Bankarski darvinizam

Kako digitalno društvo menja finansijske institucije u Srbiji?

Sviđa vam se članak?

Preporučite ga vašim prijateljima i kolegama putem društvenih mreža!

Sa rastom domaće IT industrije, raste i broj paušalno oporezovanih obveznika koji sve češće biraju ovaj model poslovanja – bili oni frilenseri, konsultanti ili profesionalci druge vrste. Iako se njihova primanja mogu smatrati ‘natprosečnim’, banke i finansijske institucije često nemaju sluha za potrebe ovih korisnika budući da se njihovo poslovanje smatra visokorizičnim po pitanju stabilnosti prihoda. U praksi, kako to obično biva, situacija je pak potpuno drugačija.

Jelena Đurović, menadžer SINHRO projekta pri Societe Generale Srbija.

Uzmimo za primer prosečnog paušalca koji radi u IT sektoru. On ili ona imaju između 27 i 35 godina, u proseku zarađuju od 800 do 1.500 evra i posluju sa čitavim svetom radeći na projektima koji su njima zanimljivi – uspešno gradeći svoje karijere u Srbiji. Dobra vest za budućnost tehnološke industrije jeste da je ovakvih primera sve više, no brzom analizom njihovog kreditnog rejtinga videćemo da se profesionalci ovakvog tipa nalaze u visokorizičnoj kategoriji. Crvenom bojom. Daleko ispred njih, nalaze se zaposleni prijavljeni za stalno – iako su njihova mesečna primanja daleko manja.

Što bi jedan moj poznanik (paušalac) rekao… prilikom kupovine stana više su cenili finansijsku situaciju moje žene koja je nastavnik, nego mene koji sam dizajner i koji radim sa klijentima iz čitavog sveta.

Ne morate biti ekspert za finansije kako biste shvatili da tu nešto ne valja. Fokusiranost banaka na svega par proizvoda i usluga rezultovala je činjenicom da briga o korisnicima i osluškivanje njihovih potreba i želja često zauzimaju poslednje mesto na dugačkom spisku stvari potrebnih za uspešno poslovanje.

Iako će mnogi u poslednjoj rečenici prepoznati svoju banku, sa sveopštom digitalizacijom proizvoda i usluga – pozicija domaćih banaka te čitav finansijski sektor u Srbiji – menjaju se brže nego što to i sami možemo ispratiti. Učmalost šaltera i razmazano mastilo zamenili su e-banking, proaktivna podrška, pristup bankaru na daljinu i upravljanje ličnim i poslovnim finansijama direktno putem mobilnog telefona.

Fintech – reč koja menja sve

Sam Albert Ajnštajn je rekao: „Mera inteligencije je sposobnost čoveka da se promeni“, aludirajući na činjenicu da oni koji ne idu u korak sa vremenom na kraju bivaju ostavljeni po strani. Situacija je danas slična i sa bankarskim sektorom. Jedan pogled na to kako su finansijske tehnologije (fintech) promenile bankarstvo i biće nam jasno da budućnost banaka nisu šalteri i uplatnice – već njihova sposobnost da digitalizuju svoje poslovanje.

Jedna od banaka koja ulaže dosta vremena i novca u digitalizaciju svog poslovanja na tržištu Srbije svakako jeste i Societe Generale banka sa čijim smo izvršnim direktorom, Vukom Kosovcem, već porazgovarali o novom (digitalnom) pravcu kojim se ova banka kreće sa ciljem da svoje usluge ponudi još većem broju korisnika – kako u privatnom, tako i u poslovnom sektoru.

Uvidom u prosečna primanja paušalaca koji rade u IT sektoru, videćemo da je veliki deo njih kreditno sposoban – pod drugačijim uslovima rada koji su jedna od okosnica IT industrije.

