Bitcoin, Kina i egzodus rudara: Kakva je budućnost tržišta kriptovaluta?

Infobip ❤️ Netokracijašta akvizicija znači za vas i za nas?

Bitcoin, Kina i egzodus rudara: Kakva je budućnost tržišta kriptovaluta?

Prethodnih nedelja vrednost Bitcoina je opet počela značajno da varira. Ovoga puta glavni "krivac" jeste Kina koja je izazvala pravi egzodus "rudara" kriptovaluta. Analizirali smo ove razloge koji su potresli kripto tržište.

Pre nešto manje od mesec dana, svetski mediji su izvestili da veliki broj minera, tačnije rudara kriptovalutama, prodaju svoje skupocene mašine (mining rigove) i masovno odlaze izvan granica Kine gde su do pre samo mesec i nešto dana radili na rudarenju bitcoina i drugih kriptovaluta.

Vlasti u pomenutoj dalekoistočnoj zemlji odlučile su da stanu na put masovnom rudarenju i enormnoj potrošnji električne energije koja sa sobom povlači i određena ekološka pitanja. I dok se rudari polako povlače i sele svoje mašine na teritoriju SAD-a, pa čak i Kanade, Rusije i Kazahstana, vrednost osetljivog bitcoina naravno nastavlja da luduje na tržištu.

Kroz razgovor sa Igorom Mirkovićem iz specijalizovane kompanije za kripto tržište ECD.rs razgovarali smo upravo o egzodusu iz Kine, oscilacijama bitcoina, kao i o tome šta dalje očekivati od promenjivog kripto-tržišta koje iz godine u godinu izaziva sve veću pažnju u svetskoj javnosti.

Zamršena mreža Kine, rudara i bitcoina

“Oscilacija vrednosti bitcoina u srži zavisi od njegove trenutne ponude i potražnje na berzama kao tržištu na kom prodavci i kupci sklapaju dogovor o ceni. I druge valute kao i akcije kojima se trguje na berzi imaju oscilacije u vrednosti ali često, procentualno, nisu ni blizu rastu odnosno padu vrednosti koji bitcoin beleži”, otkriva nam Igor na početku razgovora.

Kako dalje dodaje, taj fenomen možemo delom pripisati samom dizajnu ove kriptovalute ali i uticaju spoljašnjih faktora koji imaju veliki uticaj na finalnu odluku kupovine i prodaje. “Ukupan broj bitcoina koji postoji je ograničen i to je prva, naizgled i dalje ne shvatljiva karakteristika”, smatra naš sagovornik i objašnjava:

Ljudi su obazrivi sa stvarima koje su kvalitetne, a kojih ima malo, koje su retke, ograničene, nestaju ili su uslovljene mnogim faktorima, a potrebne su im. Ugalj, nafta, pitka voda, zlato, srebro, čist vazduh… Znamo da ako nešto ne preduzmemo može doći do manjka ovih resursa, a opet ih često, čast izuzecima, vrlo nesavesno koristimo. Totalni preobražaj se dešava kada nestane uglja za kopanje, ostane zadnji polarni medved bez ženke za razmnožavanje ili kada ne bude bitcoina u preprodaji.

Bitcoina će ukupno, ikada, postojati 21 milion, od čega je trenutno manje od 19 miliona izrudareno, a još manje dostupno na berzi. Ogroman broj bitcoina nedostupan je za kupovinu jer vlasnici ne žele da ga prodaju, ne porede njegovu vrednost sa dolarom i veruju će on biti slamka spasa trenutne ekonomije. Veliki broj je možda i izgubljen, stoji godinama na starim novčanicima, a vlasnici pokušavaju da provale šifru od 12 reči kako bi došli do njih. Zbog tako specifične ograničenosti, svaka veća kupovina ili prodaja imaju značajniji uticaj na cenu.

Otuda, ekonomska teorija koju nam Igor predstavlja savetuje investitore na sledeći način:

Ne pokušavajte da akumulirate imovinu koja ima neograničenu ponudu, to je igra u kojoj ne možete da pobedite. Samo prodavac takve robe pobeđuje. Umesto toga, akumulirajte stvari koje su ograničene.

Nastavljajući dalje, Mirković objašnjava da spoljašnji faktori koji utiču na oscilacije u vrednosti bitcoina su emocije berzanskih trgovaca koji koriste svaki osetniji skok cene da ga prodaju i ostvare profit ali sa velikim oprezom jer im ponekad tržište ne pruži priliku da opet kupe po nižim cenama. Prema tome, u tako promenjivom okruženju jako je teško kalkulisati tačne planove za budućnost, a spekulativna priroda cene bitcoina i dalje je u početnoj fazi, ispitivanja i istraživanja.

