Carinjenje pošiljki u Srbiji: Kako možemo unaprediti taj proces?

Infobip ❤️ Netokracijašta akvizicija znači za vas i za nas?

Šta to u carinskim propisima koči dostavu pošiljki i možemo li nešto da uradimo povodom toga?

Situacija sa nedostavljanjem pošiljki sa Aliexpressa nekoliko meseci unazad većinu korisnika navela je da preispitaju čitav sistem - od avio saobraćaja do Pošte. U ovom tekstu, pak, bavimo se carinskim propisima. Šta se zakonski može unaprediti kako bi nam paketi stizali brže?

Razvoj savremenih informacionih tehnologija, dostupnost Interneta pojedincu na globalnom nivou, rastući trend globalizacije u trgovini dobrima, potrebe i dinamika modernog života i globalni uticaj COVID-19 virusa na sve segmente ljudskog života samo su neki od razloga zašto elektronska trgovina i mogućnost kupovine iz fotelje, odnosno na klik, dobija ogroman značaj svugde u svetu.

Svedoci smo i toga da je sve veći broj svetskih trgovinskih lanaca (Nike, Zara, itd.), online sajtova/platformi za trgovinu dobrima, ali i novih, malih, inovativnih biznisa već uveliko prisutan ili uzima sve učešće u ovom obliku trgovine robom.

Ipak, uprkos činjenici da je za nas kao konzumente ovih proizvoda sam proces poručivanja dobara, formiranja cene ukupnog troška i plaćanja preko Interneta relativno razumljiv i logičan, čini se da u pozadini cele priče postoji niz pravnih, finansijskih i logističkih začkoljica, koje sve skupa ili pojedinačno, mogu dovesti do toga da dobro za koje verujemo da smo ispravno poručili i platili zapravo ne bude u isporučeno na naš prag na način i pod uslovima kako smo očekivali.

Ova tema, čini se, u Srbiji je trenutno aktuelnija nego ikada, a sve zbog ukidanja besplatne isporuke sa sajta Aliexpress za našu državu – koja je podigla ogromnu prašinu u javnosti. Zbog toga, u nastavku teksta, govorićemo o tome kako iz perspektive carinskih propisa i uloge carinskih organa u čitavom postupku možemo pojednostaviti i unaprediti carinjenje ovakve vrste pošiljki, a samim tim i elektronsku trgovinu u Srbiji.

Koji su najčešći izazovi prilikom carinjenja robe?

Odnedavno je u Srbiji sa velikim interesovanjem počela diskusija na temu ukidanja besplatne poštarine od strane Ali Express-a za Srbiju i bavljenjem uzrocima ovakvoj promeni. Najčešća objašnjenja za ovakav razvoj događaja koja su se pojavljivala u novinama, na portalima, i generalno u e-commerce zajednici je da je globalna kriza izazvana pandemijom COVID-19 virusa dovela do toga:

  • da je globlani avio saobraćaj, kojim se dobra poručena putem Interneta najviše prevoze, značajno opao;
  • da su poštanski operatori (kod nas Pošta Srbije) usled smanjenog ljudskog kapaciteta zbog štrajka postali preopterećeni i da jednostavno ne stižu da procesuiraju sve pošiljke shodno njihovom pristizanju u odgovarajuću ispostavu;
  • da su počele da se vrše pojačane kontrole na granicama od strane carinskih organa i prednost prilikom carinjenja je davana PPE proizvodima (Personal Protective Equipment – lična zaštitna oprema poput maski i rukavica).

Namera autora nije da ulazi u svaki od pobrojanih uzroka zasebno i utvrđuje njihovu tačnost, već da, kao što smo spomenuli, iskoristi priliku da sa čitaocima podeli razmišljanja, iskustva i predloge kako pojednostaviti i unaprediti carinjenje ovakve vrste pošiljki, a samim tim unaprediti i elektronsku trgovinu u Srbiji.

Dakle, kao neke od najučestalijih prepreka u pogledu uvozno-izvoznog carinjenja se, prema saznanjima autora, mogu navesti sledeće:

  • carinske procedure i količina dokumentacije koja se mora priložiti kako bi se roba ispravno ocarinila pri čemu u određenim slučajevima ovo predstavlja problem ne samo za domaće firme koje uvoze/izvoze robu već i za krajnje kupce u inostranstvu (kada npr. domaća firma radi re-eksport);
  • obaveza da se uvozno/izvozna dokumentacija i dalje dostavlja u papirnom obliku i gde je neophodno njeno pečatiranje od strane carinskih organa;
  • obaveza čuvanja dokumentacije u papirnom obliku određeni period godina i njeno gomilanje;
  • obaveza podnošenja svih zahteva u vezi naplate potraživanja po osnovu dospelih carina, kamata za kašnjenja u plaćanju, preknjižavanja pogrešnih uplata i potvrda o izvršenom plaćanju isključivo putem overenog virmana ili izvoda sa računa overenog od strane banke;
  • nesrazmernih troškova carinjenja za domaće firme i fizička lica kada se radi pošiljkama relativno male vrednosti (100 do150 evra).

