Benefiti u IT kompanijama u Srbiji: Šta će se promeniti nakon pandemije?

Hoće li soba za gejming i dalje biti ‘glavni adut’ poslodavaca ili nas zbog korone očekaju bolji benefiti i povlastice?

Pandemija je promenila mnogo toga, pa i način na koji poslodavci i zaposleni posmatraju kompanijske benefite. U nastavku otkrivamo koje će to povlastice zaposleni u IT-ju moći da očekuju sada kada rad od kuće više nije 'ništa posebno'.

Pre čitave situacije sa korona virusom rad od kuće za neke zaposlene bila je opcija koju nisu imali i priželjkivali su je ili su mogli da je iskoriste nekoliko puta mesečno. Međutim, ta stavka i mnoge druge opcije kojima su se poslodavci posebno ponosili u međuvremenu su prestale da budu benefit i postale su, kako kaže novoskovana floskula – nova normalnost.

Sa druge strane, brojni tzv. perkovi (perks) poput stonog tenisa, ručka na poslu i team building putovanja potpuno su izgubili svoju vrednost, a poslodavci su se našli u situaciji da ponovo razmišljaju koje dodatne pogodnosti i benefite mogu da ponude svojim potencijalnim i sadašnjim zaposlenima.

Čime će onda oglasi za posao u kategoriji dodatno u narednom periodu privlačiti kandidate? Nove adute kompanija otkrivamo u nastavku teksta.

Ako ponudu zasnivate na benefitima, ne na projektima, ne možete očekivati pozitivne rezultate na duže staze

Priča o benefitima i različitim vrstama povlastica za zaposlene počinje onog trenutka kada firme u pokušaju da privuku zaposlene shvataju da imaju previše konkurenata te da moraju da pronađu način da privuku (i zadrže) top talenat.

U tom procesu, svaki period je imao sopstvene adute i, kako dodaje Marko Vidović, Employer Branding and Communication Manager u kompaniji Engineering Software Lab, broj konkurentskih firmi u IT-ju rastao je vrlo brzo:

U prvoj fazi, ključna su bila druženja zaposlenih van radnog vremena – kuglanje, rafting, izlasci. Ovakav pristup bio je dovoljan dok su kompanije bile vrlo male, gde se zapravo svi članovi poznaju. Sa širenjem timova, javila se i potreba za modernim, dobro opremljenim radnim prostorom, a uz to su išli i propratni sadržaji poput pića, voća, torti, kafe i slično. Naravno, uz važan značaj parking mesta. Ove početne faze su za cilj imale kreiranje prostora u kom ne osećaš da si na poslu.

Sledeći korak su svakako „well being paketi“ – od privatnog zdravstvenog osiguranja, članstva u fitness centrima, do privatnih penzionih fondova. Uz fleksibilizaciju organizacije rada, fokus je postalo obezbeđivanje balansa između privatnog i poslovnog. Ovo je vrlo brzo postalo standard, koji se jednostavno mora ispuniti.

Sve ovo, dodaje on, ima efekata ukoliko su zadovoljene osnovne potrebe zaposlenih, odnosno potreba za dobrim projektom uz odgovarajući kompenzacioni paket. Ukoliko, pak, kompanije zasnivaju svoju ponudu isključivo na aspektu benefita, teško je da na duge staze mogu očekivati pozitivne rezultate – sa čime se slaže i Jasna Novović, HR Specialist u kompaniji Holycode. „Sasvim je prirodno da će svakom zaposlenom biti atraktivno da mimo plate ima i paket dodatnih dobrih uslova, ali ne vidim to kao osnovnu vrednost jednog okruženja“, objašnjava ona i dodaje:

Opisaću to malo slikovitije: nije dovoljno da neki đak ide u najpopularniju školu gde se nose uniforme, organizuju zanimljivi izleti i obezbeđuju užina i ručak svakog dana, ako sa druge strane kompletan nastavni program nije dobar ili đak nema sa kime da podeli užinu, ode na odmor ili posle škole zajedno sa drugarom uči i postiže odlične rezultate.