Ono što takođe treba imati na umu, a što i navodi naš sagovornik, jeste da je trgovanje bitcoinom aktivno 24 časa 7 dana u nedelji, tokom cele godine, a preventivno zatvaranja kripto berze usled ekstremnog pada ili rasta vrednosti koje tradicionalne berze rade kao sredstvo zaštite od veće katastrofe ili preteranog bogaćenja, u kripto trgovanju nije izvodljivo.

Komentarišući nedavne i pomenute događaje u Kini, Igor smatra da je sve probleme sa kripto rudarima i njihovog proterivanja iz ove države izazvala kulminacija neprijateljskog odnosa prema kriptovalutama koji Kina ima već godinama, kao i da nije u pitanju nikakav zaokret u stavu. “Oštra regulativa koju je Kina propisala za kompanije koje se bave bitcoin mining-om nije naišla na dobrodošlicu od strane kineskih majnera koji su do sada poslovali prilično slobodno”, kaže Mirković i dodaje:

Kineske mining kompanije koje su bile većinski deo bitcoin mining snage došle su pred finalnu odluku da li će nastaviti poslovanje na teritoriji neke druge države ili će prestati sa rudarenjem. Takav transfer kako robe tako i celokupnog poslovanja iziskuje ogromne troškove i susret sa novim poslovnim izazovima.

Kazahstan, Amerika, Kanada i Rusija samo su neke od država u koje su kineski rudari poslali svoje mašine kako bi nastavili poslovanje sa tih lokacija. Ostali, vidno revoltirani blokadama koje su dobili od države, prodali su svoje mašine a verovatno i neku količinu izrudarenih bitcoina.

Velika potrošnja električne energije samo kao izgovor?

Na pitanje Netokracije na koji način gleda na budućnost rudarenja s obzirom na to da je sve više država i organizacije koje su zabrinute za ovaj proces, upravo zbog ogromne potrošnje električne energije, Igor stavlja do znanja da se rudarenje do sada pokazalo kao jako unosan biznis, kao i da je regulacija poslovanja nešto što svakako na duže staze može da donese samo benefit i bolje poslovanje.

Prema njegovom mišljenju, mnoge države kao i organizacije zapravo počinju sa rudarenjem bitcoina i ostalih kriptovaluta, stoga ako svest i o ekološkom uticaju rudarenja nalazi mesto na dnevnom redu onda definitivno posao rudarenja ide u pravom smeru – ne samo sa aspekta jačanja kriptovaluta nego i brige o ekologiji.

Da li rudarenje zaista izaziva ogromne potrošnje električne energije na svetskom nivou ili je računica ipak nešto drugačija?

Međutim, kao i u nekim drugim situacijama kada se bitcoin pominje u negativnom kontektstu i ovde je problem značajno preuveličan. U svetu se godišnje proizvede oko 160.000 TWh električne energije. Mirković kaže da od toga, iz raznih razloga, oko 50.000 TWh se prosto izgubi (ne iskoristi). Bitcoin rudarenje na svetskom nivou troši oko 120 TWh, dakle 0.24% bačene električne energije:

Iz ugla onih koji brinu o preteranoj potrošnji električne energije bilo bi mnogo bolje da se fokusiraju na tih bačenih 50.000 TWh godišnje i razmišljaju kako da se efikasnijim korišćenjem električne energije ta brojka smanji, umesto što se bave bitcoinom. Tim pre što njegovo rudarenje u visokom procentu koristi obnovljive izvore energije, sa jasnim trendom daljeg rasta u tom segmentu.

Uzimajući u obzir trenutnu situaciju na tržištu kriptovaluta, Igor se osvrće nešto detaljnije na budućnost ovog tržišta sa posebnim fokusom na bitcoin. Kako je on za Netokraciju istakao, vrlo je nezahvalno davati kratkoročne prognoze (do kraja ove godine), ali dugoročno situacija deluje dosta dobro.

Ipak, Mirković ističe da smo trenutno svedoci dve istorijske situacije: To je najveći transfer kapitala u istoriji, a iz postojećih čuvara vrednosti poput zlata, nekretnina, akcija, slamarica novca u bitcoin imamo i najveći transfer snage majnera gde Kina gubi tron, a rudari u korist decentralizacije pronalaze sebi nove, bolje uslove:

Bitcoin je sve dostupniji i ljudima i pravnim licima, kripto industrija je doživela potrebnu ekspanziju i popularnost u periodu iza nas, virtuelni “novac” se sve više koristi, svetske kompanije su zainteresovane za adopciju i njihovo korišćenje. Mnogobrojni novopečeni blockchain programeri ambiciozno prave nove proizvode i pasionirano žele da doprinesu kripto industriji koja je u zaletu.

