Vesnić: I game dev industrija u Srbiji se suočava sa otkazima, ali i dalje je u porastu

Borislav Vesnić: I game dev industrija u Srbiji se suočava sa otkazima, ali i dalje je u blagom porastu

Visoki porezi i nedostatak mentorstva u vođenju biznisa i dalje su glavni neprijatelji domaće gejming industrije, kaže Borislav Vesnić, jedan od osnivača Tricoman Studios. O tome, ali i o drugim izazovima (i dobrim stranama) njegovog preduzetničkog puta sa njim razgovaramo u intervjuu koji sledi.

Za Borislava Vesnića može se reći da je serijski preduzetnik u oblasti gejminga – iako se školovao za potpuno drugu oblast. Još od kad je prvih 13.000 evra od prodaje prababinog stana u Petrovaradinu investirao u edukaciju, odlazak na gejming sajmove i svoj tadašnji studio Thorium Games, on nastavlja da pokreće poslove u ovoj oblasti.

Do pre nekoliko meseci bio je vodeći čovek izraelskog akceleratora Crazy Hubs u Srbiji, kroz koji je tokom dve godine prošlo 70 ljudi, tridesetak hyper-casual timova od kojih je jedan od najproduktivnijih i najkvalitetnijih bio Tricoman Studios.

Upravo tom timu Borislav se priključio kao jedan od suosnivača, i kao osoba zadužena za biznis, strategiju i prezentaciju, i danas rade na kreiranju svog ARPG naslova Godforged – Origins of Ozgalor koji je trenutno u predprodukciji.

Sa Borislavom smo razgovarali o tome sa kojim izazovima se suočavaju mali indie studiji u Srbiji, ali i o njegovom ličnom preduzetničkom putu.

Borislave, možeš li se za Netokraciju prisetiti svojih studentskih dana? Zašto si odlučio da studiraš u inostranstvu i kako je izgledalo školovati se na Vilniaus Univerzitetu?

Borislav: Prošlo je otprilike 12 godina od kako sam aplicirao za master studije. Moj danas već dugogodišnji kolega i prijatelj Bojan Makuh i ja smo zajedno odlučili da studiramo u inostranstvu i počeli da istražujemo aktuelne stipendije i programe u domenu marketinga, biznisa, event menadžmenta i multimedija. Poslali smo barem 10 aplikacija na različite strane, a jedini program na koji smo bili obojica primljeni na punu dvogodišnju stipendiju je bio smer internacionalne komunikacije u Vilniusu, Litvaniji.

Odlučili smo da idemo zajedno, kao duo, jer smo već kroz osnovne studije na Fakultetu za menadžment u Sremskim Karlovcima postali tim. Motivacija je bila sledeća, u Srbiji bismo platili par hiljada evra po godini da završimo master, a na drugoj strani su nam studije bile plaćene i imali smo džeparac od 1.000 evra mesečno. Nije trebalo puno razmišljati.

Školovao si se na smeru za internacionalne komunikacije, ali si ipak odlučio da odmah po završetku fakulteta uploviš u gejming vode. Kako si se zainteresovao za svet video igara? Zašto si odlučio da se vratiš u Srbiju odmah po završetku fakulteta?

Borislav: Video igre su od malena bile prisutne u našoj kući. Čak i tokom 90-ih, imao sam sreće što je moj deda živeo u Parizu, pa je i tokom sankcija moj tata nekako uspevao da pribavlja nove tehnologije i konzole. Ja sam uplivao u gejming kroz Atari i arcade aparate, potom Sega, pa Play Station I i II. Nintendo me je nekako tada preskočio, ali nadoknadio sam kasnije.

Premotajmo priču 15 godina kasnije: bavim se muzikom i dizajnom zvuka iz hobija, izdajem autorski hip hop album pod naslovom Herc – Love is Fundamental 2008. Pre odlaska u Litvaniju završavam osnovne studije menadžmenta u medijima i multimedijima gde izučavam film, kameru, režiju, montažu, zvuk, ali i projektni i strateški menadžment. Tu sam već stekao strast prema multimediji i produkciji.