Samo nedavno Societe Generale banka je predstavila i novi paket usluga po imenu SINHRO namenjen upravo paušalcima koji rade u IT sektoru i bave se drugim konsultantskim uslugama, kao prvi finansijski proizvod ovog tipa koji je nastao isključivo slušajući savete i potrebe predstavnika domaće tehnološke zajednice. Sa željom da saznamo kako zapravo SINHRO funkcioniše, šta nudi svojim korisnicima, ali i kako je tekao proces kreiranja jedne ovakve ponude usluga, porazgovarali smo menadžerkom projekta, Jelenom Đurović iz Societe Generale banke.

Korisnici kao polazna tačka

Iako se ova banka u Srbiji može pohvaliti tradicijom koja traje već više od 40 godina, o digitalizaciji proizvoda i usluga govori se tek poslednjih nekoliko godina. Kako sve to izgleda na tržištu kao što je srpsko? Jelena odgovara:

Proces digitalne transformacije velike institucije je izazovan sam po sebi, a naše tržište je trenutno veoma kompleksno. Mi prepoznajemo dve kategorije klijenata – one koji intenzivno koriste internacionalne servise i na neki način nas stavljaju pred nove izazove da im uvek pružamo više. U internoj praksi te klijente zovemo digital natives klijenti.

Prema Jeleninim rečima, druga i dalje najzastupljenija kategorija jesu klijenti koji preferiraju lični kontakt sa bankarom i poslovanje putem fizičkih ekspozitura. Digitalizacija na ovako heterogenom tržištu znači da, pored toga što se Societe Generale trudi da digitalizuje što veći broj servisa, zaposleni moraju konstantno da brinu i o edukaciji klijenata kako bi im se približile sve prednosti koje su im sada dostupne.

Koliko je pak izazovno odstupiti od tradicionalnog načina kreiranja ponuda i proizvoda, i fokusirati se prvobitno na želje i potrebe korisnika, a tek kasnije na sam proizvod? Đurović ističe da moderno bankarstvo podrazumeva i neka nova pravila – jedno od njih svakako jeste i to da se u fokusu interesovanja banke nalazi pre svega klijent i njegove stvarne potrebe.

Želja banke jeste da bude tamo gde je njenim korisnicima potrebna, bilo to ekspozitura, e-banking ili m-banking aplikacije ili u online ekspozituri koju je Societe Generale premijerno predstavio krajem 2016. godine. Ipak, da bi se te želje u potpunosti ispunile, potrebno je prilagoditi se smeru u kojem čitava finansijska industrija ide, pomno prateći potrebe lokalnih korisnika, konstantno razvijajući postojeće usluge i optimizovati procese.

Prvi rezultati saradnje sa tehnološkom zajednicom

Početkom godine stvorile su se i mogućnosti za još veću segmentaciju tržišta koja je rezultovala potpuno novim setom usluga u vidu SINHRO paketa. Na pitanje Netokracije kako je Societe Generale došao do ove ponude, Đurović odgovara da se SINHRO u početku nije razvijao sa namerom, već da je čitav projekat proizašao iz strateške saradnje sa ICT Hub-om i povezivanjem sa predstavnicima domaće tehnološke zajednice koji nisu sakrivali nezadovoljstvo sa bankarskim sektorom i načinom na koji se tretiraju paušalci:

Prekretnica je bila poznanstvo, a kasnije i saradnja sa Sofijom Poparom i njenim timom iz Clever d.o.o. koji su razvili web aplikaciju Pausal za lakše administriranje poslovanja paušalne agencije. Saradnja sa njima je pokrenuta sa idejom da obogatimo ponudu za segment preduzetnika – paušalaca koji čine i značajan deo naše klijentske baze, ali smo tu prepoznali i jedan podsegment koji je dosta specifičan i čije su potrebe na bankarskom tržištu potpuno nezadovoljene.

