Da li je vaša AliExpress porudžbina bezbedna od korona virusa?

Da li je vaša AliExpress porudžbina bezbedna od korona virusa?

Sve oči svetske javnosti okrenute su ka Kini koja se, u ovom trenutku, bori sa širenjem smrtonosnog korona virusa. I dok čekamo da saznamo da li postoji rešenje za ovaj ozbiljan globalni zdravstveni problem, zapitali smo se - da li virus koji je par hiljada kilometara daleko može da se prenese i robom sa AliExpress-a?

Niske cene i ogromna baza proizvoda sada su na AliExpress-u u drugom planu, s obzirom na to da su se mnogi zapitali da li je upravo putem paketa sa ove prodavnice moguće preneti korona virus na druge kontinente.

Dakle, da li ova epidemija može pronaći alternativni put do Evrope, ne računajući ljude koji putuju zaraženi i  – ima li mesta panici zbog robe sa Alija koju čekate do dva meseca?

Za sada nema dokaza o širenju virusa putem predmeta

Epidemiolog dr Predrag Kon, Načelnik Jedinice za zarazne bolesti Gradskog zavoda za javno zdravlje, za Netokraciju je na pitanje o tome da li se korona virus može preneti putem pošiljki iz Kine izjavio sledeće:

Po sadašnjim saznanjima – ne, ne može da se prenese. Ono što je do sada poznato je da se ovaj virus ne može preneti putem paketa. Naravno, u određenim uslovima bi verovatno mogao, ali je to teorija. Jednostavno, nema pravilnog odgovora u potpunosti i u potpunosti tačnih saznanja. Dosadašnja saznanja govore da ne može, ali ona, naravno, mogu da se promene.

Kako piše BBC na srpskom, ne postoje dokazi da bi paketi iz Vuhana (grada koji je epidemiološki epicentar korona virusa) mogli biti rizični za ljude koji primaju pošiljke sa pomenute online prodavnice. „Neke bolesti – kao korona virus koji izaziva SARS – mogu da se prošire preko kontaminiranih površina na koje su ljudi kašljali ili kijali. Međutim, ne postoje dokazi da ovaj korona virus to može. Čak i kad bi mogao, veliko je pitanje šta bi se desilo tokom međunarodnog transporta – veliki broj virusa ne može da preživi izvan ljudskog tela ni 24 časa“, piše BBC.

U toku pisanja ovog teksta, kontaktirali smo Ministarstvo zdravlja sa pitanjem da li se roba sa AliExpress-a u Srbiji proverava i na koji način, a čiji komentar čekamo, pa ćemo ažurirati tekst čim dobijemo odgovor.


Ostavi komentar

  1. Sasa

    Sasa

    28. 1. 2020. u 12:05 Odgovori

    Evo lepog i detaljnog objasnjenja. Nema razloga za paniku:
    https://www.facebook.com/zoran.radovanovic.71/posts/2765625173534169