Paralelno sam bio osnivač nevladine organizacije New Point of Culture (NPC) gde sam bio zadužen za fundraising, projektni menažment, organizaciju i logistiku, a bavili smo se edukacijom i promocijom alternativne umetnosti kroz murale, grafite i hip hop. Tokom mog boravka u Litvaniji ta ekipa se cepa na dva dela. Nakon studija imao sam osećaj odgovornosti da se vratim i rasčistim situaciju. Takođe, shvatio sam posle dve godine da se severna klima i ja ne slažemo dobro.

Po povratku razumevam da u Srbiji tada bez nekog političkog angažmana i lobiranja ne može lepo da se živi od humanitarnog rada i odlučujem da uđem u biznis. Tada su Mad Head Games, Eipix i Nordeus bili očigledan dokaz da se lepo živi od produkcije video igara i odlučujem da uđem dublje u materiju. Organizujem deo ekipe muralista da se digitalizuje, jedan od članova grupe iz naših hip hop dana je u međuvremenu završio programiranje, ja sam poznavao zvuk i tako je nastao Thorium.

Odmah po dolasku ulaziš u preduzetništvo i postaješ jedan od osnivača Thorium Games-a. Kako je gejming scena u Srbiji izgledala u tom trenutku? Koliko je za tebe bilo izazovno da odmah pokreneš svoj posao?

Borislav: Bilo nas je četvorica osnivača, u Thorium-u. Kada smo mi počinjali 2014. ugledali smo se na model koji je postojao u komšiluku u Novom Sadu i počeli da razvijamo mnogima dobro poznate HOPA igre.

Naša prva kancelarija je crpela finansije iz našeg poslednjeg projekta iz nevladinog sektora, to je bio omladinski klub. Imali smo plaćene račune i prostor oko pola godine. U tom prostoru smo paralelno držali edukacije i radionice slikanja, muzike, ekologije i slično kako bismo opravdali sredstva koja smo dobili. Kada završimo te aktivnosti, sedamo za računare i učimo Unity, razvijamo scenarije i grafiku, tražimo stažiste sa fakulteta da nam pomognu u razvoju, u jednom momentu imamo sedmoro ljudi pored nas koji vredno rade bez ikakve isplate za obećanje će biti para kada prodamo igru.

Moja porodica je u tom preiodu prodala prababinu garsonjeru u Petrovaradinu za 13.000 evra i dobar deo tih para ulažem u posao i putovanja na gejming sajmove. Prvi je bio Casual Connect u Beogradu. Potom u Amsterdamu, Berlinu i Singapuru. Na svaki od tih sajmova sam išao da razgovaram sa izdavačima, pičujem naše igre. Usput sam mnogo učio o celom ekosistemu gejming industrije, izdavaštvu, marketingu i indie developmentu. Verovatno najvažnije od svega, stičem nova poznanstva, kontakte i prijatelje.

Prvi ozbiljniji posao koji smo dobili je bilo kreiranje serije od 25 edukativnih igara za američku platformu Legends of Learning. Od toga smo izdržavali firmu neko vreme, čak i narasli na petnaestak ljudi. Nismo odustajali od ideje da izdamo HOPA igru i posle određenog vremena poljski Artifex Mundi je uložio u nas.

Tada smo paralelno radili previše stvari, igru za mobilne telefone, jedan VR naslov, point and click avanturu i HOPA igru. Rasplinuli smo se previše, osećao se kao da nismo imali jasan smer i ponestalo mi je entuzijazma i želje u atmosferi gde je svako mislio da zna koji je pravi smer, a nije bilo sigularne vizije. Tada izlazim iz Thorium-a i odričem se svog udela u firmi u nadi da iza sebe ostavljam čist račun i da ću sačuvati prijatelje. Danas mogu reći da je to u određenoj meri uspelo.

Odnedavno se vraćaš u preduzetničke vode i postaješ jedan od osnivača i direktor Tricoman Studios. Možeš li nam reći nešto više o tome?

