Heilman: Da biste zaista bili uspešan programer, morate napisati jasnu dokumentaciju koda

Osim što donosi kontroverze u svet IT industrije zbog teorije da bi mogla da zameni ljude (u ovom slučaju developere), ova tehnologija ipak nastoji da značajno olakša mnoge izazovne poslove u tech svetu i “pešačke” procese u njihovom obavljanju.

Međutim, pomenuta tehnologija će i dalje imati potencijal za razvoj, pa se postavlja pitanje kako i na koji način će se razvijati AI u nekom budućem periodu, i koliko je važno da se u tom razvoju stvori kvalitetno korisničko iskustvo.

Kristijan Heilman, Developer Relations Director u organizaciji WeAreDevelopers, govoriće o ovoj temi na CityJS konferenciji u Beogradu. Pored značaja kvalitetnog UX-a za razvoj AI rešenja, sa Kristijanom smo razgovarali i o temi developer evangelisma, tačnije o priručniku koji je napisao na ovu temu.

Možete li nam, za početak, reći više o tome kako ste ušli u svet tehnologije i IT industrije?

Kristijan: Uvek sam bio fasciniran kompjuterima kao dete. Rođen sam sredinom 70-ih u porodici rudara i radnika u fabrici. Računari su za nas bili naučna fantastika i činili su mi se preskupi. Kada sam bio dete, išao sam u biblioteku ili se vozio biciklom do grada.

Tamo sam napisao svoje prve osnovne programe na računarima koji su bili dostupni javnosti. Uvek sam video kompjutere kao alat za obavljanje dosadnih stvari za mene kao čoveka. U školi sam često provodio vreme pišući program za rešavanje domaćeg zadatka iz matematike. Umesto da to uradim na papiru, poklonio sam ovaj program školskoj biblioteci.

Volim naučnu fantastiku i sanjam o svetu poput “Zvezdanih staza”. Kompjuteri obavljaju složen posao, oslobađajući nas da stvorimo bolje društvo. Nažalost, čini se da se još više udaljavamo od tog sveta. Takođe sam uvek bio fokusiran na korišćenje računara za komunikaciju sa ljudima širom sveta. Prvo, imao sam prijatelje za dopisivanje sa kojima sam razmenjivao diskete. Zatim sam otkrio BBS-ove i mailing liste. Konačno, kada je stigao WWW, shvatio sam da će ovo postati moja karijera.

Kako je izgledao put vašeg obrazovanja usmerenog ka IT industriji?

Kristijan: Za to vreme, nastavni plan i program nije pokrivao ono što mi je bilo potrebno. Nisam mogao da priuštim fakultet. Srednju školu sam napustio sa A-nivoima iz engleskog, nemačkog, istorije i astrofizike. Drugim rečima, ništa bitno za ono što sada radim. Tada sam godinu dana morao da radim u vladi Nemačke, a zatim sam nekoliko godina radio kao novinar na radiju.

Tamo sam radio i audio produkciju i bio voditelj vesti (bila je to mala stanica). Postao sam zavisnik o webu kada sam počeo da ga koristim za istraživanje vesti. Na kraju sam dao otkaz i koristio W3C HTML specifikaciju da napravim svoju prvu web stranicu. Posle sam radio u raznim agencijama, te sam na kraju postao frontend arhitekta u kompanijama kao što su Yahoo, Mozilla i Microsoft.

Trenutno radite kao Developer Relations Director u organizaciji WeAreDevelopers. Kako ste došli do ove pozicije i šta ona podrazumeva?

Kristijan: Proveo sam poslednjih 18 godina radeći u velikim korporacijama ili velikim web igračima. Posebno u pomenutim kompanijama Yahoo, Mozilla i Microsoft. Radio sam i udaljeno iz Evrope sa raspoređenim timovima, većinom na zapadnoj obali Amerike. To je značilo da sam vodio timove i vodio proizvode na daljinu i fokusirao se na američko tržište. Ovo je bilo odlično iskustvo za mene, pa sam i tokom pandemije obučio mnogo ljudi da rade na daljinu i efikasno.

Kada je tržište počelo da stagnira i mnogi veliki igrači su otpustili hiljade ljudi, ja sam bio jedan od njih. Preko 20 godina iskustva i 8 godina iskustva rada u kompaniji nisu bili bitni određenim poslodavcima. Pretpostavljam da je moje ime bilo na pogrešnoj tabeli. Već sam proživeo jedan krah – krah dot-com-a 2000. godine i tražio sam promenu.

