Pitali smo izdavače koliko smo daleko od digitalne pretplate za kvalitetan sadržaj?

Epl je krajem prethodnog meseca opet izazvao pažnju javnosti predstavljanjem svojih novih pretplatničkih servisa. Jedan od njih je i 'Apple News Plus' koji bi trebalo da promeni način na koji konzumiramo digitalni medijski sadržaj. Da li će sa tim i uspeti?

Sa ciljem da svojim korisnicima omogući napredno iskustvo čitanja i informisanja direktno sa mobilnih uređaja, kompanija iz Kupertina je krajem marta predstavila unapređenju verziju Apple News servisa koji dolazi sa sufiksom Plus. Ova oznaka, između ostalog pokazuje da Epl ozbiljno računa na svoj novi pretplatnički servis koji će na početku korisnicima ponuditi oko 300 magazina, ali i drugih medija čiji će sadržaj biti dostupan Epl korisnicima.

Iako predstavlja još jedan kanal zarade za ovu tehnološku kompaniju, novi servis bi, ako uzmemo u obzir popularnost Epla, mogao da na neki način promeni „pogled“ publike u svetu na digitalno izdavaštvo. Iako će u početku biti dostupan u državama (SAD i Kanada) gde su digitalni mediji izuzetno razvijeni, kao i samo tržište, pitanje koje postavljamo jeste da li bi i kada ovaj servis postao dostupan i korisnicima u Srbiji i regionu – gde navika pretplate za kvalitetan digitalni sadržaj gotovo i da ne postoji.

Na koji način bi Apple News Plus mogao da utiče na izdavače, da li bi mogao da promeni naviku konzumiranja medija u regionu, i da li model digitalnih pretplata uopšte može da uspe na ovim prostorima – samo su neka od pitanja o kojima smo razgovarali sa Miom Čomić (Content Marketing Specialist, Content Insights), Markom Prelevićem (urednik u magazinu Nedeljnik) i Markom Tadićem (Business Developer, Netokracija).

Marko Tadić, Netokracija

„Apple News Plus moramo da sagledamo sa dve strane: sa strane korisnika i strane izdavača, tačnije medija. Kada situaciju posmatramo sa strane korisnika, dobijamo solidan servis za čitanja oko 300 magazinskih medija i to za samo 10 dolara mesečno„, smatra Tadić. Praveći poređenje sa drugim dostupnim pretplatama, on dodaje da samo godišnja preplata za New Yorker iznosi 60 dolara, dok za WSJ mesečno treba izdvojiti 29 dolara.

Sa druge strane, Apple News za pomenutu cenu, korisnicima će ponuditi sadržaj iza kojeg stoje LA Times, Wall Street Journal (samo deo vesti), Wired, ExtraCrunch (TechCrunch), Rolling Stone, Newsweek, Vanity Fair, Vox (The Highlight). Međutim, naš sagovornik dodaje da ako pričamo o izdavačima, ovo može biti prilika da se testira jedan novi izvor prihoda i kanal distribucije. Međutim jasno je da ekonomski za njih ovo i nije baš dobar potez:

Najpre, opet se vezujemo za tuđu platformu (kao što je bio slučaj sa Facebook-om), a druga stvar (još nije potvrđeno) jeste to što Epl uzima skoro 50% prihoda od izdavača koji dobijaju novac tek kada kada neko čita vašu publikaciju na Apple Newsu. Kada pogledamo da su mediji u krizi i da imamo velika otpuštanja, ovo svakako nije dobar pravac razvoja medijskog biznisa i novinarstva. Najpoznatiji američki dnevni mediji poput Washington Posta i The New York Times nisu deo Apple News-a.

Treba se i osvrnuti na to da u Srbiji raste broj korisnika Epl uređaja, a Marko sa druge strane ne vidi da će ovaj servis imati veliki broj korisnika iz naše zemlje, iz prostog razloga što Srbija kao tržište nema kulturu plaćanja digitalnih proizvoda – uvek se gleda na besplatne servise. Ovo najbolje pokazuje i istraživanje koje je sprovela agencija Direct Media, a koje pokazuje da oko 1% stanovništva plaća i koristi Netflix, dok za Deezer i neke druge servise još nemamo podatke. Prema Tadićevom mišljenju, razlog za ovakve rezultate je više nego očigledan:

Iskreno smatram da smo još uvek godinama daleko od uvođenja preplata na digitalne medije i da nijednom izdavaču neće biti lako da krene sa tim, pogotovu sa ‘hard paywall-om’. Realnija opcija jeste da se dodatni, takozvani premium sadržaj plaća. Ipak, za tako nešto potrebna je jaka redakcija, poverenje čitalaca, digitalna pismenost i autentičnost u pisanju. Za naše dnevne medije sa klikt bejt naslovom i često lošim i nekvalitetnim sadražjem, digitalne pretplate su svetlosnim godinama daleke.

