Kako je Apple Pay stigao u Srbiju za Mastercard korisnike?

Kako je Apple Pay stigao u Srbiju za Mastercard korisnike?

Sa predstavnicima ProCredit banke i kompanije Mastercard za Srbiju razgovaram o tome kako je Apple Pay postao dostupan na našem tržištu i šta to znači za dalju digitalizaciju bankarskih usluga.

Ukoliko iole marite za Apple uređaje i aktivno pratite Twitter, sigurno ste u prethodnim nedeljama naleteli na nekolicinu postova koji su se bavili različitim aspektima uvođenja Apple Pay-a kao još jedne od mogućnosti plaćanja računa na POS terminalima u Srbiji. Znate ono, prislonite vaš iPhone ili Apple Watch i platite račun u kafiću. Baš kao što to radite i sa vašim beskontaktnim karticama.

Sama tehnologija i nije toliko nova, ali je za naše tržište itekako značajna jer je posle dugo godina nešto konačno krenulo da se dešava. Sredinom aprila dobili smo srpski App Store koji smo čekali čitavih 12 godina, pritom regularno kupujući iPhone telefone kod domaćih operatera, a već 30. juna ProCredit banka i Raiffeisen banka postale su prve domaće banke koje su svojim korisnicima omogućile da račune plaćaju upravo putem svojih iUređaja.

Najveći kritičari reći će „zašto tek sada“, ali kako ne bih ulazio u diskusiju koja okružuje različite teorije, pa čak i teorije zavere, probao sam da se fokusiram na ono što je aktuelno u ovom trenutku. Zahvaljujući predstavnicima ProCredit banke i kompanije Mastercard u Srbiji imao sam priliku da se upoznam sa ovom tehnologijom, ali i da čujem kako smo došli u poziciju da samo godinu dana nakon Nemačke i Srbija dobije Apple Pay.

Podaci su pokazali – tržište Srbije bilo je spremno za ApplePay

Ivan Smiljković danas radi na poziciji člana Izvršnog odbora u ProCredit banci. Često ga možete videti na Twitteru, a za sebe kaže i da je napredni korisnik Apple uređaja. Imajući priliku da poseti mnoge zapadne zemlje, koje su u tom smislu finansijski i tehnološki razvijenije, Smiljković se zapitao – šta je potrebno kako bi doveo Apple Pay u Srbiju i to baš u banku u kojoj i sam radi?

Odgovor koji je tražio stigao je zahvaljujući kompaniji Mastercard, a ključ u dovođenju ove tehnologije ležao je u samom tržištu koje je u smislu digitalizacije transakcija daleko ispred čak i pojedinih evropskih zemalja. Kako je to moguće?

Nikola Mehandžić, direktor razvoja poslovanja u kompaniji Mastercard otkrio je u razgovoru za Netokraciju:

U Srbiji su plaćanja mobilnim telefonima tek u začetku, ali je važno da za taj oblik plaćanja već nekoliko godina postoji sva potrebna infrastruktura, zahvaljujući uvođenju terminala za beskontaktna plaćanja. Danas je 97% tržišta opremljeno POS terminalima za beskontaktno plaćanje, a same banke se transformišu i postaju spremne da ponude svojim klijentima napredne usluge plaćanja.

Tokom 2019. godine realizovali smo Studiju o digitalizaciji koja je pokazala kako su stanovnici Srbije pozicionirani u odnosu na druge stanovnike zemalja centralno-istočne Evrope. Po rezultatima te studije, ispitanici u Srbiji brže i lakše usvajaju i koriste nove tehnologije u odnosu na druge. Prema tom istraživanju, čak 87% ispitanika, kada razmišlja o plaćanju platnim karticama, upravo razmatra mobilne telefone kao najsigurnije i najjednostavnije sredstvo plaćanja.

Uslovi su, dakle, postojali, ali je bilo neophodno posvetiti se implementaciji ove tehnologije. ProCredit banka bila je među prvim bankama koje su izrazile želju za uvođenjem Apple Pay usluge, a Smiljković kaže da je u pitanju inicijativa koja se prirodno uklapa u ono što ProCredit inače radi, a to je da fizičkim i pravnim licima u Srbiji omogući bankarstvo sa što razvijenijim stepenom digitalizacije, uklanjajući iz te jednačine čak i fizičke poslovnice jer prema njegovim rečima – onaj ko razvija digitalno bankarstvo, ne može paralelno da razvija i brick and mortar bankarstvo:

Jedan korak bliže svetu – Apple Pay dostupan je u Srbiji od 30. juna 2020. godine.

