Istraživanje SHARE Fondacije

Manipulacije sadržajem i pretnje glavni problem digitalnih prava i sloboda u Srbiji

Sviđa vam se članak?

Preporučite ga vašim prijateljima i kolegama putem društvenih mreža!

U prostorijama Medija centra u Beogradu, SHARE Fondacija juče je publici i medijima predstavila godišnji monitoring izveštaj o stanju digitalnih prava i sloboda u Srbiji za 2016. godinu. Detaljno istraživanje ukazalo je da online medija u zemlji ima sve više, a ukoliko govorimo o povredi sloboda i prava u digitalnom okruženju, najčešće su uvrede i pretnje uglavnom upućene novinarima online medija – dok se kao veliki problem nameću i lažne stranice i profili na društvenim mrežama.

Na početku samog izlaganja, dr Đorđe Krivokapić, direktor za pravne politike SHARE Fondacije, izneo je podatak kako je u Srbiji osnivanje novih online medija u porastu, te da je zaključno sa 22. majem tekuće godine registrovano još 100 novih medija na Internetu, uz neminovan pad tradicionalnih medija. Osvrnuvši se na prava i slobode u digitalnom okruženju, što je i bila glavna tema konferencije, Krivokapić je naveo da pred državom tek stoji veliki broj obaveza i problema koje treba rešiti, dodavši tom prilikom:

Država trenutno ne poseduje mehanizme kojim bi implementirala prava u digitalnom okruženju. Osnovni problem sa kojim se suočavamo kada govorimo o ovoj vrsti naselja jesu različite vrste pretnja i uvreda, posebno putem Facebooka koji za veliki broj korisnika predstavlja ulaz i izlaz sa Interneta, uz podatak da oko 4,2 miliona ljudi koristi ovu društvenu mrežu u Srbiji.

Monitoring digitalnih prava i sloboda u Srbiji za 2016. godinu dostupan je za preuzimanje u PDF formatu.

Fokusirajući se više ka stanju današnje medijske slike Srbije, Đorđe dodaje da sadržaj koji naši sugrađani čitaju nije više pod uređivačkom kontrolom urednika koji bi trebalo da biraju šta je javni interes, već pod kontrolom algoritma koji sofisticirano slaže informacije, video klipove i fotografije za koje se očekuje da su u domenu interesovanja korisnika, a kako on kaže, upravo taj algoritam slika onu realnost koju ljudi žele da vide, dodavši sledeće:

Rizici po prava i slobode građana na Internetu rastu s porastom njegove upotrebe, dok se nadležnost države sve češće suočava sa ozbiljnim ograničenjima. Primera radi, od 100 sajtova koje naši građani najčešće posećuju, samo 40 ima relativne ili stabline veze sa Republikom Srbijom. Ostalih 60 je u potpunosti izvan prostora koji država može da kontroliše, što je samo jedna od urgentnih tema kojima se javni, privatni i civilni sektor moraju pozabaviti.

EU u korak sa tehnologijom, Srbija je teško prati

Pre nego što će prepustiti mesto panelistima, Krivokapić je poseban osvrt dao i na sajberkriminal koji prema njegovim rečima uzima najveće resurse Ministarstvu unutrašnjih poslova, upravo iz razloga što najviše ugrožava ličnu bezbednost građana – što uz detaljnu listu slučajeva povrede prava i sloboda čija su meta bili građani, javne ličnosti i novinari, predstavlja ozbiljan problem. „Potrebno je raditi i ulagati više u digitalnu pismenost u ovoj oblasti. Štaviše, trend u prošloj godini bio je i veliki broj manipulacija sadržajem, zatim kreiranje lažnih stranica na društvenim mrežama i YouTube stranicama“, zaključio je on.

Panelisti su na događaju u Medija centru govorili o pregovaračkim poglavljima 23 i 24, te šta je do sada urađeno u pristupnom procesu EU kada je reč o digitalnim pravima.

Više o sprovođenju reformi iz pregovaračkih poglavlja 23 i 24 sa EU, govorilo se na posebnom panelu koji se ticao napretka u ovom nezaobilazom procesu pristupanja Evropskoj uniji. Učesnici panela, tačnije Milan Antonijević (YUCOM), Gordana Janković (Misija OEBS u Srbiji) i Sonja Stojanović Gajić (Beogradski centar za bezbednosnu politiku), bili su složni da Srbija trenutno kasni sa merama iz pomenutih poglavlja, a kako Milan dodaje kada je reč o zaštiti podataka ličnosti, ne može se reći da je sve urađeno kako je bilo i navedeno u akcionom planu.

Potrebna ulaganja u suzbijanje visokotehnološkog kriminala za napredak u pregovorima

Sonja pak sa druge strane dodaje da se Evropska unija sve učestalije bavi cyber bezbednošću koja je razvijenim zemljama članicama veoma važna, s obzirom na to da je ekonomija u veoma bliskoj vezi sa Internetom a akcije građana EU sve više migriraju na virtuelni prostor. Kada je reč o Srbiji, kako ona kaže, odeljenje za visokotehnološki kriminal još ne poseduej dovoljno ljudi, resursa i znanja ze prevenciju i delovanje prilikom ozbiljnijih sajber napada.

Kako su panelisti na kraju zaključili, EU konstantno menja svoje pravne strukture koje idu u korak sa razvijanjem tehnologije, za razliku od naše države koja kasni u procesu implementacija, a to se mora što pre rešiti kako bismo uhvatili korak sa razvijenim Evropskim zemljama i kako bi ispunili kompletne zahteve u pomenutim pregovaračkim poglavljima.