Carinjenje pošiljki u Srbiji: Kako možemo unaprediti taj proces?

Šta to u carinskim propisima koči dostavu pošiljki i možemo li nešto da uradimo povodom toga?

Situacija sa nedostavljanjem pošiljki sa Aliexpressa nekoliko meseci unazad većinu korisnika navela je da preispitaju čitav sistem - od avio saobraćaja do Pošte. U ovom tekstu, pak, bavimo se carinskim propisima. Šta se zakonski može unaprediti kako bi nam paketi stizali brže?

Razvoj savremenih informacionih tehnologija, dostupnost Interneta pojedincu na globalnom nivou, rastući trend globalizacije u trgovini dobrima, potrebe i dinamika modernog života i globalni uticaj COVID-19 virusa na sve segmente ljudskog života samo su neki od razloga zašto elektronska trgovina i mogućnost kupovine iz fotelje, odnosno na klik, dobija ogroman značaj svugde u svetu.

Svedoci smo i toga da je sve veći broj svetskih trgovinskih lanaca (Nike, Zara, itd.), online sajtova/platformi za trgovinu dobrima, ali i novih, malih, inovativnih biznisa već uveliko prisutan ili uzima sve učešće u ovom obliku trgovine robom.

Ipak, uprkos činjenici da je za nas kao konzumente ovih proizvoda sam proces poručivanja dobara, formiranja cene ukupnog troška i plaćanja preko Interneta relativno razumljiv i logičan, čini se da u pozadini cele priče postoji niz pravnih, finansijskih i logističkih začkoljica, koje sve skupa ili pojedinačno, mogu dovesti do toga da dobro za koje verujemo da smo ispravno poručili i platili zapravo ne bude u isporučeno na naš prag na način i pod uslovima kako smo očekivali.

Ova tema, čini se, u Srbiji je trenutno aktuelnija nego ikada, a sve zbog ukidanja besplatne isporuke sa sajta Aliexpress za našu državu – koja je podigla ogromnu prašinu u javnosti. Zbog toga, u nastavku teksta, govorićemo o tome kako iz perspektive carinskih propisa i uloge carinskih organa u čitavom postupku možemo pojednostaviti i unaprediti carinjenje ovakve vrste pošiljki, a samim tim i elektronsku trgovinu u Srbiji.

Koji su najčešći izazovi prilikom carinjenja robe?

Odnedavno je u Srbiji sa velikim interesovanjem počela diskusija na temu ukidanja besplatne poštarine od strane Ali Express-a za Srbiju i bavljenjem uzrocima ovakvoj promeni. Najčešća objašnjenja za ovakav razvoj događaja koja su se pojavljivala u novinama, na portalima, i generalno u e-commerce zajednici je da je globalna kriza izazvana pandemijom COVID-19 virusa dovela do toga:

  • da je globlani avio saobraćaj, kojim se dobra poručena putem Interneta najviše prevoze, značajno opao;
  • da su poštanski operatori (kod nas Pošta Srbije) usled smanjenog ljudskog kapaciteta zbog štrajka postali preopterećeni i da jednostavno ne stižu da procesuiraju sve pošiljke shodno njihovom pristizanju u odgovarajuću ispostavu;
  • da su počele da se vrše pojačane kontrole na granicama od strane carinskih organa i prednost prilikom carinjenja je davana PPE proizvodima (Personal Protective Equipment – lična zaštitna oprema poput maski i rukavica).

Namera autora nije da ulazi u svaki od pobrojanih uzroka zasebno i utvrđuje njihovu tačnost, već da, kao što smo spomenuli, iskoristi priliku da sa čitaocima podeli razmišljanja, iskustva i predloge kako pojednostaviti i unaprediti carinjenje ovakve vrste pošiljki, a samim tim unaprediti i elektronsku trgovinu u Srbiji.

Dakle, kao neke od najučestalijih prepreka u pogledu uvozno-izvoznog carinjenja se, prema saznanjima autora, mogu navesti sledeće:

  • carinske procedure i količina dokumentacije koja se mora priložiti kako bi se roba ispravno ocarinila pri čemu u određenim slučajevima ovo predstavlja problem ne samo za domaće firme koje uvoze/izvoze robu već i za krajnje kupce u inostranstvu (kada npr. domaća firma radi re-eksport);
  • obaveza da se uvozno/izvozna dokumentacija i dalje dostavlja u papirnom obliku i gde je neophodno njeno pečatiranje od strane carinskih organa;
  • obaveza čuvanja dokumentacije u papirnom obliku određeni period godina i njeno gomilanje;
  • obaveza podnošenja svih zahteva u vezi naplate potraživanja po osnovu dospelih carina, kamata za kašnjenja u plaćanju, preknjižavanja pogrešnih uplata i potvrda o izvršenom plaćanju isključivo putem overenog virmana ili izvoda sa računa overenog od strane banke;
  • nesrazmernih troškova carinjenja za domaće firme i fizička lica kada se radi pošiljkama relativno male vrednosti (100 do150 evra).