Mia Čomić, Content Insights

Gledano iz ugla content marketing specijaliste, Mia kaže da je najpre važno razumeti kontekst i sagledati motive jedne poznate kompanije kao što je Epl, da se još više uključi u svet izdavaštva, medija i informisanja. Ona veruje da pre svega postoji jedna opravdana doza nepoverenja ljudi iz sveta novinarstva i online medija prema gigantima kao što su Epl, Fejsbuk ili Gugl:

Da, ove kompanije suštinski menjaju svet, ali imaju i ogromnu (čak zastrašujuću) količinu moći koju koriste za ostvarenje svojih poslovnih ciljeva. Narativ koji prati PR kampanju kompanije Epl (bombastični naslovi poput “Da li će Apple News Plus aplikacija spasiti novinarstvo?” i sl.) zaista je smešan i degutantan, bar za one koji su iole upoznati sa načinom na koji Epl posluje.

„Nova aplikacija je od strane medijskih organizacija dočekana sa podozrenjem i kao jedna vrsta kontroverze jer je interes za profit kompanije vrlo očigledan“, smatra Čomić, te dodaje da zapravo nema dovoljno transparentnosti u pogledu podele zarade između Epla i magazina i publikacija koje pristanu da budu deo Apple News Plus aplikacije.

Nastavivši razgovor, Mia kaže da u vezi sa tim, postoji niz izazova i problema za medije koji se upuste u poslovnu avanturu sa kompanijom iz Kupertina. Prema njenim rečima, iako suštinski grade celu aplikaciju svojim sadržajem, mediji nemaju kontrolu nad tim gde će se tačno njihov ekskluzivni sadržaj naći niti koliko će biti vidljiv čitaocima, a kako stvari stoje – upravo od toga će i zavisiti njihova zarada:

Onlajn mediji su se već više puta opekli ostvarujući partnerstva sa trećim licima. Ali, s obzirom da je teško naći održivi model poslovanja – većina velikih imena su pristala da budu deo Apple News Plus-a. Znaju da Epl ima armiju fanova, te da će ovako dobiti pristup novoj publici i spremni su da prihvate i te “mrvice” zarade nakon što kompanija “pokupi kajmak”.

Važno je razumeti da Epl nije naročito zainteresovana da pomogne novinarima i onlajn medijima. Ono što želi jeste da pomogne korisnicima, bude prepoznata kao pionir i nosilac inovacija u najrazličitijim poljima i da naravno – pritom debelo zaradi.

Iako politika pretplate za kvalitetan sadržaj na Internetu konkretno u Srbiji gotovo i da ne postoji, može li servis iz Epla ili neki drugi da utiče da se ova slika promeni tako što će nuditi kvalitetan sadržaj poznatih magazina direktno na mobilnim telefonima korisnika? Naša sagovornica ocenjuje da je čak i van Srbije veoma teško monetizovati sadržaj u doba kada se informacije nalaze na svakom koraku. Različite vrste sadržaja lako su dostupne zahvaljujući širenju Interneta, pa se prema tome i ustalilo mišljenje da bi sav sadržaj trebalo da bude besplatan:

Ljudi su počeli da brkaju svoje pravo na informisanost (dakle, pravo na objektivno izveštavanje u formi pisanih vesti), sa prilikom da čitaju visokokvalitetan onlajn sadržaj, edukuju se i zabave, nauče nešto novo (što je kvalitetan premium sadržaj). U problematiku objektivnog izveštavanja domaćih medija ne bih da zalazim, niti je to sada tema.

Kako kaže, poenta je da se u izradu premium sadržaja ulaže nezamislivo mnogo truda, ali baš zato što sadržaj postoji svuda online i što su jedini uključeni resursi neopipljivi (npr. čovekovo vreme, kreativnost, veštine istraživanja i analize prikupljenih podataka, umeće pisanja, stručnost, i sl.) – čitaoci krajnji proizvod (tj. tekst) uzimaju zdravo za gotovo.