    Danas, 28. januar 2020.
    Korona virus i teorije zavere
    Zoran Radovanović
    Korona virusi često se nalaze među životinjama, a već dugo se zna za četiri njihove vrste koje među ljudima izazivaju nazeb (dve od njih, doduše, mogu i ozbiljnije da oštete zdravlje). Za nazeb je odgovoran i niz drugih virusa (rino, adeno, parainfluenca itd.). Grupa korona virusa od njih se razlikuje po sposobnosti nekih životinjskih sojeva da promene svoju strukturu i da postanu zarazni za ljude, dovodeći do teške kliničke slike.
    Tako se u Kini 2002. pojavio, a dve godine kasnije nestao je soj poznat po engleskom akronimu SARS (u prevodu, teški akutni respiratorni sindrom). Preneo se sa slepih miševa na glodare i sitne sisare, posebno na sivetku, životinju sličnu tvoru, a zatim na ljude. Deset godina kasnije izlovan je soj označen engleskom skraćenicom MERS, sa značenjem bliskoistočni respiratoni sindrom, jer je britanski pojam srednjeg istoka (Middle East) za nas – Bliski Istok. Takođe je potekao od slepih miševa, a posrednu ulogu u zaražavanju ljudi odigrala je kamila.
    Trenutno je aktuelan soj označen u nauci šifrom 2019 nCoV (novi korona virus iz 2019), a popularno nazvan vuhanskim, po 11-milionskom kineskom gradu iz koga je potekao. Shodno očekivanju, i on vodi poreklo od slepih miševa, dok se za prenos na čoveka optužuju zmije.
    Od SARS-a je umrlo skoro 800 osoba, a smrtnost je iznosila oko 10 odsto. I MERS je odneo približno toliki broj žrtava, ali je obolelih bilo manje, pa se smrtnost popela na 37 odsto. Ova sadašnja zaraza je znatno manje smrtonosna. Procenjuje se da umire 2-3 odsto obolelih, ali je stvarni procenat sigurno znatno manji, jer je, za razliku od brojioca, imenilac (stvarni broj obolelih) znatno potcenjen.
    Kinezima se zamera da su 2002. tromo reagovali na pojavu SARS-a, te da snose krivicu za rasejavanje bolesti u 30-ak zemalja. Ovoga puta, oni su sjajno obavili virusološki deo posla – dešifrovali su genetski kod virusa ili, stručno rečeno, sekvencionisali su njegov genom, tako da je celom svetu omogućeno relativno brzo i tačno postavljanje dijagnoze.
    Omanuli su, međutim, sa izučavanjem epidemioloških karakteristika infekcije. Inkubacija je ostala nedovoljno poznata. Po analogiji sa SARS-om i MERS-om, moglo bi se zaključiti da je između dva i više od 10 dana, a najčešće 4-6 dana. To je duže nego što je potrebno običnom, humanom soju korona virusa da izazove bolest (3 dana).
    Takođe je dugo bilo neizvesno da li se zaraza prenosi s čoveka na čoveka. Došla je zatim informacija da jedan bolesnik u proseku prenese virus na 2-3 osobe. To je više nego kod gripa (1,4), a manje nego kod velikih boginja ili velikog kašlja (5-7) i, posebno, manje nego kod malih boginja (oko 15) u neotpornoj populaciji.
    Javio se, doduše, i podatak kako je jedan bolesnik zarazio 14 zdravstvenih radnika. Takvi izuzeci su poznati u literaturi, pa pamtimo da je učitelj iz Novog Pazara 1972. preneo velike boginje na preko 30 građana u Centralnoj Srbiji. Postoje takvi posebno efikasni prenosioci infekcije i smatra se da je za mnoge zaraze 20 odsto davalaca odgovorno za 80 odsto primalaca infekcije.
    Posebno je delikatno pitanje otpornosti ovog novog virusa u spoljnoj sredini. Zavisno od temperature, svetlosti i vlažnosti, njegovi najbliži rođaci opstajali su nekoliko sati ukoliko su „ogoljeni“, a više dana u ispljuvku, krvi ili stolici (dan-dva ako su na poroznom materijalu, kao što su pamučna odeća ili papir). Proizlazi da bi roba, ukoliko dugo putuje, bila bezbedna.
    Znatna je verovatnoća da će nas ovaj virus mimoići, poput prethodna dva – izazivača SARS-a i MERS-a. Ukoliko iskrsne, očekivani ishod je pojava tek po nekog bolesnika. Teoretski je moguća masovnija epidemija, ali su preduzete sve mere da se to spreči.
    Naša čaršijska poslovična maštovitost obogaćena je ovih dana sumnjom da je Kina žrtva biološkog napada. Kao protivargument može da posluži zdrav razum: ko bi normalan pustio u cirkulaciju virus koji može da mu se vrati, i to još dodatno izmenjen daljim mutacijama, ako nema (a nema!) načina da zaštiti sopstvenu populaciju? Trampu su na raspolaganju mnogo efikasnije ekonomske mere za postizanje željenog efekta.
    Teorije zavere će tek procvetati kada se sazna da će, između ostalih, za pokušaj lečenja obolelih biti korišćeni i antivirusni lekovi kompanije Gilead Sciences, čiji je jedan od vodećih deoničara Donald Ramsfeld, bivši ministar odbrane SAD. Njemu se s pravom zameraju brojne nečasne radnje, ali ove zime nije morao da ide tako daleko. Dovoljno je bilo da pre mnogo godina mudro uloži svoj novac u profitabilan posao.
    Možemo, dakle, da isključimo sumanutu ideju o biološkom ratu korona virusom kao nečiji državni projekat. Ostavljamo po strani s uma sišavše pojedince (setimo se mentalno obolelog matematičara koji je američkim političarima slao pisma sa sporama antraksa), jer bi to za njih bio tehnički nedostižan poduhvat. Postojala bi teoretska mogućnost, verovatno znatno manja od jedan odsto, da je virus pobegao iz laboratorije. To se više puta desilo u prošlosti, ali se valja podsetiti poslovice česte među epidemiolozima u sličnoj situaciji: „Kada čuješ na ulici topot, ne pomišljaj odmah na zebru“.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

Predstavljamo rezultate istraživanja: Koliko srpske IT-jevce košta sedenje za računarom?

