Uz ATUVIS robota do bezbednijih pruga u Srbiji

Uz ATUVIS robota do bezbednijih pruga u Srbiji – a zatim i u svetu

U intervjuu za Netokraciju dr Aleksandar Miltenović, jedan od tvoraca ATUVIS-a, objasnio je kako ovaj robot funkcioniše i na koji način veštačka inteligencija može doprineti železničkoj industriji.

Robot ATUVIS namenjen je železničkim operaterima kako bi im olakšao proces “vizuelne kontrole” podvozja lokomotiva, koja je obavezna i mora da se obavlja na nedeljnom nivou. U pitanju je proces koji se uobičajeno obavlja u depoima sa kanalom gde inspektor pregleda stanje komponenti podvozja, što predstavlja opterećenje za operatere, koji u rasporedu korišćenja lokomotiva moraju da obezbede prevoz i zakup trase kao i da plate samu kontrolu o svom trošku.

Upravo zato, tim naučnika iz Srbije došao je na ideju da razvije ATUVIS, koji operaterima omogućava da sami organizuju vizuelni pregled na otvorenoj trasi pruge. Robot je sačinjen iz hardverskog i softverskog dela koji čine sistem sposoban sa se kreće na pruzi između šina, bez obzira da li se radi o drvenim ili betonskim pragovima, kao i stanju tih pragova. Takođe, robot kameru sa kojom se slikaju delovi podvozja.

A, kako sve to funkcioniše, bliže nam je opisao dr Aleksandar Miltenović – asistent na Mašinskom fakultetu u Nišu i jedan od tvoraca ATUVIS-a:

Softverski deo sistema vrši obradu slike i uz pomoć mašinske vizije razmatra da li se radi o komponenti koja ima ili nema defekt na sebi. Na kraju se generiše izveštaj tako da može da se prati stanje radne ispravnosti podvozja lokomotive što do sada nije bilo moguće. Na ovaj način otvara se mogućnost preventivnog održavanja na železnici, što je značajan iskorak za ovaj sistem.

Potom, s Aleksandrom smo razgovarali o putu “od ideje do realizacije”, finansiranju projekta, timu koji je za njega zaslužan i ostalim pojedinostima koje možete pronaći u tekstu koji sledi.

U 2023. godini proizvod je pušten u prodaju

ATUVIS su razvili profesori i istraživači sa dve katedre na Mašinskom fakultetu – Katedre za mašinske konstrukcije, razvoj i inženjering i Katedre za mehatroniku i upravljanje, što čini tim od deset članova. U kasnijoj fazi razvoja proizvoda učestvovala je kompanija CAM Engineering iz Novog Sada, ali i Institut “Mihajlo Pupin”.

Ideja za pokretanje projekta proizašla je iz potrebe železničke industrije za ubrazanjem i olakšavanjem procesa kontrole pruga. Zatim, to je predstavljao izazov, a s obzirom na činjenicu da se naš sagovornik bavi teorijom razvoja proizvoda koju predaje svojim studentima, bilo je logično da učestvuje u razvoju takvog proizvoda:

Mi smo u prvoj fazi predstavili nekoliko idejnih rešenja za problem železnice, neka smo odbacili, a ono najbolje usavršili. Kod proizvoda kao što je ATUVIS, a to su sofisticirani roboti, najbitnije je da napravite odgovarajući broj prototipova dok ne otklonite sve probleme u radu. Tako da je proces realizacije bio iteracioni postupak razvoja, izrade i testiranja više prototipa do verzije koja je spremna za tržište.

Realizaciju projekata omogućili su kontakti sa Železnicom, jer je Mašinski fakultet u Nišu dugo vremena imao i ima veći broj predmeta vezanih za železničko mašinstvo, a organizator je najstarije naučno-stručne konferencije u oblasti mašinstva – Želkon (Railcon).

Najpre je realizovan inovacioni vaučer za kompaniju Despotija doo, u okviru kojeg je tim imao priliku da se upozna s problemom i napravi prvi ručni uređaj za pregled lokomotive.

Takođe, tada su razradili i koncept robota koji bi mogao da se kreće ispod lokomotive na otvorenoj pruzi. Zatim, usledio je EU4Tech projekat u okviru kogeg su prikupili sredstva da finansiraju prvi prototip, te realizuju probu koncepta. Kako je prvi prototip izgledao, Aleksandar nam je dočarao na sledeći način:

Prvi prototip robota pokazao nam je da je koncept u suštini funkcionalan ali nam je ukazao i na manjkavosti pojedinih komponenti za koje je neophodno bilo da nađemo pojedinačna bolja rešenja. Prednost EU4Tech je bila što je to mentorski projekat tako da smo imali mogućnost da nas obučavaju ljudi sa iskustvom u pravcu komercijalizacije proizvoda.

