Kako programeri koriste ChatGPT u svakodnevnom radu? Pitali smo dvojicu veterana industrije!

Zagazili smo u deveti mesec, a strah od zle veštačke inteligencije i njenog glavnog vinovnika, ChatGPT-a, ne jenjava! Uplašeni, tek svršeni studenti, tehničkih i srodnih fakulteta, lamentuju na r/programiranje subreddit-u tražeći odgovore na pitanje šta dalje. Pitaju se vredi li uopšte nastaviti karijeru u IT-ju, kolike su plate, i da li se vidi kraj krizi. Međutim, oni malo iskusniji znaju da se tehnologija neminovno menja i da novonastala situacija nije ništa novo, a kamoli konačno.

Oni već uveliko koriste benefite savremene tehnologije u svom svakodnevnom poslu, i raduju joj se jer se sećaju doba kada je bilo mnogo teže, a znanja manje pristupačna onima koji žele da se obrazuju u IT sferi. Kako bismo demistifikovali famu nastalu oko krize, ekspanzije AI alata i trenutnog zastoja u industriji, pozvali smo na razgovor dvojicu, slobodno možemo reći, veterana IT-ja.

Dragan Gvozdenović (Team Lead/Senior Developer) i Boris Šijan (Chief Knowledge Officer), obojica iz kompanije Enlight IT, s nama su podelili priču o tome kako je IT izgledao nekada, na samom početku svog razvoja, koliko se industrija menjala u proteklih 20 godina, koje su prednosti savremenog doba i kako prigrliti nove tehnologije, te učiniti da rade u našu korist.

Programiranje je pre 20 godina bilo privilegija najupornijih

Boris je već nakon prvog susreta s računarom, u detinjstvu, znao da će postati entuzijasta za nove tehnologije, i da će one biti sastavni deo njegove karijere. Taj susret desio se u osnovnoj školi, kada je otac doneo prvi računar u njihov dom. “U to vreme tehnologija nije bila zastupljena na svakom koraku kao što je to slučaj danas, pa smo svi mi – milenijalci i stariji – bili apsolutno omađijani svakim njenim značajnijim pomakom”, navodi on.

Tako je i Boris, kojeg je uvek zanimala tehnika, znao da će računar biti nešto drugačije i revolucionarno na načine koje do tada nismo mogli ni da zamislimo. To interesovanje našeg sagovornika uvećavalo kroz srednju školu, fakultet, i najzad kroz izbor karijere. A na pitanje zašto baš development, on nam je odgovorio:

Zašto development? Zato što imam priliku da rešavam zanimljive probleme koristeći zanimljive alate. Ovaj posao je mnogo više od kucanja koda i sve je u njega uključeno – od analiza, dizajna, komunikacije, razvoja ga čini veoma izazovnim i zabavnim.

Baš zato što je znao šta želi da radi i u kojoj firmi, nije dugo tragao za svojim prvim zaposlenjem. Veliku ulogu u izboru pozicije imala je praksa koja mu je omogućila bolji uvid u to kako izgleda svakodnevni rad. Kako ističe, na praksi je imao sreću da radi s ljudima koji su bili spremni i sposobni da dele znanje. Zahvaljujući njima, razumeo je važnost timskog rada, ali i činjenicu da je programiranje mnogo više od poznavanja programskog jezika.

Sa druge strane, Dragan je pre skoro 20 godina završio Elektrotehnički fakultet, smer Energetika. U to vreme, studije programiranja su bile tek u začetku, a Katedra za softversko inženjerstvo nije postojala. Uprkos tome, on je tokom studija imao priliku da upozna osnove kompjuterskih nauka, dovoljno da ga zaintrigiraju i nagnaju da svoju karijeru usmeri ka njima. Kako nije postojala mogućnost da u okviru studija na matičnoj katedri stekne konkretno, praktično znanje iz ove oblasti, odlučio je da rizikuje:

Svoju diplomsku temu sumerio sam u pravcu primene, meni nepoznatih, a tada savremenih koncepata programiranja u energetici. Slučaj je hteo da svoje namere mogu da realizujem kroz praktičan, probni rad u jednoj, tada mladoj, kompaniji, koja je blisko sarađivala sa fakultetom.

