia svakako revolucionarna tehnologija (iako postoje slični primeri već u praksi) dok je Apple Arcade revolucionarno iskustvo, barem za Epl korisnike.

„Sa time u vidu, mislim da Stadia ima realne šanse, ne toliko da promeni gejming, već da unese novu dimenziju u svet video igara i proširi tržište“, kaže Aleksandar i dodaje:

Ono što može da bude apsolutno revolucionarno je dostupnost strimovanju. Stadia nema podršku samo za strimovanje igara na druge uređaje već paralelno i na YouTube. Znači da će svaki gejmer, koliko god ograničen hardverom, imati pristup publici i zajednici na ovom video servisu.

Apple Arcade više vidim kao alat za prikupljanje nadolazećih generacija na Epl uređaje, niko ne kupuje njihove uređaje da bi igrao video igre, ali ako se to promeni to može biti korak koji bi Epl približio ostatku sveta.

Na pitanje Netokracije da li bi se dolaskom ova dva servisa u regionu promenile dosadašnje navike gejmera i da li bi bili spremni da plate za igranje u cloud-u, Anokić veruje da fiksan mesečna pretplata ne sme da bude osetna za džep, ali je važno uzeti u obzir kako će se prodavati igre, da li će se igre rentirati ili kupovati.

Tehnička ograničenja kao potencijalne barijere

Prema njegovom mišljenju, uspeh ovih cloud servisa u velikoj meri će zavisiti od, sada već dominantnih free2play igara u sektoru mobilnog gejminga. „Ako Gugl i Epl uspeju da se izbore sa f2p fenomenom i dokažu da se njihova usluga isplati, vratiće im se desetostruko pod uslovom da je kvalitet igara stvarno dobar“, kaže Aleksandar.

Osvrnuvši se na to kako bi cloud gaming mogao da se odrazi na esport i kako bi mogao da utiče na isti, Aleksandar dodaje da Stadia na primer nikako neće promeniti svet esporta zbog očiglednih ograničenja poput vremenskog odziva signala, s obzirom na to da je važan svaki frejm i svaki milisekund:

Signal mora da stigne od korisnika do servera i nazad za najkraće moguće vreme, čim se uvede nešto između te dve tačke tu nastaje problem. Mislim da je to pitanje za sada nerešivo, čak i za moćni Gugl, barem dokle god se esport igre ne budu vrtele na njihovim mašinama.

Iz indie gaming studia Miracle Dojo imaju nešto drugačije mišljenje kada je reč o novim servisima. Naime, Stefan Đorđević, CTO ovog studia veruje da bi novi servisi u teoriji mogli da promene gejming i generalno celu industriju koja zavisi od prodaje hardvera, ali to sa sobom nosi više problema nego rešenja:

U suštini i realno gledano ovakav vid servisa ne rešava nikakav postojeći problem i najverovatnije će doživeti sličan, možda malo manji hajp nego što je VR imao i onda jako brzo umreti.

Stefan smatra da bi zapravo jedini realni benefit bio ako bi pomenuti servisi uspeli da iskorene mikrotransakcije i reklame iz video igara i ponude skroz novi i bolji način monetizovanja istih. On kaže da ako bi se igranje plaćalo po satu, video igre bi same po sebi morale da budu zanimljive i objektivno kvalitetne – ali, kako kaže, s obzirom na to da Gugl zavisi od reklama teško da ćemo videti poboljšanje sa te strane.

Na samom kraju, Đorđević dodaje da se najveće mane ove vrste gejmina ogledaju u potrebnom vremenu od trenutka kada korisnik pritisne određeno dugme do promene koja se desi na ekranu:

Na primer, u multiplayer igrama postoji „input lag“, ali se on maskira koristeći nekoliko standardnih tehnika. Poenta singleplayer igara je da nema uopšte „input laga“ i da vam ne treba Internet da biste ih igrali, tako da ne vidim ni jedan razlog zašto bi gejmeri prešli sa postojećih rešenja na ove servise.

Uzevši u obzir tehnički aspekt na kojem se Google Stadia i Apple Arcade zasnivaju, naš sagovornik zaključuje da ovi cloud servisi mogu da rastu i da postanu dominantni način konzumiranja video igara. Međutim, da bi se to desilo ceo svet mora da bude povezan optikom i da svaka zemlja i region imaju po jedan server koji bi bio zadužen samo za njih.