Primer možda nije idealan, ali bi suština trebalo da se nazire. Verujem u to da pravi benefiti leže u dobroj organizaciji, dobroj raspodeli poslova među zaposlenima, u dobrom i zdravom kolektivu gde vlada razmena, razumevanje i poverenje, gde čovek ima priliku da se usavršava i poslovno razvija, gde je prisutna briga o zaposlenima…

Sa druge strane, kako dodaje Vedran Opačić, Senior Software Developer u kompaniji Sysdig, oglasi gde se kompanije hvale stonim fudbalom, arcade igrama ili Playstation konzolama usmereni su uglavnom ka junior segmentu tržišta dok, po njegovom mišljenju, većina iskusnijih programera ni ne gleda oglase:

Poslovi se menjaju po preporuci ili ređe, ako se pogodi da im regruter ponudi posao koji im je naročito interesantan. Ali, razumem kako je nekome ko je tek završio školovanje i još nije na radaru regrutera, oglas u kome piše Playstation ili stoni tenis na poslu i dalje super.

Iskusni više cene dodatne slobodne dane, plaćeno privatno osiguranje, a viđao sam čak i plaćene godišnje odmore. Čak i sveže voće ili plaćeni ručak u kancelariji, po mom mišljenju, poboljšava kvalitet života znatno više nego prisustvo Playstationa. Ili je to samo znak da sam ostario.

Čekaj, šta su benefiti a šta perks?

U tom procesu razvoja tržišta kompanije su često znale i da pomešaju same benefite i tzv. perks, pa smo naše sagovornike pitali i gde bi oni povukli razliku između ta dva pojma. Vedran objašnjava:

U prave benefite bih ubrojao sve stvari koje mogu da mi pojednostave ili poboljšaju život u radno vreme i van njega. Na primer, privatno zdravstveno osiguranje zaposlenih i porodice čini da se ljudi osećaju sigurnije. Plaćeni parking ili garaža, ako je firma u zoni gde je parking inače teško ili nemoguće naći, štedi velike količine vremena i novca na mesečnom nivou. Dodatni slobodni dani preko zakonskog minimuma sigurno doprinose većoj odmornošću a samim tim i produktivnosti zaposlenih.

S druge strane, plaćeni treninzi ili teretana, team building aktivnost, timski ručkovi ili večere u restoranima su lepe stvari koje svakako doprinose da zaposleni osećaju da je firmi stalo do njih, ali ne doprinose značajno poboljšanju kvaliteta života.

I zaista, kako dodaje Jasna, dodatne povlastice pojedincu mogu olakšati dosta toga, a mogu i doprineti različitosti jednog okruženja u odnosu na drugo. „Međutim, čitav taj paket atraktivnosti, koji se na kraju svede na taksativno navođenje u okviru jedne ponude ili na platformama gde kompanije podležu ocenjivanju, dobija smisao samo onda kada znamo da je baziran na osnovu osluškivanja ljudi sa kojima radimo“, dodaje naša sagovornica.

Međutim, sva ova shvatanja benefita iz korena su se promenila pojavom korona virusa, a Marko dodaje da nas je pandemija vratila na čuvenu Maslovljevu hijerarhiju potreba. „Najvažnije nam je da su zadovoljene naše osnovne potrebe, da smo zdravi i sposobni da stvaramo. Ne samo mi, već i članovi naše porodice“, objašnjava on i dodaje:

Osim toga, potreba za stabilnošću i predvidivošću situacije se dodatno pojačala. U tom smislu, brojni standardni benefiti (poput modernog prostora, kafe, čajevi, sokovi, voće, tim bildinzi) ne igraju jednako važnu ulogu kao u regularnim uslovima.

