Analiza SHARE fondacije

Ko zadržava podatke o komunikaciji u Srbiji?

Sviđa vam se članak?

Preporučite ga vašim prijateljima i kolegama putem društvenih mreža!

Pojedini državni organi i institucije poput BIA-e, MUP-a i drugih imaju pristup podacima o komunikaciji više stotina hiljada građana do kojih dolaze uz pomoć domaćih kompanija koje pružaju usluge mobilne telefonije i Interneta – pokazalo je najnovije istraživanje SHARE fondacije. Podaci o komunikaciji tj. metapodaci dobijeni su posredstvom netransparentne procedure, dok se upravljanje prikupljenim ličnim podacima ne tretira na odgovarajući način.

Iza naziva metapodaci nalazi se baza podataka o komunikaciji svih građana koji koriste mobilne telefone i surfuju Internetom, tj. podaci o tome ko, s kim, kada i gde razgovara, a sve u cilju zaštite nacionalne bezbednosti.

Međutim, uprkos porastu broja terorističkih napada na globalnom nivou, a samim tim i potrebe za nadziranjem velikog broja sumnjivih komunikacija, pojedine nevladine organizacije opravdano su uvidele da je na delu ugrožavanje prava na privatnost i tretiranje građana kao da su „kriminalci“ koji bi trebali biti pod konstantnim nadzorom.

Isti utisak stekao je i Evropski sud pravde koji je praksu prikupljanja i skladištenja podataka bez selekcije 2016. proglasio neopravdanom, što je pokrenulo dalju borbu civilnog sektora protiv „interesa očuvanja nacionalne bezbednosti“ i svojevrsnih komercijalnih interesa velikih kompanija koje skladište ogromnu količinu ličnih podataka svojih korisnika.

Zakonska ‘anarhija’?

Na osnovu podataka koje su kompanije na polju pružanja usluge mobilne i fiksne telefonije u Srbijii u obavezi da dostavljaju Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (u skladu sa izmenama Zakona o elektronskim komunikacijama iz 2014. godine), sprovedeno je istraživanje SHARE fondacije koje je pokazalo krajnje alarmantne rezultate.

SHARE fondacija

Naime, iako kompanije koje u ovaj oblasti posluju na teritoriji Srbije pomenutu obavezu tumače na različite načine, podaci iz njihovih izveštaja pokazuju da je masovno prikupljanje podataka o komunikaciji građana postalo uobičajena radnja iz predistražnog postupka – pri čemu, kako se u istraživanju navodi, na stotine zapisa o privatnoj komunikaciji gubi ustavnu zaštitu samo zato što su se vlasnici uređaja slučajno našli u blizini bazne stanice u trenutku incidenta koji se istražuje:

Primera radi, kompanija Telenor u svojim izveštajima navodi da organi vlasti samostalno putem odgovarajućeg softvera ostvaruju na stotine hiljada pristupa komunikacijama građana, navodi se u istraživanju. Telekom svoje izveštaje šalje samo jednoj stranici, sa oskudnim detaljima o pisanim zahtevima koje prima od organa vlasti. S druge strane, Vojnobezbednosna agencija navodi da se „za pristup zadržanim podacima o elektronskim komunikacijama koriste pristupne aplikacije operatora VIP, Telenor, MTS i Telekom“.

Stoga se sa pravom može zaključiti da je ovaj proces kontrole komunikacija nedovoljno regulisan, te ostavlja mesta brojnim malverzacijama i zloupotrebama. Za detaljniji opis stanja i problema, pročitajte istraživanje SHARE fondacije u celosti.