Kada se pogleda ovaj niz stavki (koji vrlo verovatno nije konačan), mislim da se svi slažemo da je iz perspektive kako domaćih firmi koje su u e-commerce biznisu, tako i krajnjih kupaca – naših državljana, neophodno sprovesti određene promene regulatornog okvira u oblasti carina i stvoriti, pa usudiću se da kažem zdravije privredno okruženje kako bi se razvoj ove vrste biznisa dalje podstakao, a učesnici (prodavci i kupci ovakvih proizvoda) oslobodili nepotrebnog administrativnog tereta.

Šta bi konkretno trebalo uraditi da bismo unapredili carinjenje e-commerce pošiljki?

Na prvom mestu, smatram da bi u eri opšte digitalizacije trebalo raditi na digitalizaciji carinskih postupaka u ovom smislu. To bi podrazumevalo da se sva komunikacija ne samo između kupca i prodavca, već i komunikacija između svih učesnika u postupku, odvija elektronski i da se u potpunosti iz upotrebe izbaci upotreba pečata kao svojevrsnog relikta prošlosti koji izgleda još uvek samo u Srbiji ima smisao i značaj kao potvrda verodostojnosti određenog dokumenta.

Prema sopstvenom saznanju, iako je u junu prošle godine usvojen novi Carinski zakon koji je imao odloženu primenu na šest meseci, trenutno je u Republici Srbiji jedino potpuno digitalizovan carinski postupak tranzita.

Drugim rečima, trebalo bi se ubrzano raditi na razvoju i implementaciji informacione infrastrukture koja bi omogućila takvu razmenu informacija i dokumentacije i učešće u takvom poduhvatu bilo trebalo da uzmu svi relevantni igrači na tržištu elektronske trgovine robom.

Dalje, promena zakonskog okvira u ovom domenu trebala bi da predvidi kraće rokove za čuvanje dokumentacije u odnosu na standardne postupke carinjenja, posebno imajući u vidu da govorimo o relativno malim vrednostima pošiljki, samim tim i malim vrednostima uvoznih dažbina.

Ovo bi sve trebalo da ima veću težinu s obzirom da su u ovaj vid trgovine prvenstveno uključena fizička lica koja kupuju robu u nekomercijalne svrhe (za sopstvene potrebe). Samim tim je, složićemo se, i rizik od bilo kakve evazije u pogledu plaćanja dažbina značajno manji u odnosu na komercijalne transakcije.

Još jedna stvar koja bi se mogla uraditi je sledeća: promenom zakonskog okvira bi se mogao predvideti poseban carinski tretman robe iz e-commerce transakcija (npr. izdvojena brzoprometna skladišta, pojednostavljena, standardizovana dokumentacija za ponovljene poslove i primena OPS instituta u ovom domenu carinskog poslovanja i sl.).

Osim toga, posebno problematičnu temu predstavlja povraćaj prethodno izvezene robe iz inostranstva. Naime, Zakonom o zaštiti potrošača je predviđeno pravo kupca da odustane od ugovora i kada ne postoji nikakav nedostatak robe, nego je kupac jednostavno, iz svojih nekih razloga, odlučio da vrati robu.

Kao posledica navedenog dolazimo do toga da carinski organ prilikom dospeća takve pošiljke nazad u carinsko područje Republike Srbije obračunava uvozne dažbine i uvozni PDV iako se suštinski samo radi o povraćaju domaće robe koja je prethodno izvezena iz Srbije. Ovde bi trebalo razmisliti o uvođenju određena vrste izuzetka, praktično oslobođenja od uvoznih dažbina i PDV-a pri uvozu, kako domaći trgovci ne bi snosili i ovaj, slobodno govoreći nepravedan trošak.

