Rast beskontaktnog plaćanja motiviše banke i korisnike da krenu putem digitalizacije

Vrednost tržišta elektronske trgovine u Centralnoj i Istočnoj Evropi procenjuje se između 10 i 15 milijardi evra, pri čemu je i u Srbiji primetan rast. O ovoj temi govorićemo na prvoj OMGcommerce konferenciji u Beogradu koju će otvoriti Gabriel Ghita, Business Development Manager u Mastercardu koji za Netokraciju otkriva koje nas novine očekuju na lokalnom tržištu, koje se sve investicije planiraju i u kom pravcu se kreće beskontaktno plaćanje.

Primat koji elektronska trgovina širom sveta polako preuzima od tradicionalnog načina odlaska u kupovinu nije iznenađujuća – daleko je jednostavnije otvoriti prodavnicu na računaru ili telefonu, nego otići do nje. Uz to, brojni popusti i roba iz celog sveta na dohvat ruke samo su neke od pogodnosti. Pa ipak, u zemlji u kojoj se građani u velikoj meri oslanjaju na keš i gde 38% populacije nema pristup bankovnom računu, a samim tim ni karticu, postavlja se pitanje koliko je moguće razvijati Internet trgovinu?

Odgovore na ovo i mnoga druga pitanja potražili smo u razgovoru sa Gabrielom Ghitom iz Mastercarda uoči prve OMGcommerce Beograd konferencije koja se održava 14. septembra u Domu omladine. Gabriel je stručnjak sa dvanaestogodišnjim iskustvom u oblasti implementacije novih platnih tehnologija i identifikovanja poslovnih prilika u oblastima kao što su e-commerce, online plaćanja, P2P i digitalni novčanici za Centralnu i Istočnu Evropu:

Online trgovina je put, ne samo krajnja destinacija. Uprkos određenim negativnim predispozicijama, Srbija beleži značajan rast u oblasti e-trgovine. Ljudi su entuzijastični po pitanju inovacija, radije plaćaju račune online nego u bankama i pošti ili češće putuju zato što koriste ad-hoc online popuste i rezervišu karte i hotele po nižim cenama i slično.

Plaćanje telefonom – realnost ili utopija?

Ovaj rast se može vrlo lako izmeriti. Po rečima našeg sagovornika, dovoljno je uporediti informacije Narodne Banke Srbije o online kupovini i doći do podatka da je na kraju prve polovine 2016. godine bilo 471.000 online plaćanja karticama u dinarima, a godinu dana kasnije – bilo ih je čak 644.000, što je za trećinu više!

Mobilna plaćanja u Srbiji zabeležila su rast uslovljen značajnim vremenom koje korisnici provedu na svojim pametnim telefonima.

Tom rastu doprinosi i globalni trend mobilnih plaćanja koji dolazi i u Srbiju. “U uslovima u kojim prosečan srpski korisnik provede 5 sati dnevno na svom telefonu, opcija da digitalizuju svoju karticu je veoma praktična”, kaže Ghita. Sam prelazak na ovaj način plaćanja je gotovo intuitivan i to ne samo za pojedinačne (mobile first) korisnike.

Kompanije uvek traže nove načine da poboljšaju svoju efikasnost i smanje troškove, a elektronska i digitalna plaćanja nude im upravo to. Institucije traže načine da povećaju transparentnost tokova novca, a elektronska i digitalna plaćanja su u samoj svojoj srži transparentna. Dakle, kod svih igrača u platnoj industriji postoji volja da se prihvate nove platne metode.

Naravno, pored dobre volje neophodni su i vreme i resursi ne bi li se svi učesnici u potpunosti prilagodili ovom načinu plaćanja. Budući da ovaj način transakcije počiva na beskontaktnom plaćanju, ovo je samo jedan korak ka primeni ovog načina plaćanja u finansijskom i trgovinskom sektoru.