Kada se pogleda ovaj niz stavki (koji vrlo verovatno nije konačan), mislim da se svi slažemo da je iz perspektive kako domaćih firmi koje su u e-commerce biznisu, tako i krajnjih kupaca – naših državljana, neophodno sprovesti određene promene regulatornog okvira u oblasti carina i stvoriti, pa usudiću se da kažem zdravije privredno okruženje kako bi se razvoj ove vrste biznisa dalje podstakao, a učesnici (prodavci i kupci ovakvih proizvoda) oslobodili nepotrebnog administrativnog tereta.

Šta bi konkretno trebalo uraditi da bismo unapredili carinjenje e-commerce pošiljki?

Na prvom mestu, smatram da bi u eri opšte digitalizacije trebalo raditi na digitalizaciji carinskih postupaka u ovom smislu. To bi podrazumevalo da se sva komunikacija ne samo između kupca i prodavca, već i komunikacija između svih učesnika u postupku, odvija elektronski i da se u potpunosti iz upotrebe izbaci upotreba pečata kao svojevrsnog relikta prošlosti koji izgleda još uvek samo u Srbiji ima smisao i značaj kao potvrda verodostojnosti određenog dokumenta.

Prema sopstvenom saznanju, iako je u junu prošle godine usvojen novi Carinski zakon koji je imao odloženu primenu na šest meseci, trenutno je u Republici Srbiji jedino potpuno digitalizovan carinski postupak tranzita.

Drugim rečima, trebalo bi se ubrzano raditi na razvoju i implementaciji informacione infrastrukture koja bi omogućila takvu razmenu informacija i dokumentacije i učešće u takvom poduhvatu bilo trebalo da uzmu svi relevantni igrači na tržištu elektronske trgovine robom.

Dalje, promena zakonskog okvira u ovom domenu trebala bi da predvidi kraće rokove za čuvanje dokumentacije u odnosu na standardne postupke carinjenja, posebno imajući u vidu da govorimo o relativno malim vrednostima pošiljki, samim tim i malim vrednostima uvoznih dažbina.

Ovo bi sve trebalo da ima veću težinu s obzirom da su u ovaj vid trgovine prvenstveno uključena fizička lica koja kupuju robu u nekomercijalne svrhe (za sopstvene potrebe). Samim tim je, složićemo se, i rizik od bilo kakve evazije u pogledu plaćanja dažbina značajno manji u odnosu na komercijalne transakcije.

Još jedna stvar koja bi se mogla uraditi je sledeća: promenom zakonskog okvira bi se mogao predvideti poseban carinski tretman robe iz e-commerce transakcija (npr. izdvojena brzoprometna skladišta, pojednostavljena, standardizovana dokumentacija za ponovljene poslove i primena OPS instituta u ovom domenu carinskog poslovanja i sl.).

Osim toga, posebno problematičnu temu predstavlja povraćaj prethodno izvezene robe iz inostranstva. Naime, Zakonom o zaštiti potrošača je predviđeno pravo kupca da odustane od ugovora i kada ne postoji nikakav nedostatak robe, nego je kupac jednostavno, iz svojih nekih razloga, odlučio da vrati robu.

Kao posledica navedenog dolazimo do toga da carinski organ prilikom dospeća takve pošiljke nazad u carinsko područje Republike Srbije obračunava uvozne dažbine i uvozni PDV iako se suštinski samo radi o povraćaju domaće robe koja je prethodno izvezena iz Srbije. Ovde bi trebalo razmisliti o uvođenju određena vrste izuzetka, praktično oslobođenja od uvoznih dažbina i PDV-a pri uvozu, kako domaći trgovci ne bi snosili i ovaj, slobodno govoreći nepravedan trošak.

Dalje, posebna problematika administrativnih prepreka se javlja kod dobara dvostruke namene, kao i drugih dobara koja se nalaze u režimu dozvole radi izvoza (npr. prehrambeni proizvodi). Tehnička roba, medicinska sredstva i druga dobra za čiji izvoz je potrebna dozvola određenog državnog organa iziskuju dodatne troškove i mogu generalno predstavljati prepreku pri izvozu takvih dobara, pri čemu, iako bi troškovi bili priuštivi za prodavca, odlaganja u dobijanju odobrenja za izvoz mogu predstavljati značajne gubitke za prodavca.