Činjenica je da je pandemija učinila da rad od kuće dođe na dnevni red mnogo ranije nego što su mnogi planirali. Otvorilo se pitanje odnosa kontrole i poverenja, zbog čega je određeni broj kompanija iskoristio priliku da izmeri produktivnost zaposlenih i u novonastalim okolnostima. Mnogi su uočili pozitivne rezultate, što je pokrenulo razmatranja dalje fleksibilizacije rada. U tom smislu, pandemija je svakako uticala na promene i kompanijskih kultura.

Na šta će poslodavci od sada stavljati fokus kada je reč o privlačenju novih kandidata?

Šta bi, dakle, mogao bit key selling point za kompanije u doba pandemije pri pokušaju da privuku nove kandidate ili zadrže zaposlene? Jasna objašnjava:

Ja lično više volim da kažem imati zadovoljne i ostvarene kolege, nego zadržati zaposlenog, i u vezi sa tim ne smatram da treba da se menja key selling point ukoliko shvatimo sledeću suštinu: ljudi su srž svakog sistema i sve što radimo i gradimo, činimo i sa ciljem njihovog zadovoljstva i ispunjenosti u okruženju u koje ih dočekujemo i u kojem ih negujemo i vrednujemo.

To sve ima veze sa kulturom koju gradimo, koju zaista živimo i dosledni smo imidžu kom težimo, sa prilikama za razvoj koje nudimo, kao i sa stabilnošću koju obezbeđujemo, ma čime da smo zatečeni. Dakle, iz mog ugla key selling point je nešto što ne treba da ima veze sa pandemijom jer bi onda bilo upitno postojanje svih suštinskih vrednosti.

Marko takođe ne očekuje drastičnu promenu strategija kompanija u narednim mesecima i mnogo važnijim smatra ono što dugoročno sledi. „Uverenja sam da je sledeći korak personalizacija pristupa u odnosu prema kandidatima„, kaže on i pojašnjava:

Kako je e-commerce transformisao iskustvo kupovine, očekuje se da se isto desi u oblasti zapošljavanja. Digitalna transformacija HR-a, sve veća uloga HR analitike, omogućava nam da merimo zadovoljstvo svakog pojedinačnog zaposlenog i donosimo odluke zasnovane na podacima. Ako to primenimo na sistem benefita, to znači osmišljavanje personalizovanih formi paketa benefita koji će zadovoljiti potrebe svakog zaposlenog. Osim personalizacije, digitalizacija biznisa vodi ka napuštanju tradicionalnih načina organizacije rada u koristi novih, fleksibilnijih modela.

Sve zajedno će dovesti do promene kulture kompanija, odnosno nadgradnji postojećih. Nova kultura moraće da odgovori na izazov kako održavati kvalitetan odnos između kompanije i zaposlenih i u situacijama kada zaposleni ne dele isti fizički prostor.

Dok taj period ne dođe, Vedran smatra da je nadprosečna fleksibilnost rada najbolje što firme mogu da ponude sada, kao i dodatni slobodni dani. „Fleksibilnije radno vreme, gde se ne insistira na bloku rada od osam sati već se daje sloboda kada i koliko vremena će zaposleni u datom danu da posveti radu“, objašnjava on i dodaje:

Nedostatak perks opcija, pak, može da se nadoknadi dodacima na platu koji mogu slobodno da se koriste na hobije i interesovanja, ili na razne usluge poput čišćenja stana koje donose više slobodnog vremena za porodicu.

Osim toga, iz ugla zaposlenih, slabljenje kontrole od strane kompanija definitivno je plus ako firma već teži da privuče vrhunski kadar – jer odgovorni i iskusni IT profesionalci neće imati mnogo problema da završe sve svoje zadatke bez kontrole kada se i koliko kog dana radilo. Naravno, ne zapošljava svaka firma isključivo seniore. Za početnike kojima je još uvek potreban savet i usmeravanje, situacija je malo drugačija, ali izdvajanjem i definisanjem redovnih termina za konsultacije i kontrolu napretka, umesto konstantne komunikacije, moguće je i to donekle prevazići.

