Bitcoin, Kina i egzodus rudara: Kakva je budućnost tržišta kriptovaluta?

Bitcoin, Kina i egzodus rudara: Kakva je budućnost tržišta kriptovaluta?

Prethodnih nedelja vrednost Bitcoina je opet počela značajno da varira. Ovoga puta glavni "krivac" jeste Kina koja je izazvala pravi egzodus "rudara" kriptovaluta. Analizirali smo ove razloge koji su potresli kripto tržište.

Pre nešto manje od mesec dana, svetski mediji su izvestili da veliki broj minera, tačnije rudara kriptovalutama, prodaju svoje skupocene mašine (mining rigove) i masovno odlaze izvan granica Kine gde su do pre samo mesec i nešto dana radili na rudarenju bitcoina i drugih kriptovaluta.

Vlasti u pomenutoj dalekoistočnoj zemlji odlučile su da stanu na put masovnom rudarenju i enormnoj potrošnji električne energije koja sa sobom povlači i određena ekološka pitanja. I dok se rudari polako povlače i sele svoje mašine na teritoriju SAD-a, pa čak i Kanade, Rusije i Kazahstana, vrednost osetljivog bitcoina naravno nastavlja da luduje na tržištu.

Kroz razgovor sa Igorom Mirkovićem iz specijalizovane kompanije za kripto tržište ECD.rs razgovarali smo upravo o egzodusu iz Kine, oscilacijama bitcoina, kao i o tome šta dalje očekivati od promenjivog kripto-tržišta koje iz godine u godinu izaziva sve veću pažnju u svetskoj javnosti.

Zamršena mreža Kine, rudara i bitcoina

“Oscilacija vrednosti bitcoina u srži zavisi od njegove trenutne ponude i potražnje na berzama kao tržištu na kom prodavci i kupci sklapaju dogovor o ceni. I druge valute kao i akcije kojima se trguje na berzi imaju oscilacije u vrednosti ali često, procentualno, nisu ni blizu rastu odnosno padu vrednosti koji bitcoin beleži”, otkriva nam Igor na početku razgovora.

Kako dalje dodaje, taj fenomen možemo delom pripisati samom dizajnu ove kriptovalute ali i uticaju spoljašnjih faktora koji imaju veliki uticaj na finalnu odluku kupovine i prodaje. “Ukupan broj bitcoina koji postoji je ograničen i to je prva, naizgled i dalje ne shvatljiva karakteristika”, smatra naš sagovornik i objašnjava:

Ljudi su obazrivi sa stvarima koje su kvalitetne, a kojih ima malo, koje su retke, ograničene, nestaju ili su uslovljene mnogim faktorima, a potrebne su im. Ugalj, nafta, pitka voda, zlato, srebro, čist vazduh… Znamo da ako nešto ne preduzmemo može doći do manjka ovih resursa, a opet ih često, čast izuzecima, vrlo nesavesno koristimo. Totalni preobražaj se dešava kada nestane uglja za kopanje, ostane zadnji polarni medved bez ženke za razmnožavanje ili kada ne bude bitcoina u preprodaji.

Bitcoina će ukupno, ikada, postojati 21 milion, od čega je trenutno manje od 19 miliona izrudareno, a još manje dostupno na berzi. Ogroman broj bitcoina nedostupan je za kupovinu jer vlasnici ne žele da ga prodaju, ne porede njegovu vrednost sa dolarom i veruju će on biti slamka spasa trenutne ekonomije. Veliki broj je možda i izgubljen, stoji godinama na starim novčanicima, a vlasnici pokušavaju da provale šifru od 12 reči kako bi došli do njih. Zbog tako specifične ograničenosti, svaka veća kupovina ili prodaja imaju značajniji uticaj na cenu.

Otuda, ekonomska teorija koju nam Igor predstavlja savetuje investitore na sledeći način:

Ne pokušavajte da akumulirate imovinu koja ima neograničenu ponudu, to je igra u kojoj ne možete da pobedite. Samo prodavac takve robe pobeđuje. Umesto toga, akumulirajte stvari koje su ograničene.

Nastavljajući dalje, Mirković objašnjava da spoljašnji faktori koji utiču na oscilacije u vrednosti bitcoina su emocije berzanskih trgovaca koji koriste svaki osetniji skok cene da ga prodaju i ostvare profit ali sa velikim oprezom jer im ponekad tržište ne pruži priliku da opet kupe po nižim cenama. Prema tome, u tako promenjivom okruženju jako je teško kalkulisati tačne planove za budućnost, a spekulativna priroda cene bitcoina i dalje je u početnoj fazi, ispitivanja i istraživanja.