Šestomesečni rad je njegovo bazično progamersko znanje i postulate koje je predstavio kroz svoju diplomsku tezu, obličio i pružio mu praksu za kojom je tragao, a što je najvažnije, njegove ideje pronašle su primenu u osnovnom softverskom proizvodu kompanije. Usledila je ponuda za stalno zaposlenje koju je, kako sam kaže, oberučke prihvatio.

Kriza u IT-ju ne postoji, po sredi je privremeni zastoj

Obe ove priče ispričane su pre dve decenije, odišu entuzijazmom i poletom oko novih tehnologija. Međutim, trenutno preživljavamo krizu, a čini se da počeci u IT industriji nikada nisu bili teži. Zato smo pitali naše sagovornike da uporede vreme kada su sami tražili svoj prvi posao, sa sadašnjim trenutkom, daju svoj komentar na trenutnu situaciju, ali i savete za mlade ljude koji tek otpočinju karijeru.

Boris smatra da je juniorima sada teže da pronađu posao, jer je ekspanzijom IT-ja konkurencija veća i kvalitetnija. On dodaje i da postoji znatno više izvora znanja, te da je lakše pronaći materijale za učenje nego u vreme kada je on otpočinjao. Zato mladima savetuje da stalno nadograđuju svoja znanja i pokažu interesovanje za kontinuirano učenje i razvoj, kako bi se što efektivnije izdvojili od konkurencije.

Dragan je, s druge strane, izneo jedno smelo i samouvereno mišljenje da kriza u IT industriji ne postoji. Njegov argument je da ona neprestano raste, a njena projekcija na budućnost je i više nego očigleda. Trenutnu situaciju objašnja kao ništa više nego prolaznu oscilaciju, izazvanu spolja, izvan same industrije, obrazlažući svoje misli slično kao i Boris:

Savremene tehnologije ubrzano menjaju svet i na taj način nude pristup raznovrsnom znanju, koje je sve lakše dostupno. Zadatak mladih ljudi je da u sebi probude želju za konstantnim obrazovanjem, taloženjem znanja i dobro osmišljenim usmerenjem.

Neminovno je da ce, na tržištu koje očekuje obrazovan i specijalizovan kadar, te stečene veštine biti i te kako cenjene, prepoznate i upotrebljive. Stoga, fokus, disciplina, istrajnost, upornost – sve su to osobine koje donose rezultat u realnom okruženju poslovanja.

Za krizu na tržištu rada, između ostalog, optužuje se ekspanzija veštačke inteligencije i alata kao što je ChatGPT. Pre nego što smo se otisnuli u dublju analizu, s Borisom i Draganom razgovarali smo o njihovim stavovima na ovu temu, te  pitali ih da li u svemu ovome vide više štete ili koristi. Prema Borisovom mišljenju, uz pametnu upotrebu i evolutivan pristup, korist može da bude velika:

ChatGPT i slični alati mogu povećati produktivnost i pomoći i ubrzati rad na jednostavnijim zadacima. Još uvek nisam siguran u kojoj meri može uticati na manji broj radnih mesta, ali sigurno može napraviti prostor i za neka nova zanimanja. Veoma je bitno biti u toku i pravilno se usmeravati, obučavati i prilagođavati novim tehnologijama.

