Da li ćemo zbog anglicizama u IT industriji zaboraviti maternji jezik? Razgovarali smo sa profesorkom engleskog jezika

Kao novinarka u poslovno-tehnološkom mediju, neretko dobijam kritike čitalaca zbog, kako kažu, “prekomerne” upotrebe anglicizama u mojim tekstovima.

Pošto sam po obrazovanju profesorka jezika i književnosti svesna sam činjenice da je jezik živ i da se pod uticajem raznih kultura i u dodiru s novim tehnologijama stalno menja. Otuda obilje turcizama, romanizama, germanizama i ostalih pozajmljenica koje su u naš jezik dospele kulturalnim spajanjima u različitim trenucima istorije.

Uzevši sve to u obzir, sasvim je logično da savremenim poslovnim jezikom dominiraju anglicizmi, jer je engleski “maternji jezik” IT industrije koji je imenovao gotovo sve njene tehnologije i alate.

Međutim, primetila sam da naši susedi iz Hrvatske nastoje da, prevođenjem naizgled neprevodivih izraza i termina, očuvaju izvorni oblik maternjeg jezika i njemu prilagode moderno poslovanje, a ne obrnuto. To me je navelo da se zapitam da li bi ovakvo preoblikovanje poslovnog jezika bilo moguće i u srpskom.

Istraživanje ove teme dovelo me je do teksta na blogu Visoke škole stukovnih studija za IT (ITS) pod nazivom “Uticaj anglicizama na srpski jezik u savremenom poslovanju” autorke Bojane Stanojević, koja je u vreme kada je tekst nastao bila profesorka poslovnog engleskog jezika u pomenutoj obrazovnoj instituciji.

Premda Bojana više nije zaposlena u ITS-u i sada živi u dalekom Omanu, s radošću je prihvatila da u intervjuu za Netokraciju rasvetli sve jezičke nedoumice vezane za savremeno poslovanje i upotrebu anglicizama u informacionim tehnologijama.

Bojana, koji je bio povod za tekst o uticaju anglicizama na srpski jezik u savremenom poslovanju?

Bojana: Jezici su, pre svega, moja velika ljubav i bavljenje njima iziskuje konstantno praćenje promena koje sa sobom nose ali i očuvanje njihovih fundamentalnih obeležja. Međutim, kao profesor engleskog često nailazim na prekomernu upotrebu anglicizama u srpskom jeziku.

Stoga, kod mene se razvila potreba za očuvanjem maternjeg jezika, upravo izbegavanjem suvišne upotrebe termina iz engleskog jezika i korišćenje istih samo tamo gde je to neophodno tj. kada određena reč nema odgovarajući ekvivalent u srpskom jeziku, kao što je to često slučaj kod leksike informacionih tehnologija.

Moja ideja prilikom pisanja teksta o uticaju anglicizama na srpski jezik u savremenom poslovanju ogleda se upravo u želji da predočim potencijalne greške prilikom neminovne upotrebe anglicizama u poslovnom svetu danas, kako u pisanoj tako i u usmenoj formi, i razrešim eventualne dileme.

U tekstu spominjete novu jezičku tvorevinu — anglosrpski. Da li biste mogli da nam objasnite značenje ovog termina i ko ga je ustanovio? 

Bojana: Čini mi se da ova reč na pravi način opisuje neformalni jezik kojim većina nas danas govori a to bi bio upravo anglosrpski. On predstavlja jedan od varijeteta srpskog jezika nastao upravo pod uticajem engleskog jezika. Zanemarujući norme srpskog jezika on predstavlja jezički izazov za budućnost istog.

Ovu novu jezičku tvorevinu ustanovio je prof. dr Tvrtko Prćić. Upravo u priručniku “Du ju speak anglosrpski? Rečnik novijih anglicizama” prof. dr Vere Vasić, prof. dr Tvrtka Prćića i mr Gordane Nejgebauer možete pronaći primere koji se tiču nedoumica koje se odnose na transkribovanje neke strane reči i njenih potencijalnih ekvivalenata u srpskom jeziku.

