10 veština za opstanak u AI svetu!

Poslovni svet se menja brže nego što obrazovni sistem može da prati. Veštačka inteligencija preuzima rutinske zadatke, novi profili se pojavljuju iz godine u godinu, a kompanije sve glasnije govore o jednom problemu: ne mogu da pronađu zaposlene koji imaju prave veštine. Ne radi se o tehničkom znanju. Niti o diplomama. Radi se o onome što zaista pravi razliku.

Inicijativa “Digitalna Srbija” u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji, sprovela je istraživanje među kompanijama, pretežno velikim, međunarodnim, iz IT, finansijskog i telekomunikacionog sektora, kako bi mapirali šta poslodavci zaista traže danas i šta će tražiti u narednih pet godina.

Rezultati su objavljeni u izveštaju remAIn relevant: Veštine za poslove budućnosti i jasno pokazuju da se na tržištu rada otvara ozbiljan jaz između onoga što škole i fakulteti mogu da pruže kroz svoje obrazovne programe i onoga što je kompanijama zaista potrebno.

Svetski ekonomski forum u svom Future of Jobs Report 2025 procenjuje da će 39% ključnih radnih veština biti izmenjeno do 2030. godine. Istovremeno, 170 miliona novih radnih mesta biće kreirano globalno, a 92 miliona postojećih će nestati. Matematika je jasna: oni koji se ne prilagode teže će pronalaziti svoje mesto na tržištu rada.

U nastavku izdvajamo 10 veština koje, na osnovu našeg istraživanja, ali i globalnih trendova, postaju presudne na tržištu rada.

Fleksibilnost i prilagodljivost

Čak 81,8% kompanija u Srbiji ovu veštinu stavlja na vrh liste prioriteta za narednih pet godina. U okruženju gde se alati, procesi i čak opisi poslova menjaju iz kvartala u kvartal, sposobnost brze prilagodljivosti postaje neophodna veština, a ne dodatna prednost. Svetski ekonomski forum svrstava adaptabilnost među pet najtraženijih veština globalno do 2030. godine.

Kontinuirano učenje

Isti procenat kompanija (81,8%) u Srbiji ističe kontinuirano učenje kao jednako kritičnu veštinu. Ne radi se o jednom kursu godišnje, niti o master programu. Reč je o mentalitetu stalnog usavršavanja, sposobnosti da se nova znanja usvajaju brzo i primenjuju odmah. Zanimljivo je da ovu veštinu domaće kompanije rangiraju znatno više nego što je to slučaj na globalnom nivou, gde ne ulazi ni u prvih pet.

Analitičko razmišljanje

57,6% kompanija navodi analitičko razmišljanje kao ključnu veštinu. Radi se o sposobnosti da se iz gomile podataka izvuče zaključak, da se problem sagleda strukturirano i da se donese odluka na osnovu dokaza, a ne intuicije. Svetski ekonomski forum ovu veštinu svrstava na prvo mesto po važnosti do 2030. godine.

Kreativno razmišljanje

Više od polovine anketiranih kompanija (51,5%) kreativnost stavlja visoko na listu. Ovde nije reč o umetničkoj kreativnosti, već o sposobnosti da se za stari problem nađe novo rešenje, da se poveže ono što na prvi pogled nema veze i da se predloži nešto što AI još uvek ne može da smisli. Upravo tu leži prostor koji algoritmima trenutno nije u potpunosti dostupan.

Veštačka inteligencija i mašinsko učenje

Čak 90,9% kompanija smatra AI ključnom tehničkom veštinom za narednih pet godina. Ali ovde je važna nijansa: ne govori se samo o inženjerima koji razvijaju modele, već i o razumevanju kako AI funkcioniše, kako se koristi odgovorno i kako se njeni rezultati kritički procenjuju. Kompanije sve glasnije poručuju: AI neće zameniti ljude, ali će zameniti one koji ne umeju da je koriste.

Rad sa podacima i analitika

66,7% kompanija ovu oblast svrstava u tehničke prioritete. Podaci su nova nafta, ali samo ako neko ume da ih analizira. Sposobnost čitanja, interpretacije i vizualizacije podataka postaje tražena daleko izvan IT sektora. Marketinški stručnjaci, HR menadžeri i finansijski analitičari svi rade sa podacima i svi moraju znati kako da ih koriste.