Beskontaktno plaćanje širom Srbije sredinom 2018. godine

Sve veći broj banaka prihvata online plaćanja i svima postaje jasno da se korisnici polako privikavaju na elektronsku razmenu novca. Sa rastom samopouzdanja kada su digitalne transakcije u pitanju, raste i generalna infrastruktura za prihvatanje beskontaktnog plaćanja. Naredni korak, ističe Ghita, očekuje nas 1. jula 2018. godine:

Tog datuma će svi postojeći POS terminali u Srbiji morati da prihvataju beskontaktna plaćanja, označavajući novu fazu u razvoju tržišta. To će dodatno motivisati još više korisnika, trgovaca i banaka da krenu putem digitalizacije.

Stefan Đaković
Plaćanje mobilim telefonom predstavlja potpuni ugođaj za korisnike u Srbiji koji su navikli na ovaj medium.

Dodatno osnaživanje e-poslovanja u Srbiji definisano je i Strategijom razvoja informacionog društva u Srbiji do 2020. godine, a Gabriel navodi da su regulatorna tela otvorena za razgovor sa predstavnicima finansijske industrije koji poseduju praktično znanje i alate za podsticanje elektronske trgovine. On dodaje:

Zakoni i regulativa se usklađuju sa drugim tržištima koja su naprednija u sektoru elektronske trgovine i u tom procesu se tržište liberalizuje budući da na njega ulazi više finansijskih igrača – takav je recimo bio slučaj sa e-money institucijama prošle godine.

O dodatnim koracima osnaživanja ovog sektora i svim planiranim novinama, Ghita će govoriti već ovog četvrtka na OMGcommerce Beograd konferenciji koju, ukoliko niste obezbedili vašu ulaznicu, možete pratiti i putem zvanične OMGcommerce kategorije na sajtu Netokracije, kao i putem našeg newslettera o stanju e-commerce i m-commerce sektora u Srbiji.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Zapošljavanje nedovoljno kvalifikovanog kadra u IT-ju – bahatost ili potreba?

Kada govorimo o IT sceni u Srbiji, jasno nam je da je to mala bara sa još manje 'krokodila'. Stoga se ponekad desi da neki od 'krokodila' koji su tek zaplivali dobiju posao koji možda još uvek ne zaslužuju. Ili je to samo mit? Otkrivamo u našoj analizi.

Društvene mreže

Neguj mo srbski jezik: Čak i oni koji nam prete priznaju da nas vole!

Oni su momci iza jedne od najpoznatijih satiričnih stranica na domaćem Internetu. U razgovoru sa dvojicom admina, otkrivamo kako je nastao Neguj mo srbski jezik, kakav je njihov odnos sa poznatima koji su često predmet viralnih šala, ali i šta danas predstavlja ova zajednica od nekoliko stotina hiljada pratilaca.

Startapi i poslovanje

Švajcarski 3AP otvorio prve kancelarije u Kruševcu – sledi potraga za lokalnim kadrom

Švajcarska IT kompanija 3AP svoj razvojni centar nema više samo u Beogradu. Juče je otvorena i kruševačka kancelarija, a iz ove kompanije navode da im dalji razvoj poslovanja tek sledi. Da li je ovo početak trenda po kom IT kompanije nemaju fiijale isključivo u glavnom gradu, Novom Sadu i Nišu?

Propustili ste

Društvene mreže

Kako efikasno voditi profile na društvenim mrežama ako ste IT kompanija?

Društvene mreže, htele IT kompanije to ili ne, igraju veliku ulogu kada je reč o privlačenju kandidata.

Karijere

Saveti: Šta HR-ovi moraju da urade kako bi sa programerima ‘živeli u miru’?

Developeri i HR-ovi savetuju kako unaprediti poslovni odnos na toj relaciji.

Startapi i poslovanje

Tek 15% IT kandidata o poslodavcu sazna sve što ih zanima – kako to popraviti?

Kako kandidati iz oblasti IT-ja traže posao? Odgovore donosi istraživanje sajta poslovi.infostud.com, a njihovi predstavnici na meetup-ima širom Srbije otkrivaju šta čini dobar Employer Branding.

Mobilno

Yandex.Taxi uveo plaćanje karticama

Pored keša, od sada moguće i plaćanje 'plastikom'.

Novost

Lični podaci građana neadekvatno regulisani, Share Fondacija i Poverenik skreću pažnju na nepravilnosti

Poverenik za informacije od javnog značaja ukazuje na suštinske probleme nove verzije Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a obimno mišljenje dostavljeno je Ministarstvu pravde.