Iako za njih postoji adekvatan prevod na srpski jezik, zašto se mnogi engleski izrazi u savremenom poslovanju ipak ne prevode?

Bojana: Tačno je. Većina anglicizama se već ustalila u srpskom jeziku i za njih, i to najčešće u domenu savremenog poslovanja, u međuvremenu nije pronađen odgovarajući ekvivalent. Nekada se može učiniti da je njihova upotreba suvišna ili da nije neophodna, posebno na mestima gde postoji odgovarajući prevod za taj pojam, ali ne treba biti isključiv.

U oblastima savremenog poslovanja (marketing, mediji, IT poslovanje itd.) oni i te kako mogu olakšati komunikaciju, posebno u situacijama kada u srpskom jeziku ne postoji odgovarajući sinonim.

S druge strane, zašto su pojedine engleske reči ‘posrbljene’ pa ih pišemo onako kako se izgovaraju?

Bojana: Da bi jedan jezik mogao da isprati komunikacijske potrebe svojih sagovornika, on mora usvojiti određene pozajmljenice i neologizme. Evidentno je da veći broj novih reči (neologizama) u srpski jezik dolazi upravo iz engleskog jezika. S obzirom na to da su se u srpskom jeziku već odomaćili mnogi engleski termini, posebno treba da budemo obazrivi prilikom njegove upotrebe u pisanoj formi.

Vodeći se pravopisnim pravilima, ispravno bi bilo, na primer, napisati imejl ili mejl, nikako e-mail ili mail. Izvornu reč možemo upotrebiti samo onda kada su u pitanju adrese ili nešto slično. Pored reči imejl, zdvojiću još nekoliko sličnih primera koji su preuzeti iz engleskog jezika uz naglasak da se pišu upravo onako kako se i izgovaraju.

Tako da je pravilno napisati: brauzer, rič, veb-sajt, bekap, daunloud, apgrejd, i intervju umesto browser, reach, web sajt, backup, download, upgrade i interview. Ipak, ukoliko želimo da upotrebimo domaće reči, uvek možemo reći: veb-lokacija ili veb-stranica, rezervna kopija, pretraživač, nadograditi, razgovor i sl.

Izgovarajući ove reči na srpskom jeziku, sve više se stiče utisak da zvuče krajnje usiljeno i neprirodno te se upravo sve više pribegava gore navedenim anglicizmima koji su, barem kada govorimo o sferi savremenog poslovanja, sasvim spontano postali deo zvanične jezičke norme.

A koje su to reči neprevodive i kako ih objasniti nekome ko ne poznaje dovoljno engleski jezik?

Bojana: Ne bih to nazavala neprevodivim rečima već bih pre rekla da su to engleske reči koje nemaju adekvatan sinonim u srpskom jeziku ali se mogu objasniti ili se prevod istih može sastojati od nekoliko reči na našem jeziku. Pojasniću to koristeći englesku reč spam.

Ako bismo pokušali da prevedemo ovu reč na srpski jezik morali bismo dati detaljnije objašnjenje (neželjena elektronska pošta ili poruka poslata putem imejla), jer ovaj pojam zvanično ne postoji u drugim jezicima. Ipak, lakše je izgovoriti jednostavno spam. Interesantno je kako nam se u prethodnoj rečenici opet nameće reč imejl. Naime, odgovarajuća sintagma na srpskom jeziku bila bi elektronska pošta, elektronsko pismo ili skraćeno e-pošta, e-pismo.

Interfejs je samo još jedan od termina koji je integrisan u srpski jezik i koji se upotrebljava kao takav pa se često smatra da i nema adekvatan prevod na srpski jezik. Istina je da nema odgovarajući sinonim, ali ima odgovarajući prevod, a to je “veza između računara i osobe koja pokušava da radi sa njim” ukoliko se odnosi na user interface.