Želeo sam da pronađem mesto da napravim razliku na tržištu rada jer je traženje posla bilo frustrirajuće. Pridružio sam se WeAreDevelopers-u, manjoj organizaciji sa sedištem u Evropi, koja i dalje ima značajan uticaj. Trenutno pravim program za odnose sa programerima, koji sam ranije radio za Yahoo i Mozillu. Želim da kompanija bude mesto za programere da pronađu odlične informacije. Takođe želim da to bude mesto gde programeri imaju priliku da promene i ubrzaju svoju karijeru.

Želeo sam da bacim pogled na veće tržište, a ne samo introspektivno da pokušam da napravim karijeru unutar jedne velike kompanije. Način na koji su se svi veliki nosili sa padom berze bio je obeshrabrujući. Otpuštanje mnogo ljudi bez mnogo obzira, navelo me je  da shvatim da ima mnogo toga da se popravi.

Napisali ste i priručnik o developer evangelizmu. Možete li nam reći više o tome, kako je priručnik nastao i šta nudi?

Kristijan: Kada sam bio u kompaniji Yahoo, dostigao sam plafon karijere. Bio sam najviše što sam mogao kao inženjer i nisam želeo da ulazim u upravljanje ljudima ili proizvodima. Tada sam shvatio da na našem tržištu rada nedostaje jedan deo, a to je zapravo potreba za tehničkim stručnjakom koji prevodi želje i potrebe programera unutar i izvan kompanije. Tako da sam definisao ovu ulogu kao “Evanđelista programera”. Napisao sam priručnik šta programeri mogu da urade da uđu u ovu ulogu i šta to znači.

Da biste bili uspešni, morate napisati jasnu dokumentaciju koda, članke i dati dobre prezentacije. Takođe morate znati kako da obučite druge. Bilo mi je zanimljivo jer sam svoju ljubav prema pisanju i govoru mogao kombinovati sa svojim tehničkim poslom. Priručnik je evoluirao u skladu sa potrebama tržišta i omogućava vam da planirate svoj posao kao tehnička osoba koja je takođe glas za vašu kompaniju.

Šta termin developer evangelizma podrazumeva iz vaše perspektive?

Kristijan: Tokom godina, termin evanđelista je stekao lošu reputaciju, jer “miriše” na religiju i dogmu. Umesto toga sada koristimo zagovornika programera jer ste vi tu da govorite u ime programera. U prošlosti je to značilo bolje raditi sa ljudima unutar planiranja proizvoda. Sarađujete sa spoljnim partnerima da biste privukli programere na proizvode vaše kompanije.

Ovo je još uvek slučaj, ali mislim da smo na zanimljivoj prekretnici na tržištu tehnologije. Vreme kada su programeri bili mnogo plaćeni za lake poslove je prošlo. Vreme je da ozbiljno shvatimo svoj posao, a i sami možete videti kako se formiraju sindikati tehnoloških radnika. Ljudi moraju biti čvrsti sa stavom kada kompanije lažno tvrde da AI može da zameni svakog programera. Naš posao “evangelista” nije samo da podstaknemo preuzimanja i kreiramo linije koda. Trebalo bi da budemo tu da programeri imaju sigurnu i održivu karijeru.

Možete li da objasnite nešto više o važnosti UX-a kada je u pitanju razvoj generativnih AI rešenja?

Kristijan: Trenutno se nalazimo u vremenu u kojem je ChatGPT stekao uspeh preko noći. Poslovni ljudi su uzbuđeni zbog tih brojeva – najbrže rastuće aplikacije i svega toga. Koncept ChatGPT-a koji prikazuje rezultate velikog jezičkog modela u simuliranom razgovoru bio je sjajan.

Pokazao je “prirodni” deo obrade jezika i pokazao se veoma angažovanim, stvarajući zavisnost kod korisnika. Ali ne bi trebalo samo da ga kopiramo i uguramo taj koncept u svaki proizvod. Samo po sebi, ovo je funkcionisalo. Ali “razgovarati” takođe znači biti potpuno angažovan i provoditi mnogo vremena.

Mnogi ljudi trenutno traže od sistema da precizira odgovor u 10-minutnom razgovoru koji bi mogao biti rezultat pretrage od jedne sekunde. Ljudi nisu dobri u postavljanju pravih pitanja. Oni su odlični u filtriranju i odbacivanju stvari koje im se ne sviđaju. Trenutno, većina AI sistema ne radi mnogo sa tim negativnim povratnim informacijama.

To je šteta, jer bi nam to moglo pomoći da se oslobodimo modela velikih podataka i ponavljajućih rezultata. Nažalost, uspeh bilo kog softverskog proizvoda trenutno se meri na pogrešan način. Što više korisnika i vremena se provede u određenom tech proizvodu, to je on uspešniji.

Kada je u pitanju kreiranje i traženje informacija, to nije u redu. Verujem da je proizvod koji brzo daje rezultat koji je korisniku potreban, ono što se danas traži na tržištu. Web pretraga je nekada bila takva. Kada sam radio u Yahoo-u, zatrpali smo okvir za pretragu sa mnogo plaćenog sadržaja. Zanimljiv sadržaj, ali u suštini nepotreban.

