KOLUMNA

UBER investira u Srbiju: Jeftina vožnja i još jeftiniji politički poeni

Sviđa vam se članak?

Preporučite ga vašim prijateljima i kolegama putem društvenih mreža!

UBER zainteresovan da uloži u Srbiju – naslov je koji nas je juče dočekao u većini elektronskih medija povodom Vučićeve posete Vašingtonu gde se sastao sa predstavnicima nekoliko američkih kompanija. I dok se protesti u Kragujevcu šire, Srbija u očima stranih investitora ne prestaje da oslikava idealnu zemlju za širenje poslovanja, te je i kompanija koja se ne bavi klasičnim investiranjem zainteresovana da baš ovde otvori nova radna mesta. Jer kako drugačije kupiti jeftine političke poene?

I dok se javno mnjenje poslednjih dana bavi Fiatom i radničkim protestima u Kragujevcu, novoizabrani predsednik Srbije uputio se ka Kapitol Hilu ne bi li se sastao sa predstavnicima poznatih američkih kompanija, a sve u cilju predstavljanja naše zemlje kao idealnog partnera za širenje poslovanja u Evropi.

I zaista, kada stavimo sve na papir i izračunamo koliko nas je politika negovanja jeftine radne snage koštala, ali i šta sve to inostrani investitori (velmože) dobijaju – teško je zaobići zemlju u koju će doći žuti ljudi sa istoka i piti vodu sa Morave (uf, ček, ovo je Tomin deo) i propustiti zaista unosne prilike za zapošljavanje našeg najboljeg kadra.

Naj-bo-lje-g.

Čuli iz poznatog UBER-a kakva je situacija pa se i oni zainteresovaše za naše malo ali vredno tržište. Vele hoće da ulažu u domaći turizam, no i dalje je nejasno da li je predsednik Srbije shvatio o kakvoj je kompaniji reč jer kako on kaže, tehnološka industrija mu i nije jača strana pa je od drugih morao da čuje za „taj naš Nordeus“ i te divne momke.

Mora biti da predsednik Vučić nije čuo ni za velike bitke naših susjeda kojima je nedavno blokiran Zagreb, a sve pod patronatom da UBER nije legalan, da je on štetan za taksiste i za domaću privredu, jer svi znamo da su balkanski taksisti najpošteniji i da uredno izmiruju svoje dažbine prema državi. A znaš da stvari ne valjaju kada se ljudi plaše horde zagrebačkih taksista koje ne moš’ uhvatiti sredom u podne jer jebiga prika – nema slobodnih vozila.

Nova radna mesta uvek dobro zvuče

Šalju meni tako kolege iz redakcije vest kako je UBER zainteresovan da investira u Srbiju i sve to nakon sastanka sa predsednikom Vučićem. Na trenutak pomislih kako je ovaj tip zaista Supermen no ubrzo shvatih o čemu je reč – ništa crno na belo, još jedan od onih high-level sastanaka, solidna prilika za slikanje i još jedna šansa da se domaćoj javnosti skrene pažnja sa urgentnijih problema.

Ipak, glavnu ulogu u sagi o dolasku UBER-a u Srbiju morali su odigrati naši cenjeni mediji koji su izvestili kako je jedna od najvrednijih američkih kompanija izrazila interesovanje da investira u Srbiju i srpsko tržište, a posebno na području turizma. Skidam kapu „kolege“, mislim da smo do sada svi shvatili šta su clickbait naslovi ali pravo novinarstvo se ipak ne radi tako.

Trik je očigledno upalio te se tekst preuzet sa TANJUG-a mogao videti na velikom broju portala, a sve što je trebalo uraditi jeste proveriti kakva je to kompanija UBER i po kom poslovnom principu radi. Da li se puštanjem u rad novog tržišta koje iziskuje svega nekoliko klikova mišem zaista može nazvati investicijom – još više ako se uzme u obzir njihova politika prema vozačima?

Nemojte me shvatiti pogrešno, ja sam zagovornik UBER-a u Srbiji ali ne mogu ni da zamislim kakve bi nam performanse priredili beogradski taksisti pusti li se ovakav jedan servis u rad. Pa niste valjda pomislili kako od zagrebačkih uslužnih prevoznika nema gorih?

Svi za jednog, svako za sebe

Krivim medije. Krivim takozvane „kolege“ koje u učmalim redakcijama ne traže zrno istine u rečima naših političara. Možda grešim, možda je pak problem u uredništvu. Krivim i vas – draga publiko – jer ne znate za bolje pa nasedate na svakakvo smeće. Krivim vas jer ste kvalitetno istraživačko novinarstvo saterali u NGO sektor onog trenutka kada ste otkrili da je život lepši na Instagramu.

Možda će nam svima biti bolje kada taj UBER konačno dođe i kada debelo platimo za ta radna mesta. Možda čak i 10.000 legalnih i nelegalnih taksista uposlimo pa prestanu da kukaju kako nema posla, iako bi radije blokirali čitav Beograd pa da njihova bude zadnja – glumeći solidarnost i štiteći „brata po profesiji“ kome se do juče krala vožnja na aerodromu.

Avaj… možda da UBER-ovim vozačima damo po 500L pa da rešimo dva problema jednim udarcem?