Besplatne bombone, niža cena prevoza

Vozio sam se ‘srpskim Uberom’, evo kako to izgleda

Sviđa vam se članak?

Preporučite ga vašim prijateljima i kolegama putem društvenih mreža!

Utorak, 11 časova izjutra. Zadatak dana – otići u poresku na Paliluli i završiti obaveze. Prvi put palim CAR:GO aplikaciju i naručujem vožnju putem ‘domaćeg odgovora Uberu’. Iako nisam znao šta tačno da očekujem, na kraju sam bio prijatno iznenađen. Evo kako je prošla moja vožnja.

cargofinalno2

Jutros oko 11 otvorio sam CAR:GO aplikaciju i pozvao vozilo. Izabravši klasu MINI iz donjeg desnog ugla (simbol za urbane gradske automobile), podesio sam pin na svoju adresu i sačekao da se ukaže slobodna vožnja. Prvog puta aplikacija je pokazala da trenutno nema slobodnih vozila u blizini, ali već nakon drugog pokušaja dobio sam vožnju, kao i podatke o vozaču koji će me voziti.

Ognjena i njegov crveni Fiat 500 čekao sam oko 7, 8 minuta. Iako je ovo nešto više od prosečnog vremena koje bi trebalo taxi vozilu da dođe na željenu lokaciju, CAR:GO (baš kao i Uber), šalje notifikaciju kada se vozač ukaže na željenoj lokaciji. Nije bilo proveravanja kroz prozor – u momentu kada je stiglo obaveštenje, pokupio sam svoje stvari i izašao ispred zgrade gde me je čekalo vozilo.

cargo-prikaz

Tačnu lokaciju vozila koje je prihvatilo vaš zahtev za vožnju, možete pratiti na ekranu vašeg pametnog telefona.

Sedam u crvenog fiću gde me dočekuje prijatan vozač, rashlađeno vozilo ali i pitanje da li želim da se ugasi klima i otvore prozori. Prihvativši ponudu jer je danas zaista lep dan u Beogradu, krećemo ka Bulevaru Despota Stefana. „Želite li bombone, vlažne maramice?“, upitao me je Ognjen dok smo se probijali kroz beogradsku gužvu. Upitavši kroz smeh da li možda nude kafu, zanimalo me je kako zapravo funkcioniše CAR:GO, te koje su inicijalne reakcije putnika, ali i vozača:

Za sada nas ima desetak, polako se navikavamo i super nam je. Posao polako raste, mušterije su zadovoljne a zadovoljni smo i mi. Trudimo se da postavimo visok nivo usluge, a naše mušterije same mogu da biraju maršutu kojom žele da ih vozimo.

Prošavši Terazijski tunel, namestili smo radio na 91,8. Pitao sam Ognjena kako servis funkcioniše sa strane vozača. On objašnjava da se zahtevi za vožnje prikazuju na tabletu, a nakon što vozač prihvati vožnju, automatski se pali navigacija koja ga vodi do postavljene lokacije. Kada se vozilo nađe ispred željene adrese, uz pomoć jednog dugmeta vozač šalje notifikaciju mušteriji da je vozilo stiglo, a ona dobija obaveštenje na svom telefonu. Poprilično jednostavno, poprilično efikasno.

Zaboravite na ‘nemam sitno’

Kako se vožnji bližio kraj, posegnuo sam za svojim telefonom kako bih potvrdio uplatu. Ipak, za tim nije bilo potrebe – mogao sam samo da izađem što sam nekoliko trenutaka kasnije i učinio. Kako objašnjava Ognjen, naplata se vrši automatski a korisnik sumu plaća elektronski – putem kredita koji je kupljen direktno iz aplikacije.

Možda i najveća zamerka u ovom trenutku, svakako jeste potreba za kupovinom kredita koja se vrši putem PayPal-a. Korisnici koji žele da koriste CAR:GO usluge ovo moraju uraditi pre naručivanja vožnje, a postoji mogućnost kupovine kredita od 10, 20, 50 i 100 evra.

Zaboravite na keš i na kartice, plaćanje se vrši automatski.

Zaboravite na keš i na kartice, plaćanje se vrši automatski.

Zaključak: Dosta jeftinije

Ovo nije pak bila samo nasumična vožnja. Istom maršutom vozio sam se i pre nekoliko dana, samo ovoga puta taksijem. Od Gračaničke ulice u centru grada, do Poreske uprave na Paliluli, taksi me je izašao 400 dinara, a CAR:GO samo 260 din. Osetna razlika po novčanik ukoliko mene pitate, a i nešto drugačije iskustvo. Svako ko se vozio beogradskim taksijem, zna o čemu pričam.

Ono na čemu bi servis mogao poraditi, jeste vreme dolaska koje bi svakako trebalo biti kraće. Iz CAR:GO kažu da je to „dečija bolest“ koja se mora preležati, ali da će se i vreme odziva postepeno poboljšavati – kako servis bude koristilo više vozača i više korisnika.

Za kraj, moram reći da sam prijatno iznenađen čitavim iskustvom. Prijatan vozač, rashlađeno vozilo, besplatne bombone (jer ko ih ne voli), ali i mogućnost biranja maršute, svakako su veliki benefiti koji umnogome popravljaju sliku o sektoru uslužnog prevoza u Beogradu. Kada sve to ukombinujemo i sa dosta nižom cenom, ali i većim kvalitetom vozila, dolazimo do rešenja koje na jedan inovativan (pa čak i luksuzan) način, može odgovoriti na potrebe mnogobrojnih urbanih gradskih putnika.

Za CAR:GO sada svakako predstoji period dokazivanja, kako u Beogradu tako i šire, ali sa dosta nižom cenom i višim kvalitetom usluge, samo je pitanje vremena kada će veći broj građana posegnuti za pametnim telefonima i zaboraviti na tradicionalni taksi prevoz – baš kao što su to uradili korisnici širom sveta.