Činjenica da je i sam zaljubljenik u modernu tehnologiju, dodatno je zacementirala njegovu odluku da ProCredit banka bude prva banka u Srbiji koja će u partnerstvu sa kompanijom Mastercard omogućiti domaćim korisnicima najpopularniji mobile wallet koji prema rečima Ivana daleko prednjači u odnosu na ostale mobilne novčanike. Smiljković za Netokraciju ističe:

Možda će zvučati neverovatno, ali najveći broj naših korisnika danas obavlja svoje transakcije u digitalnom obliku, bilo putem e-bankinga, m-bankinga ili Zona 24/7. Koliko god lično bio uzbuđen zbog nove opcije, Apple Pay je zapravo prirodan nastavak filozofije koju praktikujemo na domaćem tržištu, a otuda možda i odgovor zašto smo u saradnji sa kompanijom Mastercard svojim korisnicima prvi omogućili Apple Pay u Srbiji.

Biometrija je najsigurniji način za plaćanje, a ona je sastavni deo Apple Pay usluge

Da li ste znali da su prvi beskontaktni POS terminali u Srbiji krenuli sa radom još 2008. godine? Iako u poslednje vreme više ne reagujemo na reči „prislonite vašu karticu“ kada se nađemo na kasi, zaista je za pohvalu kako smo za samo nekoliko godina u potpunosti usvojili ovu tehnologiju plaćanja koja je danas u svetu finansija apsolutni status quo. Sa druge strane, mobilni novčanici prirodni su nastavak razvoja tehnologije beskontaktnog plaćanja, te je u neku ruku bilo samo pitanje vremena kada će i Apple Pay doći u Srbiju.

Mehandžić za Netokraciju otkriva da kompanija Mastercard sarađuje sa kompanijom Apple još od 2014. godine otkada se radi na uspostavljanju preduslova za dostupnost ove usluge na više od 210 tržišta na kojima Mastercard danas posluje. Godinu 2020. zapamtićemo kao godinu u kojoj je Srbija postala još jedan značajan korak bliže svetu, a pored ProCredit banke i Raiffeisen banke koje su prve omogućile svojim korisnicima Apple Pay i OTP banka je nedavno omogućila ovaj servis za svoje korisnike.

Apple Pay servis svim korisnicima iPhone i Apple Watch uređaja omogućava jednostavno i pre svega sigurno plaćanje. Onog trenutka kada povežete karticu na jednom uređaju, ista je spremna i na drugom, pa recimo račun možete platiti i satom.

Međutim, osim ove tri banke retko koja druga banka se oglasila po ovom pitanju. Na pitanje Netokracije zašto je za domaće banke bitno da se okrenu novim tehnologijama poput Apple Pay usluge, Nikola ističe da tradicionalni bankarski sistem pod uticajem digitalne revolucije prolazi kroz nikada značajnije promene koje se pre svega odnose na način na koji banke posluju, kao i potrebe za novim oblicima saradnje sa fintech startapima i drugim nefinansijskim institucijama, a sve to u pogledu boljeg korisničkog iskustva:

Korisnici žele da imaju više izbora prilikom plaćanja, žele brzinu, jednostavnost i najvažnije, osećaj sigurnosti da su njihova plaćanja bezbedna.

Kada već govorimo o bezbednosti, treba napomenuti da je zbog upotrebe biometrije Apple Pay verovatno i najbezbedniji način plaćanja danas. Za razliku od contactless tehnologije koja svojim korisnicima omogućava da izvrše plaćanja zaista bez dodira (bez unosa PIN-a) samo do određene cifre (najčešće je to 3.000 ili 4.000 dinara), Apple Pay zahvaljujući biometriji (otisku prsta ili skeniranju vašeg lica) autentifikaciju vrši na najbezbedniji mogući način, stoga tehnički ne postoji limit preko koga je potrebno uneti PIN kod pri odobravanju transakcije, a telefon korisnika je dovoljno samo prineti POS terminalu.

Komentarišući upotrebu biometrije koja je sada dostupna još većem broju korisnika na domaćem tržištu, Mehandžić ističe:

Mastercard na godišnjem nivou obradi 74 milijarde transakcija i da je za ovu kompaniju primarni cilj da se te transakcije obave sigurno i bezbedno.Potrebe korisnika su u središtu svih proizvoda koje razvijamo, i dok su inovacije ključ našeg poslovnog uspeha, one nikada neće biti sprovođene na štetu korisnika i njegovih prava.

Sigurnost i privatnost predstavljaju srž poslovanja kompanija Mastercard i Apple i zato uvek kada koristite svoju Mastercard debitnu ili kreditnu karticu u okviru Apple Pay mobilnog novčanika, na uređaju niti na Apple serverima se ne čuva stvarni broj vaše kartice, već se za dati uređaj dodeljuje jedinstveni broj koji je enkriptovan i bezbedno sačuvan u sigurnom elementu na uređaju na sertifikovanom čipu koji je kreiran da bezbedno čuva informacije na uređaju, što predstavlja industrijski standard.

