Detaljna provera sledeća na redu

Hyperloop One uspešno obavio prvi veliki test – budućnost transporta sve bliža?

Sviđa vam se članak?

Preporučite ga vašim prijateljima i kolegama putem društvenih mreža!

Revolucionarni transportni sistem Hyperloop One iza kojeg stoji istoimena kompanija iz Kalifornije, prošao je po prvi put realna testiranja u tunelu sa vakumom. Test se svakako može smatrati uspešnim s obzirom na to da je kapsula bez većih problema dostigla brzinu od oko 112 kilometara na čas – dok bi maksimalna brzina ovog prevoznog sredstva na elektro-magnetni pogon trebalo da iznosi preko 900 km/h.

Sa prvim naznakama uspešnog testiranja ovog prevoznog sredstva budućnosti svet je mogao da se uveri u maju prošle godine, kada je Hyperloop obavio i prve probe na otvorenoj i kratkoj stazi koja je bila instalirana blizu Las Vegasa u saveznoj državi Nevada. Takođe, istog meseca ove godine, kompanija je ponovo obavila detaljnija testiranja koja su poslužila inženjerima da se bolje upoznaju sa ponašanjem elektro-magnetnog pogona u tunelima sa vakumom.

Kako u datim okolnostima prilikom poslednjeg testiranja nije bilo moguće da Hyperloop dostigne brzinu od preko 900km/h za koju kompanija garantuje, inženjeri su se ipak uverili da je kompletan testni proces transportnog sistema funkcionisao normalno i bez ozbiljnijih problema, posebno kada je reč o pogonskim jedinicama, kočenju, zaustavnom putu i drugo, piše Wired. Ono što je posebno bilo značajno jeste što je pomenuti test ukazao i na to da je kapsula uz minimalno trenje i otpor vazduha munjevito dostigla maksimalnu brzinu od 112km/h, uz minimalan utrošak energije.

Pouzdanost i efikasnost, pa tek onda produkcija

Potvrda i značaj uspešnog testiranja stigla je i od šefa inženjerskog tima Hyperloop One Džoša Gigela, koji je istakao kako je potrebno uklopiti sve elemente da bi jedan ovako kompleksan sistem funkcionisao bez problema – te da je ovo samo prva faza testnog programa koji će na najbolji mogući način usmeriti kompletan tim ka konačnom procesu proizvodnje savremenog sistema transporta za čiju ideju je najzaslužniji Elon Mask, vlasnik kompanije Tesla Motors i Space X.

Hyperloop je objavio i dizajn kapsule koja će prevoziti putnike, a koja je izrađena od aluminijuma i karbon-fibera uz dužinu od 8,5 metara.

Kada već govorimo o brzinama, Gigel navodi da bi sledeći cilj u narednoj probnoj fazi bio pokušaj dostizanja brzine od oko 400km/h. Ipak, veliki deo posla tek sledi, barem kada je reč o unapređenju same kapsule (pouzdanost, efikasnost) ali i o smanjenju troškova njene izrade, kako bi se izgradio konačni sistem koji bi uz sve potrebne dozvole uverio javnost i nadležne u svoju bezbednost – uključujući se tako u tržište brzog transporta na kojem trenutno dominiraju avio kompanije.

Takođe, pojedine najave su ukazivale na to da bi Hyperloop mogao da svoja testiranja prebaci i na teritoriju Ujedinjenih Arapskih Emirata. I dok će do prve zvanične upotrebe ovog vida transporta nesumnjivo proći još par godina, ne bi čudilo da prvi naručioci ovog sistema budu neke od bogatih zemalja Bliskog Istoka, kada bi svet prvi put mogao da se uveri kako se razdaljina od 140 kilometara može preći za svega 12 minuta – čak i na zemlji.