Google je počeo i dugo vremena ostao jednostavan okvir za pretragu. Uradite jednu stvar dobro, dajte mi rezultate da mogu da biram. Zbog toga su vekovima vladali tržištem pretraživanja. Ovih dana, web pretraga je donekle “mrtva” jer 90% rezultata čine oglasi. Treba nam više jednostavnosti. I to nisu sistemi za chat.

Oni uvek imaju kratko vreme trajanja kada uzdrmaju svet, a zatim nestanu u mraku. Sećate se kada su Siri, Cortana, Aleksa i Biksbi reklamirani kao jedini način komunikacije sa mašinama? Još uvek su tu, ali mi ne zovemo Aleksu da nam isplanira dan.

Kako vidite dalji razvoj rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji?

Kristijan: AI je neverovatno moćna i opasna u pogrešnim rukama. Veštačka inteligencija bi trebalo da unapredi zadatke koje već radimo i da ih učini lakšim – a ne da bude novi Facebook ili TikTok koji nas stalno podstiču na komunikaciju.

Ljudi koriste ChatGPT da pretvore tri tačke u dugačku, dobro oblikovan emeil. Ljudi koji primaju tu email-ove zatim koriste ChatGPT da bi dobili rezime. Ako ništa drugo, ovi sistemi nam upravo sada pokazuju koliko su neke naše poslovne komunikacije postale suvišne i formulisane. Nadam se da ćemo naučiti iz toga i ponovo postati humaniji u našim razgovorima. U doglednoj budućnosti mogu da vidim da je veštačka inteligencija uvučena u sve.

I mnogi ljudi koji su napisali kodove kao dodatak za ChatGPT nazivali su sebe startapom i proizvodom. Ali takođe tu vidim sjajan posao. Investirao sam u nekoliko kompanija i tehnički sam savetnik. Sve su to kompanije koje koriste AI “ispod haube” da automatizuju stvari koje ljudi ionako rade. Verujem da će uzbuđenje oko generativne veštačke inteligencije izbledeti, a ljudi će više voleti praktične alate nego “lažne kreativace”.

Najveća stvar koju želim i za koju radim je veća transparentnost. Tehnologija bi trebalo da bude nešto što koristimo i razumemo, a ne magija. Zato u ovom prostoru mora biti mnogo više rešenja otvorenog koda. Nije lako, s obzirom na to da je veštačka inteligencija skupa kada je reč o računarskoj snazi.

Šta biste preporučili svima koji su uključeni u tehnološki razvoj AI rešenja za različita tržišta?

Kristijan: Nemojte se kladiti samo na jednog igrača. Nažalost, mnogo AI rešenja će biti dostupno samo u SAD i razlog nije tehnički, već legalan. Evropski zakoni štite privatnost i zahtevaju transparentnost. Mnoga brzorastuća rešenja ne smetaju privatnosti. Štaviše, mnogi proizvodi na tržištu veštačke inteligencije su neverovatno orijentisani na engleski jezik.

Korišćenje većine ovih alata na, recimo, poljskom ili češkom jeziku je veliki pogodak i promašaj – ako je uopšte podržan. Ovde vidim priliku. Američke kompanije ne žele da ulažu mnogo truda da to poprave jer je tržište premalo. Lokalni igrač bi mogao biti lider na tržištu u ovoj oblasti. Trik je da se fokusirate na kvalitet umesto da budete brži i veći od OpenAI.

O čemu ćete govoriti na CityJS konferenciji i šta će publika imati priliku da nauči od vas?

Kristijan: Pokriću dosta stvari koje sam pomenuo ovde i pokazati mnogo proizvoda u kojima vidim da je UX veštačke inteligencije urađen kako treba. Takođe ću objasniti zašto je to važno i koliko to može značiti za jedan proizvod koji je još uvek prisutan kada se popularnost smiri.

Koji su vaši profesionalni planovi za naredni period kada govorimo o IT karijeri?

Kristijan: Napuštanje Microsofta mi je dalo dosta posla. Jedva čekam da vidim šta sada mogu da uradim u trenutnoj poziciji. Volim da radim sa drugim iskusnim ljudima u industriji i želim da zajedno sa njima vidim šta možemo da uradimo da naše tržište rada učinimo zrelijim.

Dosadio mi je zahtev za kontinuiranim i eksplozivnim rastom. Održaću nekoliko govora o održivosti i mentalnom zdravlju, jer mislim da smo predugo bili prenagli u nekim stvarima. Takođe, veoma uživam da ponovo kreiram sadržaj za programere i da vidim šta ljudi misle o svemu tome.