Kako saznajemo, pored kapaciteta povezanih uređaja, u koje spada i iPhone, poverljive podatke sa kartice štiti i Mastercardova MDES tehnologija koja svaku fizičku karticu pretvara u digitalizovani jedinstveni token kojim se štite transakcije pri online plaćanju, kao i plaćanju u okviru aplikacija.

Za kraj razgovora, zanimalo nas je i ko su prvi korisnici ove tehnologije. Mehandžić kaže da su to svakako zaljubljenici u nove tehnologije i iPhone te Apple Watch korisnici. On dodaje da se očekuje da lansiranje Apple Pay usluge na tržištu Srbije da važan doprinos daljem razvoju bezgotovinskog plaćanja, a posebno plaćanju mobilnim telefonom. „Naše iskustvo sa ostalih evropskih tržišta pokazuje da Apple Pay ima procenat korišćenja od 80% u odnosu na ostale mobilne novčanike, a dosadašnja iskustva govore da desetine hiljada korisnika digitalizuje svoje kartice u periodu od dve nedelje od trenutka kada se Apple Pay lansira na tržištu“, zaključuje Nikola.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

E-prime povećao proizvodnju električnih bicikala i proširio proizvodni pogon – sledi dalji izvoz u EU

Priču kompanije E-prime pratimo gotovo od samog početka njihovog poslovanja, od pre nešto više od dve godine kada smo prvu put uradili intervju o ovim e-biciklima. U međuvremenu, kompanija je znatno porasla, zaposlila nove ljude, proširila proizvodnju i počela da izvozi svoje proizvode, a to je bio dovoljan razlog da se sa osnivačima opet nađemo na kafi i popričamo o novitetima.

Gaming

Kako je RUR od lokalne ekipe iz igraonice postao uticajni regionalni gejming medij

Već dvadeset godina organizacija RUR bavi se popularizacijom video igara u Srbiji. Njeni osnivači u velikom intervjuu za Netokraciju otkrivaju kako je RUR postao jedna od najvažnijih esports baza u našoj zemlji i šta novo spremaju ljubiteljima gejminga.

Mobilno

Izabrali smo za vas 40 najboljih telefona u ovom trenutku – od €250 do preko €1.000

Da li se i vi često zbunite kada planirate da kupite novi mobilni telefon, posebno sada kada je tržište prezasićeno raznim modelima? Ponuda mobilnih telefona nije nikada bila bogatija za sve ciljne grupe korisnika. Mi smo se potrudili da vam te ponude detaljnije približimo kroz cenovne kategorije najinteresantnijih modela za kupovinu.

Propustili ste

Office Talks Podcast

Burazeri zbog kojih smo zavoleli burgere (gosti Burger House Bros.)

Garantujem vam da ćete od 15. epizode Office Talks podcasta ogladneti.

Internet marketing

Kako kreirati efikasne marketinške kampanje na servisu Spotify?

Spotify, jedna od najpoznatijih platformi za 'streaming' muzike, dostupan je na tržištu Srbije od jula, a njegov dolazak nije obradovao samo ljubitelje muzike - već i oglašivače koji polako počinju da koriste benefite reklamiranja na ovom servisu.

Intervju

Nova zakonska regulativa omogućava lakše dobijanje boravišne vize za strance koji žele da postanu deo srpskog IT sektora

Vlada Srbije početkom godine donela je Uredbu kojom se definišu osnovi boravka stranaca koji se često nazivaju i Startup, Talent i Investor vize, a koja zapravo predstavlja kriterijume za određivanje kategorija stranaca kojima se privremeni boravak u Srbiji može odobriti nezavisno od osnova za odobrenje privremenog boravka. O tome šta to znači za domaći IT sektor, otkrivamo u tekstu koji sledi.

Startapi i poslovanje

Dev Shopper Lazara Stojkovića pomoći će vam da pronađete tim vrhunskih developera

Pandemija korona virusa bila je inicijalna kapisla Lazaru Stojkoviću da u svoj startap portfolio doda još jedan projekat pod nazivom 'Dev Shopper' - servis za brže nalaženje partnerske firme za softverske projekte.

Netokracija

Generacije razdvojene galaksijom

Tokom vikenda IT zajednicu zahvatila je vest da su pojedine kompanije povukle svoju podršku za realizaciju filma o prvom srpskom računaru Galaksija.

Gaming

Državni fakulteti u Beogradu i Kragujevcu dobijaju gejming programe na master studijama

U okviru projekta Master 4.0 studenti master studija nekih od državnih fakulteta uskoro će moći da biraju dva nova programa koji će povezati svet tehnologije i svet umetnosti. Sredstva za realizaciju dobili su beogradski Univerzitet umetnosti u saradnji sa Matematičkim fakultetom i fakulteti Univerziteta u Kragujevcu, koji su nosioci programa.