Breitbart NE dolazi u Srbiju, ali neko se igra 'Kembridž Analitike' u našem dvorištu

Infobip ❤️ Netokracijašta akvizicija znači za vas i za nas?

Breitbart NE dolazi u Srbiju, ali neko se igra ‘Kembridž Analitike’ u našem dvorištu

Ko pokušava da aktivira domaću desnicu i pasivne građane plasirajući sadržaj preko Facebook stranice koja se predstavlja kao srpski Breitbart?

Šta traži Breitbart u Srbiji? Desničarski obojen portal čiji je osnivač niko drugi do Stiv Benon, bivši specijalni savetnik predsednika Trampa koji je i najzaslužniji za aktiviranje prodesničarskih glasača u ovoj zemlji.

Po svemu sudeći – ništa, pošto je u danima nakon mojih tvitova oko Facebook stranice Srbija NAŠA Zemlja zainteresovana javnost došla do podataka koji gotovo otklanjaju svaku sumnju u to. Istini za volju, takve indicije su postojale i pre nego što sam, krajnje neplanski i neobavešten, ponovo otvorio tu temu serijom tvitova. U svoju odbranu, završio sam svoj tvitstorm sa:

Pls mislite svojom glavom, ne mojom.

Poslednje što želim je da i sam delim dezinformacije, a u nekom smislu je tako ispalo. Dakle, da ponovim još jednom: Breitbart NE dolazi u Srbiju u ovom trenutku, po svemu sudeći u pitanju je domain squatter. Sada možemo dalje.

U analizi postavke reklamnih kampanja Facebook stranice Srbija NAŠA Zemlja, mene je pre svega interesovao stručni aspekt digitalne strategije. Prepoznao sam šablone koje su tzv. psy ops akteri koristili da utiču na javno mnjenje u odsudnim trenucima prošlih predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama i Brexit referenduma u Velikoj Britaniji.

Iznošenje na videlo te činjenice, da se na teritoriji ex-YU neko odlučio da sprovodi ovakav vid digitalnog psihološkog ratovanja, je bitno. Ko stoji iza toga je sporedna stvar. Još bitnija od eventualne umešanosti Breitbarta je činjenica da je ovaj zavadi-pa-vladaj model Facebook hajdučije evidentno metastazirao u nekakav… produkt? To je sada set strategija i taktika, sa utvrđenim parametrima i ponovljivim procesima, sa instrukcijama sadržanim u nekakvom playbook-u. Može se naučiti i primeniti bilo gde, bilo kada. I niko to ne shvata. To je strašna pomisao.

Anatomija rata za duše

Ukoliko nekome treba podsećanje na to kako zapravo izgleda anatomija jedne ovakve operacije, nudim minuli rad novinarke Kerol Kadvaladr, na temu uloge firme Cambridge Analytica i Facebook-a u američkim izborima i tokom britanskog referenduma.

Ja prvi tvrdim da digital ne dobija izbore, niti pravi fašiste od normalnih ljudi. Ali, digital utiče i sjajno aktivira – pogotovo one neodlučne, koji su već imali neku izloženost i simpatiju ka ideji. Ovo je tačno, kako u našim svakodnevnim kampanjama, tako i u politici. Zato uostalom i koristimo digitalne alate za naše reklamne kampanje.

Aleksandar Nix direktor je ozloglašene kompanije Cambridge Analytica čije su usluge mikro političkog targetovanja koristile u svemu od izlaska Britanije iz Evropske unije do pobede Trampa. Joshua Bright/Getty Images

Američko ministarstvo pravde je, kako čitam, nedavno otvorilo kriminalnu istragu o Facebookovom deljenju informacija sa trećim stranama. Specijalni odbor britanskog Parlamenta, u izveštaju objavljenom nakon 18 meseci istrage, zaključuje sledeće:

Democracy is at risk from the malicious and relentless targeting of citizens with disinformation and personalised ‘dark adverts’ from unidentifiable sources, delivered through the major social media platforms we use every day.

Drugim rečima, ovo nije zezanje. Za izvođenje ovakve operacije potrebna su ozbiljna sredstva, čak i u Srbistanu. U trenutku dok sam hvatao skrinšotove za Twitter, stranica je imala 46 (četrdeset šest!) aktivnih kampanja u Srbiji i između jedne i tri za sve ostale zemlje u našem susedstvu, osim BiH. Neka troše i po 5 EUR na dan svaka – aktivne su već ko zna koliko dugo. Potrebno je postaviti te kampanje. Moderirati zajednicu. Praviti organske postove.

Što se ciljanja tiče, jasno je da je urađena (ili ispraćena) sa stručne strane najbolja praksa gradacije sadržaja i, pretpostavljam, ciljnih grupa u skladu sa time. Sve počinje od nevinih “volim Srbiju” postova, koje verovatno vide svi Srbi na Fejsači – od Vardara do Triglava. Teme oglasa se lagano konkretizuju u tvrdo srbovanje, završavajući na ad hominem napadima na javna lica, medijske kuće, političare.

Zašto se ovo radi?

Ovo je pitanje koje, pretpostavljam, interesuje širu javnost. Page Like kampanja sa desetinama različitih kreativnih rešenja i prigodnih opcija ciljanja je samo prvi korak ovakve digitalne strategije.

Cilj prve faze je pravljenje baze podataka Facebook korisnika, koja u sebi sadrži informacije o tome koji korisnik je reagovao na kakav tip nadražaja. Oglašivač, shodno tome, dobija mogućnost da nastavi da se obraća svakom segmentu korisnika ponaosob, izolovano od svih drugih, vodeći ga kroz svoj “prodajni levak” – bez obzira šta se zapravo prodaje.