Borislav: Zapravo, nikad nisam napuštao preduzetničke vode. Nakon Thoriuma i kraće pauze sa ranije pomenutim kolegom sa fakulteta, Bojanom, uspevamo da CrazyLabs-u prodamo ideju da su Srbija i Novi Sad odlična lokacija za jedan od njihovih hyper-casual akceleratora i da smo mi ljudi koji to mogu realizovati. Mi smo tu imali dosta veliku autonomiju pri regrutaciji i odabiru timova za akcelerator, za realizaciju ideja i prototipova smo sarađivali sa njihovim publishing menadžerima.

Kroz CrazyHubs Novi Sad je tokom dve godine prošlo 70 ljudi, tridesetak hyper-casual timova od kojih je jedan od najproduktivnijih i najkvalitetnijih bio Tricoman Studios. Oni su došli kod nas iz Nordeus Huba gde su razvijali svoj action RPG.

Budući da tamo nisu bili plaćeni, odlučuju da budu full time u gejming produkciji i da se okušaju u hyper casual igrama. Od prvog ciklusa su momci pokazali odlučnost, sposobnost i posvećenost, vremenom su postali i svojevrsni mentori novim polaznicima u habu. Posle četrdesetak hyper casual prototipa, bez lansirane uspešne igre je raslo nezadovoljstvo, kao i želja da se radi nešto kompleksnije. Njihove hyper casual igre su više izgledali po dizajnu i kvalitetu kao casual ili hybrid casual igre, dok je njihova strast ležala i dalje za zamrznutom projektu koji su započeli u Nordeus habu.

Bilo mi je jasno da je u pitanju ekipa sjajnih i sposobnih ljudi sa kojima želim da radim i kojima bih rado pomogao da rastu i razvijaju se dalje. Vremenom smo postali dobri prijatelji. Shvatili smo zajedno da bi se tim razvijao dalje i omogućio sebi tranziciju sa hyper casual igara na nešto kompleksnije da je neophodan neko ko će se baviti biznisom, strategijom i prezentacijom. Bio sam počastvovan ukazanim poverenjem da postanem član tima.

Hajde da se osvrnemo i na game dev scenu u Srbiji. Koji su glavni izazovi sa kojima se trenutno suočava ova industrija i game dev studiji? Sa druge strane, koje su njene glavne prednosti?

Borislav: Izazovi industrije u Srbiji su po meni veoma u skladu sa globalnim izazovima. Bilo je dosta otpuštanja u proteklom periodu. Pitao sam se često, ako seniori bivaju otpuštani, kakve šanse imaju juniori i novajlije u pronalaženju prvog radnog mesta u eri kada svi gledaju kako da optimizuju produkciju kroz generative AI.

Hyper casual je jedno vreme predstavljao plodno tlo za start, sa malim timovima, niskom barijerom ulaska na tržište i izdavačima koji su plaćali dovoljno da se preživi u Srbiji. Mislim da je to bila ujedno i jedna od glavnih prednosti. Sada je to evoluiralo u hybrid casual koji je dosta kompleksniji za start.

Sa druge strane, postoji SGA, mnogo edukativnih programa, game jam-ova i startap grantova. Dosta toga ranije nije bilo kod nas, a opet studiji su nalazili načina da opstanu i razvijaju se. Treba biti zahvalan na infrastrukturi i zajednici koja je umnogome voljna da pomogne studijima i ljudima u game dev-u.

Kako se kriza odrazila na investiranje u ovaj sektor? Kako se, po tvom mišljenju, može privući više investicija u srpsku game dev industriju?

Borislav: Ako pogledamo investicije u gejming sektoru 2020. i sada, i ako izuzmemo ludački rast koji se dogodio tokom korone, PC i mobile i web gejming tržišta su u blagom porastu.

Kada je počelo zatvaranje u kuće svi su počeli da igraju igre i desio se eksponencijalni rast, investitori su pohitali da ne propuste priliku, pare su letele ka indie studijima isto kao što su letele ka NFT-jevima kada su počeli, isto kao što sada lete ka AI sektoru.

Tada je bilo ekstremno lako dobiti finansiranje za projekte koji su bili u fazi koncepta, bez prototipa. Ako je izgledalo dobro na papiru, ulagalo se. Naravno, većina tih projekata je sada u post-korona svetu doživela neuspeh i dešava se korekcija. Investitori su se opekli i sada je gotovo nemoguće naći finansiranje bez prototipa i inicijalnih brojki testova. Pomaže ako studio vodi superstar tim koji je bio u Ubisoftu, Blizzard, Epic-u i sl. što u većini nije slučaj.

