Breitbart NE dolazi u Srbiju, ali neko se igra 'Kembridž Analitike' u našem dvorištu

Breitbart NE dolazi u Srbiju, ali neko se igra ‘Kembridž Analitike’ u našem dvorištu

Ko pokušava da aktivira domaću desnicu i pasivne građane plasirajući sadržaj preko Facebook stranice koja se predstavlja kao srpski Breitbart?

Šta traži Breitbart u Srbiji? Desničarski obojen portal čiji je osnivač niko drugi do Stiv Benon, bivši specijalni savetnik predsednika Trampa koji je i najzaslužniji za aktiviranje prodesničarskih glasača u ovoj zemlji.

Po svemu sudeći – ništa, pošto je u danima nakon mojih tvitova oko Facebook stranice Srbija NAŠA Zemlja zainteresovana javnost došla do podataka koji gotovo otklanjaju svaku sumnju u to. Istini za volju, takve indicije su postojale i pre nego što sam, krajnje neplanski i neobavešten, ponovo otvorio tu temu serijom tvitova. U svoju odbranu, završio sam svoj tvitstorm sa:

Pls mislite svojom glavom, ne mojom.

Poslednje što želim je da i sam delim dezinformacije, a u nekom smislu je tako ispalo. Dakle, da ponovim još jednom: Breitbart NE dolazi u Srbiju u ovom trenutku, po svemu sudeći u pitanju je domain squatter. Sada možemo dalje.

U analizi postavke reklamnih kampanja Facebook stranice Srbija NAŠA Zemlja, mene je pre svega interesovao stručni aspekt digitalne strategije. Prepoznao sam šablone koje su tzv. psy ops akteri koristili da utiču na javno mnjenje u odsudnim trenucima prošlih predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama i Brexit referenduma u Velikoj Britaniji.

Iznošenje na videlo te činjenice, da se na teritoriji ex-YU neko odlučio da sprovodi ovakav vid digitalnog psihološkog ratovanja, je bitno. Ko stoji iza toga je sporedna stvar. Još bitnija od eventualne umešanosti Breitbarta je činjenica da je ovaj zavadi-pa-vladaj model Facebook hajdučije evidentno metastazirao u nekakav… produkt? To je sada set strategija i taktika, sa utvrđenim parametrima i ponovljivim procesima, sa instrukcijama sadržanim u nekakvom playbook-u. Može se naučiti i primeniti bilo gde, bilo kada. I niko to ne shvata. To je strašna pomisao.

Anatomija rata za duše

Ukoliko nekome treba podsećanje na to kako zapravo izgleda anatomija jedne ovakve operacije, nudim minuli rad novinarke Kerol Kadvaladr, na temu uloge firme Cambridge Analytica i Facebook-a u američkim izborima i tokom britanskog referenduma.

Ja prvi tvrdim da digital ne dobija izbore, niti pravi fašiste od normalnih ljudi. Ali, digital utiče i sjajno aktivira – pogotovo one neodlučne, koji su već imali neku izloženost i simpatiju ka ideji. Ovo je tačno, kako u našim svakodnevnim kampanjama, tako i u politici. Zato uostalom i koristimo digitalne alate za naše reklamne kampanje.

Joshua Bright/Getty Images
Aleksandar Nix direktor je ozloglašene kompanije Cambridge Analytica čije su usluge mikro političkog targetovanja koristile u svemu od izlaska Britanije iz Evropske unije do pobede Trampa.

Američko ministarstvo pravde je, kako čitam, nedavno otvorilo kriminalnu istragu o Facebookovom deljenju informacija sa trećim stranama. Specijalni odbor britanskog Parlamenta, u izveštaju objavljenom nakon 18 meseci istrage, zaključuje sledeće:

Democracy is at risk from the malicious and relentless targeting of citizens with disinformation and personalised ‘dark adverts’ from unidentifiable sources, delivered through the major social media platforms we use every day.

Drugim rečima, ovo nije zezanje. Za izvođenje ovakve operacije potrebna su ozbiljna sredstva, čak i u Srbistanu. U trenutku dok sam hvatao skrinšotove za Twitter, stranica je imala 46 (četrdeset šest!) aktivnih kampanja u Srbiji i između jedne i tri za sve ostale zemlje u našem susedstvu, osim BiH. Neka troše i po 5 EUR na dan svaka – aktivne su već ko zna koliko dugo. Potrebno je postaviti te kampanje. Moderirati zajednicu. Praviti organske postove.

