Vreme je da stanemo na kraj lažnim vestima

Jedni pišu i zarađuju, mi čitamo i strahujemo – a desnica samo jača

Sviđa vam se članak?

Preporučite ga vašim prijateljima i kolegama putem društvenih mreža!

Predsednički izbori u Francuskoj polako se zagrevaju, a uticaj lažnih vesti (FAKE NEWS izgovoreno Trampovim iritantnim glasom) gotovo da nikada nije bio veći na mišljenje javnog mnjenja. Zaboravite na činjenice – glasačko telo danas bira svoje predstavnike na osnovu harizme i odlučnosti, krupnih obećanja i politike zatvorenosti. Oh, i putem ‘alternativnih činjenica’ do kojih dolaze zahvaljujući društvenim mrežama.

kolimna1

Rast evropske desnice poslednjih godina može se direktno povezati sa napadnom retorikom i tehnikama zastrašivanja građana. Od zida na granici sa Meksikom, zabrane putovanja i ulaska građana sedam muslimanskih zemalja, pa sve do procesa izlaska Britanije iz Evropske unije – politika zatvorenosti i izolacije jača iz dana u dan zahvaljujući lažnim vestima i velikom broju neistina koje kruže Internetom i društvenim mrežama. Kada na sve to dodamo i činjenicu da građani danas svoje političke odluke donose isključivo na osnovu osećanja, a ne na činjenicama, dolazimo do savršenog koktela koji svet okreće u smeru koji sve više podseća na onaj sa kraja tridesetih godina prošlog veka.

Jednostavno rečeno, lažne vesti i porast njihove distribucije od strane građanstva koje upija bombastične naslove i šokantne izjave, umesto da iste uzima sa rezervom i dodatno se edukuje na zadatu temu posredstvom stručne literature ili upuštanja u diskusiju sa ekspertima, te bazirajući svoj finalni sud na empirijskim dokazima i činjenicama (da, naučnim činjenicama a ne onim alternativnim faktima) – u krajnjoj liniji samo doprinosi izgradnji ličnih strahova utemeljenih u glasačkom telu. Strahovi su ti zbog kojih Britanija napušta Evropsku uniju. Strahovi su ti zbog kojih u stolici najmoćnijeg čoveka današnjice sedi diletant koji za klimatske promene kaže da su – pogodite šta – FAKE NEWS.

Pokvarili smo demokratiju jer nam se moglo

Na Internetu danas kruži dve vrste lažnih vesti. Na jedne smo u potpunosti navikli, prepoznajemo ih i smejemo se njihovim šaljivim naslovima kada ih vidimo. Njuz.net, The Onion, sve su to poznate lokacije koje svojim satiričnim pristupom ukazuju na mnogobrojne probleme u društvu i politici.

Nasuprot njima, postoji more sajtova upitnog sadržaja koji po izgledu podsećaju na kredibilan medij, a koji su ponajmanje to. Nekoliko je razloga zbog kojeg ovakvi sajtovi danas postoje, a kao što je i sam Buzzfeed otkrio uoči američkih predsedničkih izbora – gotovo sve lažne vesti koje su se ticale republikanaca i Trampove kampanje došle su iz jednog malog grada u srcu Makedonije po imenu Veles. Preko 140 sajtova koji se bave politikom SAD-a registrovano je u ovom gradiću od 45.000 ljudi. Svi do jednog zaduženi su za kreiranje lažnih vesti – uz bombastične naslove njihova distribucija prosto cveta na društvenim mrežama, dok njihovi vlasnici zadovoljno trljaju ruke posmatrajući kako suma na AdSense nalogu raste.

Toksična smeša izvrnutih informacija poslužila je kao svojevrstan vetar u leđa desno orijentisanim partijama čija retorika sada već uveliko zahvata i Evropu. Ko je ovde zapravo kriv? Da li oni koji stoje iza takvih vesti? Političari koji činjenice zamenjuju osećanjima? Mi sami? Kada su na samom začetku Sjedinjenih Američkih Država upitali Bendžamina Frenklina da li je narod dobio republiku ili monarhiju, Frenklin je odgovorio: Republiku… ukoliko ste u stanju da je sačuvate.

Francuska ovog proleća bira novog predsednika. Zemlja poznata po vinu i siru pretrpela je štošta pod komandujućom palicom socijaliste Olanda, a najzapaženiji su upravo teroristički napadi čiju je odgovornost preuzela Islamska država, a koji dodatno okreću francusko javno mnjenje udesno – daleko od činjenica i dokaza, u smeru osećanja i retorike koja ne oprašta razlike.

Upravo takvoj retorici u korist idu lažne vesti, izmišljeni članci i alternativne činjenice za koje mnogi misle da svoj životni vek završavaju na društvenim mrežama, a ne na izbornim listama. Vidite, problem je u tome što lažne vesti nisu jasno uočljive prosečnim korisnicima. Čak je i profesionalnim novinarima teško da razdvoje činjenice od izmišljenih informacija. Njihova provera (fact checking), zanimanje je koje se vezuje za novinarstvo od samog početka, a koje je – čini se – izgubilo na značaju poslednjih godina. Da smo, kao društvo, svoje odluke bazirali na ispravnim činjenicama… verujem da bismo na dnevnim vestima gledali neke druge ljude.

Facebook i Google priznaju grešku – da li je kasno?

Svakako jedan od velikih krivaca u čitavom procesu distribucije lažnih vesti jesu i tehnološke kompanije. Facebook i Google prepoznali su značaj fake news članaka na kreiranje mišljenja javnosti i sada kreću u veliku borbu protiv napumpanih naslova i alternativnih činjenica. Akvizicijom različitih kompanija i integracijom njihovih tehnologija u svoje servise, ova dva tehnološka giganta nadaju se da će ugušiti porast lažnih vesti i to uoči predsedničkih izbora u Francuskoj koji će se održati sredinom aprila. Da li će uspeti u ovome, ostaje nam da vidimo. U suprotnom, nakon Brexita mogli bismo biti svedoci Frexita… samim tim i novom talasu lažnih vesti. Začarani krug iz kojeg nema povratka.