Hello data.gov.rs!

Sviđa vam se članak?

Preporučite ga vašim prijateljima i kolegama putem društvenih mreža!

U Srbiji je od skoro dostupan nacionalni portal otvorenih podataka koji je proteklih meseci bio u beta fazi. Ono što uglavnom ne znamo jeste da se na njemu nalaze besplatni resursi koje slobodno možemo da koristimo kako bismo unapredili svoje poslovanje ili kreirali nove inovativne servise ili proizvode. O čemu se radi?

Ovog leta Societe Generale banka organizovala je fintech hakaton. Za razliku open data hakatona kojih je do sada bilo par, ovaj je, čini se, bio prvi strogo orijentisan na podatke iz biznis perspektive. Timovi su koristili podatke kako bi kreirali rešenja koja unapređuju korisničko iskustvo ili pružaju nove servise. Jedan tim pomislio je da bi mogao da kreira biznis koristeći otvorene podatke. U prvi mah ostali ih nisu baš najbolje razumeli – kako je moguće kreirati biznis na otvorenim podacima? A onda se neko dohvatio Gugla i doznao da jedan open data startap, slične problemske orijentacije kao tim o kome je reč – procena rizika i informisane odluke, kupljen za milijardu dolara. Open data – unicorn!

Ova priča ilustruje stanje u Srbiji kada je reč o otvorenim podacima i biznisu: ne postoji svest o otvorenim podacima kao resursu na kom se može kreirati i unapredii biznis. Tim kasnije nije bio u stanju da razvije svoju zamisao, u nedostatku odgovarajućih i potrebnih podataka. Upravo otuda potreba za ovim tekstom.

Portali otvorenih podataka – mesto na kom se nalaze podaci koje slobodno možete da koristite. Za bilo šta.

Iako se koncept otvorenih podataka ne odnosi nužno na podatke koji dolaze od strane države i javne uprave – sam termin nastaje u okviru naučne zajednice, devedesetih, u razgovoru dva „prirodnjaka“, a praksa slobodnog deljenja podataka se takođe prvo javlja u okvirima naučne zajednice, decenijama pre toga – kada se govori o otvorenim podacima uglavnom se misli na otvorene podatke države i javne upraveopen government data.

Podaci se prikupljaju u svim delovima državnog i javnog sistema. Tako, na primer, agencije za zaštitu životne sredine znaju kakav je gde kvalitet vazduha, ili Ministarstva unutrašnjih poslova znaju kada se i koja nezgoda dogodila, njihove ishode, tačnu lokaciju i vreme, ili se zna kolike su prosečne plate u kojim delovima zemlje, koliko je pravnika, kolika je nezaposlenost, ili koliko je preduzetnika, ili kakav je kvalitet zemljišta, ili sa kojim tržištem se najbolje trguje. U opisu je posla države i javne uprave, još od najranijih dana, da evidentira, prati i zna, kako bi mogla da funkcioniše.

Lynda.com

Koncept otvorenih podataka odnosi se na ideju da bi ovi podaci, do kojih se dolazi novcem poreskih obveznika, trebalo da budu dostupni svima u otvorenom, mašinski čitljivom formatu. To što su u mašinski čitljivom formatu daje nam mogućnost da sa njima radimo – da ih kombinujemo sa drugim skupovima podataka, analiziramo, izvlačimo zaključke, vizualizujemo – da ih koristimo i iz njih kreiramo vrednost. Mašinska čitljivost daje im upotrebnu vrednost. To što su otvoreni znači da svako može da ih koristi ili – ponovo koristi, za bilo koju svrhu. Na taj način, ovaj koncept prevazilazi naše pravo da znamo (princip javnosti) i daje nam pravo da odemo izvan transparentnosti. Javni podaci tako postaju blago dostupni svima i resurs za najrazličitije inovacije.

Između koncepta i upotrebe otvorenih podataka mostovi su – portali otvorenih podataka. Kako bi ove podatke mogli da koriste svi, oni najpre moraju da budu na jednom mestu i da budu lako pretraživi. Kako bi bili pretraživi, oni moraju da budu precizno dokumentovani i objašnjeni kroz metapodatke – podatke o podacima, koji se odnose na same skupove podataka. Na šta se tačno skupovi podataka odnose, za koji vremenski period važe i ostala krucijalna pitanja na koje moramo da znamo odgovore kako bi određeni skup podataka za nas imao vrednost i kako bismo znali šta sa njim tačno možemo da uradimo. Od kvaliteta podataka zavisi njihova upotrebna vrednost. U cilju njihovog korišćenja kroz aplikacije, podaci bi trebalo da budu dostupni preko API poziva.

