Saveti za bezbednost i veću privatnost na Internetu

Kako da nam internet iskustvo bude bolje (i mnogo bezbednije) u 2021. godini?

Ako razmišljate o tome da li (i kako) da promenite svoje internet navike po pitanju privatnosti i bezbednosti - ovo je tekst za vas.

Ušli smo u 2021. godinu sa istim društvenim problemom koji je obeležio ne samo prethodnu godinu već i dosadašnji tok 21. veka – pandemiju COVID-19. Za jedan deo populacije, rad od kuće ili život na poslu, kako se uzme, postao je redovna pojava, kao i oslanjanje na digitalne servise i platforme u većoj meri nego inače.

Januar nove godine doneo je burne događaje u sferi odnosa društva i tehnologije – deplatformisanje bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, uklanjanje aplikacije Parler iz kataloga mobilnih aplikacija i sa hosting servisa i egzodus korisnika sa WhatsApp-a na druge čet aplikacije. Ovakav razvoj događaja pokazuje da dosta toga u našim digitalnim životima zavisi od vrste usluga koje koristimo i implikacija koje taj izbor ima po nas i naša prava. Iako će većina i dalje radije odabrati komfor određene usluge naspram boljih mera zaštite privatnosti i bezbednosti, neophodno je da razmislimo na koje načine možemo da unapredimo lično iskustvo i budemo sigurniji onlajn.

Prvog dana nove godine započeo sam niz koji je dosta dobro prošao na Tviteru u poređenju sa mojim tvitovima inače.

U ovom tekstu ću u nešto dužem formatu pojasniti savete iz niza i nadam se podstaći čitaoce da razmisle o menjanju određenih internet navika koje mogu dovesti do dugoročno bezbednijeg korišćenja tehnologije. Detalji o specifičnim servisima koji se navode u tekstu su ilustrativne prirode ili iz ličnog iskustva, nije reč o bilo kakvoj vrsti promocije ili podrške.

Dve lozinke su bolje od jedne

Često se susrećemo sa najavama “kraja lozinki” i to već postaje pomalo zamorno. Ipak, činjenica je da su lozinke, šifre, sigurnosne fraze ili kako već želimo da ih nazovemo, još uvek najpraktičniji element potvrde identiteta u digitalnom prostoru, u kombinaciji sa korisničkim imenom ili nekim drugim podatkom (mejl adresa, broj telefona).

Pored toga što korisnici dve decenije po ulasku u 21. vek i dalje koriste lozinke poput niza rednih brojeva i što se na mnogim sajtovima to dozvoljava, dvofaktorska autentikacija (2FA) i dalje nije standard industrije, iako je ključna za odbranu naloga od neovlašćenog pristupa. To naravno ne znači da je dozvoljeno koristiti slabu lozinku u kombinaciji sa 2FA ili da je 2FA neprobojno rešenje.

Procedura je već mnogima poznata: nakon uspešno unetih kredencijala, stiže jednokratni kod koji predstavlja drugi faktor za pristup nalogu. SMS poruka je uglavnom način dobijanja koda, ali je povezivanje mobilne aplikacije za generisanje kodova, kao što je recimo Google Authenticator, pouzdanije i jednostavnije rešenje. Ne čekate da vam stigne SMS, koji zna da kasni ili uopšte da ne stigne, već se kodovi automatski generišu u samoj aplikaciji odakle se mogu i direktno kopirati, što umanjuje mogućnost greške.

‘Poštovani korisnici, ne hranite Google’

Većini nas, naročito prvim generacijama digitalnih urođenika, prvi kontakt sa nekom globalnom platformom bio je Google.com, sajt koji čudesno pretražuje sve moguće informacije na internetu u treptaju oka. Nesvesno (ili možda svesno?) smo ga hranili našim podacima decenijama, odavali mu intimne detalje o našim životima kroz pretrage, priključivali se novim uslugama koje su razvijane tokom godina, kao recimo Gmail, i došli do situacije da je kompanija Alfabet, pod čijom kapom je Gugl, jedan od vladara današnjeg interneta.

