Da li je vaša AliExpress porudžbina bezbedna od korona virusa?

Da li je vaša AliExpress porudžbina bezbedna od korona virusa?

Sve oči svetske javnosti okrenute su ka Kini koja se, u ovom trenutku, bori sa širenjem smrtonosnog korona virusa. I dok čekamo da saznamo da li postoji rešenje za ovaj ozbiljan globalni zdravstveni problem, zapitali smo se - da li virus koji je par hiljada kilometara daleko može da se prenese i robom sa AliExpress-a?

Niske cene i ogromna baza proizvoda sada su na AliExpress-u u drugom planu, s obzirom na to da su se mnogi zapitali da li je upravo putem paketa sa ove prodavnice moguće preneti korona virus na druge kontinente.

Dakle, da li ova epidemija može pronaći alternativni put do Evrope, ne računajući ljude koji putuju zaraženi i  – ima li mesta panici zbog robe sa Alija koju čekate do dva meseca?

Za sada nema dokaza o širenju virusa putem predmeta

Epidemiolog dr Predrag Kon, Načelnik Jedinice za zarazne bolesti Gradskog zavoda za javno zdravlje, za Netokraciju je na pitanje o tome da li se korona virus može preneti putem pošiljki iz Kine izjavio sledeće:

Po sadašnjim saznanjima – ne, ne može da se prenese. Ono što je do sada poznato je da se ovaj virus ne može preneti putem paketa. Naravno, u određenim uslovima bi verovatno mogao, ali je to teorija. Jednostavno, nema pravilnog odgovora u potpunosti i u potpunosti tačnih saznanja. Dosadašnja saznanja govore da ne može, ali ona, naravno, mogu da se promene.

Kako piše BBC na srpskom, ne postoje dokazi da bi paketi iz Vuhana (grada koji je epidemiološki epicentar korona virusa) mogli biti rizični za ljude koji primaju pošiljke sa pomenute online prodavnice. „Neke bolesti – kao korona virus koji izaziva SARS – mogu da se prošire preko kontaminiranih površina na koje su ljudi kašljali ili kijali. Međutim, ne postoje dokazi da ovaj korona virus to može. Čak i kad bi mogao, veliko je pitanje šta bi se desilo tokom međunarodnog transporta – veliki broj virusa ne može da preživi izvan ljudskog tela ni 24 časa“, piše BBC.

U toku pisanja ovog teksta, kontaktirali smo Ministarstvo zdravlja sa pitanjem da li se roba sa AliExpress-a u Srbiji proverava i na koji način, a čiji komentar čekamo, pa ćemo ažurirati tekst čim dobijemo odgovor.


Ostavi komentar

  1. Sasa

    Sasa

    28. 1. 2020. u 12:05 Odgovori

    Evo lepog i detaljnog objasnjenja. Nema razloga za paniku:
    https://www.facebook.com/zoran.radovanovic.71/posts/2765625173534169

