Može li potencijalna promena zakona u SAD uticati na Internet kakav poznajemo?

Sviđa vam se članak?

Preporučite ga vašim prijateljima i kolegama putem društvenih mreža!

Iako se u prvi mah činilo da se borba za Internet neutralnost u SAD-u završila njenim zakonskim garantovanjem, vreme je pokazalo da se pružaoci Internet usluga neće lako pomiriti sa sudbinom. Stupanjem republikanca Adžita Paija na mesto šefa Trampovog kabineta ponovo je pokrenuta rasprava o ovom pitanju, a 14. decembra Federalna komisija za komunikacije ponovo će glasati o pomenutoj regulativi.

Internet neutralnost (Net Neutrality) zapravo predstavlja normu koja Internet provajderima zabranjuje da svojim korisnicima na bilo koji način uskraćuju ili remete pristup online sadržajima i informacijama – njihovom blokiranjem, usporavanjem ili ubrzavanjem. To znači da je svima garantovano isto pravo da pristupe Internetu.

Ovaj princip posebno je aktuelan na prostoru Sjedinjenih Američkih Država, gde se o njemu diskutuje već duži niz godina, a koji je usled ogromnog broja prijava korisnika postao deo zakonske regulative. Tim postupkom američkim građanima garantovana je sloboda na online nebu, čime je ujedno i sprečeno stvaranje dominantne pozicije pružaoca Internet usluga.

Dok je god ova regulativa na snazi provajderi će biti sprečeni da postanu monopolisti prilikom određivanja ko i pod kakvim uslovima može da pristupi nekom sadržaju. Međutim, šta će se desiti ukoliko ova brana online slobode nestane?

Surfuje li Srbija zaista slobodnim Internetom?

Internet neutralnost u Srbiji, iako ne eksplicitno, garantovana je Zakonom o elektronskim komunikacijama, a potencijalna nova regulativa u SAD, prema oceni Adriane Minović, pravnice specijalizovane za IT pravo, u najvećoj meri se neće odraziti na Srbiju:

Ono što moze biti negativna implikacija je porast cena za pristup određenom sadržaju koji pružaju kompanije iz SAD (kao rezultat prelivanja povećanih troškova sa jednog tržista na drugo), kao i veći trošak za domaće firme koje nude sadržaj u SAD, ako nameravaju da budu konkurentne. Pored toga, ovo može biti i opasno kao primer ne tako dobre prakse koju će možda odlučiti da slede i neke druge zemlje.

Adriana smatra da iako predsedavajući Federalne komisije za komunikacije jasno zagovara ovaj pristup, to na kraju neće biti baš tako jer se veliki deo stručne javnosti pobunio protiv ovoga predloga. „Americki građani sve više dobijaju svet o tome šta bi značilo da se odstupi od principa neutralnosti Interneta. Ono što je svakako činjenica da je trenutni razvoj događaja jasan pokazatelj da će, bar u Americi, morati da se nađe neko srednje rešenje koje će biti bazirano na Net Neutrality regulativi, ali isto tako ostaviti i prostora za dalje razvoj novih biznis modela“, zaključuje Adriana.

Mnogobrojni protesti u SAD ponovo su aktivirali temu o kojoj se pre samo nekoliko godina govorilo. Može li Amerika zadržati pristup otvorenom Internetu?

Iako bi se neke stvari poput regulisanja autorskih prava usvajanjem ove odredbe mogle relativno lako regulisati (jer se ne bi moglo pristupiti nelegalnim sadržajima), s druge strane bi se otvorila Pandorina kutija koja bi omogućila manipulaciju političkim porukama, negativno uticala na konkurenciju i slično. Da li će se ovo zlo raširiti na prostoru SAD, a i dalje u svet – ostaje da vidimo 14. decembra kada će se odlučivati o ovom principu.

Kakva je situacija u Evropi?

Na lokalnom nivou, telekomunikacione kompanije u mogućnosti su da ponude daleko konkurentnije usluge unutar svog poslovanja. Slični primeri mogu se videti u susedstvu, ali i u Srbiji (primer Telenora i Deezer servisa).

U zemljama Evropske unije stvar je za sada, prema oceni Tene Šojer, urednice Netokracije u Hrvatskoj, prilično jednostavna – u zemljama članicama je na snazi Zakon o neutralnosti Interneta odnosno „Uredba (EU) 2015/2120 Evropskog parlamenta i Veća iz 25. novembra 2015. o utvrđivanju mera u vezi sa pristupom otvorenom Internetu, te o izmeni Direktive 2002/22/EZ o univerzalnoj usluzi i pravima korisnika u vezi sa elektronskim komunikacijskim mrežama i uslugama”.

Iza dugog naziva zapravo stoji vrlo jasno načelo neutralnosti Interneta. To u praksi znači da uredba nalaže kako pružaoci usluga ne smeju blokirati ili usporiti neku uslugu ili korišćenje nekog servisa ili aplikacije, osim u posebnim slučajevima, što znači da se scenario kog se pribojavaju stanovnici SAD-a ne može preslikati na EU.  Kako je reč o uredbi, a ne regulativi, to ujedno znači i da je obavezujuća za sve države članice i da im se ne prepušta vlastita interpretacija ili sprovođenje.

Tena dodaje da, s druge strane, ostaje činjenica da veliki broj servisa koje svakodnevno koristimo ima sedište u SAD-u, te postoji mogućnost da će pristup istim biti otežan. „Ipak, Evropski sud već je izvojevao da se globalne kompanije koje posluju u Evropi prilagode zakonima Unije – jedan od primera je i pravo da budemo zaboravljeni, kojem se morao prilagoditi Google“, navodi ona.