Istražujemo

Kako Islamska država uz pomoć dronova pomera granice ratovanja?

Sviđa vam se članak?

Preporučite ga vašim prijateljima i kolegama putem društvenih mreža!

Prethodnu godinu pamtićemo po brutalnim terorističkim napadima koje su izvršili pripadnici Islamske države – u 143 odvojena napada stradalo je preko 2.000 ljudi u 29 država. Radikalni islamisti likvidirali su nevine žrtve, rušili istorijske građevine i propagirali svoju ideologiju širom Bliskog istoka, Evrope i Sjedinjenih Američkih Država. Iako dani mahanjem oružjem pred kamerama nisu prošli, ISIS je otišao korak dalje – ekranizujući svoje napade pomoću najnovije tehnologije u koju spadaju bespilotne letelice, akcione kamere i kvalitetna produkcija. Kako kažu, nijedan rat nije se dobio bez psihološkog uticaja na protivnika.

igrackerata

Mediji su u 2016. godini bili zatrpani vestima o stravičnim napadima čiju je odgovornost preuzela Islamska država – bili oni na prostoru Bliskog istoka ili Evrope. Slika idealnog demokratskog društva čija se načela doslovno urušavaju pod našim nogama zastrašujuća je sama po sebi, no pripadnici ISIS-a pored oružanih sukoba vode i još jedan rat – onaj psihološki. Možda je Zalivski rat prvi oružani sukob koji se prenosio uživo, ali ovaj novi, sveti rat – stavio je iste te alate u ruke radikalnih islamista koji se ponose svojom poslednjom kreacijom.

Ne tako davno, čitav svet posvedočio je brutalnim napadima u Libiji kada je terorista samoubica aktivirao automobil-bombu i digao u vazduh deo zgrade suparničkih trupa. Čitav napad zabeležen je video snimkom koji je načinjen iz vazduha, zahvaljujući običnoj bespilotnoj letelici (dronu) koji se može nabaviti u svakoj bolje snabdevenoj prodavnici tehnologije. Štaviše, Islamska država otišla je i korak dalje – koristeći GoPro i druge akcione kamere kako bi zabeležila savršen kadar svojih svirepih napada.

Od igračke do oružja

Rat u Siriji postao je pionir psihološkog zastrašivanja gde se uz vatrena oružja koristi i potrošačka roba – gedžeti koje roditelji kupuju deci za rođendan i druge praznike. U rukama radikalnih islamista, upravo ovi uređaji postali su moćni alati propagande, prikazujući sukobe u Siriji i Iraku iz prvog ugla, unoseći dodatnu dozu straha među gledaocima. Dodamo li takvom sadržaju i moć viralnosti koju društvene mreže i Internet poseduju, jasno nam je da govorimo o ozbiljnoj i raspletenoj propagandi.

Islamska država nije začetnik upotrebe dronova za svrhe koje ne stoje u fabričkom uputstvu. Nažalost, i sami smo bili svedoci nemilih provokacija na fudbalskom meču Srbija – Albanija kada se pod svetlima reflektora pojavila bespilotna letelica noseći zastavu „Velike Albanije“. Skidanje zastave i svojevrsno obaranje drona od strane srpskog fudbalera Stefana Mitrovića rezultovalo je koškanjem na terenu i prekidom meča od starne albanskog stručnog štaba. Posledice ove provokacije i danas su osetljive, narušavajući fragilne odnose između Beograda i Tirane.

No vratimo se građanskom ratu u Siriji.

Korišćenje bespilotnih letelica i kompaktnih, akcionih kamera, omogućilo je pripadnicima ISIS-a da svoj rad ovekoveče u produkciji nalik onoj iz Holivuda – pripremajući novi sadržaj iz dana u dan koji se putem gripa ili kakvog agresivnijeg virusa širi bespućima Interneta. Među najpouzdanijim alatima svakako se našao arsenal GoPro kamera koje radikalni islamisti koriste za POV snimke (point of view), dokumentujući svirepa ubistva na ulicama Alepa, Damaska, Kabula i drugih gradova. Na ovaj način, ISIS predstavlja sukob iz perspektive borca, podsećajući gledaoce na akcione video igre koje su i sami igrali u tinejdžerskim danima, maštajući o akciji i uzbuđenju pravog oružanog sukoba.

dronovi1

Bespilotne letelice našle su se u žiži domaće javnosti tokom fudbalske utakmice Srbija – Albanija kada je u stadion uleteo DJI Phantom sa zastavom „Velike Albanije“.