Koristeći novi Facebookov alat za pretragu kampanja, vidimo da stranica Srbija NAŠA Zemlja ima više desetina kampanja sa jasnim ciljem da se prenese pažljivo osmišljena propagandna poruka. Facebook screenshot

Srž uspeha ovog tipa kampanje leži u “tajnom oružju” pod nazivom Lookalike Audience (LA). Naime, Facebook raspolaže sa toliko podataka o svojim korisnicima, da mu je trivijalno lako da koristi ciljnu publiku koja je već definisana (npr. svi koji su kliknuli na ovaj oglas) kako bi našao nove, veoma slične, korisnike i prikazao im poruku.

Što su bolje definisani segmenti, to je i LA precizniji i efikasniji. Zato se koriste desetine različitih reklama. Svaka definiše drugačiji segment publike. Za neupućene, napominjem da se ove tehnike svakodnevno koriste pri sasvim legitimnom korišćenju Facebook oglašavanja.

Aktiviranje u pravom trenutku

Slika govori hiljadu reči. Umesto da razglabam o potencijalnom efektu ovakve kampanje, pogledajte realno stanje stvari u UK, u trenutku referenduma.

Na pitanje da li digitalni marketing i mikrotargetiranej zaista rade, Kerol kaže da je dovoljno pogledati ovaj grafikon.

Šta sad?

Ne znam, niti imam nameru da komentarišem stvari koje nisu moja struka. Ono što je jasno je da ovako upotrebljeni, Facebook alati postaju pretnja za demokratski poredak, koji se zasniva na javnom dijalogu. Mislim da je važno da ostanemo budni, da saznajemo i – najvažnije – delimo saznanja sa onima koji nisu nužno do guše u materiji.

U suprotnom, Kultura 2.0 će nastaviti da se razvija u pravcu iskorišćavanja svih (ne)poznatih načina da se urođene ljudske falinke zloupotrebe tako da korist izvuku pojedinci, a društvo nastavi da plaća ceh.

Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Digitalni mediji

Trendovi.co: Šta nam donosi 2023. godina iz oblasti Employer brandinga i društvenih mreža?

Sada već tradicionalno, agencija Pioniri Communications su kroz projekat Trendovi.co objavili predviđanja za ovu godinu kada su u pitanju digitalni marketing, 'event' industrija, tehnologija, PR, 'entertainment' industrija i druge srodne oblasti. Pročitajte šta smo izdvojili za vas.

Startapi i poslovanje

Institut BioSens otvorio novi poziv za akcelerator namenjen IT i poljoprivrednim startapima

Institut BioSens pozvao je inovativne startape iz IT i poljoprivrednog sektora da učestvuju u trećem izdanju akceleratora i na taj način nastavlja dobru praksu pružanja podrške inovativnim preduzetnicima u razvoju ideja koje će doprineti digitalnoj transformaciji poljoprivrede.

Gaming

Wargaming Forge: Novi edukativni program o kreiranju globalnih video igra – uz potencijalno zaposlenje

Industrija razvoja video igara jeste zanimljiva, ali u isto vreme kompleksna stvar. Potencijale talenata koji tu istu industriju grade, prepoznala je kompanija Wargaming koja je pored kancelarija u Beogradu, otvorila i 'Forge' program prakse, sa čijom smo programskom menadžerkom razgovarali.

Propustili ste

Kultura 2.0

Vlada Srbije ulaže €52 miliona u izgradnju novog centra za kreativne industrije

Obeležen početak radova na rekonstrukciji nekadašnje zgrade Ložionice u kreativno-inovativni multifunkcionalni centar.

Startapi i poslovanje

OTP banka otvorila prijave za novi Generator ZERO 2023 konkurs

OTP banka je pokrenula novi ciklus Generator ZERO 2023 konkursa sa ciljem da podrži rešenja koja doprinose smanjenju karbonskog otiska i rastu zelene ekonomije.

Office Talks Podcast

Kako graditi uspešne web3 kompanije i projekte?

U tech zajednici sve više se priča o web3 svetu. Upravo zato, tema 127. epizode Office Talks podkasta bila je o izgradnji i vođenju web3 kompanija. O tome smo pričali sa osnivačima kompanije ShardLabs, koja ima tim i u Beogradu.

Karijere

Serbian Product Community: Objavljena anketa za ljude koji se bave kreiranjem digitalnih proizvoda

Cilj ankete je podizanje transparentnosti plata tako da se zajednički stekne realnija slika o stanju u upravljanju razvojem digitalnih proizvoda u Srbiji.

Tehnologija

Slobodan Marković: Kako javno dostupni NLP modeli za srpski jezik doprinose rastu domaće IT industrije?

Zašto ChatGPT ne zna padeže, a mi još uvek nemamo Siri na srpskom? Kako razvoj ovih alata može pozitivno da utiče na domaću 'tech' zajednicu, objasnio nam je Slobodan Marković, digitalni savetnik u organizaciji UNDP.

Intervju

Kako je Dalibor pored pozicije Lead Data konsultanta pronašao vreme za porodični hobi i biznis

Još kada smo bili deca, mnogi su nas pitali - "Da li imaš hobi"? Čak i kada odrastemo, postanemo profesionalci, ljubav prema hobiju, ako ga zaista volimo, ostaje zauvek tu sa nama. Ovo je priča o Daliboru Lazareviću koji iako radi kao Lead Data Consultant, pronalazi vreme da proizvodi manje predmete od drveta i plastike.