Analiziramo

Može li Tesla opravdati ‘hype’, ućutkati kritičare i dovesti svoju proizvodnju u red?

Sviđa vam se članak?

Preporučite ga vašim prijateljima i kolegama putem društvenih mreža!

U žiži svetske i domaće javnosti, prethodnih nedelja našla se informacija o sve težem periodu za američku kompaniju Tesla Motors koja se prvi put za svojih sedam godina poslovanja suočava sa teškim finansijskim periodom. Ulje na vatru dodala je i saobraćajna nesreća sa vozačem koji je koristio autopilot na Modelu X. Gde je to krenulo po zlu i zašto Tesla nije ispunila proizvodne ciljeve za prvi kvartal ove godine? Ispitujemo.

Kada se kompanija koja piše istoriju u auto industriji nađe u problemima, logično je postaviti niz pitanja o tome šta je prouzrokovalo situaciju da „kočije krenu nizbrdo“? Prvoaprilska šala Ilona Maska da je Tesla Motors bankrotirao sigurno nije proizašla iz kreativnog opusa ovog vizionara i biznismena koji je odavno krenuo u potragu za naprednom budućnošću.

Upravo ta šala jedan je do ključnih povoda da se zapitamo šta to muči kompaniju koja nosi prezime slavnog srpskog naučnika i pronalazača. Kao i uvek, najpre bi trebalo pogledati brojke. Činjenica je da epicentar krizne situacije u koju je Tesla kao kompanija zapao jeste problem sa proizvodnjom novog Modela 3, uprkos velikom interesovanju za ovaj automobil koji je naručilo oko 400.000 kupaca.

A ako kasne proizvodne trake, jasno je da i sama kompanija ima znatno veći trošak proizvodnje nego projektovanu zaradu za određeni model. Iako je u pitanju revolucionarna kompanija koja nastoji da promeni sistem prevoza, Tesla Motors i dalje nema iskustva sa masovnom proizvodnjom automobila kao što je to slučaj sa modernom komercijalnom auto industrijom.

Domino efekat koji ne staje

Ne treba zaboraviti i da Tesla velika sredstva ulaže u infrastrukturu, kao što su stanice za punjenje ovih vozila kako u SAD-u, tako i u Evropi (instaliranje Superchargera najavljeno je i za Srbiju, ali za sada ništa od toga), ali i u novu gigafabriku koja je projektovana da proizvede 500.000 vozila na godišnjem nivou, a čija izgradnja je koštla preko dve milijarde evra – što je u isto vreme i veliko ulaganje i veliki izdatak.

Najbolji primer rizičnog finansijskog stanja kalifornijske kompanije ogleda se u činjenici da ista za proizvodnju i druge troškove svakog sata potroši pola miliona dolara. Ovo je svakako nedopustivo za jednu, može se slobodno reći, mladu kompaniju koja se bori sa ogromnom i jakom konkurencijom kako u SAD-u, tako i u ostatku sveta. Uz to, postavljeni proizvodni ciljevi nisu ispunjeni u prvom kvartalu, te akcije kompanije od početka godine gube petinu vrednosti.

Uzmimo za primer kompaniju Ford koja je prema poslednjim podacima prošle godine proizvela šest miliona automobila uz profit od preko sedam milijardi dolara. Sa druge strane, Tesla je sa proizvodnih traka skinuo 100.000 automobila, ali uz gubitak od dve milijarde dolara, što je, složićete se, previše ako govorimo o auto industriji za koju se usko vezuje i sve snažnije tržište.

Ukoliko vratimo vreme unazad, moglo bi se slobodno reći da je niz problema sa kojim se Tesla Motors suočava otpočeo povlačenjem sa tržišta čak 123.000 Modela S upravo zbog problema korodiranja šrafova koji drže karoseriju vozila. Međutim, ovo nije jedini problem sa kojim se suočio ovaj gigant, s obzirom na to da je pre tri godine opozvano svih 90.000 Modela S zbog probelma sa vezivanjem pojasa.

I ako odmaknemo za trenutak van granica SAD-a i zaputimo se ka Starom kontinentu, jasno je da auto industrija u ovom delu sveta cveta, što zbog visoke kupovne moći stanovnika EU i zbog proverenog kvaliteta kompanija koje već godinama opravdavaju svoj renome. Pa čak ni skandal sa dizel motorima (popularno nazvan Dizelgejt) koji je prouzorkovao lavinu problema za VW u SAD-u, nije preterano uzdrmao gigante auto industrije koji već velike delove budžeta izdvajaju za razvoj hibridnih pogona i električnih automobila.