Što se ciljanja tiče, jasno je da je urađena (ili ispraćena) sa stručne strane najbolja praksa gradacije sadržaja i, pretpostavljam, ciljnih grupa u skladu sa time. Sve počinje od nevinih „volim Srbiju“ postova, koje verovatno vide svi Srbi na Fejsači – od Vardara do Triglava. Teme oglasa se lagano konkretizuju u tvrdo srbovanje, završavajući na ad hominem napadima na javna lica, medijske kuće, političare.

Zašto se ovo radi?

Ovo je pitanje koje, pretpostavljam, interesuje širu javnost. Page Like kampanja sa desetinama različitih kreativnih rešenja i prigodnih opcija ciljanja je samo prvi korak ovakve digitalne strategije.

Cilj prve faze je pravljenje baze podataka Facebook korisnika, koja u sebi sadrži informacije o tome koji korisnik je reagovao na kakav tip nadražaja. Oglašivač, shodno tome, dobija mogućnost da nastavi da se obraća svakom segmentu korisnika ponaosob, izolovano od svih drugih, vodeći ga kroz svoj „prodajni levak“ – bez obzira šta se zapravo prodaje.

Facebook screenshot
Koristeći novi Facebookov alat za pretragu kampanja, vidimo da stranica Srbija NAŠA Zemlja ima više desetina kampanja sa jasnim ciljem da se prenese pažljivo osmišljena propagandna poruka.

Srž uspeha ovog tipa kampanje leži u „tajnom oružju“ pod nazivom Lookalike Audience (LA). Naime, Facebook raspolaže sa toliko podataka o svojim korisnicima, da mu je trivijalno lako da koristi ciljnu publiku koja je već definisana (npr. svi koji su kliknuli na ovaj oglas) kako bi našao nove, veoma slične, korisnike i prikazao im poruku.

Što su bolje definisani segmenti, to je i LA precizniji i efikasniji. Zato se koriste desetine različitih reklama. Svaka definiše drugačiji segment publike. Za neupućene, napominjem da se ove tehnike svakodnevno koriste pri sasvim legitimnom korišćenju Facebook oglašavanja.

Aktiviranje u pravom trenutku

Slika govori hiljadu reči. Umesto da razglabam o potencijalnom efektu ovakve kampanje, pogledajte realno stanje stvari u UK, u trenutku referenduma.

Na pitanje da li digitalni marketing i mikrotargetiranej zaista rade, Kerol kaže da je dovoljno pogledati ovaj grafikon.

Šta sad?

Ne znam, niti imam nameru da komentarišem stvari koje nisu moja struka. Ono što je jasno je da ovako upotrebljeni, Facebook alati postaju pretnja za demokratski poredak, koji se zasniva na javnom dijalogu. Mislim da je važno da ostanemo budni, da saznajemo i – najvažnije – delimo saznanja sa onima koji nisu nužno do guše u materiji.

U suprotnom, Kultura 2.0 će nastaviti da se razvija u pravcu iskorišćavanja svih (ne)poznatih načina da se urođene ljudske falinke zloupotrebe tako da korist izvuku pojedinci, a društvo nastavi da plaća ceh.

Ostavi komentar

  1. Milos

    Milos

    4. 4. 2019. u 16:33 Odgovori

    Zanimljiva analiza, da ne kazem, raskrinkavanje. Oglas ove stranice mi je prvi put iskocio u feedu pre nekoliko nedelja, i odmah zapao za oko. Tada su imali cini mi se oko 4,5000 lajkova i otad ih pratim neprestano.
    Ono sto ti je mozda promaklo je cinjenica da je ovo samo JEDNA od povezanih FB stranica, iza kojih deluje da stoji ista ekipa. Njihovi oglasi su poceli da se pojavljuju cim sam lajkovao ovu prvu.
    Neke od njih su:

    https://www.facebook.com/prvenstvoportalinfo/

    https://www.facebook.com/influenseri/

    Bilo je jos nekoliko, ali nisam pohvatao. U svakom slucaju, isti sablon, sponzorisane objave, spinovanje, direktni napadi na pojedince, jedina razlika: ove stranice izgleda sluze za usko targetirane napade na pojedince. U slucaju ove prve iskljucivo na Milana Jovanovica, novinara Zig Info, a druga uglavnom i najvise na Sergeja Trifunovica.
    Na ove dve stranice imaju dosta manje kampanja doduse. Bilo bi zanimljivo videti koliko jos slicnih stranica postoji.