Tu su i implementacija, mitigacija, task, skoup i mnogi drugi termini koji se najčešće upotrebljavaju u oblasti informacionih tehnologija. Ukoliko se učine teškim za objasniti uvek treba pribegavati upotrebi reči u realnom kontekstu. Na taj način lakše ćemo razumeti ili objasniti šta određena reč predstavlja.

Pošto su izrazi koji stoje iza čestih skraćenica u IT industriji prevodivi, da li smatrate da ih treba zameniti rečima na srpskom jeziku?

Bojana: Ne nužno, osim onda kada je to nerazumljivo korisnicima. Učestala upotreba skraćenica, posebno u oblasti IT tehnologije, odraz je umreženog mišljenja stručnjaka iz ove, ali i drugih uskopovezanih oblasti, koji veruju da su to jedini termini koji na pravi način mogu opisati određenu uslugu, proces ili proizvod.

Ipak, postoji odgovarajuća  terminologija na srpskom jeziku koja bi se mogla adekvatno upotrebiti samo onda kada za to ima potrebe, što pokazuju i sledeće skraćenice: API (Application processing interface) – aplikacija za povezivanje sistema;  PaaS (Platform as a Service) – platforma dostupna na klik; UX (User Experience) – korisničko iskustvo;  CX (Customer Experience) – iskustvo kupaca; UI (User Interface) – korisnički interfejs.

Dok ste radili u ITS-u, da li ste primetili da su se studenti udaljili od maternjeg jezika?

Bojana: S obzirom na to da sam na ITS-u predavala predmet Poslovni engleski za IT stručnjake, studentima treće godine i da je akcenat bio na konverzaciji na engleskom jeziku, njegova upotreba je samim tim bila neizbežna.

Ipak, prilikom upotrebe srpskog jezika studenti su i te kako imali meru kod upotrebe anglicizama, što nije uvek lako obzirom na sadržaj predmeta koji uče ali i na sadržaj koji ih okružuje u svakodnevnom životu, od internet informacija, preko pop kulture do medija na engleskom jeziku.

Naravno da će, na primer, u određenoj situaciji koristiti reč interfejs ali ono što je važno je da oni znaju značenje iste ali i da znaju da ga objasne, kako na engleskom tako i na srpskom jeziku, nekom ko to možda ne razume. S druge strane, ne možemo ih “ukalupiti” u srpski jezik kada i on sam beži iz tog kalupa. Ali, tu stupamo mi profesori jezika na scenu.

Bez obzira na to da li sam ja profesor engleskog ili srpskog jezika, moj zadatak kao profesora je taj da ih naučim da razmišljaju u duhu jezika kojim govore u datom momentu, koliko god to bilo moguće, i to ne samo kada je u pitanju vokabular već i gramatičke konstrukcije. Stoga, oni moraju pre svega dobro poznavati gramatiku maternjeg (srpskog) jezika kako određene fraze ili rečenice ne bi zvučale rogobatno.

Na primer, ukoliko pisanje formalnog mejla na srpskom jeziku počinjemo pozdravnom porukom “Poštovani”, na engleskom ćemo upotrebiti Dear, nikako Respectful na šta sam neretko nailazila kao grešku prilikom pisanja ovog tipa pisma. Ovakav i slični primeri ukazuju na činjenicu da redosled reči u rečenici ne možemo prevoditi bukvalno kao ni same reči, obzirom da jedna reč može imati više značenja u zavisnosti od konteksta.

Za kraj, da li mislite da postoji način da jezik zadrži svoj izvorni oblik ili će zbog svoje žive prirode neminovno nastaviti da se menja?

Bojana: U prilog činjenici da je jezik živ govori podatak da se Oksfordov engleski rečnik razmatra na svaka tri meseca i da mu se dodaju nove reči pa je jezik, kao takav, podložan promenama koje su opravdane onda kada olakšavaju svakodnevnu, ali i poslovnu komunikaciju, posebno u svetu današnjice kada su takve reči neizbežne, pa samim tim i opšteprihvaćene.

Ipak, iako izloženi stalnim jezičkim izazovima, treba istrajati u očuvanju leksike i sintakse maternjeg jezika kada god se to učini mogućim.