Iako je Guglov servis i dalje neprikosnoven na tržištu kada je reč o servisima za pretraživanje, pojavili su se alternativni servisi koji nemaju u svojoj biti masovnu ekstrakciju podataka korisnika. Primeri su Startpage i DuckDuckGo, neinvazivni servisi za pretraživanje koji izbacuju solidne rezultate, čini mi se najbolje od nekoliko koje sam isprobao, Startpage čak i na srpskom. DuckDuckGo je nedavno zabeležio prvi dan sa više od 100 miliona pretraga, što je još jedan znak da onlajn privatnost korisnicima postaje važnija od mikro-prilagođenih rezultata pretrage.

Kad smo već kod “besplatnih” Guglovih servisa, 2021. je prava godina da razmislite o imejl provajderu koji štiti vaše poruke enkripcijom po difoltu. Gmail, Yahoo Mail i ostali mejl servisi čije se korišćenje ne plaća novcem su nas odvikli od brisanja nepotrebnih mejlova jer daju gigabajte prostora u inboksu, te se stvorilo uverenje da je bolji mejl servis onaj koji daje više prostora. Međutim, trik sa Gmail-om je u tome da se ogromne količine prepiski konstantno analiziraju, odnosno da je Guglu u interesu da ima što više podataka koji pokreću celu mašineriju.

Prethodnih godina su se pojavili alternativni servisi za elektronsku poštu koji su usmereni upravo na ono što očekujete – da čuvaju vaše prepiske poverljivim, naročito kada je reč o novinarima, aktivistima i drugima koji rukuju osetljivim informacijama. ProtonMail i Tutanota su servisi koji nude kreiranje besplatnih imejl naloga sa ograničenim mogućnostima, finansiranih novcem korisnika sa potrebom za skupljim paketima. Poruke koje se šalju među korisnicima ovih servisa (npr. ProtonMail na ProtonMail) su automatski enkriptovane, dok se kontaktima na drugim provajderima mogu poslati enkriptovane poruke kroz poseban interfejs, a dekripciju vrše putem lozinke koju ste prethodno podelili sa njima.

VPN kao prozor u svet

Jedan od najzanimljivijih i najkorisnijih načina da sačuvate onlajn privatnost i bezbednost jeste korišćenje VPN (Virtual Private Network) usluga. Vaša IP adresa – tehnički identifikator koji vam dodeljuje internet provajder – je jedan od ključnih podataka pomoću koga se vaše aktivnosti na internetu mogu povezati sa vama. Ako koristite VPN, javnom internetu pristupate posredno preko VPN provajdera – vaša prava IP adresa nije javno dostupna već vam VPN provajder dodeljuje novu, koja može biti iz države na potpuno drugom kontinentu.

Veoma je važno biti na oprezu prilikom izbora VPN provajdera, naročito kada su u pitanju oni koji nude usluge “besplatno”, što nije pouzdano imajući u vidu biznis modele zasnovane na podacima korisnika. Za potrebe većine korisnika ProtonVPN, od iste kompanije koja razvija već spomenuti ProtonMail, pruža sasvim solidne mogućnosti čak i u osnovnom plaćenom paketu, dok besplatni plan ima ograničenja poput smanjene brzine i broja dostupnih servera, ali je zgodan za upoznavanje sa servisima te vrste.

Vreme za sebe umesto vremena ispred ekrana

Za kraj, osećam da nam je svima potreban odmor od ekrana, velikih, srednjih ili malih koji staju u džep. Baš ti poslednji su možda pravo mesto da se počne sa ograničavanjem vremena koje provodimo koristeći aplikacije sa beskrajnim tokom sadržaja, naročito ako su zarazne kao sve popularniji TikTok.

