Može li AI ugroziti programere ili je to šansa za dalji profesionalni razvoj?

U proteklih nekoliko meseci svet ne prestaje da bruji o veštačkoj inteligenciji i njenom transformativnom uticaju na svaki segment ljudske svakodnevnice, a po svemu sudeći, svedočimo četvrtoj industrijskoj revoluciji u kojoj će automatizacija poslova značajno izmeniti tržište rada. Da bi te promene išle u korist čovečanstva, od krucijalne važnosti je da tehnološki stručnjaci budu dobro potkovani znanjem i upućeni u sve benefite, ali i opasnosti, koje sa sobom nosi razvoj pomenutih tehnologija.

Da bismo pronikli u srž ove važne teme i stekli bolji uvid u izazove i mogućnosti koje nas čekaju kada je u pitanju implementacija veštačke inteligencije i automatizacija poslova obratili smo se stručnjacima iz kompanije ABBYY, globalno poznate po svojim dostignućima na poljima veštačke inteligencije i mašinskog učenja.

Pruživši svoju profesionalnu ekspertizu na temu automatizacije posla u eri ekspanzije veštačke inteligencije, za naš portal govorili su Dimitrij Borisov (Vice-President, Head of Quality Assurance), Vladimir Khil, (Head of Group – Platform Processing) i Vaso Peras Likordić (Senior Software Developer), sva trojica iz Product Development tima u gorepomenutoj kompaniji.

Kako ocenjujete uticaj veštačke inteligencije na tržište rada?

Dimitrij: Veštačka inteligencija (AI) definitivno je pretnja onima koji ne žele da evoluiraju, nauče nove veštine i pristupe tehnologiji. Sve ovo vidim kao još jednu tehnološku revoluciju i ogromnu priliku koja će promeniti mnoge industrije. To bi moglo da se uporedi sa onim što je internet učinio svetu dramatično promenivši način na koji on funkcioniše.

Svakako, neka zanimanja će zameniti veštačka inteligencija, dok će je druga implementirati i koristiti za povećanje efikasnosti. Iako će i dalje će biti mnogo profesija koje je teško zameniti, doći će povećanja produktivnosti. Ljudi i kompanije koje se prilagode novom svetu imaće koristi, dok će oni koji to ne čine početi da gube od konkurencije, koja je ispratila razvoj tehnologije.

Vaso: Pre svega, želim da ukažem na to da pravu veštačku inteligenciju tek treba da razvijemo. Imamo prediktivne neuronske mreže koje oponašaju rasuđivanje, ali suština prave inteligencije podrazumeva mnogo više od toga. Pri tome, ne nameravam da umanjim značaj ovih AI alata, koji su zaista impresivni i sposobni da generišu izvanredne rezultate. Ali, oni trenutno poseduju dva osnovna ograničenja koja naglašavaju kontinuiranu relevantnost ljudskih uloga.

Prvo ograničenje se odnosi na njihovo oslanjanje na podatke u obuci. Ovi algoritmi predviđaju sledeće reči ili radnje na osnovu obimnih podataka koje su prethodno generisali ljudi. Shodno tome, manja je verovatnoća da će se originalne misli ili ideje pojaviti u rezultatima AI. Jednostavno rečeno, ovi alati još uvek ne mogu da ovladaju ljudskom kreativnošću.

Drugo ograničenje proizilazi iz toga što su AI alati u osnovi heuristički algoritmi. Oni, uglavnom, daju zadovoljavajuće rezultate, ali bi mogli biti sigurniji u sebe. Slučajevi AI “halucinacije” ili netačni rezultati mogu se pojaviti čak i kod najnaprednijih sistema. Zbog toga je ljudska verifikacija i dalje vitalna za sve zadatke prilikom čijeg izvršenja je neophodna preciznost.

Na primer, stanice za verifikaciju ABBYY proizvoda naglašavaju važnost ovog ljudskog elementa. Dok AI alati mogu ubrzati proces, samo se delimično oslanjamo na njih trenutnoj situaciji.  Kratkoročno, ovi alati za veštačku inteligenciju spremni su da pomognu pojedincima da efikasnije i efektivnije ostvare svoje zadatke.