Dragan je mišljenja da strah od tehnoloških inovacija predstavlja tekovinu davnih vremena, još iz doba prve industrijske revolucije, i da je to nešto što počiva u našem kolektivnom nesvesnom. Teza da inovacije ugrožavaju čoveka i njegovu poziciju na tržištu trebalo bi da je prevaziđena i nešto što smo naučili kroz školovanje, a da bi to bolje objasnio poslužio se primerom iz istorije:

Setimo se lekcija o pokretu ludizam nazvanom po njegovom istaknutom predstavniku, Nedu Ludu, koji je tokom prve industrijske revolucije sa svojim sledbenicima razbijao inovativne mašine koje su zamenile fizički rad, ukidajući pojedina radna mesta.

Postupke ovog pokreta možemo bolje razumeti kroz činjenicu da su oni bili prvi radnici na udaru revolucionarnih promena i svakako da je u tom trenutku razumevanje i prilagođavanje novim okolnostima bilo najteže.

Kako dalje navodi, u datom trenutku nalazimo se na talasu četvrte industrijske revolucije, ali imamo istorijsko znanje i iskustvo da nove tehnologije u isti mah zatvaraju stara, i otvaraju nova radna mesta, a da toga nismo u potpunosti svesni dok se ne suočimo novonastalom situacijim. Prema njegovom mišljenju, rešenje je da svaki novi alat otvoreno prihvatimo i što bolje ga upoznamo, jer ćemo samo tako biti u mogućnosti da ga upotrebimo u svoju korist:

ChatGPT i ostale alate koji nam dolaze iz AI sfere doživljavam kao specifičan tehnološki kvantni skok u odnosu na sve prethodne, jer se po prvi put susrećemo s alatom koji na instant nacin zamenjuje ljudski reproduktivni i intelektualni napor.

Prilagođavanje ovoj vrsti alata Dragan posmatra kao neminovnost i investiciju u budućnost, i u tom smislu smatra da od njih ima više koristi nego štete. Kako navodi, čovek kao neodvojivi deo prirode ne radi ništa drugo što od nje nije naučio. Prema tome, u okviru naše teme, to je prepoznavanje šablona koji mu se nameću kroz repetitivan fizički i intelektualni rad. 

ChatGPT je dobar kolega, ali ne više od toga

A da li naši sagovornici, iako pripadaju old school generaciji developera čija su ubeđenja, znanja i prakse utemeljeni na tradicionalnim vrednostima koriste ChatGPT u svom svakodnevnom poslu? Itekako! Kao što ste imali prilike da zaključite iz dosadašnjeg razgovora, obojica se vode mišlju da je evolucija u okviru tehnologije neminovna, zbog čega je krucijalno ostati u toku i stalno nadograđivati svoja znanja.

Boris, recimo, ChatGpt koristi za pomoć oko sintakse, code review, brainstorming, pa i za pomoć oko pisanja dokumentacije. Pri tome, on napominje da ChatGPT može da uradi dobar posao, samo i jedino ako ima jasne zahteve. Ta činjenica vraća fokus sa samih tehnologija i programskih jezika na problem koji se rešava, a to je prema mišljenju našeg sagovornika jako bitno zato što je rešavanje problema ideja vodilja programiranja.

Dragan dodaje da frekvenciju upotrebe ChatGPT-ja diktira vrsta posla koji u datom trenutku obavlja. Na primer, ako naiđe na neki nov izazov, s kojim se ranije nije susretao pa mu je potrebno više informacija, on umesto tradicionalnih pretraživača zatraži pomoć od ChatGPT-a, a njihovu saradnju opisuje na sledeći način:

ChatGPT posmatram kao “kolegu-sveznalicu” od koga mogu brzo da dobijem direktnu, uređenu i kvalitenu informaciju na svaku temu. Najčešće su to primeri programerskih rešenja, sa kojima se do sada nisam susreo ili generisanje koda za koje bi mi trebalo više vremena da sam iskucam, nego što mi treba da svom “kolegi” opišem šta sam zamislio.