Kada se EU4Tech pokazao kao uspeh konkurisali smo za CGS projekta koji je finansirao Fond za inovacionu delatnost Republike Srbije što je već vrlo ozbiljan projekat kako u pogledu budžeta tako i ciljeva projekta.

U pitanju je jedini robot koji može da se kreće u skučenom prostoru između pruge i lokomotive, pri čemu se kreće po pragovima i tucaniku između pragova.

Poslednje dve godine, zajedno sa Institutom Mihajlo Pupin i firmom CAM Engineering iz Novog Sada, tim je radio na realizaciji ATUVIS-a u okviru kojeg su imali dva nova prototipa i došli do proizvoda koji je spreman za tržište. U toku 2023. godine, uspeli su da dođu do prve prodaje čime su postigli prvi komercijalni uspeh.

Jedinstveno rešenje – kod nas i u svetu

ATUVIS je jedinstveno rešenje, u smislu da je to jedini robot koji može da se kreće u skučenom prostoru između pruge i lokomotive, pri čemu se kreće po pragovima i tucaniku između pragova. Pošto su s razvojem proizvoda krenuli u pravom trenutku, sada imaju proizvod koji je spreman za tržište.

U međuvremenu, pojavio se italijanski startap koji pravi sličan proizvod, ali on može da radi samo na dobro odžavanim prugama i radi se robotu koji teži preko 200 kg. A po čemu se ATUVIS izdvaja, objasnio nam je Aleksandar:

Naš robot ima masu od 60kg i napravljen je da može da se transportuje putničkim vozilom što mu daje još jednu značajnu prednost. Naša vizija je da će u budućnosti, daljim smanjenjem mase i dimenzija, svaka lokomotiva da ima i jednog robota sličnog našem koji se po potrebi iznese iz lokomotive i na licu mesta se izvrši pregled.

Benefit za operatere je sasvim jasan – brz pregled na svakom mestu, što znači da će moći u trenutku kada se požele i kada imaju malo slobodnog vremena da urade pregled što je za njih značajna ušteda.

Robot je sačinjen iz hardverskog i softverskog dela koji čine sistem sposoban sa se kreće na pruzi između šina bez obzira da li se radi o drvenim ili betonskim pragovima kao i stanju tih pragova.

Takođe, naš sagovornik ističe da će bolje moći da prate stanje radne ispravnosti lokomotiva, tako da će benefit biti vidljiv u pogledu sigurnosti železnice. Prema njegovim rečima, velika inovativnost se nalazi u pogledu softvera koji može na osnovu snimka korišćenjem veštačke inteligencije pruži odgovor na to da li postoji defekt. Na osnovu toga je ATUVIS u procesu patentne zaštite na osnovu kojeg su Aleksandar i tim potvrdili ideju, ali i zaštitili proizvod.

Krajnji cilj je izlazak na globalno tržište

Kada su u pitanju korisnici ATUVIS-a, naš sagovornik ističe da su oni specifični, jer se radi o železničkim operaterima kojih u Srbiji ima 18, ali i da je ideja njegovog tima komercijalizacija uređaja i van naše zemlje. Kao što smo već pomenuli, u toku ove godine izvršena je prva prodaja, što Aleksandar opisuje kao poseban test za njihov proizvod:

To je veliki test za naš proizvod jer ukoliko se pokaže kao proizvod daje odgovarajuće rezultate onda će uređaj lako da se “pročuje”. Mi smo prezentovali uređaj i drugim operaterima koji su takođe pokazali interesovanje i ukoliko su rezultati eksploatacije prvog uređaja dobri, verujem da će biti još narudžbina.

Ovde treba uzeti u obzir da je železničko tržište prilično zatvoreno zbog propisa i konzervativnosti u pogledu novih tehnologija.

On navodi i da železničko tržište nije protiv inovacije, ali se zahteva da te inovacije budu ispitane i da zadovolje stroge železničke propise. Zato je vrlo teško da se neko nepoznat probije na ovo tržište. S obzirom na to da je pomenuo istupanje na globalno tržište, zamolili smo Aleksandra da nam bliže predstavi taj plan, na šta nam je on odgovorio sledeće:

Krajnji cilj jeste izlazak na globalno tržište, ali naš ključni problem jeste kanal prodaje. Mi ga u suštini nemamo i svodi se na lične kontakte. Jedna od izlaznih varijanti je da se nađe kompanija koja bi vršila prodaju i imamo kontakte sa kompanijama.

Tu je ključno da se naš uređaj pojavi na nekom od poznatijih svetskih sajmova iz oblasti železnice kao što je sajam u Berlinu ili Gdanjsku koji se održavaju na dve godine. Često nas kontaktiraju kompanije koje žele da saznaju dokle smo došli i žele da vide demonstraciju proizvoda.