Govoreći konkrento o tržištu Srbije, Mia kaže da nije sigurna koliko će servis iz Epla biti popularan u državi iz prostog razloga što je upitno koliko kvalitetnog pisanog sadržaja generalno ljudi u Srbiji konzumiraju na Internetu (bilo da za njega plaćaju ili ne), niti da li uopšte imaju razvijen senzibilitet za kvalitet:

S druge strane, pretplatnički servisi kao što su Netflix ili HBO Go su se “primili”, ali je opet reč o drugom medijskom formatu i o industriji zabave.

Moj subjektivni osećaj je da su korisnici u Srbiji daleko od toga da stvore naviku da plaćaju za onlajn sadržaj koji ih interesuje. Deluje mi kao da ne vide vrednost u tome jer smatraju da mogu lako da nađu besplatan “zamenski sadržaj” koji će zadovoljiti njihove čitalačke potrebe.

Pretplatničkih servisa biće sve više, a kvalitet na istim bi iz godine u godinu mogao da podiže svoju lestvicu. Ipak, postavlja se pitanje šta bi trebalo promeniti na ovdašnjem tržištu da bi ljudi prihvatili digitalni način pretplate. „Počnimo od toga da ljudima u našem regionu nedostaje medijske pismenosti, kao i veštine kritičkog mišljenja i rasuđivanja“, Mia konkretno iznosi svoj stav uz napomenu da je svest o digitalnoj ekonomiji na veoma niskom nivou, kao i da će ljudi pre otići do trafike i kupiti časopis ili novine, možda su čak i redovni čitaoci i imaju formiranu naviku:

Zbunjenost i nerazumevanje ljudi proizilaze iz toga što ne postoji nikakav fizički proizvod koji dobijete nakon izvršene transakcije. Upravo je u tome problem. Na primer, kada ljudi kupuju stručne časopise na trafici, nemaju svest o tome da kupuju pristup ekspertizi i originalnom sadržaju, već osećaju da plaćaju papir, tj. fizički primerak časopisa.

Štaviše, Mia smatra da bi ljudi u našem regionu prihvatili digitalni način izdavaštva sa pretplatom, neophodno je da razumeju vrednost sadržaja i stvore snažnu naviku oko određenih online publikacija. Kako ona ocenjuje, baš zato što je danas informacija toliko mnogo – nedostaje onih filtera koji će nam usmeriti pogled i ponuditi nešto originalno, kvalitet koji nije svakidašnji i koji zavređuje našu pažnju i novac, te zaključuje:

Rekla bih da su pretplate na digitalni sadržaj i dalje manjinska pojava u Srbiji. Ukoliko samo pogledate koju dnevnu štampu ljudi čitaju i smatraju legitimnom, biće vam jasno da je dug put do toga da svojevoljno daju novac za kvalitetan online sadržaj ili da za početak – uopšte prepoznaju kvalitet.

Marko Prelević, Nedeljnik

„Bilo je samo pitanje vremena kada će Netflixov model poslovanja doći i do medija (da se on Eplu dopada i da žele da ga kopiraju, bilo je jasno i kada je najavljen Apple TV+, a posebno kada su kupili startap Texture, iz kojeg je Apple News Plus i nastao)“, započinje razgovor Marko Prelević. Poredeći novi servis iz Epla sa Facebook-om kada je reč o plasiranju sadržaja na Internetu, Marko kaže da je fundamentalna razlika između ove dve kompanije to što Facebook koristi isključivo besplatan sadržaj, pa je, valjda, logično i da ga besplatno daje.

Sa druge strane, Epl će se u velikoj meri oslanjati na sadržaj koji je dosad bio nedostupan, zaključan ili pod paywallom, što predstavlja izazov, a možda i rukavicu u lice dosadašnjem načinu plasiranja vesti. Pored svega Prelević veruje da je kompanija iz Kupertina pronašla pravi momentum za plasiranje novog servisa:

Ne treba zanemariti ni očiglednu želju Epla da se u trenutnoj klimi koja ne ide na ruku gigantima iz social media sveta – a što je potcrtano kritikama na račun Facebooka i YouTube-a zbog prenosa i repliciranja bezumnog zločina na Novom Zelandu – predstavi kao njihova sušta suprotnost, kao „good guy“, izvor i „enabler“ proverenih vesti i pravog novinarstva.

