Carinjenje pošiljki u Srbiji: Kako možemo unaprediti taj proces?

Šta to u carinskim propisima koči dostavu pošiljki i možemo li nešto da uradimo povodom toga?

Situacija sa nedostavljanjem pošiljki sa Aliexpressa nekoliko meseci unazad većinu korisnika navela je da preispitaju čitav sistem - od avio saobraćaja do Pošte. U ovom tekstu, pak, bavimo se carinskim propisima. Šta se zakonski može unaprediti kako bi nam paketi stizali brže?

Razvoj savremenih informacionih tehnologija, dostupnost Interneta pojedincu na globalnom nivou, rastući trend globalizacije u trgovini dobrima, potrebe i dinamika modernog života i globalni uticaj COVID-19 virusa na sve segmente ljudskog života samo su neki od razloga zašto elektronska trgovina i mogućnost kupovine iz fotelje, odnosno na klik, dobija ogroman značaj svugde u svetu.

Svedoci smo i toga da je sve veći broj svetskih trgovinskih lanaca (Nike, Zara, itd.), online sajtova/platformi za trgovinu dobrima, ali i novih, malih, inovativnih biznisa već uveliko prisutan ili uzima sve učešće u ovom obliku trgovine robom.

Ipak, uprkos činjenici da je za nas kao konzumente ovih proizvoda sam proces poručivanja dobara, formiranja cene ukupnog troška i plaćanja preko Interneta relativno razumljiv i logičan, čini se da u pozadini cele priče postoji niz pravnih, finansijskih i logističkih začkoljica, koje sve skupa ili pojedinačno, mogu dovesti do toga da dobro za koje verujemo da smo ispravno poručili i platili zapravo ne bude u isporučeno na naš prag na način i pod uslovima kako smo očekivali.

Ova tema, čini se, u Srbiji je trenutno aktuelnija nego ikada, a sve zbog ukidanja besplatne isporuke sa sajta Aliexpress za našu državu – koja je podigla ogromnu prašinu u javnosti. Zbog toga, u nastavku teksta, govorićemo o tome kako iz perspektive carinskih propisa i uloge carinskih organa u čitavom postupku možemo pojednostaviti i unaprediti carinjenje ovakve vrste pošiljki, a samim tim i elektronsku trgovinu u Srbiji.

Koji su najčešći izazovi prilikom carinjenja robe?

Odnedavno je u Srbiji sa velikim interesovanjem počela diskusija na temu ukidanja besplatne poštarine od strane Ali Express-a za Srbiju i bavljenjem uzrocima ovakvoj promeni. Najčešća objašnjenja za ovakav razvoj događaja koja su se pojavljivala u novinama, na portalima, i generalno u e-commerce zajednici je da je globalna kriza izazvana pandemijom COVID-19 virusa dovela do toga:

  • da je globlani avio saobraćaj, kojim se dobra poručena putem Interneta najviše prevoze, značajno opao;
  • da su poštanski operatori (kod nas Pošta Srbije) usled smanjenog ljudskog kapaciteta zbog štrajka postali preopterećeni i da jednostavno ne stižu da procesuiraju sve pošiljke shodno njihovom pristizanju u odgovarajuću ispostavu;
  • da su počele da se vrše pojačane kontrole na granicama od strane carinskih organa i prednost prilikom carinjenja je davana PPE proizvodima (Personal Protective Equipment – lična zaštitna oprema poput maski i rukavica).

Namera autora nije da ulazi u svaki od pobrojanih uzroka zasebno i utvrđuje njihovu tačnost, već da, kao što smo spomenuli, iskoristi priliku da sa čitaocima podeli razmišljanja, iskustva i predloge kako pojednostaviti i unaprediti carinjenje ovakve vrste pošiljki, a samim tim unaprediti i elektronsku trgovinu u Srbiji.

Dakle, kao neke od najučestalijih prepreka u pogledu uvozno-izvoznog carinjenja se, prema saznanjima autora, mogu navesti sledeće:

  • carinske procedure i količina dokumentacije koja se mora priložiti kako bi se roba ispravno ocarinila pri čemu u određenim slučajevima ovo predstavlja problem ne samo za domaće firme koje uvoze/izvoze robu već i za krajnje kupce u inostranstvu (kada npr. domaća firma radi re-eksport);
  • obaveza da se uvozno/izvozna dokumentacija i dalje dostavlja u papirnom obliku i gde je neophodno njeno pečatiranje od strane carinskih organa;
  • obaveza čuvanja dokumentacije u papirnom obliku određeni period godina i njeno gomilanje;
  • obaveza podnošenja svih zahteva u vezi naplate potraživanja po osnovu dospelih carina, kamata za kašnjenja u plaćanju, preknjižavanja pogrešnih uplata i potvrda o izvršenom plaćanju isključivo putem overenog virmana ili izvoda sa računa overenog od strane banke;
  • nesrazmernih troškova carinjenja za domaće firme i fizička lica kada se radi pošiljkama relativno male vrednosti (100 do150 evra).