A, takođe, mogu da ponude platformu koja će tehnološkim kompanijama poslužiti kao prostor za inovacije i razvoj. Međutim, kako dalje automatizujemo usluge slične našoj, možemo uočiti negativan efekat na potražnju za zaposlenima. Stoga, nužno je sprovesti  društvene promene kako bismo se svi prilagodili napretku tehnologije koji je nezaustaviv.

Da li i na koji način veštačka inteligencija utiče na vašu produktivnost na poslu?

Vladimir: Koristim AI alate u različite svrhe. Prvenstveno sam istražio dva najpopularnija – MidJourney i ChatGPT3 (besplatnu verziju). MidJourney, iako je uglavnom namenjen da dizajneri generišu slike, bio mi je intrigantan za eksperimentisanje. Kako zahteva specifične, detaljne, tekstualne upite za efikasno generisanje željenih slika, ovaj alat može biti posebno koristan za dizajnere koji žele da kreiraju jedinstvene i prilagođene vizuelne elemente umesto da se oslanjaju na slike koje mogu da koriste i drugi.

Što se tiče korišćenja alata u svom radu, uglavnom sam “sarađivao” sa ChatGPT-om, koristeći ga kao search engine. Umesto da pregledam brojne web stranice i filtriram relevantne informacije, ChatGPT mi omogućava da postavljam pitanja i brzo dobijam odgovore, čime se ubrzavaju i procesi rešavanja problema.

Jedna od falinki mu je, doduše, to što ne ume da kaže “ne znam”, pa povremeno generiše veštačke odgovore koji mogu biti netačni.Iz navedenog razloga, preporučujem vam da budete oprezni kada tumačite odgovore. Premda ne unosim naše kodove u ove alate za veštačku inteligenciju kako bih zaštitio vlasničke informacije naše kompanije, znam i da  je AI korisna u poboljšanju produktivnosti.

Pomaže u zadacima kao što su ubrzavanje procesa pretraživanja, pronalaženje rešenja za uobičajene probleme i pružanje uvida u različite teme. Iako nije zamena za ljudsko znanje i stručnost, kada se koristi na odgovarajući način, AI može poboljšati efikasnost i efektivnost u svakodnevnom životu i radu.

Vaso: Često koristim AI alate u svom poslu i primećujem da su u pojedinim zadacima veoma efikasni, a u drugima još uvek nisu na nivou. Na primer, zahvaljujući njima moje rečenice zvuče znatno elokventnije. Odgovori na ova pitanja, uključujući i ovaj, poboljšani su pomoću ChatGPT4. Napravio sam početni nacrt i zatražio od ChatGPT-a da ga precizira i poboljša. Mogućnost veštačke inteligencije da generiše sažetke i naslove za pisani sadržaj je još jedna oblast u kojoj blista.

Štaviše, softver za prepoznavanje teksta kao što je FineReader bio je ključan u digitalizaciji moje digitalne biblioteke. AI alati, takođe, funkcionišu kao pretraživač za lociranje određenih podataka, koje ja naknadno proveravam. Međutim, postoje oblasti u kojima ovi alati moraju biti poboljšani. Kada je reč o pisanju složenog teksta, samo na osnovu zadate teme, AI alatima je obično potrebna pomoć sa redundantnošću.

Iako mogu predložiti ideje za kodiranje, ovi predlozi često moraju da sustignu zahteve. U većini slučajeva, neophodna je detaljna ručna revizija koda, naglašavajući da su AI alati, iako korisni, još uvek dosta fleksibilni. Nakon ChatGPT-ovih izmena, ručno sam prilagodio tekst, usavršavajući prema svojoj meri.

Kako će se vaš posao razvijati u narednih 3 do 5 godina i da li će AI uticati na taj razvoj?