Sajber bezbednost

48,5% kompanija navodi sajber bezbednost kao kritičnu tehničku kompetenciju. Sa prelaskom poslovanja u digitalno okruženje, svaki zaposleni postaje potencijalna tačka ranjivosti ili odbrane. Osnovna digitalna higijena, prepoznavanje phishing napada i razumevanje zaštite podataka odavno više nije tema samo za IT odeljenje.

Samopouzdanje i inicijativa

42,4% kompanija ovu veštinu svrstava među najvažnije netehničke kompetencije. Poslodavci žele ljude koji ne čekaju da im se kaže šta sledeće treba uraditi. U dinamičnom okruženju, proaktivnost i motivacija da se stvari pokrenu predstavljaju vrednost za sebe i upravo to kandidati moraju da razumeju.

Empatija i aktivno slušanje

U timovima koji rade kroz geografske, kulturne i multidisciplinarne granice, sposobnost da se zaista čuje sagovornik i razume njegova perspektiva postaje preduslov za efikasnu saradnju. 39,4% kompanija empatiju i aktivno slušanje prepoznaje kao važnu veštinu, a broj je verovatno potcenjen. Ovo je oblast u kojoj AI, bar za sada, nema šta da ponudi.

Liderstvo i društveni uticaj

Liderstvo kao važnu veštinu navodi 36,4% kompanija, ali je istovremeno jedna od veština koja najčešće nedostaje kandidatima. Liderstvo ovde ne znači vođenje tima od sto ljudi, već sposobnost da se preuzme odgovornost, pokrene promena i utiče na proces bez obzira na poziciju.

Zašto su ove veštine šansa — posebno za ‘društvenjake’

Ono što je posebno važno u nalazima ovog istraživanja jeste da se granica između tehničkih i netehničkih veština sve više briše. Kompanije ne traže više isključivo ljude sa IT diplomom, niti isključivo ljude koji su završili društvene fakultete — traže ljude koji imaju znanja i veštine iz obe oblasti.

To znači da studenti prava, sociologije, novinarstva i psihologije imaju realnu šansu da postanu konkurentni na tržištu rada koje se sve više odvija u digitalnim okruženjima. Ne kao programeri, već kao profesionalci koji razumeju kako digitalni procesi funkcionišu, koji znaju da čitaju podatke, koji mogu da učestvuju u kreiranju digitalnih proizvoda i koji se snalaze u tehnološki ubrzanim radnim okruženjima. Ta kombinacija stručnog znanja iz svoje oblasti i osnovnih digitalnih kompetencija postaje jedan od najtraženijih profila na tržištu rada.

To je ujedno i jedna od ključnih prilika za veće učešće žena u digitalnoj ekonomiji. Žene su i dalje nedovoljno zastupljene u tehnološkom sektoru i globalno čine svega 26% zaposlenih u IT industriji, dok ih je u oblasti veštačke inteligencije samo 22%. Jedan od razloga je i to što su devojke i žene istorijski ređe usmeravane ka tehničkim smerovima.

S obzirom na to da veštine budućnosti više nisu vezane isključivo za tehničke fakultete, što istraživanje jasno pokazuje, otvara se realan prostor za promenu te slike. Zato je važno da pristup razvoju ovih kompetencija bude otvoren za sve. To može doprineti smanjenju rodnog jaza na tržištu rada budućnosti i doneti šire koristi za privredu.

Istraživanja pokazuju da proizvodi i usluge koje razvijaju mešoviti timovi imaju veću verovatnoću da odgovore na potrebe i žena i muškaraca, čime se povećava njihova tržišna relevantnost i društveni uticaj. Ukoliko devojkama i ženama ne omogućimo jednak pristup znanjima koja oblikuju budućnost rada, rizikujemo produbljivanje postojećeg rodnog jaza u sektorima koji najbrže rastu.

Budućnost rada ne pripada jednom profilu ni jednoj diplomi. Pripada onima koji uče, prilagođavaju se i ne boje se da preuzmu inicijativu.