Mislim da je odlično što kod nas sada postoji Ubisoft, Wargaming, Take Two, jer odatle mogu izaći osnivači budućih uspešnih indie studija. Takođe outsourcing firme poput Art Bully koji rade na svetskim projektima takođe mogu biti kolevka budućih gejming preduzetnika. Generalno mislim da nam treba više originalnih IP-jeva u Srbiji, poput Scars Above i Highwater, fanšize koje će uveriti investitore da game dev u Srbiji ima šta da ponudi.

Kako se mogu stvoriti bolji uslovi za razvoj nezavisnih igara u Srbiji? Postoji li neka karika koja nedostaje?

Borislav: Mislim da su trenutni uslovi u smislu infrastrukture za razvoj indie studija bolji nego u bilo kom periodu pre 2020. Postoji toliko studija slučaja, priča o uspesima, post-mortum sesija, analiza i tržišnih podataka, AMA sesija, konferencija, predavanja, akceleratora, fondova da bi zaista trebalo da je indie studijima posao lakši nego ikad.

Zašto onda to nije tako? Zato što je konkurencija isto porasla i broj igara talentovanih studija sa kojima se takmičimo je ogroman i prirodno je da većina ne uspe.

Mi se borimo za pažnju ljudi i igre su luksuz u dokolici. Vremena je sve manje a informacija sve više, tako da se mi ne borimo samo sa drugim video igrama na tržištu već sa svim medijskim sadržajem koji postoji. Biti kreativan u unikatan u dizajnu i marketingu i razumeti jezik sadržaja koji konzumiraju vaši potencijalni igrači je krucijalan. Srpski studiji obično imaju fantastične ideje i kreativne koncepte. Nažalost, to nije dovoljno da bi igra ugledala svetlost dana.

Mnogim indie studijima nedostaje podrška u vođenju biznisa, svakodnevne operative, birokratije i finansija, razvoja partnerskih odnosa i prodaje. To je nešto na šta se u poslednje vreme fokusiraju akceleratori poput Raising Starts-a i već ima gejming studija koji su prošli kroz njihov program, a i mi trenutno isčekujemo objavu selekcije budući da smo jedan od kandidata u ovom ciklusu. Ono što vidim recimo kod formi budžeta ove vrste programa, jeste da nisu u nekim situacijama dovoljno fleksibilni pri alokaciji budžeta koja bi odgovarala game dev studijima.

Pored toga, porezi su dosta visoki, u kombinaciji sa porastom cena se polako izjednačavamo sa zapadnom Evropom i kombinacijom ta dva faktora gubimo tu prednost gde smo mogli da za manje para iznesemo jači kvalitet proizvoda.

Kako promovisati srpske igre na međunarodnom tržištu i povećati njihovu prepoznatljivost?

Borislav: Mali je broj ljudi koji će u pretraživač da ukuca Serbian video games, jednako mali broj ljudi verujem će tražiti American ili German video games… Velike akvizicije koje su se desile kod nas, gde su svi veliki studiji kupljeni imaju dve strane medalje.

Prva je, dovoljno smo dobri i značajni da nas svetski igrači primete i imamo vrednost koju su voljni pošteno da plate. Druga je, svi studiji koji su kupljeni su postali deo većeg entiteta i na neki način su sada posmatrani kao srpski ogranak neke veće korporacije.

Koju god stranu medalje ljudi vide, te firme sada igraju ključnu ulogu u kreiranju potpore za nove studije koji će porasti i doživeti uspešnu akviziciju ili ne. Mentorstvo i šegrtarenje su jedini pravi način da se kreiraju novi kvalitetni i originalni naslovi. Ko zna, možda jedna od njih postane srpski Witcher i bude ambasador naše kulture, mitologije i preduzetničkog duha sve u jednom.

Kakvi su tvoji profesionalni planovi za naredni period? Koji je sledeći korak za Tricoman Studios?