    Danas, 28. januar 2020.
    Korona virus i teorije zavere
    Zoran Radovanović
    Korona virusi često se nalaze među životinjama, a već dugo se zna za četiri njihove vrste koje među ljudima izazivaju nazeb (dve od njih, doduše, mogu i ozbiljnije da oštete zdravlje). Za nazeb je odgovoran i niz drugih virusa (rino, adeno, parainfluenca itd.). Grupa korona virusa od njih se razlikuje po sposobnosti nekih životinjskih sojeva da promene svoju strukturu i da postanu zarazni za ljude, dovodeći do teške kliničke slike.
    Tako se u Kini 2002. pojavio, a dve godine kasnije nestao je soj poznat po engleskom akronimu SARS (u prevodu, teški akutni respiratorni sindrom). Preneo se sa slepih miševa na glodare i sitne sisare, posebno na sivetku, životinju sličnu tvoru, a zatim na ljude. Deset godina kasnije izlovan je soj označen engleskom skraćenicom MERS, sa značenjem bliskoistočni respiratoni sindrom, jer je britanski pojam srednjeg istoka (Middle East) za nas – Bliski Istok. Takođe je potekao od slepih miševa, a posrednu ulogu u zaražavanju ljudi odigrala je kamila.
    Trenutno je aktuelan soj označen u nauci šifrom 2019 nCoV (novi korona virus iz 2019), a popularno nazvan vuhanskim, po 11-milionskom kineskom gradu iz koga je potekao. Shodno očekivanju, i on vodi poreklo od slepih miševa, dok se za prenos na čoveka optužuju zmije.
    Od SARS-a je umrlo skoro 800 osoba, a smrtnost je iznosila oko 10 odsto. I MERS je odneo približno toliki broj žrtava, ali je obolelih bilo manje, pa se smrtnost popela na 37 odsto. Ova sadašnja zaraza je znatno manje smrtonosna. Procenjuje se da umire 2-3 odsto obolelih, ali je stvarni procenat sigurno znatno manji, jer je, za razliku od brojioca, imenilac (stvarni broj obolelih) znatno potcenjen.
    Kinezima se zamera da su 2002. tromo reagovali na pojavu SARS-a, te da snose krivicu za rasejavanje bolesti u 30-ak zemalja. Ovoga puta, oni su sjajno obavili virusološki deo posla – dešifrovali su genetski kod virusa ili, stručno rečeno, sekvencionisali su njegov genom, tako da je celom svetu omogućeno relativno brzo i tačno postavljanje dijagnoze.
    Omanuli su, međutim, sa izučavanjem epidemioloških karakteristika infekcije. Inkubacija je ostala nedovoljno poznata. Po analogiji sa SARS-om i MERS-om, moglo bi se zaključiti da je između dva i više od 10 dana, a najčešće 4-6 dana. To je duže nego što je potrebno običnom, humanom soju korona virusa da izazove bolest (3 dana).
    Takođe je dugo bilo neizvesno da li se zaraza prenosi s čoveka na čoveka. Došla je zatim informacija da jedan bolesnik u proseku prenese virus na 2-3 osobe. To je više nego kod gripa (1,4), a manje nego kod velikih boginja ili velikog kašlja (5-7) i, posebno, manje nego kod malih boginja (oko 15) u neotpornoj populaciji.
    Javio se, doduše, i podatak kako je jedan bolesnik zarazio 14 zdravstvenih radnika. Takvi izuzeci su poznati u literaturi, pa pamtimo da je učitelj iz Novog Pazara 1972. preneo velike boginje na preko 30 građana u Centralnoj Srbiji. Postoje takvi posebno efikasni prenosioci infekcije i smatra se da je za mnoge zaraze 20 odsto davalaca odgovorno za 80 odsto primalaca infekcije.
    Posebno je delikatno pitanje otpornosti ovog novog virusa u spoljnoj sredini. Zavisno od temperature, svetlosti i vlažnosti, njegovi najbliži rođaci opstajali su nekoliko sati ukoliko su „ogoljeni“, a više dana u ispljuvku, krvi ili stolici (dan-dva ako su na poroznom materijalu, kao što su pamučna odeća ili papir). Proizlazi da bi roba, ukoliko dugo putuje, bila bezbedna.
    Znatna je verovatnoća da će nas ovaj virus mimoići, poput prethodna dva – izazivača SARS-a i MERS-a. Ukoliko iskrsne, očekivani ishod je pojava tek po nekog bolesnika. Teoretski je moguća masovnija epidemija, ali su preduzete sve mere da se to spreči.
    Naša čaršijska poslovična maštovitost obogaćena je ovih dana sumnjom da je Kina žrtva biološkog napada. Kao protivargument može da posluži zdrav razum: ko bi normalan pustio u cirkulaciju virus koji može da mu se vrati, i to još dodatno izmenjen daljim mutacijama, ako nema (a nema!) načina da zaštiti sopstvenu populaciju? Trampu su na raspolaganju mnogo efikasnije ekonomske mere za postizanje željenog efekta.
    Teorije zavere će tek procvetati kada se sazna da će, između ostalih, za pokušaj lečenja obolelih biti korišćeni i antivirusni lekovi kompanije Gilead Sciences, čiji je jedan od vodećih deoničara Donald Ramsfeld, bivši ministar odbrane SAD. Njemu se s pravom zameraju brojne nečasne radnje, ali ove zime nije morao da ide tako daleko. Dovoljno je bilo da pre mnogo godina mudro uloži svoj novac u profitabilan posao.
    Možemo, dakle, da isključimo sumanutu ideju o biološkom ratu korona virusom kao nečiji državni projekat. Ostavljamo po strani s uma sišavše pojedince (setimo se mentalno obolelog matematičara koji je američkim političarima slao pisma sa sporama antraksa), jer bi to za njih bio tehnički nedostižan poduhvat. Postojala bi teoretska mogućnost, verovatno znatno manja od jedan odsto, da je virus pobegao iz laboratorije. To se više puta desilo u prošlosti, ali se valja podsetiti poslovice česte među epidemiolozima u sličnoj situaciji: „Kada čuješ na ulici topot, ne pomišljaj odmah na zebru“.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Uz ‘Fleksibilni petak’ Nordeus omogućio zaposlenima da sami organizuju poslednji radni dan u nedelji