Kada se pogleda ovaj niz stavki (koji vrlo verovatno nije konačan), mislim da se svi slažemo da je iz perspektive kako domaćih firmi koje su u e-commerce biznisu, tako i krajnjih kupaca – naših državljana, neophodno sprovesti određene promene regulatornog okvira u oblasti carina i stvoriti, pa usudiću se da kažem zdravije privredno okruženje kako bi se razvoj ove vrste biznisa dalje podstakao, a učesnici (prodavci i kupci ovakvih proizvoda) oslobodili nepotrebnog administrativnog tereta.

Šta bi konkretno trebalo uraditi da bismo unapredili carinjenje e-commerce pošiljki?

Na prvom mestu, smatram da bi u eri opšte digitalizacije trebalo raditi na digitalizaciji carinskih postupaka u ovom smislu. To bi podrazumevalo da se sva komunikacija ne samo između kupca i prodavca, već i komunikacija između svih učesnika u postupku, odvija elektronski i da se u potpunosti iz upotrebe izbaci upotreba pečata kao svojevrsnog relikta prošlosti koji izgleda još uvek samo u Srbiji ima smisao i značaj kao potvrda verodostojnosti određenog dokumenta.

Prema sopstvenom saznanju, iako je u junu prošle godine usvojen novi Carinski zakon koji je imao odloženu primenu na šest meseci, trenutno je u Republici Srbiji jedino potpuno digitalizovan carinski postupak tranzita.

Drugim rečima, trebalo bi se ubrzano raditi na razvoju i implementaciji informacione infrastrukture koja bi omogućila takvu razmenu informacija i dokumentacije i učešće u takvom poduhvatu bilo trebalo da uzmu svi relevantni igrači na tržištu elektronske trgovine robom.

Dalje, promena zakonskog okvira u ovom domenu trebala bi da predvidi kraće rokove za čuvanje dokumentacije u odnosu na standardne postupke carinjenja, posebno imajući u vidu da govorimo o relativno malim vrednostima pošiljki, samim tim i malim vrednostima uvoznih dažbina.

Ovo bi sve trebalo da ima veću težinu s obzirom da su u ovaj vid trgovine prvenstveno uključena fizička lica koja kupuju robu u nekomercijalne svrhe (za sopstvene potrebe). Samim tim je, složićemo se, i rizik od bilo kakve evazije u pogledu plaćanja dažbina značajno manji u odnosu na komercijalne transakcije.

Još jedna stvar koja bi se mogla uraditi je sledeća: promenom zakonskog okvira bi se mogao predvideti poseban carinski tretman robe iz e-commerce transakcija (npr. izdvojena brzoprometna skladišta, pojednostavljena, standardizovana dokumentacija za ponovljene poslove i primena OPS instituta u ovom domenu carinskog poslovanja i sl.).

Osim toga, posebno problematičnu temu predstavlja povraćaj prethodno izvezene robe iz inostranstva. Naime, Zakonom o zaštiti potrošača je predviđeno pravo kupca da odustane od ugovora i kada ne postoji nikakav nedostatak robe, nego je kupac jednostavno, iz svojih nekih razloga, odlučio da vrati robu.

Kao posledica navedenog dolazimo do toga da carinski organ prilikom dospeća takve pošiljke nazad u carinsko područje Republike Srbije obračunava uvozne dažbine i uvozni PDV iako se suštinski samo radi o povraćaju domaće robe koja je prethodno izvezena iz Srbije. Ovde bi trebalo razmisliti o uvođenju određena vrste izuzetka, praktično oslobođenja od uvoznih dažbina i PDV-a pri uvozu, kako domaći trgovci ne bi snosili i ovaj, slobodno govoreći nepravedan trošak.

Dalje, posebna problematika administrativnih prepreka se javlja kod dobara dvostruke namene, kao i drugih dobara koja se nalaze u režimu dozvole radi izvoza (npr. prehrambeni proizvodi). Tehnička roba, medicinska sredstva i druga dobra za čiji izvoz je potrebna dozvola određenog državnog organa iziskuju dodatne troškove i mogu generalno predstavljati prepreku pri izvozu takvih dobara, pri čemu, iako bi troškovi bili priuštivi za prodavca, odlaganja u dobijanju odobrenja za izvoz mogu predstavljati značajne gubitke za prodavca.