  2. Milos

    Milos

    10. 6. 2019. u 12:25 Odgovori

    Da updejtujemo thread, nove strane koje sam primetio u medjuvremenu:

    https://www.facebook.com/negujmoopoziciju/ – jos jedna kao i gore navedene, uglavnom postovi usmereni na blacenje opozicije i bilo kog ko kritikuje SNS.

    https://www.facebook.com/150pluSNS/ – ova je razlicita od drugih po tome sto ne pominje opoziciju, vec sluzi za promovisanje „rezultata“ i „uspeha“ SNS vladavine.

    Jos jedna interesantna primedba je ogroman broj komentara na sponzorisanim postovima gde ljudi napusavaju botove i SNS na najgori moguci nacin, na osnovu cega mi deluje da je veliki broj provalio sta rade. Ono sto se desava je da ti komentari dobijaju veliki broj lajkova, i brzo izbijaju na vrh comment threadova.
    Deluje mi da postove sponzorisu neko vreme (par dana?) i onda kad se nakupi veliki broj ovih napusavackih komntara, obrisu te postove i naprave nove i sponzorisu ih od nule.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Car:go testira električne trotinete: 999 dinara za poslovne korisnike, uskoro i za ostale članove Udruženja

Električni trotineti najpre će biti na raspolaganju samo kompanijskim Car:Go klijentima i test faza ovog projekta trajaće mesec dana. Nakon toga sledi ekspanzija ove usluge.

Karijere

Kako dobiti posao u Guglu na poziciji programera – otkriva nam Darinka Zečević

Profesionalni put i potraga za poslom može nas odvesti na različite krajeve sveta. Međutim, kako izgleda razvijati karijeru i život u Irskoj, zemlji koja važi za drugu državu na svetu po izvozu softverskih usluga?

Ekskluzivno

Francuski Groupe Up kupio manjinski udeo u kompaniji FitPass – u startu ekspanzija na 5 novih tržišta

Domaća kompanija FitPass upravo je ekskluzivno za Netokraciju objavila prodaju udela u kapitalu ovoj francuskoj multinacionalnoj kompaniji i partnerstvo koje je tom prilikom sklopljeno.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Želite nekog ko će se brinuti o vašem domu? Podržite ‘crowdfunding’ kampanju domaćeg startapa Uradi-zaradi

Tim iza startapa Uradi-zaradi pokrenuo je 'crowdfunding' kampanju na sajtu Indiegogo u okviru koje potražuju sredstva za unapređenje projekta Home Managera - kako bi do kraja godine zaposlili 20 mladih samohranih majki u Beogradu. 

Gaming

Sport Klub Esports novi je TV kanal koji će popularizovati regionalni gejming – kod ‘offline’ publike

Pitali smo osnivača Fortune Esports zašto su pokrenuli televizijski kanal i kako će on pomoći u razvoju regionalne esport scene.

Startapi i poslovanje

Život posle hakatona

Hakatoni se u domaćoj IT zajednici percipiraju kao prilika za mlade i talentovane timove da pokažu svoje tehničko i biznis znanje prilikom kreiranja novih proizvoda. Međutim, da li je život posle hakatona jednostavan ili pravi izazovi slede tek nakon što tim primi 'veliki ček'?

Digitalni mediji

Instagram dominira – sa njim i želja domaćih izdavača da se približe publici i Generaciji Z

Na koji način domaći mediji koriste Instagram i druge kanale kako bi informisali, zabavili i edukovali mlađu publiku?

Kultura 2.0

Jedan klik u Photoshopu i već smo spremni za Evropu!

Zašto je sve oko nas postalo jednolično, unificirano, predvidljivo i nimalo autentično?

E-commerce

Boban ranac osvojio je Srbiju zahvaljujući Oskaru koji je u e-commerce ušao – slučajno

Jedan Novosađanin, potraga za praktičnim rancem i slučajni susret sa Kickstarter kampanjom neke holandske firme bili su dovoljni da Srbija dobije Bobana.