Android uređaji imaju aplikaciju Digital Wellbeing & parental controls pomoću koje možete ograničiti dnevno vreme za određenu aplikaciju. Kada tajmer istekne, aplikacija postaje nedostupna i ne možete joj pristupiti do kraja dana ili dok ne uklonite tajmer. Na iOS uređajima slične funkcije ima Screen Time.

Tek je početak godine i možda je sada pravo vreme da odlučimo da onlajn provodimo manje vremena, ali na kvalitetniji način. U trenutnim okolnostima to možda nije lako ostvarivo, ali vodič za preživljavanje na internetu u doba pandemije koji je pripremila SHARE Fondacija je dobra polazna tačka.


Popularno

Kultura 2.0

Šta rade zaposleni dok HR menadžeri spavaju? Kritikuju LGBT zajednicu i leče decu SMS porukama

Koliko ste upoznati sa kulturom ćutanja, skretanja pogleda i sleganja ramena koja je nikad prisutnija u domaćoj IT zajednici?

E-commerce

Deltin ‘Ananas’ unaprediće domaći e-commerce ne investicijom od €100 miliona, već brigom o korisnicima. Može li on to?

Kompanija Delta Holding najavila je da nakon 30 godina poslovanja u različitim oblastima u 2021. godini ulazi u e-commerce. Analiziram kako bi novi biznis mogao da izgleda i na čemu se mora zasnivati kako bi se takmičio sa konkurencijom.

Kultura 2.0

Sirenin krug poverenja: Zašto founderi toliko često biraju nepotizam?

Nepotizam je neiskren način da se ljudima veruje. Pogotovo u poslu.

Propustili ste

Office Talks Podcast

Prevara od 70 miliona dolara – ko je kriv?

U 36. epizodi Netokracijinog Office Talks podcasta ugostili smo novinara BIRN-a, Aleksandra Đorđevića, sa kojim smo razgovarali o Internet prevarama. Reč je o nepostojećim sajtovima za kupovinu kriptovaluta i berzama, te call centrima koji su nedavno dospeli u žižu javnosti.

Kultura 2.0

Oporezivanje digitalne imovine u Srbiji: Koje obaveze imaju fizička i pravna lica?

Do decembra 2020. godine poreski propisi nisu izričito prepoznavali digitalnu imovinu i to je vodilo nepovoljnom poreskom tretmanu transakcija koje uključuju digitalnu imovinu, ali i pravnoj nesigurnosti o tome kako se digitalna imovina oporezuje. U tekstu objašnjavamo kako sada stoje stvari po tom pitanju.

Startapi i poslovanje

Američko-srpska podcast platforma Sounder.fm osigurala novu investiciju od $2.15 miliona

Nakon prošlogodišnje investicije od 1,8 miliona dolara, ova platforma za hostovanje i laku pretragu podcasta, audio knjiga i newscasta, prikupila je još 2,15 miliona dolara.

Startapi i poslovanje

NBS: U 2020. godini Srbija izvezla €1,37 milijardi ICT usluga

Sporiji rast nego u 2019. godini mogao bi biti opravdan aktuelnom pandemijom.

Novost

Program ‘Tačka povratka’ objavio vodič za lakši povratak Srba iz dijaspore u domovinu

Program za povezivanje sa srpskom dijasporom 'Tačka povratka' objavio je besplatan online 'Vodič za povratnike', namenjen građanima u dijaspori, bilo da su se već odlučili da se vrate u Srbiju, tek razmišljaju o povratku, ili ih zanimaju prilike za poslovnu saradnju.

Kultura 2.0

Platforma net.kabinet predstavlja interdisciplinarni kurs ‘Epidemija’ za srednjoškolce

Fondacija Petlja, Inicijativa 'Digitalna Srbija' i UNICEF predstavili su kurs "Epidemija" koji povezuje znanja o fenomenu epidemije iz ugla biologije, hemije, matematike i informatike. Kurs se sastoji iz tekstova, ilustracija, kvizova, a narator je glumac Miloš Biković.