Pojedine države EU počele su da uvode restrikcije za dizel agregate, zabranjujući ovim vozilima ulazak u centar grada.

Putuj Evropo, nemoj više ček… zapravo čekaj nas

Svoje ambiciozne i sve učestalije planove na ovom polju najavljuju giganti poput Mercedesa Audija i VW grupacije generalno, BMW-a, pa čak i japanskih marki kao što su Toyota, Nissan. Ne treba zaboraviti ni Mazdin Skyactive X koji obećava performanse benzica uz potrošnju dizela. Najbolje od dva sveta.

Za Teslu, koja planira da se probije i na evropsko tržište, ove kompanije predstavljaju ozbiljnu konkurenciju, a da bi se ista i jurila, potrebno je napraviti veoma snažne i održive finansijske i proizvodne sisteme koji će moći da iznesu čitavu trku. Činjenica je da Tesla Motors nažalost u ovom trenutku nema kapaciteta za ovu borbu, te da se njena popularnost kod ljudi i vlasnika ovih vozila zasniva na idelima jednog vizionara sa kojim se isti poistovećuju.

Svetlo na kraju tunela američka kompanija može „videti“ u Norveškoj, državi koja nastoji da u potpunosti izbaci upotrebu motora sa unutrašnjim sagorevanjem, a gde je jedan od omiljenih automobila i Model X koji, poput ostalih el. vozila, subvencioniše država. Govoreći o ovom automobilu ne možemo a da ne ostavimo po strani nedavnu saobraćajnu nesreću, a sve zahvaljujući korišćenju autopilota na ovom automobilu – što samo govori da je ova pionirska tehnologija tek na začetku i da mora još dosta da se razvija ne bi li funkcionisala bez greške. Tesla, polako! Budućnost ne dolazi preko noći.

Ostavimo li po strani rivalstvo kompanija, jedan od presudnih faktora za veću ekspanziju i popularizaciju električnih vozila, nalazi se u rukama velikih naftnih kompanija i pojedinih organizacija koji sve više forsiraju podatak da se struja sa kojima se pune baterije vozila u čitavom svetu, proizvodi po „prljavom“ sistemu termoelektrana. Jasno je da ni vozila sa SUS motorima nisu sjajno rešenje i da su „trn u oku“ za mnoge ekologe, ali sve dok postoji interes naftnih kompanija koje igraju po pravilu gospode iz najviših vrhova vlasti – činjenica je da nećemo tako brzo biti svedoci potpune eletrifikacije automobilskog sveta.

techspot

Autopilot jeste korisna stvar i sigurno će vremenom postati standard u auto industriji. Vozači ipak moraju da shvate da ih automobil ne može u potpunosti voziti samostalno.

Nastavak borbe za svoj deo kolača

Verovatno još neko vreme nećemo moći da odgovorimo tačno u kom smeru će se kretati poslovanje Tesla Motorsa. Neki stručnjaci čak predviđaju da će se sav novac kompanije potrošiti vrlo brzo. Ipak, presudu ne treba još donositi, jer i dalje postoje ljudi koji su željni inovacija, željni promena i revolucije, a to i jeste vizija Ilona Maska – da omogući krajnje održiv transportni sistem. Do realizacije tih ideja ima još mnogo da se radi, baš zbog eduakcije one druge grupe konzervativaca koji ne prihvataju promene tako lako.

Period pred nama sigurno će doneti različite promene u svetu auto industrije. Projektovan je pad prodaje dizel motora, EU se sve više okreće ka ekološkim rešenjima, dok su SAD-u mišljenja krajnje podeljena kada je reč o električnim vozilima. Pogotovo sa Trampom na čelu.

Ako iz Tesle budu uspeli da prepoznaju pravi trenutak, optimizuju proizvodnju i uspeju da smanje troškove, a dodatno povećaju kvalitet vozila i same izrade, onda se mogu nadati i postepenom finansijskm oporavku. U suprotnom, nezaustavljiva konkurencija u Evropi i monopol naftnih kompanija prete da se ime ove kompanije izbriše sa mape sveta automobilizma. To bi predstavljalo veliki korak unazad u nastojanju da održiva i još naprednija budućnost transporta na globalnom nivou zakuca na naša vrata i pre nego što smo očekivali.