Rezultati naše online ankete u kojoj je učestvovalo ravno 700 profesionalaca koji rade u srpskom IT sektoru potvrđuju da dugo sedenje za računarom i savremen stil života ostavljaju posledice po zdravlje. Fokus ankete bio je na ispitivanju uticaja na koštano-mišićni sistem i prikupljanju informacija o najzastupljenijim načinima lečenja, prosečnim troškovima koje lečenje iziskuje, kao i o prevenciji u vidu fizičke aktivnosti.

E-commerce

Zanateria je nova ‘online’ robna kuća iz Srbije koja okuplja preko 180 zanatlija, malih proizvođača i njihovih unikatnih proizvoda

Domaća scena izrade zanatskih proizvoda je u ekspanziji, pa je sve više manjih proizvođača koji traže svoje mesto na 'online' i 'offline' tržištu. U tome im može pomoći Zanateria - nova Internet robna kuća, čiji su osnivači za Netokraciju podelili svoju poslovnu priču.

Kultura 2.0

Lako je isključiti Slack i mail, ali kako se gase misli o poslu?

Ako ovaj tekst čitate posle radnog vremena, koliko puta ste pogledali na mail, pomislili na svoj posao ili zadatak koji morate da završite sutra? Ni statistika, a bogami ni praksa vam ne idu u prilog, pa ste verovatno to učinili barem jednom, a u nastavku ćete otkrićete kako (i zašto) bi to trebalo smanjiti na minimum.

Propustili ste

Kultura 2.0

Teško je zaobići Netflix u Srbiji kada su TV okupirali rijaliti i politika

'Streaming' servisa je sve više, pa se zato pitam da li će se tradicionalna televizija svesti na sportske prenose, politiku i rijaliti programe ili će i dalje imati šta da ponudi?

Kultura 2.0

Uputstvo za primenu Testa samostalnosti konačno je objavljeno

Uputstvo za tumačenje kriterijuma Testa samostalnosti pomoći će paušalnim preduzetnicima i poreskim inspektorima da pravilno protumače devet kriterijuma koji određuju da li su ovi preduzetnici u svom poslovanju nezavisni u odnosu na svog nalogodavca ili ne.

Tehnologija

Plaćanje QR kodovima uveliko dolazi u Srbiju – koje prednosti donosi i šta treba da znamo o tome?

Uskoro bi u prodavnicama širom zemlje trebao da bude integrisan sistem instant plaćanja, odnosno instrukcija - NBS IPS QR kod. Mi smo analizirali šta to znači za korisnike i trgovce i koje benefite donosi.

Kultura 2.0

Lako je isključiti Slack i mail, ali kako se gase misli o poslu?

Ako ovaj tekst čitate posle radnog vremena, koliko puta ste pogledali na mail, pomislili na svoj posao ili zadatak koji morate da završite sutra? Ni statistika, a bogami ni praksa vam ne idu u prilog, pa ste verovatno to učinili barem jednom, a u nastavku ćete otkrićete kako (i zašto) bi to trebalo smanjiti na minimum.

Mobilno

Da li ste i dalje spremni da za telefon platite 1.000 evra – kada sličan možete naći za duplo manje novca?

Pre nekoliko meseci, svoj telefon star pet godina, zamenio sam novim, prošlogodišnjim modelom. I dok sam tražio adekvatnu zamenu, prvi put sam se zapitao ima li uopšte razlike između današnjih 'flagship' uređaja i da li nas velike kompanije danas više privlače primamljivim reklamama nego inovacijama koje su nam zaista potrebne.

Kultura 2.0

4 poslovne lekcije koje sam naučio iz druge sezone Narcos Mexico

Oni su trgovci narkoticima, nemaju visoko obrazovanje i fensi MBA programe u svojim CV-jevima. Prodaju 'bijelo' za život, odrasli su na ulicama, nemaju stvarni dodir sa poslovnim svijetom i njegovim trendovim. Ili to samo tako izgleda?