To su paušalci – frilenseri koji su najčešće stručnjaci u oblastima ICT i digitalnih tehnologija, ali i advokati i konsultanti u različitim oblastima poslovanja. Ovaj podsegment tržišta je kao glavni problem isticao to što i pored značajnih prihoda koje ostvaruju u bankama nije bilo razumevanja za njihovo fleksibilno angažovanje u firmama za koje rade jer je kod većine za odobrenje stambenih ili auto kredita uslovljeno ugovorom o stalnom zaposlenju, ili ograničeno visinom osnovice za obračun paušalnog poreza.

Pausal.rs tim ušao je u partnerski odnos sa Societe Generale bankom, ponudivši svoje usluge korisnicima ove banke.

Sa predznanjem o izazovima sa kojima se ovaj segment susreće, Societe Generale banka lansirala je SINHRO paket čija je suština sinhronizacija bankarskih usluga za fizička lica i paušalce u jednom paketu, te jednom e-banking/m-banking aplikaciji, kao i uvezivanje svih specifičnosti ove kategorije klijenata prilikom razmatranja zahteva za kredit, objašnjava Jelena. Prema njenim rečima, benefiti se mogu svrstati u tri kategorije: ušteda vremena, ušteda novca i rešavanje ključnih životnih pitanja.

U prevodu, sada je još lakše prebaciti zaradu sa računa preduzetnika na račun fizičkog lica, kao i korišćenje jedne e-banking tj. m-banking aplikacije umesto dve (za fizička i pravna lica). Ne treba zaboraviti ni uvezivanje sa aplikacijom Pausal.rs. Korisnici takođe plaćaju i održavanje samo jednog paketa, pri čemu su transakcije sa računa fizičkog i pravnog lica u potpunosti besplatne. Tu je naravno i mogućnost izdavanja keš kredita, kao i kredita za automobil ili stan tj. za ona životna pitanja koja su se za paušalce do sada nalazila pod velikim znakom upitnika.

Agilno bankarstvo = održivo bankarstvo

Pogledamo li način na koji su se do sada razvijale finansijske usluge i paketi, uočićemo poznati šablon – jedan tim razvija proizvod tokom nekoliko godina kada je konačno spreman za lansiranje. U međuvremenu, tržišna pravila i potrebe korisnika promenila su se i po nekoliko puta čineći proizvod zastarelim i pre nego što pronađe put do korisnika. Novi razvojni procesi, dakle, bili su neophodni, a rešenje je stiglo u vidu agilne metodologije koja se godinama praktikuje u IT industriji.

Đurović kaže da su primenom agile-a izbegli dobro poznate probleme, uštedeli značajna sredstva i resurse, ali i stvorili stabilnu platformu na kojoj tim dalje može da razvija SINHRO paket – slušajući potrebe svojih korisnika i odgovarajući blagovremeno na njih.

Ovaj period kada je SINHRO počeo da živi među klijentima je za nas posebno značajan i zahvalni smo na svakom komentaru i možda će zvučati kao kliše, ali nam kritike u ovom momentu zaista znače daleko više od pohvale. Sada već znamo da smo na dobrom putu, ali smo i svesni da smo tek krenuli – prilagođavamo se usput, „u skladu sa signalizacijom i vremenskim uslovima“.

Privodivši razgovor kraju, Jelena napominje da tim pažljivo beleži savete i iskustva prvih korisnika SINHRO paketa, koji će se razvijati kako i sama usluga bude napredovala. „Otvoren i neformalan razgovor sa nekim paušalcem-frilenserom je za nas dragocen i predstavlja kvalitetniji barometar zadovoljstva nego bilo koja formalna anketa“, dodaje Đurović, zaključivši kako Societe Generale Srbija trenutno radi na razvoju e-commerce rešenja koje će online preduzetnicima ponuditi zaokruženo poslovanje. Tu su i planovi za potpuno nov koncept ekspoziture – bez korišćenja papira, pečata i drugih birokratskih rekvizita.

Želite da saznate više o SINHRO paketu namenjnom preduzetnicima-paušalcima? Posetite zvaničan sajt Societe Generale Srbija i informišite se o potpuno novom načinu za upravljanje ličnim i poslovnim finansijama!