Usvajanje biometrijskog plaćanja u Srbiji zavisi od primene PSD2 regulative

Biometrija je sledeća velika stvar u Internet kupovini jer smo na nju navikli zahvaljujući našim telefonima

Kompanija Mastercard predstavila je novi standard koji sada podržava i autentifikaciju prilikom plaćanja putem otiska prsta ili skeniranjem lica. Kako kažu, ovaj standard je spreman da zaživi i u Srbiji, samo što još uvek nije obavezan kao što je to slučaj na tržištima koja su regulisana PSD2 direktivom.

Zamislite sledeći scenario: nedelja je veče, vi skrolujete AliExpress-om ili nekim drugi e-commerce sajtom i nalazite ono što želite da kupite. Dodajete predmet u vašu korpu i unosite broj svoje kartice, datum isteka i CVC2 kod, upisujete adresu za dostavu ukoliko nemate nalog i zatim na neki način morate da se autentifikujete.

Pored toga što ovaj proces oduzima neko vreme, trenutak kada mnogi odustaju od kupovine je upravo kada je potrebno da se autentifikuju. Danas najčešće dobijate od svoje banke jednokratnu šifru putem SMS poruke, a u slučaju jake autentifikacije vaša kupovina ne samo da bi bila brža već i sigurnija jer biste to uradili prepoznavanjem biometrijske karakteristike, svojstvene samo vama.

U industriji postoji čitav niz disciplina koje se bave istraživanjem i unapređivanjem fenomena poznatijeg kao customer journey, a sve u cilju kako bi vlasnici prodavnica pronašli idealan i najkraći put koji njihovi kupci moraju da prođu ne bi li od željene kupovine došli do potvrđene, sigurne transakcije.

Prateći globalne trendove, i na prostoru Srbije broj online kupovina i transakcija raste. Prema istraživanju koje je ove godine sproveo Mastercard na prostoru Centralne i Istočne Evrope, 73% korisnika finansijskih usluga u Srbiji su online kupci koji u pogledu pozitivnih iskustva među prva tri faktora izdvajaju dostupnost, brzinu i uštedu vremena, ali i jednostavnost.

U odnosu na 2016. godinu ostvaren je skok od značajnih 13% po broju građana korisnika finansijskih usluga Srbije koji danas smatraju da je online kupovina prikladnija, dok rezultati isto tako govore da se mladi u starosnoj grupi od 20 – 29 godina odlučuju za Internet kupovinu pre svega zbog brže dostupnosti.

Međutim, da li ovde ima mesta za napredak?

Skrenimo s narativa ovog teksta samo na trenutak kako bih vam ispričao situaciju od prošle zime. Usled poslovnih obaveza morao sam da otkažem Booking.com rezervaciju i to je bila jedina moguća opcija. Iako su iznajmljivači bili naši ljudi, nisam mogao da ostanem ravnodušan na komentar gazdarice u vezi povraćaja novca koja me je pitala zašto sam na ovom sajtu ostavio podatke o svojoj kartici, kao i da li sam ja svestan gde živim jer (citiram) „ovo je Srbija i takve stvari se jednostavne ne rade“. 🤦‍♂️

Poprilično šokiran njenom izjavom, odlučio sam se za drugi smeštaj, ali mi je takav stav ostao duboko urezan u sećanje. Da li najveći broj naših sugrađana upravo ovako vidi Internet trgovinu? Kao skup mogućnosti da nas neko prevari? Nazovite me optimistom, ali ubeđen sam da možemo bolje od ovoga.

Mnogo bolje.

Pametni telefoni uveli su nas u svet biometrijskih podataka

Iako je sprečavanje prevara u digitalnom svetu polje od izuzetnog interesa za banke, kartičarske šeme i same web prodavnice, o sigurnosti se gotovo uvek govorilo iz aspekta zastrašivanja – pre nego edukacije. Možda zato i dalje gajimo nepoverenje prema novim rešenjima, čak i kada su ona bazirana na biometriji koja se pokazala kao jedno od najboljih i najpraktičnijih sigurnosnih rešenja tako što se potvrda nečije ličnosti (recimo potvrda prilikom kupovine) vrši tek kada su zadovoljeni određeni biometrijski parametri.

