Svi pričaju o veštačkoj inteligenciji – može li ona promeniti naše digitalne navike?

Kompanija OpenAI i njen izrazito inteligentni chatbot koji ima desetine miliona korisnika širom sveta, a o kojem smo imali priliku da pričamo u poslednjoj epizodi našeg podkasta, gotovo da je hiptnotisao mnoge korisnike širom sveta. Njegova moć prepoznata je od strane novinara, programera, marketara, kreativaca i drugih korisnika koji su počeli da stavljaju prst na čelo, zapitavši se tako da li nas veštačka inteligencija može zameniti.

Ipak, ovde nije ideja da govorimo o tome da li veštačka inteligencija preuzima naše poslove, već koliko bi jedna ovako napredna tehnologija mogla da oblikuje digitalnu i tehnološku scenu kakvu danas znamo. Jedan od najboljih pokazatelja da je AI budućnost našeg online okruženja, jeste ulaganje tehnoloških giganata u mašinsko učenje i veštačku inteligenciju nove generacije koja će značajno oblikovati korisničko iskustvo u godinama koje dolaze.

Brzo je prošlo vreme od teorije do prakse

Sećam se još kada je pre nekoliko godina počelo da se priča o veštačkoj inteligenciji, o mašinskom učenju i o upotrebi ove tehnologije u realnom svetu i okruženju. Govorilo se još tada kako će AI transformisati mnoge industrije i kako će uneti promene u svetu tehnologija i digitalnog marketinga. Tada, na sve to smo gledali kao na jednu fiktivnu stvar, nešto što nije opipljivo i nije dodirljivo, na nešto što nismo mogli da percipiramo u realnoj upotrebi.

Kako su godine prolazile, bili smo svedoci prvih bazičnih chatbot servisa koji su radili na principu mašinskog učenja i koji su uglavnom bili integrisani kao digitalni asistenti banaka i mnogih drugih organizacija. Štaviše, sa napretkom procesorske moći, moderni mobilni telefoni (pa i računari) gotovo da su se u potpunosti oslonili na veštačku inteligenciju i mašinsko učenje, posebno ako govorimo o virtuelnim asistentima Siri, Bixby ili Google Assistant.

I ne samo to. Moderni telefoni su upravo zahvaljujući AI tehnologiji postali pravi fotoaparati u našim džepovima, oslanjajući se na moć ove tehnologije u obradi fotografija, zajedno u saradnji sa dobrim senzorima. AI je jednostavno od modernih mobilnih operativnih sistema napravio inteligentne alate koji nam svakodnevno olakšavaju posao i pretragu na internetu.

Ovo je samo jedan od primera gde je veštačka inteligencija ili bar njena osnova polako počela da ulazi u naše živote. Nakon toga, bili smo svedoci integracije AI tehnologije u mapama i navigaciji, prepoznavanju lica korisnika (kao deo face id zaštite telefona), dok je ista tehnologija korišćena i u procesu online plaćanja – posebno kada govorimo o zaštiti korisnika i sredstava od zloupotreba.

Kako su godine prolazile zajedno sa napretkom tehnologije tako je i moć veštačke inteligencije zahvaljujući softverskim inženjerima postajala sve veća, a sama tehnologija bila je sofisticiranija, sa znatno većim kapacitetom veštačke neuronske mreže. I dok smo pomalo zaboravili na chatbotove, gotovo preko noći OpenAI je predstavio javnosti ChatGPT, izrazito moćni chatbot koji na najbolji mogući način pokazuje moć veštačke inteligencije, gotovo toliko jaku da se u pojedinim trenucima može meriti sa čovekom, ali o tome u nekom drugom tekstu.

Nadmetanje velikih igrača u novoj tech eri

Čitava pomama oko senzacije koju je OpenAI doneo u naš digitalni svet, jednostavno nije mogla da prođe neopažano. Kao što je Apple nekada bio inovativan sa hardverom kada su iz ove kompanije jednostavno znali da prepoznaju momentum na tržištu i potrebu korisnika, tako je Microsoft sada odigrao možda i jedan od najboljih poteza u skorašnjoj istoriji kompanije.

Jednostavno, iz Redmonda su sve karte bacili na integraciju veštačke inteligencije u svojim alatima i servisima, a kako bi to uradili na najbolji mogući način, napravili su više milijardersku investiciju u OpenAI. Cilj ovog poteza jeste da se ekspertiza ove kompanije na polju veštačke inteligencije na najefikasniji način prenese na MS alate.

Upravo zato, Microsoft pod vođstvom Satje Nadele i te kako dobro taktički igra na polju velikog unapređenja softvera uz pomoć AI-ja, pretendujući tako da bude jedan od najvažnijih igrača na globalnom tržištu. I sada zamislite jedan Excel, Word ili Power Point koji imaju bar delić softverske moći ChatGPT-ja. Reklo bi se da je automatizacija posla pred našim vratima.

Za sada je još rano govoriti o tome, iako je to i te kako realan scenario. Da se Microsoft uopšte ne šali i da sada ima veliku moć u svojim rukama, pokazuje i nedavno predstavljanje unapređene verzije pretraživača Bing koji u sebi ima integrisani AI chat na bazi ChatGPT-ja sa kodnim imenom Sidni. Iako ove verzije tek treba da dobiju svoje nadogradnje, Microsoft obećava potpuno drugačije iskustvo pretrage pogonjeno AI “gorivom”.

Koliko je zapravo snažna veštačka inteligencija integrisana u Bing, najbolje pokazuje i nedavni razgovor novinara The New York Times-a sa chatbotom ovog pretraživača. Mogućnosti su zaista neverovatne.

I dok za sada nema potrebe da odmah tvrdimo da će Microsoft oteti krunu koju Google suvereno drži decenijama kada je internet pretraga u pitanju (dosta je rano), nema sumnje da je pomenutim potezima Microsoft ozbiljno skrenuo pažnju na sebe kao na search engine opciju. Ko bi to ikada rekao posle iskustva sa legendarnim Internet Explorerom?

Iz kompanije Google nisu sedeli skrštenih ruku. I te kako ova kompanija ima kapaciteta u trci giganata, pa je najavila predstavljanje svog odgovora u vidu takozvanog konverzacionog AI servisa Bard koji tek treba da pokaže svoje mogućnosti. Štaviše, činjenica jeste da je Google u prethodnih nekoliko godina koristio AI kako bi značajno pojednostavio pretragu i korisnicima u prvi plan stavio informacije i jednostavnost.

Sada je došlo jedno sasvim drugo vreme. Veštačka inteligencija za kakvu smo do sada znali, dobila je značajno unapređenje svojih mogućnosti, zapravo toliko snaža da je prosto tehnologija stavila velike tech kompanije na “slatke muke” – na koji način se sve može iskoristiti ovo moćno oruđe.

Dok proces upoznavanja sa moći napredne veštačke inteligencije traje, pitamo se istovremeno da li nas ona može zameniti ili biti samo moćan asistent, a vredni inženjeri rade na još savremenijim AI alatima o čijoj snazi i neuronskim kapacitetima za sada možda ne možemo ni da slutimo.

Moje mišljenje jeste da će razvoj ove tehnologije teći u kontrolisanom ritmu, tačno onoliko koliko je dovoljno da je korisnik prihvati kako treba, da se navikne. U trenutku kada nam AI postane nešto sasvim normalno, onda možemo da govorimo o nekoj novoj eri interneta i našeg digitalnog okruženja koje će biti bazirano na novim tehnološkim temeljima.