U poslednje dve godine tim je radio na realizaciji ATUVIS-a u okviru kojeg su imali dva nova prototipa i došli do proizvoda koji je spreman za tržište.

Na kraju razgovora, zamolili smo Aleksandra da s nama podeli predviđanja za period u narednih godinu dana. Pitali smo ga kako misli da će izgledati rast u narednom periodu i da li su planirane neke izmene i dopune sistema. Prema njegovim rečima, cilj je da on i tim nastave s demonstracijama, a kao značajan prelomni trenutak vidi sajam železnice i železničke opreme — Innotrans koji se održava u septembru 2024. godine:

Ukoliko uspemo da iznesemo ATUVIS, mislim da bi mogli da napravimo značajan uspeh. Što se tiče izmena i dopune sistema, ažuriranje softvera je nešto što očekujemo da će biti česta pojava jer ćemo da imamo stalno poboljšanje softvera u pogledu veštačke inteligencije. Sa druge stane moguće je da se napravi uređaj koji bi bio namenjen infrastrukturi kao drugom značajnom „igraču“ u železnici.

Aleksandar zaključuje da bi takav urađaj mogao da meri stanje radne ispravnosti železničke infrastrukture i daje realne podatke, i to u trenutku korišćenja pruge što bi bio značajan iskorak u ovoj oblasti.


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Office Talks Podcast

Kako doći do investicije za vaš startap?

Gost 195. epizode Office Talks podkasta bio je Miloš Rakčević koji je sa nama podelio svoj preduzetnički put i iskrene savete za sve koji planiraju da osnuju startap u Web3 ili nekom drugom sektoru IT industrije.

Startapi i poslovanje

Kako je Slobodan pobegao iz Beograda na Rtanj gde spaja IT i poljoprivredu?

U podnožju planine Rtanj, zajedno sa svojom porodicom pobegao je od gradske vreve i stresnog života. Tamo uzgajaju lekovito bilje od kojeg proizvode preparate dostupne na portalu Royal Balm.

Startapi i poslovanje

Srpsko-američki Lupa Technology osigurao investiciju od $1,8 miliona – sledi širenje poslovanja

Lupa Technology je na misiji da značajno unapredi upravljanje podacima u građevinskoj industriji. Ova srpsko-američka platforma, sa sedištem u Njujorku i Beogradu, upravo je zatvorila rundu ulaganja od $1,8 miliona kako bi podstakla svoju ekspanziju.

Propustili ste

Intervju

Endava: Program dualnog obrazovanja stvara IT budućnost Srbije

 Ukoliko nastojimo da razvijamo IT industriju i digitalnu ekonomiju u Srbiji, jedan od temelja za to jeste obrazovanje i dolazak novih mladih talentovanih ljudi. Velike IT kompanije, poput Endave, igraju važnu ulogu u procesu izgradnje i edukacije budućih stručnjaka.

Karijere

Učenike u Srbiji više ne zanima IT: Istina ili medijski spin?

'Đaci neće u programere' odjeknulo je u svim medijima nakon završenog prijemnog za srednje škole i gimnazije. Da li je zaista tako i zbog čega ove godine ima manje upisanih đaka na IT smerove u gimnazijama, pročitajte u analizi koja sledi.

Office Talks Podcast

Mily Tech: Startap koji pomaže da vam paketi stižu na vreme

Gost 197. epizode Office Talks podkasta bio je Miloš Zlatković, osnivač i CEO kompanije Mily Technologies. On nam je predstavio razvojni put kompanije — od osnivanja do milionske investicije i planova za budućnost!

Intervju

Mastercard lansirao alat ‘Shopping Muse’ za jednostavnu i personalizovanu kupovinu

Kompanija Mastercard je razvila novi alat 'Shopping Muse' koji je zasnovan na AI tehnologiji a sve u cilju da se napravi veliki korak ka interaktivnijoj i angažovanijoj trgovini u budućnosti. 

Sponzorisano

Kako strani eksperti iz kompanije ABBYY ocenjuju IT tržište rada u Srbiji?

Predviđaju da će Srbija od 'outsourcing' regrutnog centra postati atraktivna tehnološka lokacija na globalnom tržištu, ali je prethodno potrebno preduzeti određene korake ka ostvarivanju tog cilja.

Intervju

Može li veštačka inteligencija pomoći u izgradnji održivih energetskih sistema i poslovanja?

Koliko bi i na koji način integracija AI tehnologije mogla da utiče na unapređenje rešenja u energetskom sektoru, ali i na poslovanje jedne kompanije? Odgovor na ovo pitanje dobili smo u razgovoru sa Jelenom Pejković iz kompanije Schneider Electric.