Ono što takođe treba imati na umu, a što i navodi naš sagovornik, jeste da je trgovanje bitcoinom aktivno 24 časa 7 dana u nedelji, tokom cele godine, a preventivno zatvaranja kripto berze usled ekstremnog pada ili rasta vrednosti koje tradicionalne berze rade kao sredstvo zaštite od veće katastrofe ili preteranog bogaćenja, u kripto trgovanju nije izvodljivo.

Komentarišući nedavne i pomenute događaje u Kini, Igor smatra da je sve probleme sa kripto rudarima i njihovog proterivanja iz ove države izazvala kulminacija neprijateljskog odnosa prema kriptovalutama koji Kina ima već godinama, kao i da nije u pitanju nikakav zaokret u stavu. “Oštra regulativa koju je Kina propisala za kompanije koje se bave bitcoin mining-om nije naišla na dobrodošlicu od strane kineskih majnera koji su do sada poslovali prilično slobodno”, kaže Mirković i dodaje:

Kineske mining kompanije koje su bile većinski deo bitcoin mining snage došle su pred finalnu odluku da li će nastaviti poslovanje na teritoriji neke druge države ili će prestati sa rudarenjem. Takav transfer kako robe tako i celokupnog poslovanja iziskuje ogromne troškove i susret sa novim poslovnim izazovima.

Kazahstan, Amerika, Kanada i Rusija samo su neke od država u koje su kineski rudari poslali svoje mašine kako bi nastavili poslovanje sa tih lokacija. Ostali, vidno revoltirani blokadama koje su dobili od države, prodali su svoje mašine a verovatno i neku količinu izrudarenih bitcoina.

Velika potrošnja električne energije samo kao izgovor?

Na pitanje Netokracije na koji način gleda na budućnost rudarenja s obzirom na to da je sve više država i organizacije koje su zabrinute za ovaj proces, upravo zbog ogromne potrošnje električne energije, Igor stavlja do znanja da se rudarenje do sada pokazalo kao jako unosan biznis, kao i da je regulacija poslovanja nešto što svakako na duže staze može da donese samo benefit i bolje poslovanje.

Prema njegovom mišljenju, mnoge države kao i organizacije zapravo počinju sa rudarenjem bitcoina i ostalih kriptovaluta, stoga ako svest i o ekološkom uticaju rudarenja nalazi mesto na dnevnom redu onda definitivno posao rudarenja ide u pravom smeru – ne samo sa aspekta jačanja kriptovaluta nego i brige o ekologiji.

Da li rudarenje zaista izaziva ogromne potrošnje električne energije na svetskom nivou ili je računica ipak nešto drugačija?

Međutim, kao i u nekim drugim situacijama kada se bitcoin pominje u negativnom kontektstu i ovde je problem značajno preuveličan. U svetu se godišnje proizvede oko 160.000 TWh električne energije. Mirković kaže da od toga, iz raznih razloga, oko 50.000 TWh se prosto izgubi (ne iskoristi). Bitcoin rudarenje na svetskom nivou troši oko 120 TWh, dakle 0.24% bačene električne energije:

Iz ugla onih koji brinu o preteranoj potrošnji električne energije bilo bi mnogo bolje da se fokusiraju na tih bačenih 50.000 TWh godišnje i razmišljaju kako da se efikasnijim korišćenjem električne energije ta brojka smanji, umesto što se bave bitcoinom. Tim pre što njegovo rudarenje u visokom procentu koristi obnovljive izvore energije, sa jasnim trendom daljeg rasta u tom segmentu.

Uzimajući u obzir trenutnu situaciju na tržištu kriptovaluta, Igor se osvrće nešto detaljnije na budućnost ovog tržišta sa posebnim fokusom na bitcoin. Kako je on za Netokraciju istakao, vrlo je nezahvalno davati kratkoročne prognoze (do kraja ove godine), ali dugoročno situacija deluje dosta dobro.

Ipak, Mirković ističe da smo trenutno svedoci dve istorijske situacije: To je najveći transfer kapitala u istoriji, a iz postojećih čuvara vrednosti poput zlata, nekretnina, akcija, slamarica novca u bitcoin imamo i najveći transfer snage majnera gde Kina gubi tron, a rudari u korist decentralizacije pronalaze sebi nove, bolje uslove:

Bitcoin je sve dostupniji i ljudima i pravnim licima, kripto industrija je doživela potrebnu ekspanziju i popularnost u periodu iza nas, virtuelni “novac” se sve više koristi, svetske kompanije su zainteresovane za adopciju i njihovo korišćenje. Mnogobrojni novopečeni blockchain programeri ambiciozno prave nove proizvode i pasionirano žele da doprinesu kripto industriji koja je u zaletu.