Takođe, troškovi angažovanja eksternog savetnika za takve procedure bi bile opterećenje za male proizvođače koji su tek u fazi razvoja, kao što bi to bile već pomenute startap firme. Stoga, trebalo bi razmotriti da li postoji potencijal za organizovanje stručne podrške takvim prodavcima preko institucija koje su njihovi prirodni partneri u razvoju, kao što su to naučno-tehnološki parkovi, privredne komore, itd.

Za kraj, mišljenja sam da bi, kada govorimo o ovoj temi, trebalo preduzeti i određene korake u edukativnom smislu a sve sa ciljem jačanja kapaciteta i pozicije malog proizvođača za sprovođenje uvozno-izvoznih postupaka. Kroz radionice i informativne materijale Uprava carina bi u saradnji sa Poštom Srbije recimo mogla da do određene mere obuči male proizvođače/trgovce i bolje ih pripremi za izazove koji su pred njima, a predstavljaju samo jedan deo slagalice koje ova lica treba da slože.


Na kraju, želeo bih da se zahvalim Slobodanu Triviću i Aleksandru Zariću iz USAID-ovog Projekat saradnje za ekonomski razvoj na dostupnosti i dobrom raspoloženju da u slobodno vreme pričamo o ovoj temi i davanju inspiracije za ovaj članak.


Ostavi komentar

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

Dejan Milošević: Istraživanje i rad na sebi sastavni su deo karijere svakog uspešnog developera

Prethodnih 20 godina Dejan Milošević radi u IT industriji, gde je imao priliku da se susretne sa različitim programskim jezicima i stručnim pozicijama. Sada je član kompanije HTEC, a on nam je otkrio kako je izgledala njegova karijera na 'tech' sceni i šta tačno podrazumeva pozicija Tech Excellence Specialist na kojoj trenutno radi.

Gaming

Gejming u 2022. godini: PC, konzole ili mobilni telefoni – pitanje je sad?

Gejming je iz godine u godinu sve popularniji deo pop kulture širom sveta. Izrada video igara novijih generacija dostigla je jedan sasvim novi nivo, pa se danas više nego ikada pre postavlja pitanja da li su primat u ovom svetu uzeli PC mašine ili gejming konzole.

Karijere

Kako je Miljan od pozicije praktikanta došao do posla softver inženjera u Microsoft razvojnom centru

Microsoft i ove godine organizuje plaćenu studentsku praksu u svom razvojnom centru, a svi zainteresovani studenti mogu da se prijave do 7. avgusta.

Propustili ste

Gaming

Playstudios sa fondom od $10 miliona i osnivanjem novog blockchain tima ulazi u web3

Kompanija Playstudios, kreator revolucionarne platforme lojalnosti 'playAWARDS' i brojnih nagrađivanih mobilnih igara, juče je najavila pokretanje novog blokchain departmana pod nazivom 'playBLOCKS'.

Karijere

HelloWorld i ove godine ispituje ‘Puls srpske IT zajednice’: IT-jevci, popunite anketu i podržite istraživanje

Sajt za zapošljavanje IT kadrova HelloWorld.rs i međunarodna istraživačka agencija MASMI trenutno sprovode istraživanje o iskustvima na poslu u IT sektoru.

Novost

Solana blockchain je najnovija žrtva hakerskog napada – šta ovo znači za budućnost crypto tržišta?

Čelnici kompanije navode da su nepoznati napadači do sada opljačkali oko 8.000 crypto novčanika, a da korisnici broje štetu od 8 miliona dolara.

Office Talks Podcast

$60 miliona investicije za razvoj web3 alata

Gosti 104. epizode Netokracijinog Office Talks podcasta bili su Miljan Tekić (COO) i Nebojša Urošević (suosnivač) iz kompanije Tenderly. Sa njima smo imali priliku da razgovaramo o trenutnom razvoju kompanije, širenju tima i investiciji, uz osvrt na sadašnju situaciju u globalnoj web3 industriji.

Internet marketing

Google odlaže ukidanje ‘third party’ kolačića do 2024. godine – šta to znači za oglašivače?

Kako se domaće kompanije i marketinške agencije prilagođavaju najavljenim promenama i da li će biti spremne kada do njih dođe?

Karijere

Kako je Miljan od pozicije praktikanta došao do posla softver inženjera u Microsoft razvojnom centru

Microsoft i ove godine organizuje plaćenu studentsku praksu u svom razvojnom centru, a svi zainteresovani studenti mogu da se prijave do 7. avgusta.