Borislav: Prvi korak je za Tricoman Studios je Raising Starts program, pa zatim mini-grant inovacionog fonda. Želimo da pokušamo da kroz grantove podignemo evaluaciju studija i uradimo vertical slice našeg ARPG naslova Godforged – Origins of Ozgalor koji je trenutno u predprodukciji. To će osigurati da ne moramo investitorima da damo veliki udeo u firmi.

Već sada tražimo investiciju za nastavak razvoja, budući da pregovori umeju da potraju.
Paralelno studio i dalje uspešno sarađuje sa CrazyLabs-om na kreiranju hybrid casual prototipa. Ideja je da pokušamo da održimo i sektor za mobile development koji je trenutno aktivan i aktiviramo sektor za PC i konzole koji će razvijati našu prvu igru Godforged franšize.


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Startapi i poslovanje

Vega IT ulaže €1.000.000 u osnivanje novog startapa Thrivea

Kao nastavak globalnog širenja poslovanja, kompanija Vega IT najavila je novi poslovni poduhvat. Ovog puta, rade na razvoju inovativnog HR SaaS rešenja pod imenom Thrivea.

Startapi i poslovanje

Anygo je novi servis za deljenje vozila u Beogradu putem aplikacije – čija se mreža širi

Na ulicama glavnog grada pojavili su se mali gradski Hyundai automobili sa natpisom 'Anygo car sharing'. Prestonica je konačno dobila jedan ovakav servis, a mi vam u intervjuu sa osnivačem startapa 'Anygo' otkrivamo kako on funkcioniše i na koji način je nastao.

Novost

Sve što treba da znate o aplikaciji Agencije za privredne registre

APR je uveo aplikaciju za sastavljanje i podnošenje finansijskih izveštaja za 2023. godinu, u skladu sa Zakonom o računovodstvu. Za vas smo izdvojili najvažnije pojedinosti vezane za njeno korišćenje.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Novi GapMinder Fond II s kapitalom od €80 miliona targetira i srpske startape!

GapMinder Ventures, VC fond koji je dosad primarno ulagao u tehnološke kompanije iz Rumunije, pokreće GapMinder Fond II, investicioni paket od 80 miliona evra koji će biti alociran i na širem istočnoevropskom regionu, pa tako i Srbiji i Hrvatskoj.

Tehnologija

SEO Spam: Kako su AI generisani advokati pokušali da prevare Netokraciju?

Razvojem veštačke inteligencije cyber kriminalci postaju sve veštiji, a napadi sve maliciozniji. Donosimo vam priču o tome kako smo uspeli da raskrinkamo jedan takav pokušaj ucene.

Office Talks Podcast

Da li će Bitcoin doći do $100.000?

Dolazak Bitcoin ETF-a izazvao je pažnju mnogih u Web3 svetu. Upravo o ovoj temi ali i o stanju na tržištu kriptovaluta, razgovarali smo u novoj epizodi podkasta sa Aleksandrom Matanovićem, direktorom i osnivačem kripto menjačnice ECD.rs.

Mobilno

Uživo praćenje prevoza u Beogradu od danas na Google mapama!

Google je u okviru svoje aplikacije mapa na pametnim telefonima omogućio praćenje javnog prevoza u realnom vremenu za našu prestonicu.

Digitalni mediji

Vladimir Kovač: Iz zajednice se regrutuje radna snaga, zato kompanije treba da budu deo događaja

Zrenjaninski hotel Vojvodina tradicionalno će krajem aprila ugostiti još jednu DigiTalk konferenciju i edukaciju posvećenu e-trgovini. O važnosti održavanja ovakvih događaja za kreativnu, digitalnu i IT zajednicu, razgovaramo sa jednim od osnivača i organizatora konferencije.

Intervju

Bosch inženjerski centar u Srbiji zapošljava IT stručnjake koji razvijaju rešenja za auto industriju

Ubrzani razvoj 'automotive' industrije i okretanje u smeru sve veće integracije digitalnih rešenja, otvorile su jedno sasvim novo poglavlje za tehnološke i IT kompanije. Jedan od lidera u razvoju digitalnih rešenja za auto industriju je i kompanija Bosch, čiji IT sektor u Srbiji zapošljava više od 400 stručnjaka.