Najbolji primer digitalizacije rata ogleda se u činjenici da Internetom danas kruži veliki broj snimaka na kojima možemo videti brutalne zločine, ali i pustoš koja ostaje iza ISIS-ovih trupa. Pored nebrojeno mnogo života koje je ovaj sukob odneo, sa nama više nisu ni neka od najvažnijih obeležja prošlih civilizacija koja su se donedavno nalazila pod zaštitom UNESKA.

Nalazila bi se i danas, da nisu pretvorena u prah i pepeo.

Sa druge strane, šta proizvođači bespilotnih letelica mogu uraditi kako bi zaustavili Islamsku državu da koristi njihove proizvode? Bojim se, ne mnogo toga – kao što ni proizvođač automobila Toyota ne može sprečiti ISIS da koristi njihove Hilux SUV terence. Pogledamo li čitavu stvar iz ugla satire, dolazimo do zaključka da su radikalni islamisti zavisni od brendova baš kao i svi mi.

Upravo sa ovim problemom sada se susreće kompanija DJI koja važi za jednog od najpoznatijih proizvođača bespilotnih letelica namenjenih širokoj potrošačkoj publici. Njihov najprodavaniji model dolazi iz Phantom serije, a karakterišu ga lakoća korišćenja i prenosivost – baš ono što je potrebno pripadnicima ove paravojne jedinice.

Eksplozivne naprave umesto kamera

Ukoliko se ove bespilotne letelice mogu koristiti za vazdušno izviđanje i snimanje napada, mogu li se – poput velikih Raptora – koristiti i u neke druge, smrtonosne svrhe? Šta to sprečava pripadnike ISIS-a da na jednu ovakvu letelicu spoje eksplozivnu napravu i detoniraju je u blizini nedužnih civila?

U potrazi za odgovorima na ovo pitanje, porazgovarali smo za Živojinom Bankovićem, novinarom portala Tango Six koji nam je otkrio zanimljive detalje o upotrebi dronova od strane terorista Islamske države:

Islamska država upotrebljava pre svega bespilotne letelice ili dronove koji se mogu naći na civilnom dakle komercijalnom tržištu, a samim tim je lako doći do njih. Reč je o manje složenim i sofisticiranim letelicama koji se mogu sklopiti ili čak i napraviti u kućnoj radinosti. Dakle, nemaju veće bespilotne letelice koje bi imale neko respektabilno naoružanje.

dronovi3YPG YPJ

Bilo u pitanju letelice iz domaće radinosti ili proizvodi kompanije DJI – upotreba dronova u Siriji i Iraku ispisuje nove stranice ratovanja.

Banković ističe kako se dronovi uglavnom koriste za skauting tj. izviđanje terena, prikupljanje informacija, ali i za praćenje borbenih akcija u realnom vremenu i proveru uspešnosti vatrenih dejstava. Kako on navodi, na njih se – u zavisnosti od nosivosti – mogu nakačiti smrtonosna sredstva, pre svega različite improvizovane eksplozivne naprave ali i bojni otrovi:

Količina eksploziva u tim dronovima je mala ali ipak dovoljna za uništavanje na primer žive sile i faktički predstavljaju leteće bombe protiv kojih se nije lako boriti i koji predstavljaju nekonvencionalnu pretnju. U svetu se razvijaju oružja za zaštitu od dronova, a to su pre svega sistemi za protivelektronska dejstva za ometanje njihovog vođenja ali i laseri koji mogu prvo da ih otkriju a potom direktno dejstvuju na njih.

Elektromagnetnim talasima na dronove?

Mogu li pak obični građani, policijske i vojne snage ratom oslabljenih država doći do opreme za prinudno prizemljavanje bespilotnih letelica? Živojin ocenjuje da ove sisteme nije lako nabaviti – njihova upotreba nije toliko rasprostranjena, a mnogi se još uvek nalaze u fazi testiranja. U svetu se trenutno intenzivno radi na razvijanju odbrambenih sistema i kreiranja sigurnih zona gde ove letelice ne bi mogle da lete (recimo u blizini aerodroma). Radi se i na razvoju regulative koja će bliže definisati njihovu upotrebu, no jasno je da pripadnici ISIS-a nisu od onih koji „čitaju uputstva“.

Ipak, primetno je da je intervencijom internacionalnih vojnih sila aktivnost radikalnih islamista daleko umanjena u prethodnom periodu. Obaveze međunarodne zajednice prema građanima Sirije i Iraka nikada nisu bele veće, a podugačkom spisku sada se može pridodati i borba protiv bespilotnih letelica koje osim što seju propagandu – seju i smrt uz pomoć improvizovanih eksplozivnih naprava. Tehnologija se možda najbrže razvija upravo za vreme sukoba, ali ovoga puta i najobičnije igračke postale su nemilosrdna oružja.