Dalje, posebna problematika administrativnih prepreka se javlja kod dobara dvostruke namene, kao i drugih dobara koja se nalaze u režimu dozvole radi izvoza (npr. prehrambeni proizvodi). Tehnička roba, medicinska sredstva i druga dobra za čiji izvoz je potrebna dozvola određenog državnog organa iziskuju dodatne troškove i mogu generalno predstavljati prepreku pri izvozu takvih dobara, pri čemu, iako bi troškovi bili priuštivi za prodavca, odlaganja u dobijanju odobrenja za izvoz mogu predstavljati značajne gubitke za prodavca.

Takođe, troškovi angažovanja eksternog savetnika za takve procedure bi bile opterećenje za male proizvođače koji su tek u fazi razvoja, kao što bi to bile već pomenute startap firme. Stoga, trebalo bi razmotriti da li postoji potencijal za organizovanje stručne podrške takvim prodavcima preko institucija koje su njihovi prirodni partneri u razvoju, kao što su to naučno-tehnološki parkovi, privredne komore, itd.

Za kraj, mišljenja sam da bi, kada govorimo o ovoj temi, trebalo preduzeti i određene korake u edukativnom smislu a sve sa ciljem jačanja kapaciteta i pozicije malog proizvođača za sprovođenje uvozno-izvoznih postupaka. Kroz radionice i informativne materijale Uprava carina bi u saradnji sa Poštom Srbije recimo mogla da do određene mere obuči male proizvođače/trgovce i bolje ih pripremi za izazove koji su pred njima, a predstavljaju samo jedan deo slagalice koje ova lica treba da slože.


Na kraju, želeo bih da se zahvalim Slobodanu Triviću i Aleksandru Zariću iz USAID-ovog Projekat saradnje za ekonomski razvoj na dostupnosti i dobrom raspoloženju da u slobodno vreme pričamo o ovoj temi i davanju inspiracije za ovaj članak.


Ostavi komentar

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

E-commerce

Deltin ‘Ananas’ unaprediće domaći e-commerce ne investicijom od €100 miliona, već brigom o korisnicima. Može li on to?

Kompanija Delta Holding najavila je da nakon 30 godina poslovanja u različitim oblastima u 2021. godini ulazi u e-commerce. Analiziram kako bi novi biznis mogao da izgleda i na čemu se mora zasnivati kako bi se takmičio sa konkurencijom.

Tehnologija

Ekskluzivno: Posetili smo Državni data centar u Kragujevcu od 14.000m² – jedan od najmodernijih u ovom delu Evrope

Redakcija Netokracije prošle nedelje imala je priliku da prva među medijima u Srbiji poseti nedavno izgrađeni data centar u Kragujevcu. Tom prilikom razgovarali smo i sa Mihailom Jovanovićem, direktorom kancelarije za IT i eUpravu, koji nam je otkrio više detalja o ovoj zgradi i njenoj važnosti u procesu digitalizacije države.

Kultura 2.0

Sirenin krug poverenja: Zašto founderi toliko često biraju nepotizam?

Nepotizam je neiskren način da se ljudima veruje. Pogotovo u poslu.

Propustili ste

Intervju

Razgovori sa seniorima: Kako domaću IT industriju vidi Principal Software Engineer?

Nikola Puzović, Principal Software Engineer u kompaniji LearnUpon, deli svoja razmišljanja o IT industriji u Srbiji.

Karijere

Vuk Stefanović je junior UI inženjer i otkriva nam kako iz njegovog ugla izgleda srpski IT

Predstavljamo vam 'Razgovore sa juniorima' - specijal u kome nam inženjeri koji ulaze u IT otkrivaju kako oni vide ovu industriju.

Office Talks Podcast

Zašto Srbija nema više uspešnih startapa?

10 uspešnih startapa su slučajnost - 100 su proizvod sistemskog rada.

Kultura 2.0

Data Science može se primeniti i u medijskom poslu – a takvo novinarstvo polako se razvija i u Srbiji

Tatjana Kecojević i Tijana Blagojev, Data naučnice, otkrivaju nam šta je to 'Data Journalism'.

Startapi i poslovanje

Telekom Srbija pokreće VC fond – 25 miliona evra za ‘early stage’ startape u narednih 5 godina

Telekom Srbija osnovala je VC fond koji će godišnje ulagati do 5 miliona evra u domaće startape. Početne ideje finansiraće se iznosima od 50.000 do 100.000 evra.

Intervju

Stefan Spalević studentima ETF-a i Matematičkog fakulteta drži časove matematike na svom YouTube kanalu

YouTube može biti moćno oruđe u procesu edukacije, a to nam je pokazao i Stefan Spalević koji upravo putem ovog servisa predaje matematiku za studente širom Srbije.