Facebook gasi program veštačke inteligencije – mašina sama kreirala novi jezik komunikacije

Sviđa vam se članak?

Preporučite ga vašim prijateljima i kolegama putem društvenih mreža!

Veštačka inteligencija više nije novost. Velike tehnološke kompanije ulažu još više u razvoj tehnologije koja omogućava naprednu komunikaciju, ali šta se dešava kada stvari izmaknu kontroli? Facebook se ovih dana susreo sa scenarijem koji su mnogi mogli videti u filmovima poput Terminatora – naime, veštačka inteligencija koju su razvijali kreirala je sopstveni jezik komunikacije.

Da je stvar postala i više nego ozbiljna, pokazuje činjenica da je AI sistem Facebooka kreirao svoj sopstveni kod kako bi unapredio samu komunikaciju – stvorivši tako veliki problem za njegove kreatore. Ovo je bio i više nego dovoljan razlog da inženjeri Facebooka ugase čitav program od trenutka kada su shvatili da isti ne koristi engleski jezik kao bazu komunikacionog procesa, na osnovu koga je i kodiran. Međutim, ovo nije prvi put da se dešavaju slični problemi.

Naime, Elon Musk je još ranije upozorio na probleme koji se mogu pojaviti sa razvojem veštačke inteligencije – AI je redak slučaj gde stručnjaci moraju biti proaktivni radi donošenja različitih regulativa. Sa druge strane, CEO Facebooka Mark Zuckerberg smatra da su izjave vlasnika kompanija Tesla Motors i Space X ipak neosnovane, dok je Musk istakao da su Markova razumevanja ove kompleksne oblasti ograničena.

Iako napredna, tehnologija veštačke inteligencije još ranije je odstupala od korišćenja engleskog jezika, kodirajući i kreirajući svoj sopstveni, što su mnogi istraživači još ranije potvrdili, piše The Epoch Times. Sa druge strane, nove fraze koje je kompjuter sam kreirao, nepoznate su ljudima – te nemaju nikakvog smisla kada je reč o sklopu same rečenice.

Pretnja ili novi alat?

Mnogi bi se zapitali da li mašine preuzimaju kontrolu i poslušnost? Iako za sada još nemamo ovaj scenario filma naučne fantastike, inženjeri, a ujedno i vlasnici pojedinih tehnoloških kompanija, trebalo bi da se zapitaju i razmisle o budućim potezima kada je ova tehnologija u pitanju.

Samo jedan od ključnih razloga zbog kojih je veštačka inteligencija kreirala svoj proces komunikacije jeste da su ove „mašine“ engleski jezik i pojedine rečenice odbacile kao previše komplikovane i ne previše efikasne – kako bi se postigao željeni cilj komunikacije.

Budući da AI ostavlja veliki prostor za dodatni razvoj, veliki broj developera iz drugih kompanija vodili su programe pomoću kojih bi razvili jezike za pojednostavljenje same komunikacije, što najbolje pokazuje primer OpenAI laboratorije iza koje stoji upravo Elon Musk, a čiji je tim kreirao bota koji je kasnije napravio svoj sopstveni jezik.

Mišljenja dva CEO-a velikih kompanija se značajno razlikuju kada je u pitanju primena tehnologije veštačke inteligencije.

Još jedan od sličnih primera dolazi nam upravo iz Gugla, čiji je tim prilikom rada na razvijanju alata za prevođenje jezika otkrio da je prethodno programirana veštačka inteligencija potpuno krišom „napisala“ svoj sopstveni jezik kao pomoć pri procesu prevođenja određenog teksta – dok se kasnije ispostavilo da je novi jezik, kreiran od strane ove mašine, predstavljao pozitivno iznenađenje za sve u timu.

S obzirom na to da za sada nema previše dokaza na osnovu kojih bi se moglo reći da li su nepredviđeni procesi AI tehnologije pretnja ili ipak šansa za dodatno unapređenje procesa razvijanja sistema, nema sumnje da će ova tehnologija u doglednom periodu pred developere staviti određene probleme i prepreke prilikom razvijanja iste.

Samo jedan od problema jeste da ljudi ne bi mogli da razumeju onu vrstu komunikacije koju botovi sami izmisle – dok je primer Gugla u procesu prevođenja ipak pokazao da ova tehnologija, koliko god komplikovana bila, može u određenom trenutku da ponudi najbolje moguće rešenje – kako bi se korisnicima plasirao krajnje kvalitetan i jednostavan alat.