Kako Vip uz domaću ‘tech’ zajednicu nastoji da digitalizuje srpsku poljoprivredu

Sviđa vam se članak?

Preporučite ga vašim prijateljima i kolegama putem društvenih mreža!

Ako se prisetimo izreke da je jedina konstantna stvar u životu promena, ne čudi težnja velikih kompanija da se što bolje prilagode procesu digitalizacije – pa makar one bile te koje omogućavaju digitalnu revoluciju. To je, između ostalog, i razlog zašto kompanija Vip organizuje prvi AgTech hakaton u Srbiji, a uoči njegovog početka razgovarali smo sa Janezom Križanom, jednim od članova žirija i direktorom sektora za digitalnu transformaciju u pomenutoj kompaniji.

Kako su telekomunikacioni operateri postali najveći Internet provajderi, oni stvaraju infrastrukturu koja je osnov za pružanje različitih servisa. Dakle, kako kaže Križan, bez njih nema ni Gugla ni Fejsbuka.

Međutim, i sami provajderi moraju ići u korak sa promenama, jer je „digitalna revolucija omogućila pristup razvojnim resursima i infrastrukturi svakom pojedincu, što znači da danas za razvoj nekog novog rešenja više nisu potrebni super-računari, ogromni finansijski resursi i skupa oprema – sve to danas je na raspolaganju pojedincima koji imaju ideju, volju i znanje.

Digitalizacija poljoprivrede u Srbiji predstavlja veliku priliku za sve ‘igrače’

Na taj način velikim kompanijama u core business upadaju male startap kompanije, koje novim inovativnim rešenjima  rešavaju probleme odnosno potrebe krajnjeg korisnika i to na moderan i inovativan način.

Nekad smo govorili da BIG eat SMALL, a danas važi da FAST eat SLOW. Kompanije danas znaju da njihov core business neće stvarati prihode sledećih 20 godina i da je potrebna neprestana aktivnost na području pronalaženja novih poslovnih modela, novih rešenja, ponekad i u potpuno novim industrijama.

To je ujedno i razlog zašto velike kompanije počinju da investiraju u inovativna rešenja i van oblasti svoje delatnosti, „poput Amazona, koji je od online prodavnice postao od najvećih logističkih preduzeća“. Sledeći taj princip, i kompanija Vip nastoji da širi svoj proizvodni portofolio i u skladu sa tim organizuje hakaton pod nazivom „Digitalizacija poljoprivrede“.

Hakaton „Digitalizacija poljoprivrede“ počinje danas i trajaće do nedelje, kada će biti proglašen pobednik.

Međutim, zašto baš ta oblast? Janez kaže:

Istraživanja pokazuju da će čovečanstvo u 2050 imati izazov, jer će za 10 milijardi ljudi morati da na istoj površini proizvede 70 posto više hrane. Sa druge strane, Srbija je prvenstveno poljoprivredna zemlja, zemlja u kojoj je rešavanje ovog izazova suštinski prilika da ona postane najbitniji igrač u širem region, što rezultira i procvatom ekonomije.

A da bi to postigli poljoprivrednicima je potrebna savremena IoT tehnologija, koja će preko telekomunikacionih mreža pružati sve potrebne podatke u realnom vremenu 24/7/365″, primećuje naš sagovornik.

Zajedničkim snagama do najboljeg rešenja

Pri razvijanju takvog rešenja velike kompanije mladim timovima mogu pružiti znanja koja im možda nedostaju, iskustvo, tehničku podršku, investiciju potrebnu za razvoj proizvoda, pa i za skaliranje, te je njihovo partnerstvo produktivno za obe strane. To, kako kaže Janez, često utiče i na promenu mindset-a neke kompanije i omogućava joj da uvidi da postojeće poslovanje neće trajati još 100 godina nego, da je potrebna stalna potraga za nečim novim.

Pri tom, nije neophodno da imamo jasno definisan problem, jer je inovacija zapravo suštinski luda ideja, koja rešava potrebu ili problem krajnjeg korisnika na nekom području. S druge strane, postavljanje pitanja je jako bitno (na primer – Hajde da napravimo digitalnu banku ili hajde da vidimo koje finansijske servise možemo da razvijemo kako bismo zadovoljili krajnjeg korisnika).

A korisnici su, zapravo, karika bez kog bi čitav lanac inovativnih rešenja bio prekinut. „Oni su najbitniji i sve što se radi bi trebalo da se radi zbog njih“. Pored toga, kako Križan napominje, važno je ostvariti lični kontakt sa onima koji to žele, a milenijalcima takođe pružiti ono što im je potrebno.

Za mlađe generacije imamo online self care kanale, Internet prodaju, poručivanje i dostavu. Međutim, organizovali smo i radionice za starije po celoj Srbiji, kako bi i starije korisnike upoznali sa novim tehnologijama.

Dakle, pri procesu dalje digitalizacije, kako naš sagovornik ocenjuje, Srbiji sve ide u korist – „fakulteti proizvode kvalitetan ljudski kapital sa puno znanja, tehnologija je tu, a tu su i izazovi“. Na nama je samo da taj proces pokrenemo, zaključuje on.