Dimitrij: U narednih tri do pet godina, predviđam transformativnu promenu u poslu koji obavljamo, a zahvaljujući razvoju veštačke inteligencije. Očekujem široko rasprostranjeno usvajanje inteligentnih AI alata i okvira skrojenih po meri programera i testera, što će uneti revoluciju u sve procese rada i značajno poboljšati naše mogućnosti. Ova evolucija će nas osnažiti da postignemo veću efikasnost, efektivnost i ostvarimo inovacije u našem radu.

Vladimir: To je odlično pitanje! Iskreno, teško je predvideti šta će tačno doneti narednih tri ili pet godina godina, jer se oblast veštačke inteligencije razvija munjevitom brzinom. Postoji mogućnost da, kao i sa brojnim drugim naučnim temama nakon početne senzacije, dođe do zatišja. Ali hej, ko zna koja su to nova uzbudljiva otkrića koja nas čekaju iza ugla? Što se tiče posla koji danas obavljamo, definitivno postoje neke oblasti na koje bi veštačka inteligencija mogla imati veliki uticaj.

Na primer, repetativni zadaci, poput pregleda koda, mogu biti automatizovani uz pomoć AI alata. Zamislite da imate privatnu verziju AI mehanizma koji bi mogao da analizira vaš kod, daje predloge o stilu kodiranja, efikasnim algoritmima, pa čak i da uoči nečitljiv kod, bez ikakvih bojazni od narušavanja privatnosti od strane third party tehnologija. To bi promenilo igru!

Još jedna oblast u kojoj bi veštačka inteligencija mogla da priskoči u pomoć jeste testiranje. Da se ​​razumemo, pisanje testova može biti pomalo dosadno za programere. Ali uz veštačku inteligenciju, mogli bismo da opišemo interfejse i scenarije, a ona bi mogla i da generiše testni kod bez napora. To bi nam uštedelo mnogo vremena i truda.

Što se tiče budućnosti radnih mesta, verujem da će biti nekih promena, ali ne nužno i gubitka posla. U stvari, mislim da će programeri postati još produktivniji. Moći ćemo da postignemo više sa našim trenutnim timovima ili da postignemo iste rezultate uz manje ljudi. Naš primarni fokus može se pomeriti ka zadacima kao što su modeliranje, planiranje arhitekture i rad na poslovnoj logistici, umesto da budemo “zaglavljeni” u zadacima koji se ponavljaju, kao što su pregledi koda i pisanje testova.

Iako postoje glasine da bi programeri nižeg ranga mogli da budu u opasnosti, mislim da ih nećemo u potpunosti izgubiti. Na kraju krajeva, da bismo imali iskusne seniore, moramo da negujemo i razvijamo mediore. Dakle, rad programera i dalje će biti ključan, ali će se naše uloge prilagođavati i menjati dok integrišemo AI alate u tokove rada.

Kako gledate na kompanije koje u svom poslovanju koriste AI alate, a kako na one koje ih zabranjuju?

Vaso: Ovi alati mogu da obezbede značajnu pomoć prilikom izvršavanja repetativnih zadataka. Međutim, kombinacija alata specifičnih za zadatak i opštih alata za neuronsku mrežu (NN) i dalje će biti od suštinskog značaja, jer su NN algoritmi skupi za korišćenje i često uključuju nepotrebne operacije u svojim proračunima.

Specijalizovani alati često nude isplativije i efikasnije rešenje. Primarna briga u vezi sa upotrebom AI alata proizilazi iz privatnosti podataka. Samsung je doživeo nekoliko curenja podataka povezanih sa korišćenjem ChatGPT-a, pri čemu je ChatGPT u suštini naučio i zadržao informacije iz ličnih podataka zaposlenih.

Ovo pitanje je verovatno prvenstveno povezano sa učenjem modela jezika (LLM) koje hostuju treće strane, što iziskuje stroge mere bezbednosti podataka, prilikom korišćenja alata veštačke inteligencije.

Dimitrij: Kompanije koje već koriste veštačku inteligenciju u svom poslovanju svakako mogu imati koristi, ali samo ukoliko ove alate primenjuju na ispravan način. Nisu svi proizvodi veštačke inteligencije spremni za aktivnu upotrebu, pa ni njihov učinak nije zagarantovan. U ABBYY-ju već dugi niz godina koristimo veštačku inteligenciju u većini naših proizvoda, koji i te kako pomažu našim klijentima da uštede vreme i novac u različitim aspektima obrade dokumenata.