Takođe, troškovi angažovanja eksternog savetnika za takve procedure bi bile opterećenje za male proizvođače koji su tek u fazi razvoja, kao što bi to bile već pomenute startap firme. Stoga, trebalo bi razmotriti da li postoji potencijal za organizovanje stručne podrške takvim prodavcima preko institucija koje su njihovi prirodni partneri u razvoju, kao što su to naučno-tehnološki parkovi, privredne komore, itd.

Za kraj, mišljenja sam da bi, kada govorimo o ovoj temi, trebalo preduzeti i određene korake u edukativnom smislu a sve sa ciljem jačanja kapaciteta i pozicije malog proizvođača za sprovođenje uvozno-izvoznih postupaka. Kroz radionice i informativne materijale Uprava carina bi u saradnji sa Poštom Srbije recimo mogla da do određene mere obuči male proizvođače/trgovce i bolje ih pripremi za izazove koji su pred njima, a predstavljaju samo jedan deo slagalice koje ova lica treba da slože.


Na kraju, želeo bih da se zahvalim Slobodanu Triviću i Aleksandru Zariću iz USAID-ovog Projekat saradnje za ekonomski razvoj na dostupnosti i dobrom raspoloženju da u slobodno vreme pričamo o ovoj temi i davanju inspiracije za ovaj članak.


Ostavi komentar

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Office Talks Podcast

Matorci vs. Milenijalci – problem generacijskog jaza

Glavna tema 44. epizode Office Talks podcasta bila je diskusija o problemu koji sve vidljiviji generacijski jaz nosi sa sobom. Može li se životno iskustvo naših roditelja primeniti u eri digitalizacije i pandemije?

Karijere

Jovan Jovanović otkriva šta čeka domaće IT-jevce koji žele posao u norveškoj tehnološkoj industriji

Jovan Jovanović, QA inženjer u kompaniji Tidal, u Oslu živi već tri godine i kao aktivan učesnik u tom sektoru veoma je dobro upoznao norvešku tehnološku industriju. O njoj razgovaramo u nastavku teksta.

Startapi i poslovanje

Novosadski Anari AI dobio investiciju od $2.000.000 za proizvodnju AI čipova u cloudu

Ova srpsko-američka kompanija je za dva meseca zatvorila investicionu 'seed' rundu vođenu od strane nemačkog fonda Earlybird VC, koji je po prvi put investirao u jedan srpski startap. U investiciji su učestvovali i fondovi Acequia Capital i Serbian Entrepreneurs kao i Erica Ries, osnivač Lean Startup-a.

Propustili ste

Netokracija

Predstavljamo vam ‘Employer Branding Belgrade’ – online konferenciju koja otkriva nova pravila u IT industriji

Pravila za regrutovanje top talenta u IT-ju su se promenila… I zato organizujemo Employer Branding Belgrade - besplatni online događaj koji će pokušati da odgovori na pitanje šta zaposleni u tehnološkoj industriji danas traže kod svog poslodavca!

E-commerce

Pošta Srbije i eCommerce Asocijacija potpisale Memorandum o razumevanju

Saradnja sa Poštom Srbije u programskim sadržajima eCommerce Asocijacije ključna je za razvoj i unapređenje internet poslovanja u Srbiji - pre svega kroz razmenu iskustva radi edukacije mikro i malih preduzeća.

Kultura 2.0

Kako da ne budete Dositej Obradović u Employer Brandingu?

IT kompanije jesu u fokusu ovog članka, jer je interesovanje za ovu temu u toj industriji najveće. Ali često, Employer Branding jednostavno ne radi ono što bi zaista trebalo.

Office Talks Podcast

Kako prodati vaš proizvod? (gost Ilija Ćosić)

Tema 45. epizode Office Talks podcasta bila je prodaja putem digitalnih kanala tj. kako efikasno prodavati proizvode putem interneta. Naš gost bio je Ilija Ćosić, Head of Sales u startapu Skylead koji se bavi automatizacijom prodajnih procesa. 

Kultura 2.0

Takmičenje FIRST LEGO League dolazi u Srbiju – 23. maja u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji

Takmičenje 'FIRST LEGO League' za decu i mlade ima za cilj da učesnicima obezbedi iskustvo u rešavanju stvarnih problema kroz vođeni globalni program robotike.

Karijere

Mihailo Ponjavić imenovan za direktora prodaje Euronews mreže u Srbiji

Nakon skoro tri godine u e-commerce sektoru, Mihailo Ponjavić vraća se u medijski biznis i staje na čelo prodajnog sektora televizijske mreže Euronews u Srbiji koja uskoro kreće sa radom.