Stvari kao što su skeniranje lica ili otiska prsta za otključavanje telefona, sada se mogu iskoristiti i za potvrdu plaćanja. To znači da digitalne transakcije postaju još sigurnije, ali i da je vreme kada će pamćenje šifri i njihovog upisivanja biti iza nas.

Iako sam o upotrebi biometrijskih podataka slušao još 2015. godine na Mastercard-ovoj radionici u Varšavi, čini se da se tek sad stiču uslovi da ovaj vid tehnologije zaživi masovnije, pa čak i u Srbiji. O tome se govorilo i na prezentaciji koju je Mastercard pripremio za domaće medije, a u okviru koje je predstavljen Mastercard Identity Check kao jedno od najnaprednijih rešenja koje se od ovog septembra primenjuje, a koje omogućava potvrđivanje identiteta i putem biometrije, čineći digitalne transakcije u isto vreme sigurnijim i jednostavnijim – bez obzira na uređaj kojim se plaćanje vrši:

Nova tehnologija zahteva snažnu proveru autentičnosti kupca i zasniva se na jednokratnom kodu, prepoznavanju lica, otisku prsta ili drugim biometrijskim podacima što pruža veću sigurnost protiv neovlašćene upotrebe kartice prilikom plaćanja putem Interneta.

Iako zvuči komplikovano, čitava stvar je neverovatno prosta. Umesto što bi podatke sa početka teksta unosili ručno, sa primenom ove tehnologije potvrda se vrši preko vašeg pametnog telefona koristeći proces dvostepene verifikacije kao jedan od trenutno najsigurnijih načina za utvrđivanje identiteta.

Ovo u startu drastično smanjuje mogućnost za bilo kakvu zloupotrebu broja vaše kartice jer je sistem tokenizovan i prost za upotrebu, tako da i najveći laici neće zazirati od Internet kupovine i plaćanja putem digitalnih kanala jer su u osnovi već naučili da otključaju svoj telefon otiskom prsta ili pogledom u kameru.

Pa ipak, ostaje pitanje kada jedno ovakvo rešenje možemo očekivati i u Srbiji?

Mastercard-u kažu da je sve spremno, tehnologija je tu, kao i know-how za njeno uspešno implementiranje. Ono što će ubrzati implementaciju tehnologije u Srbiji je usklađivanje domaće regulative sa PSD2 direktivom koja je na nivou Evropske unije ocenjena kao jedna od najbitnijih inicijativa za razvoj fintech rešenja i generalno razvoj čitave industrije finansijske tehnologije.

Možda čitava stvar zvuči komplikovano, ali u pitanju je zakon zahvaljujući kom će banke moći i morati da otvore svoje usluge ka IT kompanijama (third parties) kako bi krajnji korisnici imali više mogućnosti i izbora za plaćanje na webu.

Usvajanje tehnologije se očekuje u značajnoj meri kada Srbija reguliše PSD2 pitanje

U osnovi, i Mastercard ID Check je upravo to – rešenje zasnovano na PSD2 mogućnostima koje se lako može vezati uz domaće banke, tako da u teoriji više ne bismo morali da generišemo tokene iz aplikacije ili da pamtimo šifre. Otisak prsta ili potvrda identiteta skeniranjem lica stvari su koje bismo veoma brzo mogli da koristimo prilikom kupovine obuće ili garderobe na netu, prilikom plaćanja računa ili slanja novca.

I ako im je već sada dostupna, bez zakonske obaveze banke se veoma stidljivo odlučuju da počnu da primenjuju napredne načine autentifikacije, i za sada ograničavaju upotrebu (log in u mbanking bankarske aplikacije). Iz Mastercarda za Netokraciju zaključuju da je sa njihove strane sve spremno, dodajući da se aktivno radi na tome da se što pre steknu uslovi za korišćenje jednog od trenutno najsigurnijih načina za potvrdu identiteta, otvarajući potpuno nove mogućnosti za domaće online kupce.

