The Things Network Belgrade

Kako jedna zajednica nastoji da ‘opameti’ i digitalizuje Beograd?

Sviđa vam se članak?

Preporučite ga vašim prijateljima i kolegama putem društvenih mreža!

Ukoliko bi 21. vek pokušali da klasifikujemo na osnovu određenih karakterisitika, pridev koji bi nam u tome najviše pomogao je reč – pametan. Pametni su telefoni, drugi uređaji, građevine, a kako Janko Pavlović iz zajednice The Things Network Belgrade u intervjuu kaže da su sledeći korak takvi gradovi. Opametiti jedan grad, u ovom slučaju Beograd, zadatak je pomenute zajednice, a naš sagovornik objašnjava nam kako se to najbrže, najlakše i najjeftinije može uraditi.

Početni tim The Things Network zajednice – Nikola Ćurčić, Janko Pavlović i Đorđe Đorđević.

U početku su bili samo pametni uređaji, stvari sa dodatnom mogućnošću da prate neke parametre/uticaje i prema njima donose pojedine odluke potpuno autonomno, a po unapred zadatim pravilima. Sledeći korak, kako Janko objašnjava, bilo je umrežavanje takvih uređaja i postizanje kooperacije između njih ne bi li se stvorili čitavi pametni sistemi.

Prateći taj recept dolazimo do koncepta koji, s jedne strane zvuči utopijski, a sa druge vrlo realno –  koncepta pametnih gradova.

Dakle, smart city je sistem koji diše sa svojim građanima i optimizuje i prilagođava konvencionalne sisteme u realnom vremenu. To se može posmatrati kroz brojne oblasti, a kao primer možemo uzeti pametan parking, odnosno sistem koji omogućava poznavanje tačnog stanja okupiranosti nekog parkinga, te pruža vozačima navigaciju do prvog slobodnog mesta putem mobilne aplikacije.

Od ideje do projekta

Kako je sam koncept pametnog grada veoma složen i neophodno ga je sagledati iz više različitih uglova, zajednicu The Things Network Belgrade, kao deo globalne The Things Network mreže, ne čine samo inženjeri, već tehnološki entuzijasti iz raznih profesija, čak i iz oblasti politikologije.

Svi oni čine zajednicu koja postoji od septembra, ali jako brzo napreduje. Strukturirali smo timove, te imamo generalni i tehnički tim, a zatim je tehnički tim koji je zadužen za razvoj tehnologija podeljen na softver i hardver. Generalni tim orijentisan je na opšte poslovanje i bavi se FR-om, PR-om i sličnim oblastima. Svi zajedno odlučujemo o ključnim stvarima.

Plan ovih timova jeste da počnu od pilot projekta na nivou Naučno-Tehnološkog parka (koji je, pored Digital Worx-a, Allthingstalk i Atoms and Bits, ICT Hub-a i Garage Lab-a i Smart City Challange-a) već pružaju podršku ovoj zajednici) i da tokom ovog perioda u udruženje uključe kompanije, institute i univerzitet. „Ono što ćemo pored projekata dobiti jeste i učenje, upoznavanje i uspostavljanje saradnje između institucija koje je kroz istoriju bilo teško spojiti, a to će nam umnogome olakšati sledeći korak: implementaciju uspešnih projekata na nivo grada„, kaže Janko.

Koji su prvi koraci i koliko to, zapravo, košta?

Kako je stav našeg sagovornika da digitalizacija neminovno dolazi u sve sfere naših života, za njega je pretvaranje Beograda u svetsku smart metropolu samo pitanje vremena. „Potrebna tehnologija je prisutna i dostupna, tako da je jedino pitanje koliko ćemo brzo moći da je obezbedimo i primenimo na naš grad“, kaže on.

Zajednica postoji od septembra, ali već ima podršku tri kompanije, Garage Lab-a i ICT Hub-a i Naučno-tehnološkog parka Beograd.

A odakle i uz pomoć kojih novčanih sredstava početi? Janko kaže:

Čini se da je najveći izazov sa kojim se susrećemo na dnevnoj bazi u Beogradu saobraćaj. Digitalizacija je tu da optimizuje procese. Za početak bi trebalo meriti protoke saobraćaja u realnom vremenu, te skupiti podatke iz kojih mogu da se rade analize saobraćajne situacije. Nakon toga, nadležna institucija može povući novi korak u vidu sinhronizacije semafora u skladu sa tim podacima.

S tim u vezi je i problem pronalaženja parking mesta, koje godinama predstavlja jednu od gorućih tema u oblasti saobraćaja, posebno aktuelnu u centru Beograda. „Pored toga, planiramo da merimo i kvalitet vazduha na lokalnom nivou, kako bismo mogli da obavestimo građane o zagađenju, odnosno kako bi oni mogli da planiraju vremena i rute svojih šetnji u skladu sa time“, ističe Janko.

Što se tiče finansija, nove tehnologije koje planiramo da koristimo za ovakav poduhvat su razvijane baš za potrebe smart city-ja sa vrlo ograničenim novčanim sredstvima, te je tako dobijen veliki domet, mala konzumacija energije i na kraju jako niska cena.

Ideja je da uključimo srpske startape u projekat

Budući da, kako Janko kaže, za sada organizacija nema previše novčanih sredstava, ali imaju daleko važnije stvari (stručnjake i entuzijaste), očekuju da će prve društvu osetne rezultate ostvariti za godinu ili dve.

Šansa za dodatni razvoj jeste podrška velikih telekomunikacionih kompanija, ali i svih ostalih koji pronalaze interes u novim tehnologijama i žele da ih primene u svom poslovanju.

Početni korak, pored traženja ovih kompanija, jeste uključivanje svih srpskih startapa (uz pomoć Smart City Challenge-a) koji imaju dodira sa smart city oblašću i umrežimo njihove proizvode. Kombinacijom tih, na oko nepovezivih uređaja, dobićemo potpuno nova rešenja.

Kako Janko podseća, uspeh preko noći se gradi godinama, a nekada, pored znanja, zavisi samo od dobre volje i želje da se nešto učini i promeni. To je ujedno i cilj ove mlade zajednice, koja je otvorena za sve one koji dele njene stavove i entuzijazam.