Korak po korak do cilja

Analiziramo prvih 365 dana Vlade: Digitalizacija krajnji cilj, ali put je dug

Sviđa vam se članak?

Preporučite ga vašim prijateljima i kolegama putem društvenih mreža!

Vlada Republike Srbije objavila je zvaničan dokument sa spiskom postignutih rezultata u proteklih godinu dana. Nas su najviše zanimale stavke četiri, pet i sedam, a tiču se javnih usluga, digitalizacije, obrazovanja i brige o mladima. Gde se stiglo sa ulaganjem u ove sektore, koji su rezultati do sada postignuti i kako dalje poboljšati digitalne usluge?

Rezultati prethodnih godinu dana rada Vlade stali su u deset tačaka (PDF dokument), u okviru kojih su obuhvaćeni svi značajniji rezultati koji na kraju doprinose boljem standardu i kvalitetu života građana. Iako se ova Vlada pokazala kao jedna od stabilnijih u proteklom periodu, jasno je da pred timom Ane Brnabić i dalje stoji veliki broj obaveza i problema koje treba rešiti kako bi Srbija jednog dana izašla na pravi put.

Pomak je napravljen posebno u sektorima koji nas najviše zanimaju, a obuhvataju digitalizaciju, obrazovanje i brigu o mladima, ali i javne usluge. Pomenuti podaci dolaze samo dan nakon vesti da je izvoz IT usluga prešao milijardu evra. Rezultati jesu za pohvalu, iako kasnimo za razvijenim zemljama sa implementacijom sličnih rešenja, ali nada postoji da bi u periodu koji sledi digitalne usluge države mogle da budu još kvalitetnije, međutom to zavisi i od nas samih. Nekada nije dovoljno samo ulaganje u IKT infrastrukturu, već i u edukaciju ljudi za korišćenje iste, posebno van većih gradova.

No, krenimo redom sa rezultatitma, po tačkama koje su navedene u objavljenom dokumentu.

Obrazovanje i briga o mladima

Još odavno se priča o uvođenju informatike od petog razreda osnovne škole. To se konačno i desilo, a svakako je pozitivan korak napred kada govorimo o edukaciji dece i promociji IKT sveta među osnovcima. Sa druge strane, veoma je pretenciozno reći da Srbija ima jedan od najboljih programa u Evropi iz informatike. Možda jeste napredan, ali svakako ne i najbolji ako uzmemo u obzir razvijene zemlje EU koje su još odavno započele ulaganje u ovu granu edukacije – konkurencija je velika da bismo sa sigurnošću mogli da se hvalimo prvim mestom.

Takođe, elektronski dnevnik, iako veoma korisna zamisao, nije u potpunosti zaživela u svim osnovnim i srednjim školama Srbije kojih ima oko 3.500, dok je ovaj sistem ocenjivanja i evidencije đaka pronašao svoje mesto u više od 560 škola. Dakle, ako smo već krenuli da realizujemo određene promene, hajde onda da istrajemo do kraja. Vremena ima, samo su potrebni provereni sistemi procesa uvođenja novina. Kao jedаn od pozitivnijih primera izdvojio bih i NTP Zvezdara koji nije obuhvaćen pomenutim pregledom – a u koji je grad uložio određena sredstava za opremanje savremenim uređajima za rad.

Digitalizacija

Možda i najskuplja reč u Srbiji. Šalu na stranu, ovo je ogroman projekat Vlade Srbije koji traje već par godina i koji kao po pravilu ide sporo, ali korak po korak, nakon svih ovih vremena daje rezultate. Još u aprilu smo imali analizu u kojoj smo se više dotakli stanja digitalne transformacije Srbije i gde se potencijano greši na tom putu.

Najupečatljiviji korak ako uzmemo u obzir tradicionalne poslovne procese zastupljene u zemlji, jeste ukidanje pečata u privredi koje stupa na snagu od 1. oktobra, a što će doprineti znatno povoljnijem poslovnom ambijentu. Stvari poput otvaranja Centra digitalne poljoprivrede, prve digitalne farme i Državnog Data Centra su za svaku pohvalu, mada treba sačekati vreme koje će najbolje pokazati rezultate koji stoje iza ovih projekata. Ovo se posebno odnosi na granu poljoprivrede i prihvatanje digitalizacije u istoj – koja bi zaista mogla da donese mnogo, u modernizaciji a samim ti i proizvodnji.

Zvanično ukidanje pečata u privredi očekuje se 1. oktobra, što bi dovelo do olakšica u poslovanju.

Javne usluge

Još jedna od najčešće pominjanih tema, posebno ako je reč o portalu eUprava i njegovom daljem usavršavanju i rastu. Ono što je zanimljivo jeste da je sistem eZUP koji služi za elektronsku razmenu dokumenata između državnih institucija, uštedeo građanima 500.000 sati čekanja u redovima i 20 miliona dinara državi za štampanje papira. Ipak treba uzeti u obzr da je ovo sve samo početak i da ćemo bar još neko vreme zavisiti od FT1P sindorma iz prošlosti, bilo da je u pitanju osnivanje firme, plaćanja saobraćajnih kazni ili nešto sasvim drugo.

Na kraju, treba pohvaliti nastojanje Vlade da se krene put savremenih servisa za dobrobit čitavog društva, ali isto tako ne treba zaboraviti i one krupnije propuste kao što je afera Continental. Samo ako na svim poljima napravimo sistem gde je svako zaštićen i ima benefit od odluke pojedinca ili organizacija, možemo da idemo napred. Trenutno pitanje je da li smo spremni za to i da li će nas savremene tehnologije konačno naučiti da pođemo u korak za inovacijom.