Prvi portali (katalozi) otvorenih podataka nastaju u Sjedinjenim Američkim Državama, na na nivou federalnih država (preporučujem Open Government Data zainteresovanima za čitanje), ali erupcija podataka i pažnje dolazi sa Barakom Obamom i nastankom prvog nacionalnog portala otvorenih podataka praćenim politikama otvorenih podataka. Uz nacionalni portal Obama je proklamovao tri važna principa: otvorenost, kolaboracija i transparentnost. Politički fokus bio je više na transparentnosti i uključivanju građana nego na ekonomiji.

Slede nacionalni portali otvorenih podataka Velike Britanije, a potom još njih stotine, širom sveta, kako nacionalni, tako i na nivou gradova. Pored države, i međunarodne organizacije svoje skupove podataka čine dostupnim za ponovnu upotrebu. Na Internet stranicama Svetske banke ili Programa Ujedinjenih nacija za razvoj mogu se pronaći otvoreni podaci koji se slobodno mogu koristiti. U ovoj igri slobodnog deljenja podataka su i kompanije – Uber, kroz Uber Movement platformu podatke o ostvarenim vožnjama čini dostupnim kreatorima politika i istraživačima.

Otvoreni podaci i – biznis

U knjizi Open Data Now, Džoel Gurin, koji je godinama radio u FCC-u i Beloj Kući, obrađuje fenomen otvorenih podataka stavljajući fokus prvenstveno na ekonomsku perspektivu. Gurin pristupa otvorenim podacima kao revolucionarnom besplatnom resursu koji na različite načine postaje i ekonomski resurs. Otvoreni podaci su osnova inovativnih startapa, mogu da se koriste prilikom investiranja baziranog na podacima i najrazličitijih biznis procena. Otvoreni podaci čine resurs na osnovu kog biznisi, a potom i građani, donose informisanije odluke. Otvoreni podaci mogu da budu osnova novih, inovativnih startapa, ali i dopuna i podrška postojećim i novim biznisima, na različite načine. Grin se osvrće na weather i GPS podatke, slobodne i besplatne podatke čije je poreklo državno, a koji su u osnovi industrija vrednih milijardu dolara. Zamislite Gugl ili Uber bez GPS podataka?

Zamislite Gugl ili Uber bez GPS podataka?

Studija Open Data Instituta, open data think-tank organizacije iz Londona čiji je suosnivač Tim Berners-Li, kreator World Wide Weba, istraživala je open data startape u Britaniji. Ukratko: 270 kompanija koje koriste otvorene podatke u Velikoj Britaniji obrne godišnje 92 milijarde funti. Na ovom linku možete da saznate više. Studija je fenomenalna. Iz 2015. godine je.

GovLab, takođe jedna od bitnijih organizacija u ovom polju, kroz projekat Open Data 500 istražuje ekonomski uticaj otvorenih podataka. Projekat analizira kompanije koje koriste otvorene podatke, identifikuje koji su to podaci tačno i na koji način su deo analiziranih kompanija. Fokus je na američkim kompanijama. Istražite!

Otvoreni podaci i biznisi – u Srbiji?

Brz odgovor: kada je reč o ekonomiji i otvorenim podacima, veza je – nikakva. Srbija je na samom početku građenja ekosistema otvorenih podataka, procesa koji sa jedne strane usmeren na državu i javnu upravu koja prolazi kroz proces otvaranja podataka – njihovog činjenja dostupnim, u otvorenim formatima, uspostavljanja i građenja digitalne infrastrukture na kojoj bi svi podaci trebalo da se nađu i animaranje zajednice korisnika – što uključuje i biznise i startape, koji bi na osnovu otvorenih podataka trebalo da kreiraju vrednost za građane.

U ovoj, početnoj fazi u Srbiji mi se tek upoznajemo sa mogućnostima i gradimo temelje. Na strani države i javne uprave oni koji „sede nad podacima“ često nisu svesni blaga koje strane uključe na odgovarajući način. Tek upotreba otvorenim podacima daje smisao i stvara dinamiku neophodnu za dalji i dublji razvoj ekosistema otvorenih podataka.

Diskusija o ‘open-data’ na Belgrade Venture Forumu – prijavite se!

Od 13. do 15. novembra ove godine u Beogradu se održava Belgrade Venture Forum, najveći forum inovacija i investicija u Jugoistočnoj Evropi, koji će okupiti učesnike iz celog sveta. Jedna diskusija biće posvećena otvorenim podacima i biznisu. Za čitaoce Netokracije pripremili smo specijalnu priliku – besplatno učešće na ovoj panel diskusiji koja će na događaju imati zaseban prostor. Kako biste obezbedili besplatno učešće, potrebno je da popunite sledeći formular. 15 odabranih prijava biće obavešteno u nedelju uveče o besplatnom prisustvu na ovom panelu.

Do tada, posetitite nacionalni portal otvorenih podataka Srbije i razmislite o tome na koji način biste neke od objavljenih skupova podataka mogli da iskoristite. Na portalu se nalazi i anketa čijim popunjavanjem možete da pomognete kreatorima politika pružajući im informacije o tome koji skupovi podataka bi vam najviše pomogli.