Da li ćemo uz mogućnost takve tehnologije konačno zaboraviti na sve priče koje nas plaše kada je Internet trgovina u pitanju? Verovatno ne na sve, ali ćemo za čitav jedan (veliki) korak biti bliže tome da digitalne transakcije shvatimo iz ugla nečega sa čime se svakodnevno susrećemo i što nam je poznato, čineći nas digitalno pismenijim na nivou države, pomažući nam da idemo u korak sa razvijenim tržištima, kada je e-commerce u pitanju.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

E-prime povećao proizvodnju električnih bicikala i proširio proizvodni pogon – sledi dalji izvoz u EU

Priču kompanije E-prime pratimo gotovo od samog početka njihovog poslovanja, od pre nešto više od dve godine kada smo prvu put uradili intervju o ovim e-biciklima. U međuvremenu, kompanija je znatno porasla, zaposlila nove ljude, proširila proizvodnju i počela da izvozi svoje proizvode, a to je bio dovoljan razlog da se sa osnivačima opet nađemo na kafi i popričamo o novitetima.

Gaming

Kako je RUR od lokalne ekipe iz igraonice postao uticajni regionalni gejming medij

Već dvadeset godina organizacija RUR bavi se popularizacijom video igara u Srbiji. Njeni osnivači u velikom intervjuu za Netokraciju otkrivaju kako je RUR postao jedna od najvažnijih esports baza u našoj zemlji i šta novo spremaju ljubiteljima gejminga.

Netokracija

Generacije razdvojene galaksijom

Tokom vikenda IT zajednicu zahvatila je vest da su pojedine kompanije povukle svoju podršku za realizaciju filma o prvom srpskom računaru Galaksija.

Propustili ste

Netokracija

Generacije razdvojene galaksijom

Tokom vikenda IT zajednicu zahvatila je vest da su pojedine kompanije povukle svoju podršku za realizaciju filma o prvom srpskom računaru Galaksija.

Startapi i poslovanje

Dev Shopper Lazara Stojkovića pomoći će vam da pronađete tim vrhunskih developera

Pandemija korona virusa bila je inicijalna kapisla Lazaru Stojkoviću da u svoj startap portfolio doda još jedan projekat pod nazivom 'Dev Shopper' - servis za brže nalaženje partnerske firme za softverske projekte.

Gaming

Državni fakulteti u Beogradu i Kragujevcu dobijaju gejming programe na master studijama

U okviru projekta Master 4.0 studenti master studija nekih od državnih fakulteta uskoro će moći da biraju dva nova programa koji će povezati svet tehnologije i svet umetnosti. Sredstva za realizaciju dobili su beogradski Univerzitet umetnosti u saradnji sa Matematičkim fakultetom i fakulteti Univerziteta u Kragujevcu, koji su nosioci programa.

Kolumna

Digitalizacija obrazovnog sektora je vreme u kome uče i studenti i profesori

Tokom avgusta i septembra celokupan nastavni i nenastavni kadar visokoškolskih ustanova u Srbiji imao je priliku da unapredi svoja znanja i veštine na polju online nastave - uz pomoć kompanije Microsoft i trening centra Semos Education.

Startapi i poslovanje

Novogradnja osvaja Beograd, a City Expert širi marketing tim kako bi odgovorio na potrebe industrije

Sa Igorom Jovićem iz beogradskog City Experta razgovaram o tržištu nekretnina u Srbiji u vreme globalne pandemije, novim projektima poput specijalizovanog oglašavanja za novogradnju, te razlozima zašto ovaj tim intenzivno širi svoj marketing sektor.

Novost

‘Freelance hours rate’ anketa: Frilenseri treba više da cene svoj rad

Ova anketa nastala je kao rezultat diskusije na drušvenim mrežama u vezi angažovanja frilensera po veoma niskim cenama, a nastoji da detaljnije približi stanje kada je reč o zaradi na tržištu slobodnog rada. Organizator ankete je srpski IT preduzetnik koji je želeo da ostane anoniman.