Kompanije koje zabranjuju upotrebu AI često imaju svoje razloge, kao što su zabrinutost za privatnost ili druga pitanja. Iako ih u neku ruku razumem, verujem da je ovo privremena odluka dok ne pronađu odgovarajuća sredstva da efikasno iskoriste veštačku inteligenciju.

Može li veštačka inteligencija doprineti profesionalnom ravoju zaposlenih?

Vladimir: Sigurno! Verujem da AI ima potencijal da u velikoj meri pomogne zaposlenima u njihovom profesionalnom razvoju. Mladi, koji su odrastali uz mobilne telefone, kompjutere i tablete, već su uveliko upoznati sa ovim tehnologijama. U našoj oblasti, neuronske mreže mogu ubrzati proces učenja. Na primer, chat bot-ovi se mogu koristiti kao interaktivni alati za učenje, omogućavajući pojedincima da uče engleski jezik ili programiranje na veoma primamljiv način.

Za razliku od tradicionalnih obrazovnih metoda, chat bot-ovi pružaju kontekst i omogućavaju korisnicima da komuniciraju koristeći kratke fraze. Možete postavljati pitanja i odmah dobiti odgovore. Štaviše, možete da obrnete proces i zatražite od neuronske mreže da generiše pitanja za vas, podstičući vas da sami tražite odgovore.

Ovaj interaktivni režim deluje kao personalizovani i vođeni tutor koji je dostupan 24 sata dnevno. Tempo učenja zavisi od vaše posvećenosti i raspoloživog vremena, što omogućava brz napredak. Iako je teško dati konkretne brojke u ranoj fazi, optimista sam u pogledu potencijala AI u učenju i obrazovanju.

Mnoge kompanije prepoznaju potencijal veštačke inteligencije da podrži profesionalni razvoj zaposlenih i ulažu značajna sredstva u ovu oblast. Koristeći AI tehnologije, one stvaraju mogućnosti zaposlenima da napreduju i kontinuirano razvijaju svoje veštine. 

Vaso: Mogućnosti za učenje su svuda, a ovi alati služe samo kao još jedan instrument u kutiji željnog učenika. Iako ne bi trebalo da budu jedini resurs na koji se oslanja, njihova upotreba je nesumnjivo korisna i ohrabrujuća.

Dimitrij: Veštačka inteligencija će verovatno pojednostaviti izvršavanje rutinskih zadataka, ostavljajući ljudima više slobodnog vremena. Međutim, strah od nezaposlenosti može naterati pojedince da razviju nove veštine, i promene svoje svakodnevne aktivnosti, kako bi ispunili zahteve tržišta rada koje se menja.

Zatim, verujem da će veštačka inteligencija poboljšati način na koji učimo. Lično sam koristio interaktivne AI asistente , kada sam učio o temama s kojima nisam bio ranije upoznat, i pokazalo se da mi je to bilo od velike pomoći – kao da imate učitelja sa znanjem koji može da odgovori na svako pitanje. Pri tome, važno je napomenuti da ovi alati ponekad mogu da generišu odgovore koji nisu sasvim tačni, pa je bitno da se osigura njihova pravilna upotreba kako bi se izbegla takva vrsta problema.

Na kraju, možemo zaključiti da su naši sagovornici optimistični u pogledu potencijala veštačke inteligencije da podrži profesionalni razvoj kroz ubrzano učenje i personalizovano vođenje. Oni su saglasni da prihvatanjem veštačke inteligencije i efikasnog korišćenja njene moći, programeri mogu da znatno povećaju svoju  produktivnost i otkriju nove, uzbudljive mogućnosti u stalnom razvoju tehnologije.

Ukoliko želite da se pridružite Vladimiru, Dimitriju i Vasu u ABBYY-u, o otvorenim pozicijama u kompaniji informišite se na zvaničnom sajtu!