Pored toga, dodaje Marko, zaposleni će prvenstveno očekivati stabilnost projekata i kompanija i transparentnost u internoj komunikaciji.“Dobri projekti i tehnologije, kao i zadovoljavajući kompenzacioni paket uz privatno zdravstveno osiguranje, svakako će ostati važni, ali će im se sada priključiti i fleksibilnost organizacije rada“, objašnjava on.

Takođe, kako dodaje Jasna, u budućnosti bi trebalo naći i odgovarajuće mehanizme kako zadržati tu kulturu i zajedništvo, iako nismo zajedno u kancelariji  i to će, zaključuje ona, biti izazov za sebe.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

Regruteri nam otkrivaju koje su trenutno najtraženije pozicije u IT-ju

Kako bismo saznali koji kadrovi su trenutno najpotrebniji domaćoj tehnološkoj industriji kontaktirali smo predstavnike agencija FatCat Coders, ManpowerGroup i Omnes Group. U nastavku teksta slede njihova iskustva.

Startapi i poslovanje

Poreska uprava poziva građane da prijave svoje inostrane prilive – posebno ističu programere i influensere

Poreska uprava Republike Srbije poziva sva fizička lica koja su propustila da podnesu poreske prijave priliva iz inostranstva, da to samoinicijativno urade kako bi izbegli prekršajnu odgovornost.

Startapi i poslovanje

Uhapšena dvojica državljana Hrvatske u slučaju ‘privredni registar’ – bespravno prisvojili €50.000

Uhapšenima za ovu prevaru određen je pritvor od 48 sati, dok se za trećim licem i dalje traga.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

LearnUpon sa kancelarijama u Beogradu osigurao $56 miliona investicije

LearnUpon, kompanija koja u Beogradu zapošljava preko 40 developera, osigurala je manjinsku investiciju od 56 miliona dolara od kompanije za globalni rast Summit Partners.

Gaming

Gejming studio Miracle Dojo ušao u svet gejmifikacije likova igrom PopStar Adventure – glavni junak je Željko Joksimović

Miracle Dojo, beogradski gejming studio, uspešno je objavio svoju drugu video igru - PopStar Adventure. Ovaj poduhvat realizovan je u saradnji sa producentom i pevačem Željkom Joksimovićem, o čemu smo razgovarali sa osnivačem ovog studija. 

Kultura 2.0

Spotify imenovao Httpool kao ekskluzivnog zastupnika za oglasna rešenja na Balkanu

Ova agencija biće na raspolaganju brendovima iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Severne Makedonije, Crne Gore, Albanije i BiH koji žele da se oglašavaju na platformi Spotify.

Kultura 2.0

Stiže nam nova Vlada – koliko će se ona baviti digitalizacijom i IT industrijom u Srbiji?

Mnogo je toga urađeno u protekle četiri godine, mahom zbog kontinuiteta prethodne Vlade sa kojim se one pre nje i ne mogu baš pohvaliti. Analiziramo koje su to stvari koje bi se mogle naći u novom ekspozeu, a koje se tiču digitalizacije i IT industrije u Srbiji.

Kultura 2.0

Zbog globalne pandemije zavoleli smo kuvanje, a Klopica.rs olakšava nam sam proces dostavljanjem svežih namirnica

Klopica.rs predstavlja servis za dostavu svežih, domaćih namirnica za pripremu 'restoranskih' recepata. U nastavku teksta otkrivamo kako ovaj servis zapravo funkcioniše i kome je namenjen.

Kultura 2.0

Zašto ništa nije originalno – i zašto je to sasvim ok?

Tekst pred vama predstavlja ilustraciju dinamike tima agencije Flexis, koja se zasniva na jednostavnoj istini: mi odgovore nalazimo u miksu ideja, stavova i različitih perspektiva 'account' i dizajn tima, svesni da jedni bez drugih ne možemo. A i ne želimo.