Majka birokratija

Kada srpska carina zahteva pečat – dobije pečat ‘Dinastije Ming’

Sviđa vam se članak?

Preporučite ga vašim prijateljima i kolegama putem društvenih mreža!

Tokom vikenda, društvenim mrežama proširila se vest o domišljatom građaninu Srbije koji je svoju porudžbinu iz Kine uspeo da proknjiži ni manje ni više nego uz pomoć Dinastije Ming – tačnije fotošopovanog pečata preuzetog sa sajta i ‘nalepljenog’ na fakturu!

A gde je pečat? – reče onomad srdačni Nišlija čija je zabrinutost nasmejala Srbiju i region. Razloga za šalu čini se da ne fali, ne ukoliko je verovati fotografiji koja je ovog vikenda obišla Internet kuloare Srbije i izazvala ogromne reakcije na Twitteru, ali i još jednom pokazala besmisao domaće birokratije, te ukazala na „stručnost“ naših carinika.

Uf, odakle krenuti?

Rano u nedelju, listajući Twitter, zapazio sam jedan tweet koji mi je gotovo istog trenutka privukao pažnju. Sudeći prema rečima autora Dragana Zarića (@dazareo), jedan građanin Srbije uspeo je da nasamari (i ako mene pitate potpuno osramoti) Upravu carina tj. službenika, predavši mu račun sa fotošopovanim pečatom Dinastije Ming (kasnije se ispostavilo da to nije pečat pomenute dinastije, ali više o tome u nastavku) kako bi bio u mogućnosti da preuzme svoju robu.

Razlog ovog dela leži u činjenici da carinik nije hteo da odobri uvoz robe u vrednosti tek nešto većoj od 30 evra bez pečata, iako sa strane prodavca (Kineza) ne postoji potreba za pečatiranjem robe koja se šalje. Zamislite da jadni ljudi pečatiraju svaku glupost od par dolara koja završi u rukama korisnika sa ovih prostora? Kapa dole krajnje domišljatom gospodinu koji nam je svojim delom ulepšao jutro, no iza smeha i dobre šale krije se daleko veći problem.

Internet kupovina postaje sve popularnija i ograničenja je neće zaustaviti

Nije tajna da građani Srbije prosto obožavaju Internet kupovinu. Njih 77% redovno vrši online transakcije, dok čak 70% građana ističe kako Internet kupovinu smatraju bezbednom aktivnošću, pokazalo je Masterindex istraživanje za 2017. godinu. Rast upotrebe servisa poput Aliexpresa i drugih (oh, ko bi mogao zaboraviti i školu Internet kupovine Istoka Pavlovića), doprinela je činjenici da veliki broj nas (uključujući i autora ovog teksta) danas poručuje robu iz Kine – od gedžeta, preko elektronike i odeće, pa do najrazličitijih stvari.

Najveći broj tih porudžbina spada u klasu do 50 evra, što znači da takva roba ne podleže carini, ergo cena koju plaćate na Internet prodavnici ujedno je i cena koliko će vas roba ili predmet na kraju izaći. Za iznose preko 50 evra važe nešto drugačija pravila: na takve iznose plaća se taksa za carinu i PDV (iako iz Uprave carina ističu da se PDV plaća i na iznose manje od 50 evra, ali to je potpuno novo poglavlje o kome možemo do sutra jer nekome se PDV naplaćuje, nekom ne, u većini slučajeva to je na cariniku da odluči).

Šta reći? Kakvu poruku ‘porati’?

Pa ipak, kakvo god vaše mišljenje bilo o kupovini robe putem Interneta, situacija u kojoj se bilo koja pošiljka može knjižiti uz pomoć izmišljenog pečata „Dinastije Ming“, stavlja nam do znanja da su pojedine carinske procedure itekako zastarele i da nam na duže staze donose više štete nego koristi. O stepenu sramote ne bih ni da govorim.

A što se pečata tiče, jedan tviteraš ukazao je na činjenicu da je u pitanju predlog tetovaže kineskog pečata koji se u .PNG (transparentnom) formatu može preuzeti upravo ovde – za slučaj da i vaš paket treba pečat odobrenja dinastije koja je sa vladavinom prestala počektom 16. veka.