Marko smatra da bi Apple News Plus mogao da otvori mogućnost da se privuče neka potpuno drugačija publika, koja nije, a možda i nikada ne bi, čitala „tradicionalne“ medije. Uzimajući za konkretan primer domaće medija i njihov nastup na ovom servisu, Marko kaže da bi se Nedeljnik kao magazin vrlo rado i gotovo bezuslovno našao na ovoj platformi. Međutim, kako naš sagovornik smatra, nije sve u novcu:

No ako Epl, kako je najavljeno, ostane veran Netflixovom modelu u smislu odbijanja da izdavačima dostavi podatke o tome koje se izdanje koliko čita, koje se stranice otvaraju i koliko se korisnik zadržava, to može da napravi problem i izdavačima (gubi se kontakt sa čitaocima i klasičan feedback) i oglašivačima (koji, naravno, vole da znaju tiraže).

Govoreći o pretplatama za digitalni medijski sadržaj, Marko smatra da je na našem tržištu sve još u rudimentarnoj fazi, mada postoje jasni znaci da se nešto pokreće. Na primer, Nedeljnik je već nekoliko godina dostupan na servisu Novinarnica, gde se nalazi među najprodavanijim izdanjima.

„Treba napomenuti da dobar deo „digitalnih primeraka“ odlazi na dijasporu, koja je mnogo više navikla da plaća za online sadržaj od ljudi u Srbiji. Ako dnevne novine koštaju dvadesetak dinara, a sajtovi su besplatni, ako se vesti čitaju uglavnom na Facebooku, a o kredibilnosti izvora se razmišlja malo ili nikoliko, možda još nije zrelo za klasičnu digitalnu pretplatu“, zaključio je na kraju Prelević.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Ekskluzivno

Nordeus otvorio novu zgradu: 6.000 m², restoran, sportski bar i vrtić za spoj najboljeg iz umetnosti i tehnologije

Donosimo vam ekskluzivne fotografije nove zgrade Nordeusa koja već danas otvara vrata za svojih 170 zaposlenih.

Startapi i poslovanje

Kako izgleda raditi u IT kompaniji koja razvija svoj proizvod – iz ugla programera?

Domaće developere uglavnom je oblikovala 'outsourcing' industrija, dok je znatno manji broj njih imao priliku i da radi u kompaniji ili startapu koji razvija sopstveni proizvod. Kakva su njihova iskustva?

Kultura 2.0

Breitbart NE dolazi u Srbiju, ali neko se igra ‘Kembridž Analitike’ u našem dvorištu

Ko pokušava da aktivira domaću desnicu i pasivne građane plasirajući sadržaj preko Facebook stranice koja se predstavlja kao srpski Breitbart?

Propustili ste

Kultura 2.0

Ko je vaš Mesija na razmućivanje?

Kada ste prvi put shvatili da ste matori? Ja pre nekih 5-6 godina, tada u kasnim dvadesetim.

Tehnologija

Kraj praznim kamionima – niški nadjituru.rs kroz optimizovanu logistiku spaja trgovce i autoprevoznike

Kako digitalizovati industriju uslužnog prevoza i spojiti špeditere i prevoznike? U razgovoru sa članovima tima nadjituru.rs otkrivamo kako je ovaj niški startap kreirao jednostavno rešenje za dugogodišnji problem.

Društvene mreže

Facebook beleži pad broja korisnika, samo 9% njih prati objave brendova

Pioniri communications treću godinu zaredom sproveli su Social Serbia 2019 istraživanje u saradnji sa agencijom Smart Plus Research - sa ciljem da se dobije uvid u broj korisnika društvenih mreža u Srbiji i u njihove stavove prema oglašavanju.

Startapi i poslovanje

Zašto programeri kažu da im je pisanje koda zapravo najlakši deo posla?

Brojni sagovornici iz teksta u tekst govore nam kako je za programere pisanje koda najlakši zadatak - izazov je u oganizaciji koja se odvija pre toga. Zašto je to slučaj i kako se ta situacija može rešiti?

Novost

Savladajte osnove programiranja uz prve SmartNinja kurseve u Beogradu!

Program IT obuka koje smo pokrenuli početkom godine, konačno je dostupan za sve zainteresovane polaznike. U nastavku teksta saznajte više o kurikulumu, preduslovima za obuku i načinu plaćanja za prva dva kursa - Web Developement 1 i Python za početnike.

Kultura 2.0

Nemanja Čedomirović: Zaboravite na uspešnu konferenciju ukoliko ne želite da rizikujete

Kada su osnivači konferencije PHP Srbija pripremali prve događaje želeli su da od toga naprave programerski centar i stvore mesto gde i stranci žele da dođu - i u tome su uspeli 37% 😄, kaže jedan od osnivača. Šta posetioce čeka ove godine?