Dok se zaposleni u Nordeusu nakon 'full remote' režima ne vrate u kancelariju, kompanija im omogućava da njihova radna nedelja traje 4 dana - ukoliko to žele. Fleksibilni petak startovao je 8. maja, a u nastavku otkrivamo kako to izgleda u praksi.

Tehnologija

Šta novi IPS QR kodovi donose malim trgovcima i njihovim kupcima – i kako ih implementirati?

Usluga instant plaćanja na prodajnim mestima uz pomoć IPS QR kodova zvanično je puštena u protokol u Srbiji krajem februara. U nastavku analiziramo na šta trgovci treba da obrate pažnju ako isti uvode u svoje procese naplate.

Kultura 2.0

Kako su domaći YouTube kanali o kuvanju ‘eksplodirali’ za vreme epidemije

Da li i vi spadate u grupu ljudi koja je u karantinu isključivo radila na razvoju i usavršavanju kulinarskih veština? Verujem da jeste, a verujem i da ste inspiraciju tražili ne u bakinim kuvarima, već na YouTube-u.

Propustili ste

Gaming

Preko 10 miliona ljudi preuzelo je igru srpsko-švedskog studija Sozap – a za domaći tim to je samo početak

Armed Heist je 'mobile' igra studija Sozap i verovatno je najviše preuzimana igra bilo kog domaćeg studija južno od Beograda. Sa predstavnicima niškog ogranka ove gejming kompanije razgovaramo o pomenutoj igri i planovima za budućnost.

Netokracija

Popunite anketu o stanju plata u srpskoj IT i digitalnoj industriji nakon COVID-19

Učestvovanje u anketi je anonimno, zahteva svega nekoliko minuta i biće moguće dok ne prikupimo relevantnu količinu materijala.

Karijere

Kada je pravo vreme da uvećate vaš tim – iz ugla kreativne agencije i IT kompanije

Skaliranje - naizgled strana reč koju ako prebacite u kontekst preduzetništva i poslovanja znači mnogo. Ovog puta govorimo o rastu timova u kreativnoj i IT industriji, o tome kako efikasno voditi ovaj proces i kako izbeći izazove na tom putu.

Kultura 2.0

Mojih 5: Nemanja Čedomirović

Nemanja Čedomirović vodi GrowIT i sa svojim timom pomaže kompanijama da usvoje agilni način rada, a ove nedelje u specijalu 'Mojih 5' deli svoje preporuke sadržaja koji mu je ovih dana okupirao pažnju.

E-commerce

Nikola i Sonja pokrenuli su Prodajadelova.rs jer žele da promene način na koji održavamo naše četvorotočkaše

Napustio je dobro plaćen posao i visoku poziciju u kompaniji Würth sa ciljem da započne svoj posao iz snova. Ovo je priča o Nikoli Đuroviću koji je sa suprugom Sonjom pokrenuo sajt Prodajadelova.rs sa namerom da promeni percepciju kupovine auto delova i servisiranja vašeg četvorotočkaša.

Ekskluzivno

U 2019. godini potrošili smo €47,05 miliona na digitalno oglašavanje

Rezultati o ukupnom utrošku na digitalno oglašavanje u prethodnoj godini konačno su tu. Gle čuda - i ovoga puta tržište digitalnog oglašavanja u Srbiji zadržalo je dvocifren rast, ostvarivši jedan od najboljih rezultata otkako se istraživanje vrši.