Naspram jačanja samog tržišta i kripto projekata sa druge strane polako je počela da se oseća inflacija uzrokovana ogromnim štampanjem novca i pauzom poslovanja mnogih industrija zbog korone. Nacionalne valute gube vrednost nad preskupim cenama proizvoda, države potražuju ogromne dugove, a bitcoin je dizajniran upravo kao zaštita od toga.

Na samom kraju, Igor stavlja do znanja da imamo situaciju da je nedavno i prva država (El Salvador) zvanično uvela bitcoin kao svoju valutu. Štaviše, širom Latinske Amerike pojavljuju se i drugi političari koji predlažu da i njihove države slede taj primer, pa će biti vrlo zanimljivo videti šta će se u narednom periodu desiti na tom polju.

Zaključivši ovu temu, Mirković stavlja do znanja da je El Salvador mala i siromašna država i ne može previše da utiče na vrednost bitcoina, ali ako se priča ne zaustavi na njima, čeka nas potencijalno vrlo interesantna situacija koja bi mogla da lansira ovu kriptovalutu na potpuno nov nivo kada je u pitanju vrednost, ali i način na koji ga ljudi doživljavaju.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Od Silicijumske doline do Skadarlije: Kako je američki Harness otvorio svoj R&D centar u srpskoj prestonici?

Kao kompanija koja razvija CI/CD alate za programere i dev timove, američki Harness otvorio je početkom godine svoj R&D centar u srpskoj prestonici. Otkrivamo koji su njihovi dalji planovi.

Gaming

Kroz program ‘Game Dev Bootcamp’ Nordeus nastavlja da edukuje mlade o razvoju igara – prijave do 12. novembra

Nordeus fondacija pokreće novi online besplatni obrazovni program 'Game Dev Bootcamp' za mlade širom Srbije koji su zainteresovani za tehnički razvoj video igara.

Internet marketing

Digitalni marketing u regulisanim industrijama: Kako se oglašavati kada je sve zabranjeno?

Za sve regulisane industrije uvek važe dve stvari, budžet uglavnom nikada nije problem i skoro ništa nije dozvoljeno kada je marketing u pitanju.

Propustili ste

Office Talks Podcast

Sat vremena o TikTok oglašavanju (gošća Gorana Risteski)

TikTok, društvena mreža koja je osvojila svet u prethodne dve godine, raste još više i otvara nove mogućnosti za brendove, biznise, oglašivače i nezavisne kreatore. Upravo na tu temu u 73. epizodi Office Talks podcasta pričamo sa Goranom Risteski koja radi kao Media Researcher u agenciji Direct Media United Solutions.

Karijere

Tamara Prodanović postaje specijalista za brendiranje poslodavca u kompaniji Syrmia

Odakle je potekla odluka da se Tamara nakon sedam godina provedenih u HelloWorld-u priključi 'kompanijskoj strani priče' i pređe u kompaniju Syrmia?

Karijere

Studenti informatike i Synechron organizovali prvi hakaton na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu

BarKod hakaton, prvi hakaton na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, održan je prethodnog vikenda pod sloganom 'Ako ništa…bar kod!'.

Kultura 2.0

UNICEF u Srbiji pokrenuo humanitarnu akciju – kupovinom NFT tokena pomažete deci sa smetnjama u razvoju

Povodom obeležavanja 75 godina rada UNICEF-a predstavljena je i dalje aktuelna specijalna kolekcija jedinstvenih digitalnih tokena - NFT, koja će biti izložena do 11. decembra. Izložba ima humanitarni cilj nabavke asistivne tehnologije koja pomaže deci sa smetnjama u razvoju da povećaju svoje sposobnosti i veštine.

Startapi i poslovanje

Programeri, Bosch ne proizvodi samo aparate za kafu – ima i odeljenja koja kreiraju softvere

Mesec dana sam u Bosch-u. Iako za sebe mislim da detaljno poznajem IT industriju, do pre dva meseca nisam znala da ova kompanija proizvodi nešto što nisu aparati za kafu, veš mašine i klime, kao i da u okviru Bosch-a postoje neka odeljenja koja prave softvere.

Karijere

Kompanija ZF Serbia najavila nova zapošljavanja u novosadskom razvojnom centru

Traže se inženjeri za rad na razvoju energetske elektronike za primenu u pogonskim sistemima.