Primene ChatGPT-a koje Boris napomenuo u vezi sa svojim poslom, pokrenule su temu integracije ovog alata u aplikacije, a nas je zanimalo da nam objasni proces, te koje tehnologije ili frejmvorke je neophodno koristiti kako bi se omogućila što bolja interakcija s pomenutim jezičkim modelom. On je to objasnio ovako:

Za integraciju se koristi OpenAI API ili SDK. Takođe, u zavisnosti od potreba potrebno je izabrati i odgovarajući model. Postoji mogućnost i “fine-tuning” modela sa sopstvenim podacima kako bi se omogućila što bolja primena.

S obzirom na to da frontend aplikacija prosleđuje pozive ka serverskoj strani, tu je potrebno uraditi optimizaciju. Postoji više tehnika koje se mogu koristiti koje nisu samo tipične za OpenAI već generalno za dobre prakse.

Zbog same prirode aplikacija koje su usmerene na korisnike, zanimalo nas je  kako je moguće obezbediti da odgovori koje generiše ChatGPT budu što tačniji, precizniji i relevantniji u cilju boljeg UX-a. Prema Borisovom mišljenju, bitan je pravilan izbor modela kao i mogućnost fine-tuning-a ili obučavanja, prilagođavanja modela.

Na taj način, kako kaže, moguće je obezbediti veću tačnost odgovora, bolju kontrolu i personalizaciju. Najlakši primer primene ovoga bili bi chatbot-ovi, jer kompanija može da obuči model uz pomoć podataka iz korisničke podrške i na taj način omogući brže i efikasnije odgovore korisnicima, ali da ne veruje da će ovaj alat u potpunosti zameniti ljudsko iskustvo:

Sigurno je da ChatGPT može automatizovati mnoge aspekte komunikacije ali ne može replicirati međuljudski odnos. Verovatno je najbolje koristiti kombinaciju.

Dragan na to dodaje da izlaz svakog procesa prvenstveno zavisi od kvaliteta ulaznih podataka kojima je nahranjen taj isti proces. Dakle, neophodno je obezbediti što veći broj kvalitenih ulaznih podataka na osnovu kojih će obuka i izgradnja modela biti bolja. Takođe, on navodi da do ChatGPT komunikacionih limita zamene ljudskog kontakta možemo doći samo neposerdnim korišćenjem njegovih usluga i anketiranjem korisnika o zadovoljstvu:

Potpuna automatizacija korisničkih servisa zavisi od vrste i raspolozivosti informacija koje servis treba da pruži. Uzimajući u obzir nezaustavljiv tok digitalizacije gotovo svih podataka kojima ljudi raspolažu sve će manje i manje biti servisa koji ne mogu biti potpuno automatizovani.

Na kraju razgovora, pitali smo naše sagovornike koja su njihova predviđanja što se tiče ekspanzije ChatGPT-a u okviru developmenta u bliskoj budućnosti. Boris veruje da će ovaj alat imati sve veću primenu, i da će integracija u alate koje svakodnevno koristimo biti sve veća:

Samim korišćenjem će i modeli biti sve bolji, brži i tačniji i pružati sve veću pomoć. Mislim da smo daleko od toga da ChatGPT može da zameni developere, ali svakako može biti velika prednost developerima koji ga koriste, u odnosu na one koji ga ne koriste.

Dragan, pak, zaključuje da je ChatGPT jezički model koji uči i raste, pa njegova ekspanzija najviše zavisi od obima njegove upotrebe i iskrenog korisničkog feedback-a o kvalitetu informacija koje vraća. Iz tih razloga, očekuje sve veću njegovu ekspanziju.

Stoga, svi vi koji osećate bojazan i nesigurnost zbog rasta novih tehnologija, nemojte! Učite, obrazujte se, nadograđujte svoja znanja u skladu sa tehnološkim razvojem i za vas neće biti zime. Ne budite Ludisti novog doba, to su prevaziđeni obrasci. Slušajte starije, one sa većim iskustvom i verujte njihovoj promisli, jer što si duže u nekoj sferi ljudskog postojanja, to više vidiš u daljinu.