Naspram jačanja samog tržišta i kripto projekata sa druge strane polako je počela da se oseća inflacija uzrokovana ogromnim štampanjem novca i pauzom poslovanja mnogih industrija zbog korone. Nacionalne valute gube vrednost nad preskupim cenama proizvoda, države potražuju ogromne dugove, a bitcoin je dizajniran upravo kao zaštita od toga.

Na samom kraju, Igor stavlja do znanja da imamo situaciju da je nedavno i prva država (El Salvador) zvanično uvela bitcoin kao svoju valutu. Štaviše, širom Latinske Amerike pojavljuju se i drugi političari koji predlažu da i njihove države slede taj primer, pa će biti vrlo zanimljivo videti šta će se u narednom periodu desiti na tom polju.

Zaključivši ovu temu, Mirković stavlja do znanja da je El Salvador mala i siromašna država i ne može previše da utiče na vrednost bitcoina, ali ako se priča ne zaustavi na njima, čeka nas potencijalno vrlo interesantna situacija koja bi mogla da lansira ovu kriptovalutu na potpuno nov nivo kada je u pitanju vrednost, ali i način na koji ga ljudi doživljavaju.


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Kultura 2.0

Da li ćemo zbog anglicizama u IT industriji zaboraviti maternji jezik? Razgovarali smo sa profesorkom engleskog jezika

Bojana Stanojević, profesorka engleskog jezika i književnosti u intervjuu za Netokraciju govori o upotrebi anglicizama u savremenom poslovanju, o tome koje su reči i izrazi neprevodivi, a za koje postoje adekvatni prevodi na srpski jezik.

Web 3.0

Prevara, laži i romansa na radnom mestu: Šta znamo o SBF i propasti FTX-a?

Kripto kriza se neumoljivo nastavlja, a mi vam donosimo najnovije vesti o FTX kolapsu i potencijalnim posledicama koje on može ostaviti na svetsku ekonomiju.

Analiza

Da li je krah FTX-a ‘smrtni udarac’ za kripto ekosistem?

Dok se Web2 bavi akvizicijom Twittera, sa druge stranice svedoci smo jedne od najvećih kriza koje su pogodile Web3. U velikoj analizi otkrivamo kako će se propast druge najveće kripto menjačnice odraziti na čitavu industriju.

Propustili ste

Tehnologija

Srbija postala članica Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju

Na sastanku Ministarskog saveta Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju u Tokiju, Srbija je konsenzusom 26 država izabrana za članicu ove organizacije.

Startapi i poslovanje

Investiciona prognoza: Evropski fond menadžeri predviđaju ‘zahlađenje’ u VC industriji

Venture kapitalisti (VC) obično su optimisti po prirodi. Veruju u preduzetnike, veruju da postoje rešenja koja menjaju svet i žele da - u šansama gde 10% portfolio kompanija uspeva - ostvare određen uspeh.

Startapi i poslovanje

TS Ventures investirao u domaće startape Anari AI, Bitebell i Brush Galaxy

TS Ventures Fond je nakon temeljnog procesa i detaljne analize idejnih rešenja, novu rundu sredstava dodelio za čak tri nova startapa i time nastavio da pomaže razvoj startap industrije u našoj zemlji.

Tehnologija

Unapredite svoje DevTools veštine na ‘masterclass’ radionici svetski poznatog developera

Sajt HelloWorld.rs 9. decembra u 17h organizuje veliku 'masterclass' radionicu u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu, gde će govoriti jedan od najboljih svetskih front-end developera Heri Roberts.

Startapi i poslovanje

Raising Stars: Do 20.000 švajcarskih franaka bespovratno za startape u ranim fazama razvoja

NTP Beograd raspisao je uz podršku Vlade Švajcarske i u partnerstvu sa NTP Niš i NTP Čačak treći poziv za Raising Starts, prvi pre-seed akceleratorski program u Srbiji koji startap timovima obezbeđuje stručnu i finansijsku podršku za ubrzan razvoj.

Internet marketing

GOstudy — platforma koja uvodi ljude u svet digitalnog marketinga

Za ostvarivanje poslovnog uspeha na internetu ne treba da posedujete formalno obrazovanje, ali je važno da ste željni znanja i naoružani disciplinom, savetuje Vladimir Mladenov, osnivač GOstudy platforme. U okviru 20 emisija na nacionalnom servisu gledaoci će imati priliku se upoznaju s radom platforme.