Ostavi komentar

  1. Branko Jovanovic

    Branko Jovanovic

    15. 4. 2019. u 15:37 Odgovori

    Cloud gaming eliminiše pirateriju, to je najveća prednost koju izdavači priželjkuju. S druge strane, gameri neće morati svako malo da dograđuju hardwer, to će biti obaveza kompanije koja drži servis. Biće dovoljno samo imati „konzolni“ uređaj koji je zadužen za primanje šifrovanog video stream-a.

    Ljudi kojima kompjuter služi i za posao, a obavljaju osetljive zadatke sa podatcima koje ne žele da dele sa cloud servisom, savremen stoni računar idalje biće najbolje rešenje.

    Smanjeno tržište za desktop komponente može uticati na rast cena komponeti, i uticati da još veći deo gejming zajednice pređe na gejming servis u oblaku. Novi talas rasta cena grafičkih kartica, memorije i procesora usled nedovoljnih kapaciteta chip makera sigurno da će pogurati gejmere u tom novom smeru.

    Trenutni momenat nije idealan za glomazan globalni gejimng servis ali je idealan za početke u tom smeru, da bi se imala dobra osnovna platforma kada uslovi budu bolji.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Ekskluzivno

Nordeus otvorio novu zgradu: 6.000 m², restoran, sportski bar i vrtić za spoj najboljeg iz umetnosti i tehnologije

Donosimo vam ekskluzivne fotografije nove zgrade Nordeusa koja već danas otvara vrata za svojih 170 zaposlenih.

Startapi i poslovanje

Kako izgleda raditi u IT kompaniji koja razvija svoj proizvod – iz ugla programera?

Domaće developere uglavnom je oblikovala 'outsourcing' industrija, dok je znatno manji broj njih imao priliku i da radi u kompaniji ili startapu koji razvija sopstveni proizvod. Kakva su njihova iskustva?

Kultura 2.0

Breitbart NE dolazi u Srbiju, ali neko se igra ‘Kembridž Analitike’ u našem dvorištu

Ko pokušava da aktivira domaću desnicu i pasivne građane plasirajući sadržaj preko Facebook stranice koja se predstavlja kao srpski Breitbart?

Propustili ste

Kultura 2.0

Ko je vaš Mesija na razmućivanje?

Kada ste prvi put shvatili da ste matori? Ja pre nekih 5-6 godina, tada u kasnim dvadesetim.

Tehnologija

Kraj praznim kamionima – niški nadjituru.rs kroz optimizovanu logistiku spaja trgovce i autoprevoznike

Kako digitalizovati industriju uslužnog prevoza i spojiti špeditere i prevoznike? U razgovoru sa članovima tima nadjituru.rs otkrivamo kako je ovaj niški startap kreirao jednostavno rešenje za dugogodišnji problem.

Društvene mreže

Facebook beleži pad broja korisnika, samo 9% njih prati objave brendova

Pioniri communications treću godinu zaredom sproveli su Social Serbia 2019 istraživanje u saradnji sa agencijom Smart Plus Research - sa ciljem da se dobije uvid u broj korisnika društvenih mreža u Srbiji i u njihove stavove prema oglašavanju.

Startapi i poslovanje

Zašto programeri kažu da im je pisanje koda zapravo najlakši deo posla?

Brojni sagovornici iz teksta u tekst govore nam kako je za programere pisanje koda najlakši zadatak - izazov je u oganizaciji koja se odvija pre toga. Zašto je to slučaj i kako se ta situacija može rešiti?

Novost

Savladajte osnove programiranja uz prve SmartNinja kurseve u Beogradu!

Program IT obuka koje smo pokrenuli početkom godine, konačno je dostupan za sve zainteresovane polaznike. U nastavku teksta saznajte više o kurikulumu, preduslovima za obuku i načinu plaćanja za prva dva kursa - Web Developement 1 i Python za početnike.

Kultura 2.0

Nemanja Čedomirović: Zaboravite na uspešnu konferenciju ukoliko ne želite da rizikujete

Kada su osnivači konferencije PHP Srbija pripremali prve događaje želeli su da od toga naprave programerski centar i stvore mesto gde i stranci žele da dođu - i u tome su uspeli 37% 😄, kaže jedan od osnivača. Šta posetioce čeka ove godine?